Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

Недељно саопштење  колеге Алексе Вујичића Бојане Мијајловић посвећено Дарендорфовом тексту "Социологија и људска природа - постскриптум Homo sociologikusu",  објављено је у непрописном облику ("запаковано" и латиничним писмом које није прилагођено претраживачу форума подешеном на ћирилично писмо) скоро  деветнаест дана после првобитно предложеног рока (20 новембар у подне за закључну виртуелну дискусију о прве три теме према према Ажурираној верзија Плана наставе 2014 из Усо1), али скоро три дана пре рока усвојеног гласањем 05. 12. 2014  (11. децембар  у подне за закључну виртуелну дискусију о свих осам првих тема и припрему дискусије уживо током комбинације предавања и вежби о теми "рад и подела рада у савременим друштвима" (уп."Заокруживање" дискусија). У овим околностима саопштење колеге Вујичића заслужује само половичну похвалу за благовременост.

Да се не би даље губило време због непрописног објављивања недељног саопштења, уместо колеге Вујичића ја ћу у овај прозор испод горње црте копирати његово "распаковано" саопштење пребачено из повремено "ћелавог" латиничног писма у због тога на истим местима "ћелаво" ћирилично писмо, а испод доње црте ћу поставити свој коментар.

_____________________________________________________________________________

“Став да је социологија наука о човеку једна је од оних опасно непрецизних формулација која не заводи само лаика, већ и стручњаку отежава научно разумевање ствари“  (Дарендорф, 1989: 199).

Овако је Дарендорф започео свој рад у којем ставља акценат на то да социологија није наука о човеку, како је данас назива велики број људи. Истина је да се она бави човеком, али он се не мозе назвати синтетицким предметом социологије, као што то није ни у било којој другој науци која се занима за то исто биће (биологија, економија, психологија...). Медјутим, ако кажемо да је социологија наука о људском понашању, то би по мом мишљењу била тачнија формулација.  Она није заинтересована за самог човека, већ за начине на које се човеково делање своди на рационално (Дарендорф, 1989: 207). У овом тренутку долазимо до појма који се назива „хомо социологицус“.

Опште је познато да људи посматрају једни друге као посреднике извесних својстава и као носиоце различитих друштвених положаја и улога. За сваки друштвени положај постоји друштвена улога, која представља скуп очекивања која се приписују носиоцу положаја. Човек који се понаша у складу са својом друштвеном улогом јесте предмет социолошке анализе.  Та друштвена улога нама посматрачима, условно речено, омугућава да предвидимо његово понашање, и  такав човек представља оно што називамо „хомо социологицусом“. Важно је напоменути да се хомо социологицус изричито одриче социолошке слике човека. Он радије прокламује намеру да се проналазе експланаторне теорије друштвеног делања (Дарендорф, 1989:206). Али, не смемо заборавити да људи једноставно нису машине, и да се ни један човек не понаша увек и у сваком тренутку у складу са својом улогом, и ту долазимо до закључка да су све социолошке теорије које се темеље на овој претпоставци, како каже Дарендорф – „рдјаве теорије“.

Мој став јесте да хомо социологицус представља „идеалног човека социологије“, и да тај појам као такав доста помаже у предвидјању и објашњавању одредјених друштвених делања. Сматрам да није нужно да да се човек у сваком тренутку понаша у складу са својом улогом да би појам „хомо социологицус“ опстао као такав. И овде бих цитирао и самог Дарендорфа: „Дословни реализам је потпуно непотребан све дотле док теорије, засноване на овом моделу, дају моћна објашњења и корисна предвиђања“(Дарендорф, 1989: 204).

Не слажем се са онима који сматрају да је задатак социологије да што више тежи ка дескриптивном реализму. Сматрам да је хомо социологицус довео до значајног напретка у самој социологији, јер је њен задатак, по мом мисљењу, тај да што је могуће прецизније предвиди и објасни све што се тиче људског делања и самог друштва, а хомо социологицус у томе неизмерно помаже.

Главна отежавајућа околност за схватање представе човека коју пружа социологија јесте то што у новијим друштвеним наукама(за разлику од традиционалних наука као што је економија, где се подразумева стручна јавност), постоје људи који читају разне социолошке, социјално-психолошке и психолошке публикације, који никада нису озбиљно помишљали да буду научници, и они се називају „општа јавност“. Та општа јавност једноставно нема разумевања за оне постулате који су намерно формулисани као „нереални“, што је случај и са самим „хомо социологицусом“. Собзиром да се овој, такозваној „општој јавности“  не може забранити да читају и разговарају о овим темама, сматрам да је овај проблем нужна појава код свих новијих друштвених наука, и да не треба тражити начин како га отклонити јер је то фактички немогуће.

Литература:

Дарендорф,П – Хомо социологицус, Ниш, 1989, 199-213

_______________________________________________________________________________

За похвалу је и чињеница што је аутор овог недељног саопштења изгледа искористио могућност да погледа кориговано недељно саопштење о истом тексту објављено недељу дана раније и учећи се на грешкама других избегне већину најчешћих ситнијих и крупнијих  формалних и садржинских грешака, осим повременог пропуста да упућује на изворник у деловима саопштења у којима адекватно препричава изворник, као и пропуста да у потпуне библиографске податке на крају текста унесе и назив издавача. Важна врлина саопштења колеге Вујичића је показана спремност да искаже свој став према одабраним цитатима (нпр. "Мој став јесте да хомо социологицус представља 'идеалног човека социологије'“ или "Сматрам да је хомо социологицус довео до значајног напретка у самој социологији, јер је њен задатак, по мом мисљењу, тај да што је могуће прецизније предвиди и објасни све што се тиче људског делања и самог друштва, а хомо социологицус у томе неизмерно помаже".

Позивам колегу Бујичића, учеснике усо1 "задужене" за исти изврни текст, текстове у оквиру исте теме и све заинтресоване за ову недељну тему да се у садржинском погледу задржимо на још темељитијем разумевању којим се уопште проблемом бави Дарендорф у овом тексту, у којем идеално типском значењу употребљава израз Homo sociologicus, из које теоријске и методолошке перспективе то чини имајући у виду начин на који одређује кључне појмове друштвеног положаја и улоге и схватања социологије као емпиријске науке која се еманциповала од филозофске антропологије, дакле појмове и тезе које смо упознали и из "лакше" разумљиве уџбеничке литературе, па би требало да будемо у стању да их препознамо у "тежим" изворним текстовима као што је несумњиво овај Дарендорфов текст.

Након дискусије о овим и другим питањима које сами поставите, приступите узајамном оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме и у оквиру других недељних тема које вас занимају, у циљу што темељитије припреме за полагање коликвијума, писање семинарског рада и његове одбране на испиту.

Веома позитивна ствар, у раду, је то што је колега рекао свој став о "homo sociologicus-u". Оцена - 10

Рад колеге аутора Вујичића и његова спремност изношењу става заслужују похвалу што се тиче мене, такође и разумевање текста поред мањих формалних грешки, те му стога дајем оцену 10