Рајт Милс - ,,Елита власти''
Пишући о владајућој елити, Рајт Милс у свом делу „Елита власти“ анализира промене у систему власти Сједињених Америчких Држава. Те промене нису биле драматичне, већ је то више било смењивање доминантног утицаја појединих елита -политичке, економске и војне. Америчка владајућа елита прошла је кроз четири епохе и сада се налази у петој епохи.
Елиту прве епохе чинили су истакнути просвећени политичари који су били угледни чланови друштва и заузимали су важну улогу у привреди. Почетком XIX века почиње друга епоха и тада елиту чини мноштво група, али ни једна није доминантна. То доба се називало романтични плурализам и нестао је наступањем треће епохе у другој половини XIX века. Тада се формирају велике корпорације које су заштићене одређеним допунама Устава што доводи до изузетне доминације економске елите. Политичка елита је била у потпуно подређеном положају и подложна корупцији. Однос снага се мења тридесетих година XX века у току четврте епохе, захваљујући New Deal-u као систему власти. Политичка елита у то време постаје владајућа елита јер успева да одржи равнотежу различитих група које врше притисак на власт. У току ове четири епохе пажња елите је била усмерена на домаће проблеме, док се после Другог светског рата окреће међународним проблемима.
Пета епоха почиње са Другим светским ратом и обележава је потпуно прожимање политичке и привредне елите уз све већи утицај војне елите.
„Структурална карактеристика данашње владајуће елите огледа се у проширеном утицају војног елемента, који несумњиво постаје доминантним. Војне главешине стекле су одлучујући политички значај, а војна структура Америке се данас у знатној мери идентификује са њеном политичком структуром''(Милс, 1964:333).
Интереси војне и економске елите су идентични, они сталном сарадњом организују и планирају ратне напоре земље. Стварањем утиска сталне ратне опасности настоје да оправдају средства уложена у војне формације, труде се да одржавају њихов углед а јавно мњење се припрема да схвати оправданост разних војних интервенција у свету и непходност наоружавања. Иако политичка елита у односу на еконмску и војну елиту има мањи утицај, све важне одлуке доносе сва три друштвена круга.
Ко чини владајућу елиту?
„Владајућа елита, како је ми схватамо, заснива се и на извесној сличности оних који улазе у њен састав, на личним и официјелним односима који владају између припадника те елите као и на њиховим социјалним и психолошким афинитетима“ (Милс, 1964:337).
Владјућа елита Америке није аристократија, али има слично порекло. Потиче знатним делом из виших класа. Њени припадници су рођени у Америци, њихови родитељи су најчешће интелектуалци или из кругова привредника, пролазе исту школску обуку, најчешће су протестанти, друже се и узајамно разумеју.
Виши представници војног, политичког и привредног света , једни на друге гледају са пуно поштовања и уважавања. Имају заједничке кодексе, критеријуме и интересе, испреплетене су њихове каријере и везе, често су у истим управним одборима разних друштвених организација и добротворних друштава, сусрећу се на летовањима, живе у суседству. Све их то чини припадницима једне класе. У односима између тих виших слојева постоји покретљивост и разменљивост положаја, при томе они регулишу рад најважнијих институција доминантне нације којој припадају, а њихове одлуке имају велики утицај на становништво читавог света.
„Не постоји, међутим, готово никаква сумња да је америчка владајућа елита-елита која, по мишљењу неких, у своје редове укључује неке од „највећих светских организација“-са своје стране исто тако правила планове и склапала завере“ (Милс, 1964:354).
Владајућа елита није створена, нити је јачала као последица неке завере, нити са циљем да се заверама бави. Да би успешно деловала и да би у доношењу одлука учествовали сви елементи елите, њене активности не могу да буду јавне. Планови и намере елите морају да се чувају у тајности, они делају дискретно јер по њима од тога зависи безбедност нације. Они тако штите своје интересе. Многе крупне одлуке доносе највиши представници војне, економске и политичке елите без дебата вођених у јавности или у Конгресу.
Сведоци смо многих догађаја у свету који су „изрежирани“ од стране моћних. Од исценираних немира, крвавих сукоба до смиривања истих уз јавне испоруке хуманитарне помоћи и тајно наоружавање оних који у тим сукобима учествују. Све се то ради из жеље да се наметну демократски принципи, да се свргну диктатори, да се помогне, да се заштите намучени и угрожени.
Такву Милосрдну помоћ добила је и Србија 1999. године.
Литература: Рајт Милс, ,,Елита власти'', Култура, Београд, 1964: 327 – 358