Моћ, политика, држава, друштвени покрети

 
 
Picture of Ivan Tominčević
Рајт Милс, Елита власти
by Ivan Tominčević - Wednesday, December 17, 2014, 11:17 PM
 

          Рајт Милс, у седмој глави, названој „Владајућа елита“, свог дела „Елита власти“, описује промене у систему власти Сједињених Америчких Држава. Ове промене не описује као промене које су утицале на легитимност самог система већ конкретно анализира смењивање позиција моћи унутар власти између политичке, економске и војне елите. У том смислу, америчка владајућа елита прошла је кроз четири епохе, а у овом тренутку пролази кроз пету. (Р. Милс, 1964:327)
          Прву епоху америчке владајуће елите карактерише уједињеност друштвених и економских, војних и политичких установа, кроз које су се припадници елита са лакоћом кретали из једне у другу елиту.
„Важна чињеница, када се говори о тим раним данима, огледа се у коинцидирању друштвеног живота, економских институција, војске и политичког живота, тако да су људи који су били истакнути политичари, истовремено заузимали најважније положаје у привреди, и са осталим члановима својих породица, чинили угледне чланове локалног друштва“. (Р. Милс, 1964:327)
Како Милс наводи, прву епоху такође карактерише да вођство чине људи чији се статус не заснива само на политичком положају. Елиту чине просвећени политичари из угледних породица који располажу извесним административним искуством. (Р. Милс, 1964:328) За другу епоху америчке владајуће елите битан је одабир Ендруа Џексона за председника – „Џексонова револуција“. Чињеница да је у питању била много више статусна него ли економска или политичка револуција је обележила овај период „романтичног плурализма“. Тај плурализам нестаје под утицајем економске елите којој није одговарао недостатак централизоване власти која би управљала економским пословима.
У трећој епохи и формално се могла видети доминација економске моћи привреде, која је заснована на постојању великих корпорација. Врховни суд је донео одлуку да се тумачењем 14. допуне Устава заштите привредне корпорације. Војна елита је као и у другој епохи је била подеђена политичкој, а политичка економској елити. Милс наводи: Можда никада у америчкој историји није било тако политички наглашеног периода као што је то прогресивна ера, када су економски елементи били у стању да пресудно одлучују о избору Председника и када су широко корумпирали све слојеве власти“. (Р. Милс, 1964:331)
До промена у позицији моћи долази у четвртој епохи када Френклин Рузвелт доноси New Deal, програм који за циљ има економско олакшање од последица велике депресије. New Deal је донео и равнотежу притиска на власт, политичка елита постаје владајућа елита. До краја четврте епохе Сједињене Државе су окренуте унутрашњој политици, а почетком другог светског рата крећу да воде активну међународну политику. Почетак другог светског рата уједно и означава почетак пете епохе америчке владајуће елите. Пету епоху одликује: потпуно прожимање економске и политичке елите; политичку декаденцију, све мање директне а све више формалне демократије у Сједињеним Државама; апсолутну доминацију војног елемента, војна структура се идентификује са политичком структуром; амерички демократски институционални механизми нису били квалификовани за решавање међународних проблема, у том вакуму како наводи Милс, је дошло до формирања и јачања владајуће елите;  (Р. Милс, 1964:334)
Милс наглашава интензивну класну свест код припадника елите. Припадници елите знатним делом потичу из породица које су из више класе, њихови родитељи су најчешће интелектуалци, најчешће се школују у истим школама као што су Харвард, Принстон или Јејл, чланови су привредних и друштвених организација. Све им то помаже да се лакше препознају и разумеју: „Сва структурална идентичност њихових интереса као и сложене, психолошке чињенице у вези с њиховим пореклом и њиховим школовањем, њиховим каријерама и њиховим везама омогућују постојање оних психолошких афинитета који их заиста и везују, афинитета који им омогућује да један за другог кажу: „Он је, разуме се, један од нас“. (Р. Милс, 1964:343)
Такође, осим што је у рукама владајуће елите све већи број обимнијих и важнијих одлука које утичу на све шире масе људи, све је учесталије кретање из једног сектора у други сектор владајуће елите. Та чињеница представља јачање јединствене владајуће елите које се спроводи директно начином бирања људи за високе позиције. Милс наводи пример привредне корпорације која послује са државом и њеном војском, та корпорација ће радије дати поверење неком човеку који је већ стекао искуство радећи у некој државној организацији или војној служби него некоме ко није. (Р. Милс, 1964:348)
Идеја уједињене владајуће елите заснива се на одговарајућем развоју интересе као и сагласности интереса економских, политичких и војних организација. Та сагланост у интересима испољава се у промету људи у три елемента (економија, политика, војска) као и у повећању броја и утицаја посредника разних врста као и у јачању у утицаја који се врши. Према томе, идеја о владајућој елити се не заснива на тајности и конспирацијама припадника елите. (Р. Милс, 1964:353)
„Не постоји, међутим, готово никаква сумња да је америчка власт владајућа елита – елита која, по мишљењу неких, у своје редове укључује неке од највећих светских организација – са своје стране исто тако правила планове и склапала завере“. (Р. Милс, 1964:354)
          Владајућа елита Сједињених Држава, често под начелом „демократских принципа“ војно интервенише у склопу своје међународне политике. Одређен парадокс представља чињеница да демократија у С.А.Д. представља пуку формалност у којој бирачи не знају шта бирају с обзиром да је крупна спољна политика владајуће елите скривена.

