Моћ, политика, држава, друштвени покрети

 
 
Picture of Jelisaveta Fotic
Горц, А. Самоуправљање и друштвено хетероуправљање
by Jelisaveta Fotic - Friday, December 12, 2014, 6:52 PM
 

Самоуправљање и друштвено хетероуправљање:

грађанско друштво и држава

 

Андре Горц, аустријски социјални теоретичар 20. века, написао је књигу Екологија и политика, 1978.

Горц верује да данашњи свет пати еколошки баш због капитализма. Капитализам је имао за идеју да еколошку  кризу заустави престанком производних снага, стварањем малих самодовољних заједница, и враћањем у превазиђене облике људског удруживања и рада. Једини начин на који се еколошка криза може зауставити, по Горцу јесте укидање капиталистичког система, начина производње и продукционих односа.

Горц се противи капитализму и социјализму, који као главни циљ имају раст, који се везује за повећање материјалног богатства. Та криза за што већим економским растом у ствари продукује и кризу друштва, рада, екологије...

„Раздвојеност која постоји између производње и потрошње, између живота рада и задовољства, а резултат је уништавања самосталних људских способности а за добробит капиталистичке поделе рада. То уништавање омогућује непрестано обнављање и ширење сфере робних односа: пошто је раднику онемогућено да бира циљ и природу најамног рада, за њега сфера нерада постаје сфера слободе. Пошто је раднику онемогућено да се у слободно време бави било каквом стваралачком или производном активношћу (са одређеним друштвеним значењем), радникова се слобода своди на слободу избора потрошње различитих добара и слободу избора пасивних задовољстава“ (Горц 1978: 64).

У капиталистичкој подели рада радник губи своју самосталност и идентитет. Његова улога у друштву је предодређена још у детињству.

 „А школа је то што јесте зато што учествује у општем процесу у коме су знање,култура и самосталност искључени из рада, из међусобних односа људи и односа људи према природи, из простора у коме се живи и из живота изван рада, а све то зато да би се знање, култура исамосталност концентрисали у специјализоване институције, где и сами нужно постају једна институционална специјалност“ (Горц, 1978: 66).

Дете се у школи не учи правилима понашања, вредностима, наукама од којих би имало користи у свакодневном животу итд. већ одређеним знањима и способностима које као радник може да прода капиталисти.

Улога школе јесте да створи нове раднике, службенике, потрошаче итд, који ће служити држави. Самосталност и индивидуалност су потиснуте, битно је само да радник стиче одређене квалификације. Оне немају употребну, већ прометну вредност на тржишту рада. Томе у прилог иде и „усмерено образовање“ као начин школства. Од малих ногу врши се усмеравање подмлатка на избор занимања у будућности као и њихова селекција. Наравно, највећи број ће испуњавати услове да буде обичан радник у производњи, а мали део њих ће бити у бирократском апарату. Све је предодређено масовној производњи.

Ово уништење било каквих самосталних способности људи доводи до разарања грађанског друштва. Грађанско друштво је оно у којем се људи међусобно потпомажу, стварају своје заједнице и развијају односе.

Све већи број људи сели се из села у градове, јер не могу да призводе за себе и своју породицу, већ само унутар фабрика. Људи су све уморнији, стапају се у велику градску масу, служе машинама уместо да машине служе њима, отупљују своје знање и могућности. Долази до разарања грађанског друштва због потреба капиталиста за што већим бројем радника. Сеоске заједнице нестају, долази до територијалне поделе рада. Тако одумире грађанско друштво. А то даље доводи до повећане активности државе. Долази до хетерорегулисања од стране државе, уместо саморегулисања грађанског друштва.

 „Грађанско друштво уступа место држави, што на политичком плану одговара томе да саморегулисање уступа место хетерорегулисању“ (Горц, 1978: 67).

Настаје посебан вид техничке концентрације која је везана за географску концентрацију тако што свака четврт, град и регион не производе само за своје потребе, већ за потребе масе потрошача. Више се не троши само оно што се производи, нити се производи само за потрошњу, тако је и производња хетерорегулисана од стране државе.

