Моћ, политика, држава, друштвени покрети

 
 
Picture of Isidora Krstic
Ентони Гиденс, Последице модерности, Будуће оријентације: улога друштвених покрета
by Isidora Krstic - Thursday, December 18, 2014, 7:34 PM
 

Последице модерности, Будуће оријентације: улога друштвених покрета

 

Ентони Гиденс је један од најутицајнијих британских социолога 20. века који је познат по својој теорији структуре и холистичким погледом на модерно друштво (холизам је идеја према којој организам може да функционише само као целина).

У скорије време се бавио питањима глобализације и политике, као и утицајем модерности на социјални живот. Његова критика постмодернизма је изражена у делу ''Последице модерности''.

''Раднички покрети су борбена удружења, чије су порекло и поље акције повезани са ширењем капиталистичких предузећа'' (Гиденс 1998:153).

Друштвени покрети су облик колективног деловања усмерени ка друштвеним променама. Корени радничких покрета се налазе у економском поретку капитализма. Покрет је реакција радничке класе ради побољшања услова рада попут осмочасовног радног времена, викенда, плаћених годишњих одмора. За разлику од Марксових критичара који су сматрали да раднички покрет има преображавалачки утицај само у раним фазама индустријализма, Гиденс је сматрао да су борбе радничких класа и даље релевантне за капиталистички систем.

''Раднички покрети, нарочито у релатвно ранијим фазама развоја модерних институција, теже да буду главни носиоци захтева за слободу изражавања и за демократска права'' (Гиденс, 1998:153).

На почетку је раднички покрет имао за циљ остварење колективних жеља, али временом се испољава индивидуални интерес појединаца. Покрети за слободу говора и демократска права се историјски могу одвојити од радничких покрета. У себе укључују националистичке покрете. Али и раднички покрети и покрети за слободу говора представљају ''старе'' покрете. То значи да су настали пре 20. века. Еколошки покрети настају у 19. веку под утицајем романтизма, и њима је био циљ да се супротставе утицају модерне индустрије на природну околину и тежили су да се уједине са радничким покретима. Данас су та два покрета раздвојена као последица развијене свести о ризицима и последицама индустријског развоја.

''Друштвени покрети осветљавају могуће будућности, а делимично су и средства за њихово остварење'' (Гиденс, 1998:154).

Из перспективе утопијског реализма, друштвени покрети јесу битна али не и нужна промена која би нас довела до хуманијег света. На пример, мировни покрети подижу ниво свести али су међународне организације и националне владе те које су суштински битне за постизање основних реформи.

''Моћ је, у најширем смислу, средство које омогућава да се одређене ствари учине'' (Гиденс, 1998:155).

Моћ је инструмент привилегованих група ради остваривања сопствених циљева. Међутим, утопијски реализам не види моћ као нужно зло. Наиме, у доба глобализације када се могућности што више увећавају, потребно је да се смање ризици, а да би то било омогућено потребна је група људи која би могла да координисано употребљава моћ. Интереси влада и корпорација су често супротстављени али елемнт реализма остаје у средини. Такође је битна утопијска црта јер се привилеговани положаји неће одрећи моћи зарад интереса људи.

Гиденс одбацује идеју иделогије као јединствене и свеобухватне и сматра да је неопходно ићи за ''малим сликама'' које појединци могу да примене на кућном и професионалном плану. Према томе, ово би била разлика између утопије и утопијског реализма где ''утопија'' представља нешто ново и изванредно, а ''реализам'' означава да се идеја већ налази у коренима постојећих социјалних процеса.

 

Литература:

Гиденс, Е., Последице модерности, Будуће оријентације: улога друштвених покрета, Београд, 1998. (152-156)

http://en.wikipedia.org/wiki/Anthony_Giddens,_Baron_Giddens#The_Third_Way

 

 

Picture of Vera Vratuša
Re: Ентони Гиденс, Последице модерности, Будуће оријентације: улога друштвених покрета
by Vera Vratuša - Friday, December 19, 2014, 4:59 AM
 

Недељно саопштење  колегинице Исидоре Крстић  посвећено тексту о друштвеним покретима из књиге Последице модерности Ентони Гиденса, објављено је само неколико сати после предложеног и гласањем 15.12.2014. године потврђеног рока (18. децембар у подне за припрему дискусије уживо о моћи, политици, држави, партијама и друштвеним покретима на комбинацији предавања и вежби 19, децембра према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1).

