Рад се дефинише као извршавање задатака који захтевају умни и физички напор у циљу да се произведу добра и услуге за задовољавање човекових потреба. Рад је исто тако и основа економије.
(Гиденс, стр. 380)
Рад се дефинише као извршавање задатака који захтевају умни и физички напор у циљу да се произведу добра и услуге за задовољавање човекових потреба. Рад је исто тако и основа економије.
(Гиденс, стр. 380)
Како Роберт Блаунер дефинише отуђење?
По Блаунеру, отуђење представља општи синдром који се састоји из различитих објективних устава и субјективних уверења и стања која настају из појединих односа између радника и социјално-техничке радне средине. Он отуђење као појам разлаже на четири димензије: 1) ступањ контроле радника над властитим радом, 2) ступањ смисла и сврсисходности који се налазе у свом раду, 3) ступањ у којем су друштвено интегрирани у свом раду и 4) ступањ заокупљености радом. У ове четири димензије радник има осећаје отуђења, немоћи, изолације и бесмисла.
Колегинице Јелисавета Фотић, нису ли се у Ваш предлог формулације одговора на питање о Блаунеровом одређењу отуђења поткрале штампарске грешке (објективни устави, нпр.) и нелогичности (која су осеђања повезана са којим димензијама отуђења)? Пропустили сте и да упутит на уџбенички извор Вашег предлога.
Kако Џон Вестергард и Хенриета Реслер гледају на класне поделе у Британији?
Они тврде (углавном из марксистичке перспективе) да Британијом доминира владајућа класа и да је приватно власништво капитала кључно за разумевање класних подела. Наиме, они наводе да је срж главне поделе између капитала и рада. Аутори упућују на податке неједнаке дистрибуције богатства (владајућа мањина поседује највише) и да управо одржавање те неједнакости има за последицу моћ владајуће класе.
(Хараламбос,2002:49,50)
Шта се подразумева под неформалном економијом?
Неформална економија односи се на све послове изван редовног запослења и понекад подразумева размену готовог новца за извршене услуге, али често обухвата и директну размену добара и услуга.
( Гиденс: 380)
На одговор колегинице Данице Кокоруш додао бих још пар детаља о облицима неформалне економије.
Класични пример неформалне економије, односно послова који се обављају без било каквих формалних доказа да су се обавили, је када неко дође да вам поправи телевизор и наплати вам услугу поправке ,,на руке". Плаћање таквих услуга спада под ,,неформалну економију".
Те ,,скривене трансакције" са готовим новцем нису једини облик неформалне економије. Многи облици ,,самоснабдевања" попут послова ,,уради сам" такође спадају у неформану економију. Машине и алат за кућну употребу обезбеђују добра и услуге која се иначе морају купити.
-Како Блаунер описује рад на покретној траци?
Описује га као монотон, радници су лишени било какве креативности. Покретна трака им намеће брзину рада и онемогућава кретање. Радници имају јако мало контроле над својим радом.Овакав начин производње лишава раднике могућности да пронађу сврху и смисао у раду.
Радници су изоловани, на покретној траци раде као појединци и немају додира са другим радницима, тако да не постоје радничке групе.
Многи радници на рад гледају само као на средство за остварење одређеног циља. Једино што су у анкети навели као позитивно јесте плата и сигурност запослења.
(Хараламбус 694)
Да ли Саундерс дели мишљење марксиста када је у питању владајућа класа британског друштва?
Саундерс се слаже да постоји одређена група људи која поседује велико богатство и одређену моћ у односу на друге. То су углавном људи које поседују одређена средства, али не поседују битне делове средстава за производњу, а ни довољно моћи, с обзиром да не контролишу, на пример, медије и образовни систем, и зато се не може сложити са марксистима. Он их, за разлику од марксиста који на њих гледају као на капиталистичку владајућу класу, види само као утицајну економску елиту.
(Хараламбос, 2002: 50, 51)
Колегинице Марија Ђурић и остали учесници усо1, који су аргументи у прилог а који против тезе Саундерса да "економска елита" која поседује велико богатство, не контролише медије и образовни систем, као што то тврде теоретичари марксистичке оријентације?
Поштована професорка, одговорила бих на Ваше питање објединивши своје, претходно постављено питање, са питањем колегинице Марије:
Као што је колегиница већ навела, Саундерс тврди да директори и менаџери поседују неко богатство,али је оно недовољно и проистекло je искључиво из њиховог посла. Самим тим што не располажу великим богатством не располажу ни апсолутном контролом.
Супротно овом гледишту Хенриета Реслер и Џон Вестергард у владајућу класу убрајају менаџере и директоре и наводе да су и они сами велики власници капитала и да услед тога имају и моћ контроле у друштву.