„Сматра се да су људи, већ по природи ствари, збуњени пред тежином проблема, те да су стога принуђени као нека лаковерна деца, да спољну политику, ту нову непознату величину, а исти тако и стратегију и извршну акцију, повере у руке експерата. Све се своди на то да свако зна некога коме је пало у део да руководи, што тај обично и чини. Осталима стварно до руковођења много није стално, а поред тога, и не знају како се то ради“.
(Р. Милс, 1964:355)

Picture of Vera Vratuša
Re: Рајт Милс, Елита власти
by Vera Vratuša - Friday, December 19, 2014, 3:44 AM
 

Недељно саопштење  колеге Ивана Томинчевића посвећено поглављу о владајућој елити из књиге Рајта Милса Елита власти објављено је  један дан после недељног саопштења на исту тему колегинице Маје Ковачевић и један дан пре  предложеног и 05.12.2014. изгласаног рока (18. децембар у подне за припрему дискусије уживо о моћи, политици, држави, партијама и друштвеним покретима на комбинацији предавања и вежби 19. децембра према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1), и тиме заслужује сваку похвалу.

За разлику од колегинице Маје, колега Иван није избегао  пропусте у правилном цитирању коришћене литературе  (постављање знака интерпункције пре уместо после заграде са скраћеним подацима о изворнику), али зато јесте избегао чест "крупнији" истовремено формални и садржински пропуст да учестало извештава о изворнику када препричава текст између добро одабраних и распоређених сличних цитираних делова текста. Заједнички им је квалитет да саопштења има неколико уводних реченица, али само колегиница Маја уместо закључка барем не завршава цитатом него га коментарише упућујући на савремене примере инсценираних немира, крвавих сукоба до смиривања истих уз јавне испоруке хуманитарне помоћи  и тајно наоружавање оних који у тим сукобима учествују.

 Позивам пре свега  аутора овог недељног саопштења  и друге учеснике усо1 задужене за исти текст и за исту недељну тему, као и све заинтересоване за ову недељну тему,  да продискутују

1) које су основне сличности и разлике у схватању елите између Парета, Моске и Михелса, с једне стране, и Рајта Милса, с друге?

2) који су аргументи у прилог а који против употребе појма елите власти уместо појма владајуће класе?

3) које су основне сличности и разлике у схватању појмова моћи, власти, политике, државе и друштвених покрета, које користе Енгелс, Вебер, Парсонс, Парето, Милс, Горц и Гиденс када покушавају да објасне и разумеју узроке настанка друштвених појава које ови појмови означавају, механизме њихове репродукције и перспективе њиховог развоја у будућности.

Након дискусије о овим и другим питањима које сами поставите, приступите узајамном оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме и у оквиру других недељних тема које вас занимају, у циљу што темељитије припреме за полагање коликвијума, писање семинарског рада и његове одбране на испиту.

Picture of Marija Kojic
Re: Рајт Милс, Елита власти
by Marija Kojic - Thursday, January 8, 2015, 12:16 PM
 

Поштовани колега, сматрам да је ваше недељно саопштење изузетно интересантно, допали су ми се цитати и аргументација. Придружила бих се похвалама професорке Вере Вратуше. Предлог оцене: 10.

Picture of Jelisaveta Fotic
Re: Рајт Милс, Елита власти
by Jelisaveta Fotic - Thursday, January 8, 2015, 5:13 PM
 

Поштовани колега, сматрам да је ваше саопштење било доста занимљиво и добро формулисано, ако изузмемо мале грешке које је професорка поменула, оцена је 10.

Picture of Isidora Krstic
Re: Рајт Милс, Елита власти
by Isidora Krstic - Friday, January 9, 2015, 4:31 PM
 

Поштовани колега, све похвале за Ваш рад као и за начин на који сте га закључили, цитатом, предлажем оцену 10.

Picture of Jana Kovacevic
Re: Рајт Милс, Елита власти
by Jana Kovacevic - Friday, January 9, 2015, 11:01 PM
 

Поштовани колега, Ваше недељно саопштење заслужује све похвале. Изузетно је добро написано, објашњено и занимљиво за читање и зато предлажем оцену 10.

Picture of Danica Kokoruš
Re: Рајт Милс, Елита власти
by Danica Kokoruš - Saturday, January 10, 2015, 5:37 PM
 

Поштовани колега, Ваше недељно саопштење је по мом мишљењу успешно написано и заслужује оцену 10.

Picture of Antonije Tot
Re: Рајт Милс, Елита власти
by Antonije Tot - Saturday, January 10, 2015, 7:33 PM
 

У овом саопштењу је веома исцрпно објашен сваки аспект проблематике елите власти. Самим тим, и поред недостатка личног коментара у закључку и ситних формалних пропуста, заслужује оцену 10.

Picture of Aleksandar Jovanovic
Re: Рајт Милс, Елита власти
by Aleksandar Jovanovic - Saturday, January 10, 2015, 8:43 PM
 

Сматрам да је рад сасвим коректно представљен ,од изузетно добрих појмова коју садржи ова тема и  заслужује оцену 10.

Picture of simonida devic
Re: Рајт Милс, Елита власти
by simonida devic - Saturday, January 10, 2015, 9:21 PM
 

У форми рада, грешке су евидентне али сам садржај је мене јако  заинтересовао и мислим да се колега Иван заиста лепо потрудио да нам приближи тему која је била његов задатак и из тог разлога мислим да је заслужио 10.

Picture of Masa Husovic
Re: Рајт Милс, Елита власти
by Masa Husovic - Saturday, January 10, 2015, 10:28 PM
 

Колега Иван је успешно одговорио на своју тему и учинио је врло занимљивом за читање. Предлажем оцену 10.

Picture of Maja Todorovic
Re: Рајт Милс, Елита власти
by Maja Todorovic - Sunday, January 11, 2015, 11:04 AM
 

И поред формалних грешака, саопштење колеге Ивана је добро и занимљиво написано и заслужује оцену 10.