Као неминовно нужно намеће се стварање бирократије (владавина бироа) која је потребна због организације целокупне државе и свих хетерорегулисања од стране ње саме. Но, без обзира на потребу постојања бирократије, схвата се и колико трошкова подразумева њено постојање. Ништа не може да се започне, нити да постоји без административног одобрења од стране биркоратског апарата из чега произилази да се свака самосталност и самоиницијатива контролишу датим бирократским апаратом.

Грађанин није самосталан, он само може да се понаша као потрошач, носилац права и обавеза или корисник нечега. Губи се и његова самостална потреба, већ она може да се уочи само у облику хетерономних потреба.

Систем политичких партија наметнут је одозго, од стране државе. На исти начин на који држава уређује грађанске односе, тако исто одређује да се грађанин може определити за одређену партију. И овде је грађанину одузета аутономност и самосталност избора.

Све ово на крају резултира тоталитарним уређењем државе, где грађанин губи сва права.

„Хетерорегулација постаје нужна због димензија економских и техничких јединица, као и због сложености и финансијских токова у њима“ (Горц, 1978: 69).

Треба бирати децентрализовано саморегулисање, испред централизованог хетерорегулисања. Природна селекција јесте децентрализовано саморегулисање. Напуштање природног саморегулисања доводи до административног регулисања. Природна селекција бива замењена друштвеном. Природно саморегулисање бива замењено прописаном силом.

Тиме што грађанско друштво уступа место држави, оно у ствари нестаје. Из саморегулисања се прелази на хетерорегулисање Грађанско друштво у овом случају представља саморегулисање, а држава хетерорегулисање.

„Држава се не може одједном укинути. Она треба да одумире у корист експанзије грађанског друштва“ (Горц, 1978: 70).

Временом, та улога државе толико јача над грађанством, да га потпуно уништава, али почиње  да уништава и саму себе. Тада се овај скоро нестали грађански слој буни и ствара нови поредак, који им одговара.

 

Литература:

Горц, А. Екологија и политика, Просвета, Београд, 1982. (64-71)

Picture of Vera Vratuša
Re: Горц, А. Самоуправљање и друштвено хетероуправљање
by Vera Vratuša - Tuesday, December 16, 2014, 11:53 AM
 

Недељно саопштење  колегинице Јелисавете Фотић посвећено тексту "Самоуправљање и друштвено хетероуправљање" Андреја Горца објављено је на дан првобитно предвиђеног усменог излагања и око шест дана пре предложеног рока (18. децембар у подне за припрему дискусије уживо о моћи, политици, држави, партијама и друштвеним покретима на комбинацији предавања и вежби 19, децембра према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1), и тиме закључује сваку похвалу.

Није за похвалу чињеница што колегиница Тот није избегла честу формалну грешку у недељним саопштењима да у заграду са скраћеним подацима у тексту није упућивала на изворник када га је користила за тумачење одабраних цитата, а у библиографији се не помиње тачан наслов анализираног текста и тиме одаје погрешан утисак да је ауторка прочитала читаву књигу. 

Овај формални недостатак је тесно повезан са садржинским пропустом да се одмах у уводном делу рада самостално одабере и теоријски образложи критеријума структурисања текста. Уместо тога, понуђена је нејасна теза без упућивања на изворник тако да се ни не зна чија је: "Капитализам је имао за идеју да еколошку  кризу заустави престанком производних снага, стварањем малих самодовољних заједница, и враћањем у превазиђене облике људског удруживања и рада". Не чуди стога што у средишњем делу рада одабрани цитати нису межусобно доведени у везу, а закључак са властитим одређењем према одабраном критеријуму структурисања текста уопште не постоји.

