Сиромаштво, поткласа и друштвена искљученост

 
 
Picture of Jelena Sukovic
Милосављевић, М., Сиромаштво и свету и у Србији, Социјална мисао.
by Jelena Sukovic - Tuesday, 23 December 2014, 9:45 PM
 

Под сиромаштвом се  подразумева да људи нису у могућности да задовоље своје основне потребе. Свет се одликује бројем сиромашних људи који живе у веома тешким условима, на граници или испод минимума егзистенцијалних потреба. Сиромаштво није заступљено само у мањим и неразвијеним друштвима, већ и у најразвијенијем земљама. Мада, концепти сиромаштва се разликују од друштва до друштва, јер људске потребе нису свуда идентичне.

"Репродукција сиромаштва је такође основна карактеристика сиромаштва у Србији. (...) Сиромашни се рађају у лошим условима и обично рађају децу са високим изгледима да и сама такође буду сиромашна." (Милосављевић М., Сиромаштво у свету и у Србији, Социјална мисао, 2008, стр. 11).

Аутор текста говори о томе да се сиромаштво може уочити код различитих генерација из истих породица. Уколико старије генерације неке порродице нису стекле имовину и капитал, мале су шансе (али су могуће) да ће њихови потомци то успети, јер млади људи од малена не виде сврху тежње ка нечем бољем. Препуштају се животу у сиромаштву, не покушавајући да промене свој положај.

"Социјални, економски и посебно радни статус су директно повезани са сиромаштвом." (Милосављевић, М., Сиромаштво у свету и у Србији, Социјална мисао, 2008, стр. 15).

Ова међусобна повезаност се може објаснити овако, на пример уколико родитељи нису у финансијсkoj могућности да обезбеде школовање свом детету, самим тим  његове шансе да се запосли на неком бољем положају и да напредује даље су јако мале. То утиче директно и на његов социјални, економски и радни статус. А и тиме што је неко рођен у сиромашној породици се спречава развој квалитетног људској потенцијала.

"Евидентно је да су појединци и породице са нижим нивоима образовања у већем ризику од сиромаштва него они који су боље образовани." (Милосављевић, М., Сиромаштво у свету и у Србији, Социјална мисао, 2008, стр. 17).
 
Ниво запошљивости је повезан са поседовањем квалификација и вештина које се стичу образовањем. Образовани појединац ће имати много веће шансе да се запосли и да напредује, а самим тим и стиче богатство. Релативно мање образован појединац, најчешће, је запошљен на радном месту са минималним приходима.
 
Сиромаштво се, као што се може закључити из већ наведеног, једним делом може смањити порастом броја образованих. Јер, оно није нешто чега се не можемо решити, уз много труда, рада и жеље за напредком могуће је изаћи из такве ситуације.
 
Picture of Vera Vratuša
Re: Милосављевић, М., Сиромаштво и свету и у Србији, Социјална мисао.
by Vera Vratuša - Wednesday, 24 December 2014, 1:31 PM
 

Недељно саопштење  колегинице Јелене Шуковић посвећено чланку "Сиромаштво у свету и у Србији" Милосава Милосављевића, објављено је око четири дана након што је тема о сиромаштву, поткласи и друштвеној искључености била предвиђена да буде на дневном реду у складу са првобитном Ажурираном верзијом Плана наставе 2014 из Усо1 и око три дана пре крајњег рока усвојеног гласањем 05.12.2014. године за "заокруживање"  виртуелне дискусије о теми Рад и подела рада у савременим друштвима, вођење дискусије лицем у лице током комбинације предавања и вежби о теми Моћ, политика и држава,  као и за припрему дискусије  лицем у лице о сиромаштву 26. децембра 2014 (уп."Заокруживање" дискусија), чиме заслужује сваку похвалу. Свако објављивање прилога на интернету пре крајњег рока је најбољи начин да се  дође на термине предавања и вежби  спреман, односно да се избегне накнадно испуњавање предиспитних обавезе после крајњег рока за минимални број поена неопходних за излазак на испит.

