Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

Поштована професорка,

покушаћу да одговорим на Ваша питања:

1) Гиденс јер раднички покрет као и покрет за слободу говора дефинисао као "старе" покрете јер је њихова историја у периоду модерности јако дуга. Раније су ова два покрета била повезана и оба су у складу са институционализованом димензијом надзора ( он је сматрао да модерност има 4 институционализоване димензије а те су: капитализам, индустријализам, надзор и војна моћ). Мировни и еколошки покрет представљају "нове" покрете јер они у неколико последњих година постају од изузетне важности и ако нису нова појава (еколошки датирају још из 19. века). Мировни покрети су од изузетне важности јер су уско повезани са нуклеарним оружањем које је производ савременог доба, а еколошки са ризиком од избијања глобалних еколошких катастрофа, самим тим су фактори попут глобализације и израженијег ризика заслужни за све већу важност ова два "нова" покрета. Критичари критикују Гиденса јер је мало пажње посветио пореклу и циљевима појединаца који се прикључују друштвеним покретима као и организацији тих покрета.

2) Утопијске идеологије се заснивају на визији идеалног друштва. Марксистички идеал друштва је био комунистичка утопија која даје стандард поређења за садашња и прошла друштва. У таквом друштву средства за прозводњу би била у колективном власништву и због тога би израбљивање нестало.Mарксисти су покушали да створе теорију о друштву као целини, док Гиденс такав став одбацује, сматра немогућим, и према његовом мишљењу треба да се посветимо мањим приступачнијим сликама, а такав став управо назива утопијским реализмом.

3) Вебер моћ дефинише као могућност спровођења властите воље чак и кад се други противе тим жељама. Власт дели на каризмтску, традиционалну и рационално-законску и сматра да су његове категорије идеалне јер дефинишу чист облик власти. Гиденс моћ схвата на сличан начин- као способност појединца или групе да оствари сопствене интересе чак и ако се други противе томе. Власт се дефинише као легитимно коришћење моћи којом располаже влада. Постоје три типа политичке власти: монархија, демократија и ауторитарни режими. Владавина се односи на спровођење политике и доношење одлука од државног значаја од стране званичног лица. Према Марксу се моћ налази у рукама оних који имају економску контролу над друштвом, и извор моћи се налази у економској инфраструктури. Парсонс има другачији став од до сад наведених аутора и сматра да је вредносни консензус јако битан за очување система а пошто су циљеви заједички свим члановима друштва, моћ че би употребљена за стицање колективног циља, а од њене употребе сви добијају.

Државу, Вебер, дефинише као људску заједницу која успешно присваја права на монопол над легитимном употребом физичке силе на некој територији, док је Енгелс сматрао да се држава развија када једна група у друштву постане економски доминантна, али неће опстати када нестане класно друштво. Према Гиденсу држава постоји када постоји политички апарат који омогућава владавину над одређеном територијом.

Моска и Парето сматрају да је владавина елита незбежна, али према Парету, историја је бесконачна циркулација елита. Он наводи два основна типа елита - лавова и лисица. Моска међутим, за разлику од Парета сматра да квалитети потребни за владавину елите се разликују од друштва до друштва. Милс не дели њихово мишљење, не верује да је владавина елите неизбежна, али сматра да се темељи на експлоатацији масе. Пошто маса и елита имају различите интересе то доводи до сукоба. Он такође одбацује мишљење да припадници елите имају супериорна својства која их издвајају од остатка популације.аша питања:

Поштована колегинице, ваше недењно саопштење ми се баш допало, похвалила бих вас што немате никакве пропусте и грешке у истом. Придружујем се похвалама проф Вратуше и колегинице Јелисавете. Оцена 10.

Слажем се са колегама да је недељно саопштење колегинице Исидоре врло интересантно и сматрам да нема озбиљнијих пропуста.Оцена 10.