Ентони Гиденс, Последице модерности, Будуће оријентације: улога друштвених покрета
Гиденс је у својој књизи Последице модерности објаснио значај друштвених покрета и корз примере приказао њихову улогу. Пошто се модерност најчешће повезује са капитализмом и индустијализмом, он је раднички покрет, као друштвени покрет описао као par excellence. Важно је нагласити да друштвени покрети имају значајну улогу у разјашњавању будућности.
"Раднички покрети су борбена удружења, чије су порекло и поље акције повезани са ширењем капиталистичких предузећа. Без обзира на то да ли су реформистички или револуционарни, њихови су корени у економском поретку капитализма"(Гиденс, 1998:153). Овако је Гиденс описао раднички покрет, али касније објашњава да он има преображавалачки утицај само у раним фазама одређеног поретка, а касније постаје само једна од многих интересних група. Другим речима, на самом почетку раднички покрет има за циљ побољшање услова рада и испуњење својих захтева, тј циљева, а касније се јавља сопствени интерес појединаца, који себе и своје потребе стављају на прво место. Такође, у почетку они теже да буду ти који носе захтеве за слободу изражавања и за демократска права.
Међутим, Гиденс назначава да све промене не полазе од друштвених покрета, већ да постоји и нешто изван њихових оквира, што сами покрети не признају. "Из перспективе утопијског реализма, они нису нужна и једина основа промена које би нас могле упутити ка сигурнијем и хуманијем свету"(Гиденс, 1998:155). Како би ово боље објаснио, Гиденс користи пример мировног покрета, који за циљ има само подизање свести. Са друге стране, велики утицај имају јавно мњење и политика приватних и државних фирми, што нас уводи у причу о моћи.
"Моћ је, у најширем смислу, средство које омогућава да се одређене ствари учине"(Гиденс, 1998:155). Према Гиденсу, моћ је нешто чиме се привилеговани служе зарад постизања својих циљева. Јако је битан утопијски утицај на моћ, јер је нереално полагати наду у то да ће привилеговани поткопати свој положај због неког другог, као и интереса других људи.
"Ипак, моћ се не користи увек за добитке посебне групе, или као средство репресије, и елемент реализма остаје у средишту"(Гиденс, 1998:156).
Маша Хусовић
Литература: Ентони Гиденс, Последице модерности, Будуће оријентације: улога друштвених група, Београд 1998, 152-156