Након исправљања поменутих формалних и садржинских недостатака,  позивам пре свега  аутора овог недељног саопштења  и друге учеснике усо1 задужене за исти текст и за исту недељну тему , као и све заинтересоване за ову недељну тему,  да продискутују

1) које су основне сличности и разлике у схватању грађанског друштва између Горца у анализираном тексту и Маркса и Енгелса почев од "Теза о фојербаху" до Копитала?

2)како сте разумели везу између еколошких проблема, самоуправљања и хетероуправљања и капиталистичког начина производње?

3) које су основне сличности и разлике у схватању појмова моћи, власти, политике, државе, елите и друштвених покрета, које користе Енгелс, Вебер, Парсонс, Парето, Милс, Горц и Гиденс када покушавају да објасне и разумеју узроке настанка друштвених појава које ови појмови означавају, механизме њихове репродукције и перспективе њиховог развоја у будућности.

Након дискусије о овим и другим питањима које сами поставите, приступите узајамном оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме и у оквиру других недељних тема које вас занимају, у циљу што темељитије припреме за полагање коликвијума, писање семинарског рада и његове одбране на испиту.

Picture of Jelisaveta Fotic
Re: Горц, А. Самоуправљање и друштвено хетероуправљање
by Jelisaveta Fotic - Friday, December 26, 2014, 8:35 PM
 

Поштована професорка,

Покушаћу да исправим своје грешке и одговорим на Ваша питања везана за моћ, политику и државу.

Грешка за коју ми је на почетку било јасно да сам направила било је коришћење предговора Горцове књиге, као усмеравања на текст који је требало да обрадим. Уводни део мог саопштења не треба да садржи постојећи текст, већ само треба да се концентрише на поглавље под именом „Самоуправљање и друштвено хетероуправљање: грађанско друштво и држава“.

 

1)      Покушала бих да одговорим на прво питање, које се тиче разлика и сличности  у схватању грађанског друштва Горца и Маркса. Према Горцу, грађанско друштво, које се налази под  капиталистичком поделом рада губи свој идентитет, и стапа се са масом осталих радника. Не постоји удруживање у заједнице и блиски односи. Како капиталистички начин производње уништава грађанско друштво, оно прераста у државу. То напослетку доводи до тоталитарног државног уређења. По Марксу, у капиталистичком систему постоји лажна слика коју човек има о себи, како би живео. Огледа се у томе да је човек слободан у двоструком смислу речи. Слободан је од средстава за производњу и слободан је да бира коме ће на тржишту рада продавати свој рад. Према Марксу, као и према Горцу, човек није слободан, није му допуштено  да размишља својом главом и буде креативан. Маркс мисли да је једини излаз из капитализма стварање комунистичке државе, до које би довела револуција удружених радника.

 

2)      Друго питање, везано за везу између еколошких проблема, самоуправљања и хетероуправљања и капиталистичког начина производње схватам овако:

Према Горцу, еколошки проблеми настају због капитализма. Капитализам као друштвено-економска формација експлоатише радника, који је заслужан за производњу капитала. Од саморегулисања, као управљања друштвеним  пословима од стране грађања, капитализам обликује друштво у херерорегулисање. Код самоуправљања основу ослобођених радних људи у процесу друштвене производње и расподеле чини саморегулисање. А код хетерорегулисања, са друге стране, грађани представљају раднике који не учествују самостално у држави, и нестају као слој.

 

3)      Основне сличности и разлике у схватању појмова моћи, власти, политике, државе, елите и друштвених покрета, које користе Енгелс, Вебер, Парсонс, Парето, Милс, Горц и Гиденс када покушавају да објасне и разумеју узроке настанка друштвених појава које ови појмови означавају, механизме њихове репродукције и перспективе њиховог развоја у будућности видим овако:

Вебер тврди да се моћ састоји од могућности спровођења властите воље чак иако се други противе жељама. Гиденс објашњава моћ слично као Вебер, тј. моћ је способност појединаца или групе да остваре своје сопствене интерсе, чак иако се други томе противе. Како Енгелс каже, сила контролише масу, и стварна моћ је увек у рукама власника производних средстава. Горц се слаже са Енгелсом, иако верује да у теорији моћ треба да буде у рукама грађана.  Парсонс моћ види другачије од осталих, тј. приближава је колективним циљевима неке државе. Он мисли да је вредносни концензус важан за одржаље друштвеног састава. Циљеви појединаца су по њему слични ии исти, што чини колективни циљ читавог друштва. По Парсонсу, моћ добијају сви.

