Сиромаштво, поткласа и друштвена искљученост

 
 
Picture of Marina Šušnjar
Понтинг Клајв, Еколошка историја света: Основе неједнакости
by Marina Šušnjar - Wednesday, 24 December 2014, 6:30 PM
 

Девето поглавље „Основе неједнакости“ извучено из дела „Еколошка историја света“ аутора Клајва Понтинга, показује нам шири појам неједанкости, често замаскиран “већим и важнијим“ потребама одређених друштава. Цело поглавље усмерено је на историју индустријализованих држава и њихове пољопривредне економије засноване на експлоатацији тадашњих колонија (каснијих „држава у развоју“).

„Рађање неједнакости у свету, стварањем зависних и једностраних економија, био је сложен процес који је трајао више векова“  (Понтинг, 2009: 181).

Ренесансно доба, откриће кугле земаљске пољуљало је све наслеђене појмове о свету и човековом месту у њему. У то време Америка, Аустралија, већи део Тихог океана и Африка тек бивају откривени, а с временом падају под утицај Европе. Европска трговина  је обухватала Северну и Јужну Америку и неке делове Африке, убрзо се шири и на Азију и тада заправо почиње да доминира светском економијом, управо због колонија које поседује. Европску економију тада у периоду од XVI до XIX века карактерише углавном пољопривреда. С обзиром да на европском тлу нису могли успевати сви важни производи, како због неодговарајуће климе, тако и због недостатка јефтине радне снаге, Европа управо користи те тропске колоније како би на њиховим земљиштима садила све егзотичне биљке које није могла произвести на својим подручјима. (шећерна трска, дуван, банане, итд.). Почиње трговина робовима (становницима колонија које су запосели).

„Плантажна пољопривреда и ропство великих размера две су особености атлантске економије коју су Европљани развили након 1450, када су Португалци довели афричке робове да раде на плантажама шећерне трске на Мадери“ (Понтинг, 2009: 182).

У XV веку, Шпанци и Потругалци заузели и населили неколико атлантских острва, међу којима су и била Мадерска, као и Канарска острва. Доморци су, пре доласка Европљана, живели слободно и бавили се пољопривредом како би покрили потребе ратара и своје заједнице. Након доласка Европљана, живот који су до тада познавали нагло се мења. Потребе“ виших“ постају битније од потребе малих заједница.
Европљани у то време желе да парирају Кипру (који су већ имали своје робове да чине уместо њих) по производњи шећерне вуне, па самим тим, и шећера. У то време шећер није био много тражен, па није било толико пуно робова. Међутим, са развијањем атланске производње све се то мења.
Што се тиче Канарских острва, процес њиховог освајања трајао је 94 године. Ова острва насељавали су народи Гуанче који потичу из северне Африке (у то време било је око 80.000 људи). Поробили су их и користили као радну снагу за производњу шећерне трске. Они су били први домороци који су истребљени од стране Европљана.

„(...) Европљани су се окренули све већем увозу робља из Африке. (...) Имеђу 1500. и 1600. године, трговина робљем још није достигла веће размере. (...) У XVIII веку та трговина доживљава врхунац: тада је превезено 6.130.000 људи – 80.000 робова годишње током последње две деценије века. Европљани су купили око дванаест милиона људи које су као робље превели у Америку. Петина их је умрла током преласка Атлантика, у ужасним условима робовских бродова, а највише њих умрло је на дужим путовањима до Карипских острва. У целини узев, за потребе европских плантажа у колонијама је било поробљено око двадесет милиона људи “ (Понтинг, 2009: 184).

Плантаже, и робови који су на њима радили, биле су кључени за богаћење западне Европе, као што смо до сад већ могли да закључимо. Ово је био страшан период у коме су се  људски животи неких изузетно мало ценили. Европљане уопште није дотицала толика стопа смртности, доживљавали су је потпуно безначајно јер је цена робова била изузетно мала, а увек су могли купити још.

„По укидању ропства, Европљани су се окренули на другу страну да потраже јефтину радну снагу коју би држали под строгом контролом и која би им обезбедила усеве, ресурсе и профит. Главна изворишта за тај ревитализовани систем присилног рада били су Индија, Кина и острва Тихог океана. (...) Током сто година, почев од 1834, тридесет милиона људи је напустило Индију да би постали принудни радници широм света“ (Понтинг, 2009: 185).

