Сиромаштво, поткласа и друштвена искљученост

 
 
Picture of Tamara Cukanic
Дебата о култури сиромаштва Оскара Луиса
by Tamara Cukanic - Wednesday, 24 December 2014, 3:40 PM
 

Моје недељно саопштење је посвећено студији групе аутора са Универзитета у Небраски под називом ,,Дебата о култури сиромаштва: неки додатни подаци", о идеји културе сиромаштва коју је формулисао Оскар Луис. Идеја групе аутора је била да емпиријски провери Луисове ставове, испитивајући чланове сто домаћинстава из црначког краја. Оскар Луис је сматрао да култура сиромаштва има своју структуру, образложење и одбрамбени систем без кога би сиромашни тешко могли да наставе са својим животом; да је она начин живота који је веома стабилан и истрајан, који се преноси са генерације на генерацију; да има сопствени модалитет и препознатљиве социјалне и психолошке последице по своје чланове (Coward, Feagin, Williams, 1973: 622). Водећи се оваквим схватањем он је саставио листу од 70 особина које карактеришу културу сиромаштва и онда их је груписао у 4 основне категорије. Управо је кроз те четири категорије група аутора покушала да истражи одрживост гореневедене идеје. Сада ћемо проћи кроз поменуте категорије и истаћи налазе аутора.

 

1. Ставови, вредности и структура личности појединца 

Код сиромашних ставови, вредности и структуре личности према Луису одговарају отуђењу и беспомоћности

  • Истраживачи су уз помоћ Динове скале за мерење отуђења, која за одреднице узима ниво беспомоћности, аномије и социјалне искључености, добили резултат да се само у једном од три фактора може пронаћи подаци који иду у прилог Луисовом Становишту. Пронађена је веза једино између социјалне искључености и количине прихода.
  • Покушали су још и да пронађу везу између самопоштовања и количине прихода (предвиђало се да ће сиромашнији имати мање самопоштивања), ипак, презултат је био потпуно супротан од оног који би заговорници културе сиромаштва очекивали.
  • На самом крају су у своје истраживање убацили још два додатна питања, како би испитали да ли постоји веза између психопатологије и количине прихода. Таква веза није пронађена.

Њихов закључак у вези са овом категоријом особина које по мишљењу Оскара Луиса карактеришу сиромашне јесте следећи : ,,Само једна од шест асоцијација које смо анализирали јесте значајно подржала хипотезу културе сиромаштва по питању ове категорије. Заиста, са изузетком друштвене изолације и менталних  болести, асоцијације су биле супротне предвиђањима становишта културе сиромаштва.“(Coward, Feagin, Williams, 1973: 627)

2. Природа породице

,,Како би подаци подржали Луисове тезе, сиромашне групе би требало да покажу особеност по питању ванбрачних заједница, одсуства детињства, матријархалних породица и вербалног акцента на породичну солидарност.“ (Coward, Feagin, Williams, 1973: 627)

  • Што се тиче учесталости појаве ванбрачних заједница није пронађена никаква корелација са сиромаштвом.
  • Када је у питању одсуство детињства (у смислу да деца сиромашних немају простора да искусе детињство, да сиромашње породице захтевају већу независност од своје деце, и да су сиромашни ауторитарни у васпитању деце) само је један показатељ подржавао Луисово становиште, а то је фактор који каже да је проценат родитеља који би физички казнили своје непослушно десетогодишње дете већи код сиромачних породица.
  • Подаци истраживања показали су да је већи проценат матријархалних породица заиста присутан међу сиромашнима.
  • По питању породичне солидарности, није пронађена знатна разлика међу сиромашним и не-сиромашним породицама.

3. Природа сиротињских квартова

Луис под том природом подразумева ,,физичке услове становања као и друштвеност“ (Coward, Feagin, Williams, 1973: 629)

  • Услови становања сиромашних породица се овим истраживањем јесу показали много горим него стамбени услови не-сиромашних
  • По питању друштвености (у смислу односа са комшијама, одласка у цркву, учешћа у великим организацијама које се боре за грађанска права, односа са сродницима) нису се показала утемељеним предвиђања Луиса.

