Моћ, политика, држава, друштвени покрети

 
 
Picture of Marija Kojic
Рајт Милс, Елита власти
by Marija Kojic - Tuesday, 16 December 2014, 7:54 PM
 

 

Рајт Милс - ,,Елита власти''

  

            Пишући о владајућој елити, Рајт Милс у свом делу „Елита власти“ анализира промене у систему власти Сједињених Америчких Држава. Те промене нису биле драматичне, већ је то више било смењивање доминантног утицаја појединих елита -политичке, економске и војне. Америчка владајућа елита прошла је кроз четири епохе и сада се налази у петој епохи.

            Елиту прве епохе чинили су истакнути просвећени политичари који су били угледни чланови друштва и заузимали су важну улогу  у привреди. Почетком XIX века почиње друга епоха и тада елиту чини мноштво група, али ни једна није доминантна. То доба се називало романтични плурализам и нестао је наступањем треће епохе у другој половини XIX века. Тада се формирају велике корпорације које су заштићене одређеним допунама Устава што доводи до изузетне доминације економске елите. Политичка елита је била у потпуно подређеном положају и подложна корупцији. Однос снага се мења тридесетих година XX века у току четврте епохе, захваљујући New Deal-u као систему власти. Политичка елита у то време постаје владајућа елита јер успева да одржи равнотежу различитих група које врше притисак на власт. У току ове четири епохе пажња елите је била усмерена на домаће проблеме, док се после Другог светског рата окреће међународним проблемима.

           Пета епоха почиње са Другим светским ратом и обележава је потпуно прожимање политичке и привредне елите уз све већи утицај војне елите.

„Структурална карактеристика данашње владајуће елите огледа се у проширеном утицају војног елемента, који несумњиво постаје доминантним. Војне главешине стекле су одлучујући политички значај, а војна структура Америке се данас у знатној мери идентификује са њеном политичком структуром''(Милс, 1964:333).

          Интереси војне и економске елите су идентични,  они сталном сарадњом организују и планирају  ратне напоре земље. Стварањем утиска сталне ратне опасности настоје да  оправдају  средства уложена у војне формације,  труде се да одржавају њихов углед а јавно мњење се припрема да схвати оправданост разних војних интервенција у свету и непходност наоружавања. Иако политичка елита у односу на еконмску и војну елиту има мањи утицај, све важне одлуке доносе сва три друштвена круга.

 Ко чини  владајућу елиту?

 „Владајућа елита, како је ми схватамо, заснива се и на извесној сличности оних који улазе у њен састав, на личним и официјелним односима који владају између припадника те елите као и на њиховим социјалним и психолошким афинитетима“ (Милс, 1964:337).

           Владјућа елита Америке  није аристократија, али има слично порекло. Потиче знатним делом из виших класа. Њени припадници су рођени у Америци, њихови родитељи су најчешће интелектуалци или из кругова привредника, пролазе исту школску обуку, најчешће су протестанти,  друже се и узајамно разумеју.

           Виши представници војног, политичког и привредног света , једни на друге гледају са пуно поштовања и уважавања. Имају заједничке кодексе, критеријуме и интересе, испреплетене су њихове каријере и везе, често су у истим управним одборима разних друштвених организација и добротворних друштава, сусрећу се на летовањима, живе у суседству. Све их то чини припадницима једне класе. У односима између тих виших слојева постоји покретљивост и разменљивост положаја, при томе они регулишу рад најважнијих институција доминантне нације којој припадају, а њихове одлуке имају велики утицај на становништво читавог света.

 „Не постоји, међутим, готово никаква сумња да је америчка владајућа елита-елита која, по мишљењу неких, у своје редове укључује неке од „највећих светских организација“-са своје стране исто тако правила планове и склапала завере“ (Милс, 1964:354).