Зачуђује чињеница да мада је ово недељно саопштење објављено при крају семетра када је већ пуно радова објављено и прокоментарисано не само о другим темама него и о истом изворнику, ауторка није искористила могућност  да се учи како на грешкама тако и врлинама аутора других саопштења. Не прочитавши изгледа ни једно друго саопштење, мада у предиспитну обавезу спада дискусија о другим саопштењима и њихова (само)евалуација макар само у оквиру исте теме, ауторка овог недељног саопштења понавља честе грешке и пропусте (погрешно постављање тачке на крају реченице пре знака извода и заграде са основним подацима о изворнику, уместо после њих, уношење пуног наслова чланка у поменуту заграду, одсуство упућивања на конкретне делове изворника приликом препричавања и одсуство потпуних библиографских података о изворнику на крају саопштења).

У овом недељном саопштењу су одсутне и врлине најквалитетнијих раније објављених саопштења попут видног покушаја самосталног сруктурисања текста на уводни, средишни део и закључак.  Уместо теоријског увода, уводни параграф овог недељног саопштења формулисан је користећи најмање информативну и стога најнеподеснију граматичку форму за критички приказ неког изворног текста - пасив глагола у средњем роду (нпр. "Под сиромаштвом се  подразумева  (подвлачење В.В.) да људи нису у могућности да задовоље своје основне потребе. Свет се одликује (подвлачење В.В.) бројем сиромашних људи који живе у веома тешким условима, на граници или испод минимума егзистенцијалних потреба... Мада, концепти сиромаштва се разликују (подвлачење В.В.) од друштва до друштва, јер људске потребе нису свуда идентичне".

Утисак о овом недељном саопштењу поправља  закључна реченица, чије теоријске, методолошке и практичке импликације ауторка тек треба да развије. 

Препоручујем и свим учесницима усо1 да где је год то могуће и релевантно, приликом писања својих стручних и научних радова увек консултују и базе статистичких података као што су Извештаји о развоју Светске банке, Индекс хуманог развоја, домаће статистичке годишњаке (у конкретном случају, структура становништва Србије према нивоу образовања) и сличне изворе.  

Након исправљања формалних недостатака овог недељног саопштења, позивам аутора, учеснике усо1 који су приказивали исти изворник и друге изворне текстове у оквиру теме о сиромаштву на упоређивање теоријских, методолошкеихи практичко политичких разлика у приступима објашњењу и разумевању узрока настанка сиромаштва и друштвене искључености, механизме њихове репродукције и стратегије њиховог превазилажења у будућности. 

Након дискусије о овим питањима и другим питањима које сами поставите, приступите узјаманом оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме и у оквиру других недељних тема које вас занимају, у циљу што темељитије припреме за полагање коликвијума, писање семинарског рада и његове одбране на испиту.

Picture of Jelena Sukovic
Re: Милосављевић, М., Сиромаштво и свету и у Србији, Социјална мисао.
by Jelena Sukovic - Wednesday, 24 December 2014, 5:03 PM
 

Поштована професорка,

Извињавам се због грешака које сам направила. Покушаћу сада да их исправим. 

 

Сиромаштво је један од највећих проблема данашњице. Социолози и истраживачи користе два приступа сиромаштву. То су апсолутно и релативно сиромаштво. Апсолутно сиромаштво представља немогућност задовољења основних људских потреба. Заснива се на концепту преживљавања-тј.испуњења минималних услова за одржавање егзистенције. Релативно сиромаштво представља могућност задовољења основних, али не и других, људских потреба. Број сиромашних људи у свету, који живе на граници или испод минимума егзистенцијалних потреба, је јако висок. Сиромаштво није заступљено само у мањим, неразвијеним, већ и у најразвијенијим земљама.

"Репродукција сиромаштва је такође основна карактеристика сиромаштва у Србији.  (...) Сиромашни се рађају у лошим условима и обично рађају децу са високим изгледима да и сама буду сиромашна" (Милосављевић, М., Социјална мисао, стр. 11).

Аутор текста говори о томе да се сиромаштво може уочити код различитих генерација исте породице. Уколико старије генерације нису стекле неку имовину или капитал, мале су шансе (али постоје) да ће њихови потомци то успети, јер млади људи од малена не виде сврху тежње ка нечем бољем. Препуштају се сиромаштву, не покушавајући да промене свој положај. Пример могу бити Роми, који готово традиционално живе у лошим условима. Међу њима је висока стопа необразованих и  незапослених (подаци из пописа 2002. године показују да је чак 51,9% без завршене основне школе, узрок је недостатак новчаних средстава), а самим тим и сиромашних.

"Социјални, економски и посебно радни статус су директно повезани са сиромаштвом" (Милосављевић, М., Социјална мисао, стр. 15).

