Ово дело,пре свега,представља Хобсову критику утилитаристичке интерпретације система уговорних односа.По слободој процени,лако можемо закључити да Хобс са великом дозом песимизма гледа на друштвене односе,сматрајући да појединци незаустављиво теже да стекну моћ над другима.Хобс тврди да су страсти у човеку основни извор потребе за стицањем моћи,и управо те страсти,исти не може зауставити разумом,јер је,управо,разум у служби страсти.Према Хобсу,будући да страсти изазивају веома разнолике амбиције у људима које,нажалост,није могуће да сви остваре,може лако доћи до стања сукоба,које често може прерасти у рат,у зависности од величине сукоба.Разлог због којег људи имају потребу да поседују моћ,хобс види у друштвеној подељености јер ако два конкурента желе да се домогну истог циља,може лако доћи до сукоба.
Према томе,моћ као циљ,извор је поделе међу људима јер ако два човека желе исту ствар а обојица је не могу имати,они постају непријатељи који траже начина да један другог униште или преваре (Парсонс,Т.Хобс и проблем поретка,у Кувачић,Функционализам у социологији,Напријед,1990 175)
Дакле,свакако ће доћи до ситуације када ће одређеним појединцима слобода бити ограничена,јер би у супротном избио озбиљан сукоб.
Када говормо о поретку,Хобс разликује два,нормативни и чињенични,али се знатно више бавио нормативним,с обзиром да је сматрао да је чињенични недоступан рационалној анализи.Нормативни поредак се одвија у правилима нормативног система чији распад директно доводи у стање хаоса.Ако се налазимо у нормативном поретку,питање је да ли могу страсти да преовладавају ако појединци делују један на другог,јер су циљеви појединаца које проузрокују неке страсти,теже дохватљиви,самим тим што се налазимо у нормативном систему.Такође,начин за стицање моћи може бити и добијање признања других,што је и најспособнијим појединцима,сложићемо се,неопходно.Међутим,врло често,начин за добијање признања био је насиље или превара који су вршени над другима,томе је ишла у прилог чињеница да ни један утилитаристички постулат не искључује оваква средства као легитимна.Ово нас наводи да разумемо да врло лако може доћи до стања хаоса у друштву.
То је стање у којем свако значајније остварење људског циља постаје немогуће,у којем је људски живот осамљен,сиромашан,ружан,груб и оскудан (Парсонс,Т.Хобс и проблем поретка,у Кувачић,Функционализам у социологији,Напријед,1990 177)
И ако је Хобс дао најтемељнију анализу овог поретка и са јасношћу сагледао проблеме,никад до сад није отворено ниједно његово решење које би могло бити од помоћи није искоришћено.
Коначно,разлог зашто моћ представља главну чињеницу у анализи проблема поретка,лежи у томе што појединци користе друге као средство за остваривање циљева,а знамо да се у утилитаристичком друштву не бирају средства и насиље и превара су саставни део истог,па стога је,врло често,неизбежно да дође до нових сукоба.
На крају треба напоменути да се Хобс приклонио решењу deus ex machine,које је потрпуно изван система и одржава ред претећи санкцијама.На основу свега,можемо доћи до закључка а је у све ово била укључена подела рада и друштвена диференцијација јер су то главне карактеристике индивидуалистичког друштва
Без специјализације немогуће је друштво на утилитарној основи,јер је узајамна корист размене оно што твори основни мотив напуштања природног стања и улажења у друштвене односе. (Парсонс,Т.Хобс и проблем поретка,у Кувачић,Функционализам у социологији,Напријед,1990 180)
Литература:Парсонс,Т.Хобс у проблем поретка,у Кувачић,Функционализам у социологији,Напријед 1990