Милосављевић, М.,Сиромаштво у свету и у Србији, Социјална мисао, 2008
Сиромаштво је један од највећих проблема са којима се сусреће модерна цивилизација. У циљу смањења сиромаштва у свету, донети су и докумети међународног значаја, међутим сиромаштво је и даље заступљено, како у неразвијеним, тако и у најразвијеним државама, са теденцијом сталног раста. Да би боље разумели шта је заправо сиромаштво, требали бисмо да се осврнемо на три различите врсте сиромаштва : апсолутно, релативно и ново сиромаштво. Можемо рећи да је неко "апсолутно сиромашан" када није у могућности да задовољи основне људске потребе. У индикаторе апсолутног сиромаштва спадају : глад, недостатак питке воде, кратак животни век итд. Са друге стране релативно сиромаштво се односи на ону групу људи који имају могућност, за разлику од "апсолутно сиромашних" да задовоље основне потребе, али не и секундарне, као што су квалитетно образовање, ваљана здравствена заштита, решено станбено питање итд., те бивају маргинализовани, беспомоћни, социјално искључени итд. Ново сиромаштво се као термин употребљава у развијеним државама. Појединци или породице, које живе испод просечног животног стандарда становништва у неком друштву, више у квалитативном него у квантитативном смислу, могу се подвести под "ново сиромашне".
"Сиромаштво подразумева такву ситуацију појединца или породице у којој не постоје економски, социјални и културни услови за задовољавање основних биолошких, здравствених, културних, образовних и сличних потреба; недостају услови за развој и репродукцију психолошких и физичких способности; немогућност продукције и репродукције живота (породице) и искљученост из активности и живота заједнице. " (Милосављевић, М.,Сиромаштво у свету и у Србији, Социјална мисао, 2008, стр.10)
Након упознавања са појмом и дефиницијама сиромаштва, аутор текста "Сиромаштво у свету и у Србији" анализира карактеристике сиромаштва у Србији.
Србија је била међу средње развијеним државама крајем 1980-их, међутим након ратова, инфлације, херметичких санкција, уведених од стране УН, НАТО агресије, спорних приватизација, постала је земља тзв."четвртог света" тј.неразвијена и сиромашна.
"Пре свега, извесно је да је сиромаштво у Србији дуготрајна појава као последица дуготрајних структуралних противречности друштва Србије (економс- ке, политичке, социјалне, културне, етничке, религијске и друге). " (Милосављевић, М.,Сиромаштво у свету и у Србији, Социјална мисао, 2008, стр.10)
Аутор текста анализира карактеристике сиромаштва у Србији на основу поузданих података о сиромаштву из научних студија, службених извештаја, одговарајуће статистике итд.
На захтев Владе Републике Србије, спроведено је истраживање, у ком су коришћене две линије сиромаштва :
1. прва линија сиромаштва – одређена као 2,4 америчких долара по особи дневно, што је чинило 72 долара месечно и
2. друга линија сиромаштва – заснована на минималној потрошачкој корпи што је износило 2,9 америчких долара дневно по особи или 87 долара месечно.
Коришћењем прве линије сиромаштва као начина мерења сиромаштва у Србији утврђено је да је 800.000 људи или 250.000 домаћинстава било веома сиромашно 2002. године.
Коришћењем друге линије сиромаштва на основу потрошачке корпе закључено је да је чак 1.600.000 људи или 474.000 домаћинстава било сиромашно тј. око 20 одсто станивништва је живело у релативном сиромаштву 2002. године.
Према поменутом истраживању, најрањивију групу становника чине старији од 65 година. Влада Републике Србије, иако има стратегију за смањење сиромаштва, исте се не придржава, смањујући пензије и још више чинећи рањивим ову групу становника. Следећи најрањивија група становника чине млађи од 14 година. Битно је истаћи да је економски и радни статус повезани директно са сиромаштвом. С тим у вези, сиромашни су незапослени, деца и домаћице.
Поставља се питање да ли је сиромаштво смањено или се повећало у односу на 2002. годину, када је спроведено истраживање. Одговор није лако дати, али чињеница је да се у међувремени повећала незапосленост, да су смањене плате и пензије, а самим тим да је и куповна моћ грађана опала, те на основу тога можемо да закључимо да је становништво све сиромашније. Такође треба имати у виду да у ово истраживање нису укључене избеглице и Роми, који чине најсиромашнији слој друштва.
У тексту се између осталог наводи да је "главни циљ Стартегије за смењење сиромаштва да се оно преполови до 2010", из горе наведеног можемо да закључимо да су ово била нереална очекивања.
"Тешко је веро- вати да стратегије против сиромаштва могу бити успешне и плодотворне без подизања животног стандарда, побољшања благостања и социјалне укључености свих грађана у друштву." (Милосављевић, М.,Сиромаштво у свету и у Србији, Социјална мисао, 2008, стр.25)