Зависни чланови породице су обично међу најсиромашнијима, због тога што њихов социјални и економски положај зависи од статуса и прихода породице. Ова међусобна повезаност се може објаснити овако, уколико родитељи нису у финансијској могућности да обезбеде свом детету школовање, самим тим његове шансе да се запосли на неком бољем месту и да напредује су мале. То ће директно утицати на његов социјални, економски и радни статус. И тиме се, што је неко рођен у сиромашној породици, спречава се развој људског образовања.

"Евидентно је да су појединци и породице са нижим нивоима образовања у већем ризику од сиромаштва, него они који су боље образовани" (Милосављевић, М., Социјална мисао, стр. 17).

Ниво запошљивости је повезан са поседовањем квалификација и вештина које се стичу образовањем. Образовани појединац ће, за разлику од мање образованог, имати много веће шансе да се запосли на неком бољем радном месту и да напредује, и тако стиче богатство.

 Према статистичким подацима о социјалном и радном статуту најсиромашнији су посебно заступљени међу незапосленима, радно неактивтивним групама (деца, домаћице...), земљорадницима и пензионерима.

Сиромаштво се, као што се може закључити из већ наведеног, једним делом смањити порастом броја образованих. Јер, оно није нешто чега се не можемо решити, уз много труда, рада и жеље за успехом могуће је изаћи из такве ситуације. Стратегија за искорењавање сиромаштва јесте унапређење ефикасности образовног сектора, отварање нових радних места, већи доходак, већа једнакост међу половима, реални извори за финансирање социјалних и других потреба.

 

Литература:

Милосављевић, Милосав, 2008, Социјална мисао у: Сиромаштво у Србији и свету (петнаесто издање, четврти том). 

Picture of Tamara Cukanic
Re: Милосављевић, М., Сиромаштво и свету и у Србији, Социјална мисао.
by Tamara Cukanic - Monday, 29 December 2014, 12:39 PM
 

И даље постоје формални недостаци који се тичу упућивања на извор. Такође сматрам да је саопштење требало да буде мало опширније. Оцена: 8

Picture of Marina Šušnjar
Re: Милосављевић, М., Сиромаштво и свету и у Србији, Социјална мисао.
by Marina Šušnjar - Tuesday, 30 December 2014, 8:24 AM
 

За похвалу је што се колегиница користила "својим речима" како би описивала одређене делове из свог саопштења. Рад је интересантан, али тема би могла бити мало више разрађена. Што се тиче формалних недостатака, проф. Вратуша је већ рекла све. Оцена: 8,5

Picture of Filip Krstic
Re: Милосављевић, М., Сиромаштво и свету и у Србији, Социјална мисао.
by Filip Krstic - Friday, 9 January 2015, 9:02 PM
 

Сматрам да у првобитном недељном саопштењу колегинице Јелене Шуковић постоји одређен број формалних грешака као и недостатка самосталног структурисања текста, али такође мислим да у оцену треба да се урачуна и труд уложен у исправљање грешака после коментара проф.Вратуше. Оцена: 8,5

Picture of Ana Kukuridi
Re: Милосављевић, М., Сиромаштво и свету и у Србији, Социјална мисао.
by Ana Kukuridi - Saturday, 10 January 2015, 8:21 PM
 

У недељном саопштењу колегинице Јелене постоје грешке, али бих је похвалила због исправљања првобитног саопштења. Оцена: 9

Picture of Katarina Milutinovic
Re: Милосављевић, М., Сиромаштво и свету и у Србији, Социјална мисао.
by Katarina Milutinovic - Saturday, 10 January 2015, 11:12 PM
 

Колегиница Шуковић је имала интересантну тему која је веома исцрпна, међутим, није  довољно продискутовала о њој и текст је, у поређењу с другим радовима, превише кратак. Ипак, након критика колегиница је опширније и детаљније исправила неке од недостатака свог текста и тиме доста поправила свој рад. Моја оцена је 8. 

Picture of Vojin Dražić
Re: Милосављевић, М., Сиромаштво и свету и у Србији, Социјална мисао.
by Vojin Dražić - Sunday, 11 January 2015, 2:42 AM
 

Прво недељно саопштење колегинице Јелене је, по мом мишљењу, прекратко, недовољно добро конципирано, и постоји низ формалних недостатака.  Друго саопштење је свакако много боље од првог, те испуњава све формалне критеријуме које сваки стручни рад треба да испуни. Оцена : 8,5