4. Однос између културе и шире друштвене заједнице

Постоје ,,пет области које је Луис истакао у вези са интеграцијом сиромачних у шире друштво:  сегрегација, дискриминација, економски ресурси, политичко делање, знање и коришћење јавних установа, и ставови према доминантним групама и институцијама“ (Coward, Feagin, Williams, 1973: 630)

  • Што се тиче сегрегације, дискриминације и недостатка економских ресурса постоји повезаност са нивоом прихода (сиромашни ће теже завршити школе, углавном ће бити део неквалификоване радне снаге, у породици ће бити незапослених...)
  • Политичко делање се показало не повезаним са примањима
  • Супротно предвиђањима идеје о култури сиромаштва, управо су сиромашни ти који су имали више сусрета са коришћењем јавних установа
  • Када је у питању Луисов став да припадници културе сиромаштва осећају карактеристичну сумњу у институције, страх и апатију (Coward, Feagin, Williams, 1973: 631), то се такође показало неоснованим.

 

Према налазима групе истраживача, мање од педесет процената Лусиових предвиђања јесте заправо основано. Истраживачи с тога сматрају да је њихово испитивање показало више подударања са Валентајновим становиштем које тврди да су услови у којима живе сиромашни људи  ,,одређени не толико понашањима и вредностима сиромашних, већ пре свега структуром целокупног друштвеног система“ (Coward, Feagin, Williams, 1973: 633). Ово се нарочито односи на услове становања, сегрегацију и лоше стамбене услове   (Coward, Feagin, Williams, 1973: 632). Према томе, сматрају да резултати до којих су они дошли већу потпору дају ,,ситуационом“ начину тумачења сиромаштва, него тумачењу сиромаштва кроз теорију културе сиромаштва (Coward, Feagin, Williams, 1973: 633). ,,Под ситуационим тумачењем ми мислимо на то да су сиромашни суочени са таквим ситуационим факторима као што су ниски приходи, ниско плаћени послови, и лоши смештајај, углавном без своје кривице“ (Coward, Feagin, Williams, 1973: 633). То би значило да је нпр. разлог због кога ће сиромашни људи већином живети у лошим стамбеним условима где ће бити превише скучен простор није тај што је то део њихове културе, већ је то последица материјалне ситуације у којој се налазе. Сличност између теорије културе сиромаштва Оскара Луиса и ситуацијске теорије сиромаштва јесте у томе што ни једна ни друга не сматрају да су људи сиромашни због тога што су неспособни. Ипак ситуацијско објашњење сиромаштва узрок тражи у ширим друштвеним процесима које појединци не могу да преовладају, а теорија о култури сиромаштва узрок види у примарној социјализацији, у култури која се унутар фамилија преноси са генерације на генерацију (Гиденс, 2003: 321-323).

 

Библиографија

  • Coward, B., Feagin, J., Williams, A., “The Culture of Poverty Debate: Some Additional Data”, Social Problems 21, California, University of California Press, 1973: 621-634. (преузето са: http://esociologyveraintroduction.wikispaces.com/file/view/Oscar+Lewis+Culture+of+poverty+debate.pdf, приступљено: 24.12.2014.).
  • Гиденс, Е., Социологија, Београд, Економски факултет, 2003

 

 

 

 

 

 

 

Picture of Vera Vratuša
Re: Дебата о култури сиромаштва Оскара Луиса
by Vera Vratuša - Friday, 26 December 2014, 12:29 AM
 

Недељно саопштење  колегинице Тамаре Цуканић посвећено емпиријском тестирању теорије културе сиромаштва Оскара Луиса од стране групе аутора, објављено је око пет дана након што је тема о сиромаштву, поткласи и друштвеној искључености била предвиђена да буде на дневном реду у складу са првобитном Ажурираном верзијом Плана наставе 2014 из Усо1 и око један дан пре крајњег рока усвојеног гласањем 05.12.2014. године за "заокруживање"  виртуелне дискусије о теми Рад и подела рада у савременим друштвима, вођење дискусије лицем у лице током комбинације предавања и вежби о теми Моћ, политика и држава,  као и за припрему дискусије  лицем у лице о сиромаштву 26. децембра 2014 (уп."Заокруживање" дискусија), чиме заслужује сваку похвалу. Свако објављивање прилога на интернету пре крајњег рока је најбољи начин да се  дође на термине предавања и вежби  спреман, односно да се избегне накнадно испуњавање предиспитних обавезе после крајњег рока за минимални број поена неопходних за излазак на испит.