За похвалу је чињеница да је колегиница Исидора Крстич искористила могућност да се учи на грешкама и пропустима колегинице Маше Хусовић која је објавила текст о истом изворнику скоро недељу дана пре поменутог рока (нпр. нема недовршених реченица и непротумачених кључних појмова садржаних у цитатима одабраним за  цитирање). 

Ппозивам пре свега  аутора овог недељног саопштења  и друге учеснике усо1 задужене за исти текст и за исту недељну тему , као и све заинтересоване за ову недељну тему,  да продискутују

1) аргументе у прилог и против Гиденсове поделе друштвених покрета на "старе" и "нове"?

2) како се разликује Гиденсово тумачење  појма утопијског реализма од тумачења појма реално или објективно могуће утопије код нео-марксиста?

3) у оквиру ове теме упоредите основне појмове моћи, власти, политике, државе, елите и друштвених покрета, које користе Енгелс, Вебер, Парсонс, Парето, Милс, Горц и Гиденс када покушавају да објасне и разумеју узроке настанка друштвених појава које ови појмови означавају, механизме њихове репродукције и перспективе њиховог развоја у будућности.

Након дискусије о овим и другим питањима које сами поставите, приступите узајамном оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме и у оквиру других недељних тема које вас занимају, у циљу што темељитије припреме за полагање коликвијума, писање семинарског рада и његове одбране на испиту.

Picture of Isidora Krstic
Re: Ентони Гиденс, Последице модерности, Будуће оријентације: улога друштвених покрета
by Isidora Krstic - Wednesday, January 7, 2015, 11:18 PM
 

Поштована професорка,

покушаћу да одговорим на Ваша питања:

1) Гиденс јер раднички покрет као и покрет за слободу говора дефинисао као "старе" покрете јер је њихова историја у периоду модерности јако дуга. Раније су ова два покрета била повезана и оба су у складу са институционализованом димензијом надзора ( он је сматрао да модерност има 4 институционализоване димензије а те су: капитализам, индустријализам, надзор и војна моћ). Мировни и еколошки покрет представљају "нове" покрете јер они у неколико последњих година постају од изузетне важности и ако нису нова појава (еколошки датирају још из 19. века). Мировни покрети су од изузетне важности јер су уско повезани са нуклеарним оружањем које је производ савременог доба, а еколошки са ризиком од избијања глобалних еколошких катастрофа, самим тим су фактори попут глобализације и израженијег ризика заслужни за све већу важност ова два "нова" покрета. Критичари критикују Гиденса јер је мало пажње посветио пореклу и циљевима појединаца који се прикључују друштвеним покретима као и организацији тих покрета.

2) Утопијске идеологије се заснивају на визији идеалног друштва. Марксистички идеал друштва је био комунистичка утопија која даје стандард поређења за садашња и прошла друштва. У таквом друштву средства за прозводњу би била у колективном власништву и због тога би израбљивање нестало.Mарксисти су покушали да створе теорију о друштву као целини, док Гиденс такав став одбацује, сматра немогућим, и према његовом мишљењу треба да се посветимо мањим приступачнијим сликама, а такав став управо назива утопијским реализмом.

3) Вебер моћ дефинише као могућност спровођења властите воље чак и кад се други противе тим жељама. Власт дели на каризмтску, традиционалну и рационално-законску и сматра да су његове категорије идеалне јер дефинишу чист облик власти. Гиденс моћ схвата на сличан начин- као способност појединца или групе да оствари сопствене интересе чак и ако се други противе томе. Власт се дефинише као легитимно коришћење моћи којом располаже влада. Постоје три типа политичке власти: монархија, демократија и ауторитарни режими. Владавина се односи на спровођење политике и доношење одлука од државног значаја од стране званичног лица. Према Марксу се моћ налази у рукама оних који имају економску контролу над друштвом, и извор моћи се налази у економској инфраструктури. Парсонс има другачији став од до сад наведених аутора и сматра да је вредносни консензус јако битан за очување система а пошто су циљеви заједички свим члановима друштва, моћ че би употребљена за стицање колективног циља, а од њене употребе сви добијају.

Државу, Вебер, дефинише као људску заједницу која успешно присваја права на монопол над легитимном употребом физичке силе на некој територији, док је Енгелс сматрао да се држава развија када једна група у друштву постане економски доминантна, али неће опстати када нестане класно друштво. Према Гиденсу држава постоји када постоји политички апарат који омогућава владавину над одређеном територијом.

