Покушаћу да одговорим на критику и на нека од постављених питања.
Унутрашњи сукоби постоје наравно и у друштвима у којима је заступљена органска солидарност, али Диркем се овде фокусира на објашњење узрока унутрашњих сукоба у случају механичке солидарности, те наводи да би решење тих постојећих сукоба била промена у подели рада.
1. У механичкој солидарности колективистички дух је много снажнији него у органској, те самим тим сваки прекршај друштво строго осуђује и сматра кршењем моралних правила, па се и санкције спроводе у виду кажњавања; у органској солидарности, где је истакнута индивидуалност, прекршајима се баве лица чија је то дужност и професија, а остатак друштва се не бави тиме и очекује да правни систем то решава.
2. По Диркему, појединци се не рађају са једнаким способностима, те самим тим нису у стању да обављају све функције, већ би им требала бити додељена она функција која је у складу са њиховим могућностима. До сукоба долази када су појединци незадовољни својим положајем, из разлога што функција коју обављају не одговара њиховим способностима, те их сврстава у слој којем они не припадају.
Сматрам да моје саопштење испуњава све формалне захтеве и да сам задовољавајуће обрадила тему. Одговорила сам на упућене коментаре, и додељујем себи оцену 10.