           Владајућа елита није створена, нити је јачала као последица неке завере, нити са циљем да се заверама бави.  Да би успешно деловала  и да би у доношењу одлука учествовали сви елементи елите, њене активности не могу да буду јавне. Планови и намере елите морају да се чувају у тајности, они делају дискретно јер по њима од тога зависи безбедност нације. Они тако штите своје интересе. Многе крупне одлуке доносе највиши представници војне, економске и политичке елите без дебата вођених у јавности или у Конгресу.

          Сведоци смо многих  догађаја у свету који су „изрежирани“ од стране моћних. Од исценираних немира, крвавих сукоба до смиривања истих уз јавне испоруке хуманитарне помоћи  и тајно наоружавање оних који у тим сукобима учествују. Све се то ради из жеље да се наметну демократски принципи, да се свргну диктатори, да се помогне, да се заштите намучени и угрожени.

          Такву Милосрдну помоћ добила је и Србија 1999. године.                                                                 

 

Литература: Рајт Милс, ,,Елита власти'', Култура, Београд, 1964: 327 – 358

Picture of Vera Vratuša
Re: Рајт Милс, Елита власти
by Vera Vratuša - Friday, 19 December 2014, 3:00 AM
 

Недељно саопштење  колегинице Марије Којић посвећено поглављу о владајућој елити из књиге Рајта Милса Елита власти објављено је  два дана пре  предложеног и 05.12.2014. изгласаног рока (18. децембар у подне за припрему дискусије уживо о моћи, политици, држави, партијама и друштвеним покретима на комбинацији предавања и вежби 19. децембра према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1), и тиме заслужује сваку похвалу.

За похвалу је и избегавање "ситнијих" пропуста у правилном цитирању коришћене литературе, као и настојање да се поједини одабрани цитати коментаришу кроз упућивање на савремене примере исценираних немира, крвавих сукоба до смиривања истих уз јавне испоруке хуманитарне помоћи  и тајно наоружавање оних који у тим сукобима учествују. Није за похвалу чињеница да ауторка овог недељног саопштења није избегла чест "крупнији" истовремено формални и садржински пропуст да учестало извештава о изворнику када препричава текст између добро одабраних и распоређених цитираних делова текста, као и пропуст да направи теоријски увод и закључак у рад.

 Позивам пре свега  аутора овог недељног саопштења  и друге учеснике усо1 задужене за исти текст и за исту недељну тему, као и све заинтересоване за ову недељну тему,  да продискутују

1) које су основне сличности и разлике у схватању елите између Парета, Моске и Михелса, с једне стране, и Рајта Милса, с друге?

2) који су аргументи у прилог а који против употребе појма елите власти уместо појма владајуће класе?

3) које су основне сличности и разлике у схватању појмова моћи, власти, политике, државе и друштвених покрета, које користе Енгелс, Вебер, Парсонс, Парето, Милс, Горц и Гиденс када покушавају да објасне и разумеју узроке настанка друштвених појава које ови појмови означавају, механизме њихове репродукције и перспективе њиховог развоја у будућности.

Након дискусије о овим и другим питањима које сами поставите, приступите узајамном оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме и у оквиру других недељних тема које вас занимају, у циљу што темељитије припреме за полагање коликвијума, писање семинарског рада и његове одбране на испиту.

Picture of Marija Kojic
Re: Рајт Милс, Елита власти
by Marija Kojic - Sunday, 21 December 2014, 6:08 PM
 

 

Поштована професорка, извињавам се због грешака направљеним у мом недељном саопштењу. Покушаћу да одговорим на Ваша питања.

1) Које су основне сличности и разлике у схватању елите између Парета, Моске и Михелса, с једне стране, и Рајта Милса, с друге?