Овај цитат лепо наглашава да чак и након укидања ропства, човек је и даље био далеко од онога што би могли назвати „слобода“.

 У току овог саопштења много пута сам користила наводнике за наводђење “већих“ или “виших“ потреба европских земаља у односу на остале, баш како бих нагласила управо ту разлику међу надређених и подређених народа као срж њихове неједнакости. Човек по својој природи имао је потребу да доминира над другим човеком и сматрао је то потпуно нормалним. Фасцинанто је управо то да, чак и када је ропство укинуто, неједнакости настављају да постоје међу људима, да ли по сталежу, да ли по имовинском статусу (класама), полу, или осталим постојећим карактеристикама.

1.)    Да ли сматрате да и данас постоје одређене неједнакости из истих разлога који су и тада постојали?

2.)    Да ли се  сматрате да је неједнакост нужна одлика једног друштва? Који познати теоретичари слично виде данашња друштва?

3.)    Размислите да ли је ропство заиста укинуто у свим његовим облицима.

Литература: Клајв Понтинг, Еколошка историја света, Одисеја, Београд, 2009: Основе неједнакости.

Picture of Vera Vratuša
Re: Понтинг Клајв, Еколошка историја света: Основе неједнакости
by Vera Vratuša - Friday, 26 December 2014, 1:32 AM
 

Недељно саопштење  колегинице Марине Шушњар посвећено поглављу "Основе неједнакости“ из књиге Еколошка историја света  Клајва Понтинга објављено је око пет дана након што је тема о сиромаштву, поткласи и друштвеној искључености била предвиђена да буде на дневном реду у складу са првобитном Ажурираном верзијом Плана наставе 2014 из Усо1 и око један дан пре крајњег рока усвојеног гласањем 05.12.2014. године за "заокруживање"  виртуелне дискусије о теми Рад и подела рада у савременим друштвима, вођење дискусије лицем у лице током комбинације предавања и вежби о теми Моћ, политика и држава,  као и за припрему дискусије  лицем у лице о сиромаштву 26. децембра 2014 (уп."Заокруживање" дискусија), чиме заслужује сваку похвалу. Свако објављивање прилога на интернету пре крајњег рока је најбољи начин да се  дође на термине предавања и вежби  спреман, односно да се избегне накнадно испуњавање предиспитних обавезе после крајњег рока за минимални број поена неопходних за излазак на испит.

Са задовољством констатујем да и ово недељно саопштење испуњава све формалне критеријуме које сваки стручни рад треба да испуни. И у овом случају претпостављам да је поред развијања вештине писања током претходног школовања, позитивном исходу допринело и консултовање већ објављених недељних саопштења и њихових коментара, тако да су све ситније и крупније формалне грешке и пропусти избегнути у овом саопштењу.  У садржинском погледу само недостаје неколико реченица о јединици посматрања и истраживања Клајва Понтинга - да ли су то целокупне земље и народи, како то сугерише формулација закључних питања које поставља ауторка за дискусију?

Позивам ауторку, учеснике усо1 који су приказивали исти изворник и друге изворне текстове у оквиру теме о сиромаштву на дискусију о питањима која је поставила ауторка и на упоређивање теоријских, методолошкеихи практичко политичких разлика у приступима објашњењу и разумевању узрока настанка сиромаштва и друштвене искључености, механизме њихове репродукције и стратегије њиховог превазилажења у будућности. 

Након дискусије о овим питањима и другим питањима које сами поставите, приступите узјаманом оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме и у оквиру других недељних тема које вас занимају, у циљу што темељитије припреме за полагање коликвијума, писање семинарског рада и његове одбране на испиту.

Picture of Jelena Sukovic
Re: Понтинг Клајв, Еколошка историја света: Основе неједнакости
by Jelena Sukovic - Sunday, 28 December 2014, 2:42 PM
 

Сматрам да је рад колегинице Марине интересантан и лепо објашњен. Види се да је колегиница добро разумела свој задатак и и потрудила се да лепо објасни основе неједнакости. Моја оцена била би 10.

