Кружење елита
Вилфредо Парето
Италијански социолози Вилфредо Парето и Гаетано Моска су први развили теорију елита. Они сматрају да је владавина елита неизбежна и да ништа не треба предузимати да се такво стање оконча.
Кога и зашто називамо припадником елите, једно је од кључних питања ове теме.
„Ограничимо се на то да ли је нека особина у датом случају слабо, просечно или снажно развијена, односно на показатељ који се на сваког појединца може применити у погледу степена или јачине неке дате особине.Претпоставимо да се у свакој грани људске делатности сваком појединцу одреди показатељ који означава његову слабост исто као што се на испитима у школи дају оцене за различите предмете. На пример најбољој врсти адвоката даје се oцена десет, а они који немају ниједног клијента, добиће оцену један” (Парето, 1935:366). Парето овим покушава да нам објасни да уколико је нека дата особина код нас изузетно развијена у оквиру наше делатности, ми смо ти који чинимо елиту. Према томе можемо да закључимо да елиту чине они који су најбољи у свом послу. То се може упоредити и са данашњим друштвом које ће на основу тог истог критеријума неког сврстати у елиту. Онај који је стекао богатство без обзира којим путем, поштеним или непоштеним биће оцењен највишом оценом (десетком), док ће онај који у томе не успева добити најнижу оцену (један). „Класу људи који имају највише показатеље у својој грани делатности називамо елитом“ (Парето, 1935:367). Указивао је на то да су припадници елите они који су лукавији и интелигентнији од других.
Да бисмо се бавили проучавањем друштвене равнотеже, најпре морамо дефинисати појмове које је Парето означио као владајућа елита и невладајућа елита.Владајућу елиту чине појединци који посредно или непосредно играју неку важну улогу у власти, а невладајућој елити припадају сви остали из те класе (Парето, 1935:366). То бих упоредила са ситуацијом у данашњем друштву и као пример бих навела да у владајућу елиту спадају премијер, председник и министри, док су чланови политичких партија припадници невладајуће елите.
Кружење елита (circulation des elites) односи се на мешање елите и неелите. Често се дешава да се различите групе становништва међусобно мешају, тако да преласком из једне групе у другу са собом носе одређене склоности, осећања и ставове које су стекли у групи из које долазе. Брзина кружења се посматра у односу на понуду и потражњу одређених друштвених елемената. Уколико је понуда мања онда је потражња већа, а ако је понуда већа онда је потражња мања (то бих објаснила следећим примером- услед укидања служења редовног војног рока у Србији потражња за професионалним војницима је већа, док је у периоду редовног служења војног рока потражња за професионалним војницима била мања).
„Друштво се може поделити на виши слој (они који владају) и нижи слој (они којима се влада). Појединац најчешће кружи између та два слоја. У различитим друштвеним групацијама углавном у вишој и нижој класи долази до променљиве расподеле резидуа( базични осећаји или карактеристике из којих произилази животна мотивација)“ (Парето, 1935:368).У владајући слој се сврастава аристократија. Аристократија није трајна, што смо имали прилике да видимо у многим историјским дешавањима. Парето указује на нешто што се дешава у многим случајевима, a тo je да чланови аристократије могу поседовати квалитете неопходне да владају другима, док се у неким случајевима дешава да те квалитете не поседују, а припадају аристократији.
Парето овим текстом покушава да укаже на начин на који се људи сврставају у елиту, као и на то како се она дели . По мом мишљењу таква врста класификације је делом присутна и данас, да се на основу изузетне развијености особина кључних за посао којим се бавимо, људи сврставају у елиту, али највећим делом се људи данас сврставају у елиту само на основу количине богатства коју поседују. То није добро јер се на такав начин заборављају вредности које су много важније од материјалног богатства.
Јана Ковачевић
Литература:
1.Парето, Вилфредо, Кружење елита, Преузето и преведено из: The mind and Society, Њујорк, 1935, стр. 366-370