Парето и Моска су представници класичне теорије елита које су применљиве на све, док се Рајт Милс фокусира на елиту САД-а, то би била прва разлика којом бих започела одговор на Ваше питање. Парето и Моска се сматрају оснивачима теорије елите. Сматрају да елита мора да постоји и да влада у сваком друштву, ништа ни не треба да се мења по том питању, јер сматрају елиту супериорнијом од остатка друштва. Елита поседује психолошке карактеристике које је одвајају од остатка друштва, припадници елите су лукавији, интелигентнији, способнији и зато и треба да владају. Рајт Милс одбацује схватања Парета и Моске. Према њему припадници елите се не разликују по психолошким карактеристика од остатка друштва. Он сматра да елиту чине институције, а затим и наводи које су то три кључне институције – велике корпорације, војска, савезна држава (Хараламбос, 2002: 601,602, 603).

 

2) Који су аргументи у прилог, а који против употребе појма елите власти уместо појма владајуће класе?

Рајт Милс у свом делу ,,Елита власти'' каже да елиту данас чине 3 елемента – економски, политички и војни. Не треба користити термин владајућа класа јер, ако елиту називамо владајућом (владати – политички појам) класом (класа - економски појам), говоримо да економска класа влада на политички начин. Тада политички елементи немају аутономију, а такође се и не говори о војном елементу. Зато треба говорити о владајућој елити, јер су тада укључена сва 3 елемента која доносе и спроводе одлуке у држави (Рајт Милс, 1964: 336).

 

3)  Које су основне сличности и разлике у схватању појмова моћи, власти, политике, државе и друштвених покрета, које користе Енгелс, Вебер, Парсонс, Парето, Милс, Горц и Гиденс када покушавају да објасне и разумеју узроке настанка друштвених појава које ови појмови означавају, механизме њихове репродукције и перспективе њиховог развоја у будућности.

Заједничко свим набројаним социолозима – Енгелсу, Веберу, Парсонсу, Парету, Милсу и Гиденсу је то да сви они сматрају да моћ лежи у рукама мањине (елите) и да она одлучује у име већине, односно у име целог друштва. Почела бих са Вебером, који тврди да је моћ штетна јер мања група  људи спроводи своју вољу чак иако се други противе томе. За разлику од њега Парсонс сматра да је моћ добра јер се користи да би се остварили колективни циљеви. Дакле, Парсонс сматра да у сваком друштву постоји вредносни консензус, а чим постоји то значи да припадници друштва имају исте вредности и циљеве. Самим тим ако имају исте циљеве, појединац који има моћ спроводећи своју вољу остварује своје циљеве, а самим тим и циљеве друштва. На Парета и Милса се не бих освртала поводом овог питања, будући да сам одговорила на питање о њиховом схватању елите. Енгелс, као што сам споменула такође мисли да је моћ  у рукама владајуће класе и то у рукама оних који поседују економску моћ. Одмах бих се осврнула на Енгелсово поимање државе. Он тврди да је држава нужна због ,, одржавања класних антагонизама под контолом''. Истиче демократију као највиши облик државе, али такође мисли да је демократија илузија и да је стварна моћ у рукама моћних појединаца, а не друштва. Што се тиче државе и власти навела бих то да Вебер сматра да постоје 3 врсте власти – каризматска ( влада вођа који се издваја својом харизмом и надљудским способностима), традиционална (власт се темељи на обичајима и традицијом) и рационално – законска ( особе које су на власти издају законе и остатак мора тим законима да се покори) (Хараламбос, 2002: 588, 601, 602, 603, 609, 610).  По Гиденсу постоје три типа политичке власти – монархија, либерална демократија и ауторитани систем. На челу монархије стоји појединац чија се власт наслеђује из генерације у генерагију. Демократија подразумева владавину народа, док у ауторитарним режимима народ нема активно учешће у политичком животу (Гиденс, 2007:424, 425,426,427,428).

Сигурно нисам успела да одговорим на Ваше треће питање у потпуности  и због тога се извињавам.

Picture of Jelisaveta Fotic
Re: Рајт Милс, Елита власти
by Jelisaveta Fotic - Sunday, 4 January 2015, 12:43 PM
 

Поштована колегинице Марија, сматрам да је ваше саопштење испунило готово све критеријуме, и било је занимљиво читати га. Оцена: 10.