Моска и Парето сматрају да је владавина елита незбежна, али према Парету, историја је бесконачна циркулација елита. Он наводи два основна типа елита - лавова и лисица. Моска међутим, за разлику од Парета сматра да квалитети потребни за владавину елите се разликују од друштва до друштва. Милс не дели њихово мишљење, не верује да је владавина елите неизбежна, али сматра да се темељи на експлоатацији масе. Пошто маса и елита имају различите интересе то доводи до сукоба. Он такође одбацује мишљење да припадници елите имају супериорна својства која их издвајају од остатка популације.аша питања:

 

Picture of Jelisaveta Fotic
Re: Ентони Гиденс, Последице модерности, Будуће оријентације: улога друштвених покрета
by Jelisaveta Fotic - Thursday, January 8, 2015, 5:34 PM
 

С обзиром на то да колегиница нема никакве грешке у свом саопштењу и да је одговорила на професоркина питања, оцена је 10.

Picture of Marija Kojic
Re: Ентони Гиденс, Последице модерности, Будуће оријентације: улога друштвених покрета
by Marija Kojic - Friday, January 9, 2015, 11:13 AM
 

Поштована колегинице, ваше недењно саопштење ми се баш допало, похвалила бих вас што немате никакве пропусте и грешке у истом. Придружујем се похвалама проф Вратуше и колегинице Јелисавете. Оцена 10.

Picture of Jana Kovacevic
Re: Ентони Гиденс, Последице модерности, Будуће оријентације: улога друштвених покрета
by Jana Kovacevic - Friday, January 9, 2015, 9:10 PM
 

Саопштење колегинице Исидоре испуњава све тражене захтеве,  веома је занимљиво и заслужује оцену 10.

Picture of Danica Kokoruš
Re: Ентони Гиденс, Последице модерности, Будуће оријентације: улога друштвених покрета
by Danica Kokoruš - Saturday, January 10, 2015, 6:22 PM
 

Поштована колегинице, заслужујете сваку похвалу. Успели сте да испуните све формалне захтеве и комплетно сте обрадили тему и пружили нам јасан увид у исту. Предлажем оцену 10.

Picture of Antonije Tot
Re: Ентони Гиденс, Последице модерности, Будуће оријентације: улога друштвених покрета
by Antonije Tot - Saturday, January 10, 2015, 7:39 PM
 

Саопштење колегинице Исидоре је написано без пропуста, формалних и садржинских, веома је занимљиво и јасно. Узевши у обзир и одговарање на свако питање професорке, сматрам да колегиница заслужује оцену 10. 

Picture of Ivan Tominčević
Re: Ентони Гиденс, Последице модерности, Будуће оријентације: улога друштвених покрета
by Ivan Tominčević - Saturday, January 10, 2015, 9:56 PM
 

Саопштење је написано без грешке, колегиница је одговорила и на питања професорке, тако да предлажем оцену 10

Picture of Aleksandar Jovanovic
Re: Ентони Гиденс, Последице модерности, Будуће оријентације: улога друштвених покрета
by Aleksandar Jovanovic - Saturday, January 10, 2015, 7:19 PM
 

Недељно саопштење задовољава све критеријуме.Рад заслужује сваку похвалу и испуњени су сви услови која поседује ова тема.Оцена 10.

Picture of Mihajlo Sfera
Re: Ентони Гиденс, Последице модерности, Будуће оријентације: улога друштвених покрета
by Mihajlo Sfera - Saturday, January 10, 2015, 7:27 PM
 

Слажем се са колегама да је недељно саопштење колегинице Исидоре врло интересантно и сматрам да нема озбиљнијих пропуста.Оцена 10.

Picture of simonida devic
Re: Ентони Гиденс, Последице модерности, Будуће оријентације: улога друштвених покрета
by simonida devic - Saturday, January 10, 2015, 9:29 PM
 

Из свих разлога које је професорка навела као позитивне,али и чињенице да је колегиница одговорила на професоркин коментар,оцена 10 сматрам да је евидентна 

Picture of Jelena Bogdanovic
Re: Ентони Гиденс, Последице модерности, Будуће оријентације: улога друштвених покрета
by Jelena Bogdanovic - Saturday, January 10, 2015, 9:29 PM
 

За сваку похвалу је недељно излагање колегинице Крдтић ,која нам је на одличан начин појаснила став Ентони Гиденса о питању улоге друштвених покрета и својим одговорима је заслужила 10.

Picture of Maja Todorovic
Re: Ентони Гиденс, Последице модерности, Будуће оријентације: улога друштвених покрета
by Maja Todorovic - Sunday, January 11, 2015, 11:09 AM
 

Без формалних и садржинских грешака и уз одговарање на професоркина, питања саопштење колегинице Исидоре заслужује оцену 10.