 

Вебер је власт поделио на три извора: харизматску (која се заснива на оданости и лојалности масе вођи), традиционалну (која се темељи на веровању о исправности постојећих обичаја и традиција) и рационално-законску (где легитимитет и контрола се темеље на прихватању скупа правила). Вебер такође мисли да су ови тиови власти идеални, јер сваки од њих дефинише чисту власт. Према Гиденсу, владавина представља спровођење политике, доношење одлука и питања од државног значаја од стране званичника који представљају део политичког апарата.А власт  по њему предстваља легитимно коришћење моћи којом располаже влада. Гиденс говори како друштво прелази из облика само управњаља глрађана у хетероуправљање државе, где грађани постају једнолична маса. Парсонс, опет контрира, и  власт види као моћ која је попримила њене облике. Таква власт је легитимна, јер сви добијају.

 

Вебер државу дефинише као заједницу људи која успешно присваја права на монопол над легитимном употребом физичке снаге на некој територији. Енгелс је веровао да је држава нужна за одржавање класних сукоба под контролом. Мишљење већине је морало бити под контролом, да не би престигло јачину мишљења мањине у класним друштвима. Према Гиденсу,  држава постоји када постоји и политички апарат који омогућује владавину над одређеном територијом, правни систем који је подржава и војна сила коју може да користи за спровођење своје политике

Вилфредо Парето, као зачетник теорија елита, њу сматра неизбежном.Темељ владавине елите чини супериорна особина својства појединаца који чине елиту. По Парету, постоје два основна типа владавине елита: лавовски тип (који влада захваљујући својој оштрој акцији и сили) и лисичји  (који влада захваљујући својој лукавости и преварама).  Милс, са друге стране,  не мисли да је владавина елита неизбежна. Она се темељи на експлоатацији маса, што јој даје својство да се темељи на сукобу.  Милс не мисли да чланови елите имају супериорне моћи  и својства у односу на остатак друштва.  Он мисли да елита само монополише моћ у својим рукама.

Picture of Vera Vratuša
Re: Горц, А. Самоуправљање и друштвено хетероуправљање
by Vera Vratuša - Monday, December 29, 2014, 1:12 AM
 

Сјајно колегинице Јелисавета, надѕам се да ће Вам се барем још неко придружити у дискусији о основним социолошким појмовима и приступима у области теме моћи, политике, државе и друштвених покреа, посебно с обзиром на особеност Горцовог доприноса обнављања интересовања за аотономију и самоуправљање.

Picture of Sofija Novaković
Re: Горц, А. Самоуправљање и друштвено хетероуправљање
by Sofija Novaković - Tuesday, January 6, 2015, 4:01 PM
 

Из недељног саопштења, али и постављањем одговора на питања, колегиница Фотић је показала да је своју тему одлично разумела, и да њено саопштење није само пуко навођење цитата и штуро објашњавање истих, већ њихова опширна и темељна анализа. Такође, колегиница је приказала да је њено разумевање довољно јасно, те је била успешна и у поређењу различитих  аутора и њихових ставова. Све похвале. Оцена 10.

Picture of Aleksandar Prodanovic
Re: Горц, А. Самоуправљање и друштвено хетероуправљање
by Aleksandar Prodanovic - Tuesday, January 6, 2015, 11:31 PM
 

Саопштење колегинице Фотић је врло јасно и разумљиво написано, и показује дубоко разумевање задате теме. Врло је занимљиво и подстакло ме је на даље размишљање и истраживање теме. Интересантно је како у неким аспектима Горцов идеалан свет подсећа на неку врсту анархизма. Такође је занимљива употреба фразе "грађанско друштво" у Горцовом тексту, пошто се, бар по мом мишљењу, разликује од уобичајног значења. Још једном похвала за добро написано саопштење. Оцена 10.