Picture of Tamara Cukanic
Re: Понтинг Клајв, Еколошка историја света: Основе неједнакости
by Tamara Cukanic - Monday, 29 December 2014, 12:51 PM
 

Сматрам да је тема занимљива, колегиница ју је лепо представила. Ипак, нигде се не може пронаћи мишљење Клајва Потинга према друштвеним неједнакостима, да ли су оне неопходне, да ли су оправдане итд. Оцена: 10

Picture of Marina Šušnjar
Re: Понтинг Клајв, Еколошка историја света: Основе неједнакости
by Marina Šušnjar - Tuesday, 30 December 2014, 8:18 AM
 

С обзиром на сам назив дела "Еколошка историја света", можемо да закључимо да се аутор овде бави "прочешљавањем" историје кроз еколошку страну света, односно да обраћа пажњу на то како се природа под људским деловањем све више уништавала. Из тог разлога, он више описује него што анализира тему о неједнакостима. Са друге стране, аутор, поред природе и њеног уништавања, описује како стравичне последице људи сами себи доносе (као што је робство). Надам се да сам успела да одговорим на питање колегинице Тамаре Цуканић и захваљујем се на критици и похвалама, и оцени.

Picture of Vojin Dražić
Re: Понтинг Клајв, Еколошка историја света: Основе неједнакости
by Vojin Dražić - Tuesday, 30 December 2014, 11:24 PM
 

Недељно саопштење колегинице Марине је добро, занимљиво и испуњава све формалне критеријуме које сваки стручни рад треба да испуни . Оцена :9

Picture of Katarina Milutinovic
Re: Понтинг Клајв, Еколошка историја света: Основе неједнакости
by Katarina Milutinovic - Thursday, 1 January 2015, 5:03 PM
 

    Слажем се са већ постављеним коментарима и сматрам да је овај рад веома лепо конципиран и да нам јасно указује на срж проблема неједнакости, екплоатације и ропства. Колико сам приметила, колегиница Марина је једна од ретких излагача који су на крају свог рада поставили питања и тиме додатно подстакли дискусију о својој теми.

    Имајући то у виду, покушаћу да одгворим на треће питање које гласи: Да ли мислите да је ропство укинуто у свим његовим облицима?

   Постоји неколико показатеља да ропство није у потпуности укинуто у модерном добу, већ да је само променило свој традициноални облик. Наиме, у данашње време постоји такозвано ропство за(кроз) надницу које подразумева да се појединац налази у таквом стању да је принуђен да ради за послодавца под претњом гладовања, сиромаштва или губитка друштвеног статуса. У том слислу, особа је зависна од плате коју добија од послодавца и присиљена је продавати му свој рад, не би ли обезбедила опстанак. Добро је познато да у државама попут Авганистана, Бангладеша, Сијера Леонеа и Индије људи понекад раде и за мање од 1 долара по сату како би задовољили најосновније потребе (У Бангладешу деца раде већ у узрасту испод 14 година, а њихова месечна примања не прелазе више од 10 долара). Појмом ропства за надницу највише се користе критичари капитализма.

    Још један облик ропства у модерном добу успостављао је екстремистички сунитски муслимански покрет Талибана, који је био на власти у Авганистану у периоду од 1996. до 2001. годние. Талибани су били добро познати по томе што су приморавали људе на строго придржавање шеријатксих закона, али и по свом репресивном понашању према женама. Њима није било дозвољено да се образују нити запошљавају, приликом изласка у јавност морале су да носе бурке преко лица, а смеле су напустити кућу само у пратњи мужа или неког мушког сродника. За жене је било предодређено искључиво рађање деце и бављењем пословима у кући. Жене које се нису придржавале шеријатских закона биле су јавно пребијане, каменоване, па чак и  стрељане. Иако је од тог времена, па до данас, талибански покрет бројчано ослабио, он је и даље активан. Све то говори да и данас постоје друштва и културе у којима је положај жене у блиској вези са ропством.

     На крају бих додала да су ми рад и тема колегинице Марине врло интересантни и зато предлажем оцену 10.

Picture of Filip Krstic
Re: Понтинг Клајв, Еколошка историја света: Основе неједнакости
by Filip Krstic - Friday, 9 January 2015, 9:32 PM
 

Јако занимљиво саопштење које заслужује сваку похвалу. Сви формални критеријуми су испуњени. Постоји садржински недостатак који су приметиле колегинице које су коментарисале пре мене, мада сматрам да он не утиче на оцену. Оцена: 10

Picture of Ana Kukuridi
Re: Понтинг Клајв, Еколошка историја света: Основе неједнакости
by Ana Kukuridi - Saturday, 10 January 2015, 8:04 PM
 

Сматрам да је колегиница на јако интересантан начин изложила тему која јој је била задата као недељно саопштење и да је испунила све формалне критеријуме, стога је заслужила оцену 10