Са задовољством констатујем да ово недељно саопштење испуњава све формалне критеријуме које сваки стручни рад треба да испуни. Могу само да нагађам да је поред развијања вештине писања током претходног школовања, позитивном исходу допринело и консултовање већ објављених недељних саопштења и њихових коментара, тако да су све ситније и крупније формалне грешке и пропусти избегнути у овом саопштењу. Мада је текст на енглеском језику, ауторка се добро снашла у адекватном сажетом приказу основних теза чланка. У садржинском погледу недостаје неколико реченица о методи и техникама које су примењене приликом тестирања теорије о култури сиромаштва.

Позивам аутора, учеснике усо1 који су приказивали исти изворник и друге изворне текстове у оквиру теме о сиромаштву на упоређивање теоријских, методолошкеихи практичко политичких разлика у приступима објашњењу и разумевању узрока настанка сиромаштва и друштвене искључености, механизме њихове репродукције и стратегије њиховог превазилажења у будућности. 

Након дискусије о овим питањима и другим питањима које сами поставите, приступите узјаманом оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме и у оквиру других недељних тема које вас занимају, у циљу што темељитије припреме за полагање коликвијума, писање семинарског рада и његове одбране на испиту.

Picture of Tamara Cukanic
Re: Дебата о култури сиромаштва Оскара Луиса
by Tamara Cukanic - Monday, 29 December 2014, 1:12 PM
 
Нисам нашла конкретан одговор на питање како Луис сматра да је могуће превазићи сиромаштво. Ипак, пошто он сматра да је стално увећање сиромаштва резултат друштвене и културне атмосфере у којој се врши социјализација (Гиденс, 2003: 322) логично решење за на тај начин постављен проблем је по мом мишљењу то да се нпр. избрише сегрегација између сиромашних и богатих крајева града или села и града.Тако ће деца имати увид у неки другачији живот, али им он неће изгледати као да је удаљен, недостижан и стран и стога се неће десити то да деца од малена не виде сврху тежње ка нечему бољем. Такође, нестанак културе сиромаштва би могао да се постигне и тиме што би културни садржаји доминантне културе били нпр. бесплатни за све сиромашне, те би се тако избрисала новчана баријера која одваја сиромашне од токова доминантне културе.
Picture of Ana Kukuridi
Re: Дебата о култури сиромаштва Оскара Луиса
by Ana Kukuridi - Saturday, 10 January 2015, 8:12 PM
 

Недељно саопштење колегинице Тамара је формално добро написано, и заслужује додатну похвалу јер је литература била на енглеском језику. Оцена: 10

Picture of Marina Šušnjar
Re: Дебата о култури сиромаштва Оскара Луиса
by Marina Šušnjar - Sunday, 28 December 2014, 11:26 AM
 

Одлично недељно саопштење. Изузетно интересантно, како тема, тако и писање колегинице Тамаре Цуканић. Види се да је је колегиница разумела свој задатак. Свиђа ми се што је тема разрађена, што се није фокусирала само на цитате већ је опширније обрадила. Са задовољством константујем да је оцена за овај рад: 10.

Picture of Jelena Sukovic
Re: Дебата о култури сиромаштва Оскара Луиса
by Jelena Sukovic - Sunday, 28 December 2014, 2:47 PM
 

Слажем се са колегиницом Марином да је саопштење колегинице Тамаре одлично и веома интересантно.

Пошто су и професорка Вратуша и колегиница Марина већ све рекле, мени једино остаје да оценим, оцена би била 10.

 

Picture of Vojin Dražić
Re: Дебата о култури сиромаштва Оскара Луиса
by Vojin Dražić - Tuesday, 30 December 2014, 11:16 PM
 

Недељно саопштење колегинице Тамаре је изузетно конципирано, занимљиво и у потпуности испуњава све формалне критеријуме. Као старији колега са задовољством констатујем оцену :10.

Picture of Jelisaveta Fotic
Re: Дебата о култури сиромаштва Оскара Луиса
by Jelisaveta Fotic - Saturday, 3 January 2015, 1:11 PM
 

Као што су колеге пре мене приметили и коментарисали, сматрам да је рад колегинице Цуканић веома добар. Види се да је у потпуности разумела тему коју је обрађивала па је читање њеног саопштења било занимљиво. Оцена: 10.

Picture of Filip Krstic
Re: Дебата о култури сиромаштва Оскара Луиса
by Filip Krstic - Friday, 9 January 2015, 9:25 PM
 

Недељно саопштење Тамаре Цуканић испуњава све формалне критеријуме. Слажем се са једином критиком проф. Вратуше и сматрам да је саопштење могло да буде употпуњено навођењем метода и техника које су примењене током тестирања теорије о култури сиромаштва. Оцена: 9,5