Чарлс Муреј је 1989. посетио Британију и на основу свог истраживања које је тамо спровео, закључио је да се криза поткласе продубљује. За себе каже да је ''посетилац из несрећног краја, који је дошао да види да ли се зараза шири'' и да је питање са којим се Британци суочавају ''колико је зразна ова болест'' .
Мареј је написао два есеја на тему поткласе. У првом он говори о појму поткаласа као општем појму и повезује га са криминалом и незапосленошћу. У другом се фокусира на ванбрачност, брак и породицу у Британији.
Термин поткласа не потиче од Муреја, нити се сви који га користе слажу са његовим дефинисањем овог појма.
''Потклса је реч која се у Британији користи као синоним за људе који не само да су сиромашни, већ су изузетно сиромашни. Да одмах разјаснимо, термин поткласа се не односи на степен сиромаштва, већ на тип сиромаштва'' (Концепт ''поткласе'' Чарлс Мареј).
Муреј говори о томе да он термин поткласа не користи да опише све сиромашне припаднике друштва , већ само оне који се истичу својим непожељним понашањем, у шта он сврстава наркоманију, криминал, ванбрачност, и немогућност појединаца да задрже посао.
За одређивање припадника поткласе Муреј користи 3 мерила: криминал, одустајање од посла и ванбрачност.
Сматра да је ванбрачност најбољи показатељ припадности поткласи. За разлику од самохраних родитеља, удовица/удоваца је посебан проблем, што се одгајања деце тиче.
Муреј пише о забринутости у вези повећања стопе криминала. Њега највише брине криминал који обухвата цело насеље, што то насеље чини неподобним за подизање деце.
Изражава забринутост у вези чињенице да многи који су 1980. завришили школу нису запослили.
''Посао је центар живота и без њега појединци су под притиском да стекну и одрже самопоштовање и поштовање других, посао је више од зараде за живот'' (Концепт ''поткласе'' Чарлс Мареј:19). Често је критикован јер су сматрали да не нуди конкретна решења која би држава спровела. Разлог због ког он одбија да пружи детаљна објашњења је то што мисли да влада није у стању да спроведе било какво решење. Пружање послова и обука није довољно, мисли Мареј, једини лек је аутентична самоуправа локалних заједница.
''Поткласа није нови концепт. Док сам одрастао знао сам шта је то поткласа , само што то нисмо тако тада називали. У малом граду у коме сам живео моји родитељи су ме научили да постоје два типа сиромашних људи. Један тип сиромасних никада нису ни ословљавали тако, за нјих сам мислио да само живе од мањих прихода''(Концепт ''поткласе'' Чарлс Мареј). . За други тип каже да је био много бројнији. Њима није недостајао само новац, њих је дефинисало њихово понашање. Њихови домови нису били очувани, мушкарци нису били у стању да задрзе посао на дуже време, алкохолизам је била честа појава у оваквим породицама, а деца су често била преступници.
Током '60-их година, разлика између ова два типа сиромашних постаје мања. За руги тип сиромашних се више не сматра да не заслужују тај назив. Муреј говори да је у ово време дошло до хомогенизације сиромашних и свих других људи, и да је једина разлика између њих била у колићини новца коју су поседовали.
''Сиромашни, сви сиромашни људи, су подједнако жртве и били би подједнако успешни када би им друштво дало фер шансу за успех''(''Успон поткласе'' Чарлс Мареј: 25). Иситче као важну чињеницу да су сви сиромашни били исти. Више се није сматрало да је неко сиромашан јер је лењ и безвредан.
Сматра да је разлика између САД-а и Британије, што су се кључна дешавања одиграла прво у САД-у.Крајем '60-их и током '70-их година у САД-у, људи који су до тада важили за вредне, почели су да се одају пороцима. Током '80-их година, почели су да буду ословљавани термином поткласа.