Picture of Jana Kovacevic
Re: Рајт Милс, Елита власти
by Jana Kovacevic - Sunday, 4 January 2015, 2:38 PM
 

Сложила бих се са колегиницом Јелисаветом, да је саопштење колегинице Марије изузетно добро и да заслужује оцену 10. Обзиром да се моја тема односила на то како Парето схвата елиту, саопштење колегинице Марије, ми је јако помогло, да увидим  сличности и разлике у схватаљу елите, између Парета и Милса.

Picture of Ivan Tominčević
Re: Рајт Милс, Елита власти
by Ivan Tominčević - Tuesday, 6 January 2015, 12:24 AM
 

Сложио бих се са колегиницама да је саопштење колегинице Марије изузетно добро. Сматрам да је упућивање на савремену ситуацију и упућивање на 1999. годину када смо ми директно осетили деловање моћних изузетно досетљиво и заслужује сваку похвалу. Оцена: 10

Picture of Isidora Krstic
Re: Рајт Милс, Елита власти
by Isidora Krstic - Wednesday, 7 January 2015, 7:55 PM
 

Такође се слажем са колегама да је недељно саопштење колегинице Марије јако добро урађено и да заслужује 10. Поготово ми се допало што је колегиница на досетљив начин успела да убаци Милосрдну помоћ 1999.

Picture of Mihajlo Sfera
Re: Рајт Милс, Елита власти
by Mihajlo Sfera - Thursday, 8 January 2015, 2:25 PM
 

Слажем се са колегама да је саопштење колегинице Марије врло интересантно и на један прилично разумљив начин предочено,допада ми се пример где се наводи "милосрдна" помоћ,управо зато што наводи на размишљање о данашњој ситуацији у свету.По мени овај рад,без претеривања,заслужује оцену 10.

Picture of Antonije Tot
Re: Рајт Милс, Елита власти
by Antonije Tot - Friday, 9 January 2015, 10:12 PM
 

Текст је информативан, занимљив, концизан, и са фантастично артикулисаном поруком у закључку. Сматрам да и те како заслужује оцену 10.

Picture of Danica Kokoruš
Re: Рајт Милс, Елита власти
by Danica Kokoruš - Saturday, 10 January 2015, 5:57 PM
 

Недељно саопштење колегинице Марије је веома успешно написано, занимљиво и одлично осмишљено. Предлажем оцену 10

Picture of Aleksandar Jovanovic
Re: Рајт Милс, Елита власти
by Aleksandar Jovanovic - Saturday, 10 January 2015, 7:54 PM
 

Поштована колегинице ваш рад је сасвим идеалан и одговара свим нормама,изузетно садржајан и веома информативан.Предлажем оцену 10.

Picture of simonida devic
Re: Рајт Милс, Елита власти
by simonida devic - Saturday, 10 January 2015, 9:38 PM
 

Колегиница Марија је много пажње посветила свом раду али и испрљављању истог,у складу са професоркиним предлозима а то заслужује награду у виду десетке. Формалне грешке јесу направљене али оне делују ситно и занемарљиво поред садржински,оволико квалитетног рада,и оне не утичу на моје мишљење да је рад за чисту десетку. 

Picture of Marija Sjeničić
Re: Рајт Милс, Елита власти
by Marija Sjeničić - Sunday, 11 January 2015, 12:21 AM
 

Заиста, рад је јако излишан, прецизан, тачан. Труд је евидентан. Видна је и иницијатива, јер је колегиница Марија одговорила на сва питања и критике благовремено и тиме додатно побољшала свој рад који сматрам јако квалитетним. Стога, мој предлог је 10. 

Picture of Maja Todorovic
Re: Рајт Милс, Елита власти
by Maja Todorovic - Sunday, 11 January 2015, 10:55 AM
 

Сматрам да је саопштење колегинице Марије изузетно добро и да заслужује оцену 10.