Picture of Marija Kojic
Re: Горц, А. Самоуправљање и друштвено хетероуправљање
by Marija Kojic - Wednesday, January 7, 2015, 10:59 AM
 

Сложила бих се са колегама да је недељно саопштење колегинице Фотић јасно и разумљиво написано и да је веома занимњиво за читање. Иако је ово недељно саопштење имало одређене формалне пропусте заслужује оцену 10. Похвалила бих то што је колегиница Фотић одговорила на сва постављена Ваша питања. 

Picture of Isidora Krstic
Re: Горц, А. Самоуправљање и друштвено хетероуправљање
by Isidora Krstic - Wednesday, January 7, 2015, 8:01 PM
 

Поред тога што је колегиница Фотић веома разумљиво написала недељно саопштење успела је и да одговори на сва постављена питања и самим тим заокружи своје излагање, предлажем оцену 10.

Picture of Jana Kovacevic
Re: Горц, А. Самоуправљање и друштвено хетероуправљање
by Jana Kovacevic - Friday, January 9, 2015, 9:19 PM
 

Обзиром да је колегиница Фотић, поред добро написаног недељног саопштења, одговорила и на питања, која јој јепрофесорка поставила и тиме допринела  да њен рад буде још интересантнији, заслужује оцену 10.

Picture of Danica Kokoruš
Re: Горц, А. Самоуправљање и друштвено хетероуправљање
by Danica Kokoruš - Saturday, January 10, 2015, 4:41 PM
 

Поштована колегинице, похваљујем Ваше недељно саопштење и труд који сте уложили одговоривши на постављена питања професорке Вере Вратуше. Оцена 10

Picture of Antonije Tot
Re: Горц, А. Самоуправљање и друштвено хетероуправљање
by Antonije Tot - Saturday, January 10, 2015, 7:14 PM
 

Укључење колегинице Јелисавете у дискусију и веома богато излагање је за сваку похвалу, и заслужује оцену 10.

Picture of Mihajlo Sfera
Re: Горц, А. Самоуправљање и друштвено хетероуправљање
by Mihajlo Sfera - Saturday, January 10, 2015, 7:21 PM
 

Слажем се са колегама да је саопштење колегинице Јелисавете написано на један разумљив начин и да је испунило све задате критеријуме,и зато предлажем оцену 10.

Picture of Ivan Tominčević
Re: Горц, А. Самоуправљање и друштвено хетероуправљање
by Ivan Tominčević - Saturday, January 10, 2015, 9:16 PM
 

Саопштење је иако има ситније формалне пропусте занимљиво, а колегиница се потрудила и да одговори на питања професорке. Предлажем оцену 10

Picture of Aleksandar Jovanovic
Re: Горц, А. Самоуправљање и друштвено хетероуправљање
by Aleksandar Jovanovic - Saturday, January 10, 2015, 8:49 PM
 

Саопштење је представљено сасвим тачно и прецизно,поседује све норме које ова тема захтева и заслужује оцену 10.

Picture of simonida devic
Re: Горц, А. Самоуправљање и друштвено хетероуправљање
by simonida devic - Saturday, January 10, 2015, 9:17 PM
 

Због обима и квалитета првобитног рада,и чињенице да се колегиница потрудила да исправи све на шта је професорка указала,мислим да је и више него јасно да је овај рад заслужио 10ку. 

Picture of Maja Todorovic
Re: Горц, А. Самоуправљање и друштвено хетероуправљање
by Maja Todorovic - Sunday, January 11, 2015, 11:21 AM
 

Исправљањем грешака и одговарањем на професоркина питања саопштење колегинице Јелисавете заслужило је оцену 10.