(Хараламбос, 2002: 50, 51)
Колегинице Душице, допунила бих ваш одговор и ову дискусију теоријом Џона Скота:
Џон Скот такође убраја директоре великих компанија у капиталистичку класу, наводећи још и да је то свега 0,1 процената одрасле популације у Британији. Тврдњом да капиталистичка класа још увек постоји закључује да она још увек има сигуран опстанак и доминацију у британском друштву. Он наводи још и да је један од производа моћи капиталистичке класе директно учествовање у влади како би осигурала да њене идеје буду заштићене и спроведене. На тај начин ова класа има удео у манипулацији британског друштва.
(Хараламбос, 2002: 53, 54, 55)
Надовезала бих се на одговоре колегинице Марије и колегинице Душице и додала:
Са Саундерсовог гледишта, поред недостатка богатства, менаџерима и директорима недостаје и моћ да би били владајућа класа. Постоје многа подручја која нису под њиховом контролом, као што су управе, образовни систем и масовни медији, тако да чланови економске елите понекад остају "запањени" када се политичари, наставници и уредници не покоравају њиховим интересима и жељама.
(Хараламбос, 2002: 50).
Такође бих допунила одговор колегинице Душице.
Сматрам да је са социолошког аспекта, када је неформална економија у питању, од великог значаја то што се такав вид економије не може прецизно статистички обрадити, тако да оставља довољно места за разне видове злоупотребе. Зато можемо рећи да су неформална и сива економоја тесно повезане, јер сива економија подразумева неформалну економију, али појам неформална економија не мора подразумевати сиву економију.
(Гиденс, 380-381)
Како Џон Скот види појам класе?
Скот Џон објашњава класе, посматрајући историју Британије, као скуп домаћинстава која су у сличном друштвеном положају, гледајући дистрибуцију дохотка и богатства и дистрибуцију животних могућности. Поготово у вишим класама, домаћинства могу бити повезана међусобним везама између породица, као и тазбинским везама.
(Хараламбос, 2002: 51).
Шта је поткласа?
Појам поткласа се користи да би се описао део популације који се налази на самом дну класне структуре. Животни стандард припадника поткласе значајно је нижи од стандарда живота већине људи у друштву. Велики део припадника поткласе је незапослен или често мењају послове. Такође, неки од њих су бескућници, или немају стално пребивалиште. Људи који спадају у поткласу, често живе од социјалне помоћи. Поткласа се описује као маргинализована или искључена из начина живота какав води већина популације. Такође, поткласа се често повезује са запостављеним етничким мањинама.
(Гиденс 2007:303)
Колегинице Маша Хусовић и други учесници усо1, истоветно питање је поставио колега Симо Јокић на адреси http://moodle2.f.bg.ac.rs/mod/forum/view.php?id=692 па се укључите у дискусију о њему на тој адреси.
Шта је друштвена покретљивост?
Кретање појединца и група међу различитим друштвено-економским позицијама назива се друштвена покретљивост. Постоје две врсте друштвене покретљивости, вертикална и хоризонтална. Вертикална покретљивост подразумева кретања надоле или нагоре по друштвено-економској лествици. За оне који стичу имовину, приход или положај каже се да су узлазно мобилни, а за оне који се крећу у супротном смеру да су силазно мобилни. Хоризонтална покретљивост се јавља углавном у модерним друштвима и често иде у пару са вертикалном. Хоризонтална покретљивост се односи на кретање у географском смислу, примера ради, из једног града у други, из једне државе у другу итд.
(Е. Гиденс 2007:306)
Шта представља средња класа по Марксу?
Како Маркс види капиталистичко друштво које се састоји само из 2 класе (буржоазије и пролетеријата) места средњој класи скоро да није било.У стварности он ипак признаје постојање среднје класе,као класе чија је бројност све већа,управо у средњу класу убраја све немануелне раднике тј. занимања која у извесном смислу укључују интелектуални елемент.
(Хараламбос,2002:56,57)
Колегинице Јована Јелић и други учесници усо1, формулација питања "Шта представља средња класа по Марксу" и формулација одговора "Како Маркс види капиталистичко друштво које се састоји само из 2 класе (буржоазије и пролетеријата) места средњој класи скоро да није било.У стварности он ипак признаје постојање среднје класе,као класе чија је бројност све већа,управо у средњу класу убраја све немануелне раднике тј. занимања која у извесном смислу укључују интелектуални елемент", представља типичан пример удвајања поједностављивања аутора уџбеника са поједностављивањима корисника уџбеника. Позивам пре свега учеснике усо1 "задужене" да прочитају Марксове изворне текстове да помогну у преформулацији како питања тако и одговора, полазећи од тога да ли Маркс уопште користи изразе виша, средња и нижа класа, типичне за стратификацијски приступ анализи друштвене структуре, преко разјашњења када користи двокласни модел а када указује на раслојавање унутар основних класа, до размрсивања противречне тврдње да истовремено негира и "признаје" постојање "старе" и "нове" ситне буржоазије.
Додала бих само на питање колегинице Јоване Јелић о средњој класи да је јавља све већа бројност средње класе (19. век) односно "белих оковратника" због повећања канцелријских места, средња класа је спремна да прода свој физички и интелектуални рад да би стекла средства за живот. И за ралику од радничкле класе још од свог настанка не поседују ту кохезивност и хомогеност када се у обзир узме различитост њихових интереса и занимања. (Butle and Savage,1995) Нисам сигурна који је тачан превод јер Savage у буквалном перводу на српски значи дивљак. А у односу на вишу класу, припадници средње класе нису из друштвеног миљеа.
Објаснити појам "менаџерске револуције" ?
Под појмом "менаџерска револуција" мисли са на нови вид друштвених односа где нова класа менаџера доминира над индустријом и целокупним економским системом земље.
Британски социолози ,попут Саундерса, упозоравали су на опадање породичног власништва над фирмама и деоницама те је тако потпуна власт над средствима за производњу нестала. Власништво над деоницама постало је исувише фрагментисано да би их појединци могли контролисати. Због тих разлога долази до стварања нове доминантне класе, класе менаџера.
(Хараламбос,2002:52)
Колега Иване Витезовићу и други учесници усо1 који до сада нису поставили питање из теме о подели рада, структури и променама у савременим друштвима, који су аргументи поменути у уџбникој литератури у прилог и против тезе да су менаџери постали нова доминантна класа уместо крупних капиталиста?
Поштована професорка, покушала бих да одговорим на Ваше питање.
У прилог тези да су менаџери постали нова доминантна класа би управо било Саундерсово схватање да више нема контроле средстава за производњу која је кључна за поседовање моћи и богатства које карактерише капиталисте. Саундерс говори да директори и менаџери можда јесу на високим функцијама у друштву, али они користи добијају искључиво из свог посла; немају богатство, нити моћ, стога се не могу сматрати делом капиталистичког друштва, већ утицајном економском елитом. С друге стране, Џон Скот одбацује тврдњу да је менаџерска револуција умањила моћ капиталистичке класе и чак наводи да је значајан број Саундерсових директора и менаџера приступио капиталистичкој класи, што значи да у Саундерсовој утицајној економској елити сада има и капиталиста који поседују и моћ и богатство. С обзиром на то да су сада капиталисти удружени са појединцима из "елитног блока" који заузимају положаје попут премијера, посланика, судија и слично, они могу путем њих поседовати и политичку моћ. Тако да, на крају, капиталисти остају доминантна класа.
Хараламбос (2002:50,51,53,54)
Који су начини проучавања социјалне мобилности?
Постоје два начина проучавања социјалне мобилности. Као прво, могу се посматрати каријере појединаца у току њиховог радног века. Ово се обично назива интрагенерацијска мобилност. Или се може анализирати у којој мери деца одлучују да се баве истим занимањима као њихови родитељи или родитељи њихових родитеља. Мобилност кроз генерације назива се интергенерацијска мобилност.
(Гиденс, 2007:306)
Колегинице Сања Живковић и други учесници усо1, истоветно не само питање него и одговор је поставила Зорана Маговчевић на адреси http://moodle2.f.bg.ac.rs/mod/forum/view.php?id=692, па вас позивам да се укључите у дискусију о њему на тој адрси.
По чему се појединци све више међусобно разликују, према Пјеру Бурдијеу?
Појединци се све више разликују по својим културним укусима и начинима провођења слободног времена, а не, како је то раније био случај, на основу економских и професионалних фактора. У прилог томе иде, то што се појављује све већи број људи који утичу на формирање укуса и промовисање стила живота, а то су људи попут модних креатора, личних тренера, маркетиншких стручњака, итд.
(Гиденс: 302)
Педесетих година јавља се теза да ће припадници радничке класе ("плави оковратници") постати део "белих оковратника" тако што ће усвојити начин живота сличном начину живота средње класе, јер су примања обе класе једнака. Џон Голдторп је шездесетих година спровео истраживање са циљем да провери ову претпоставку. Који је резултат његовог испитивања?
Закључци до којих је Голдторп дошао не иду у прилог наведеној тези (познатој и као "теза побуржоазирања"). На основу резултата, могло се видети да до приближавања норми радничке и средње класе не долази. Припадници ових класа се нису дружили у слободно време, нити су припадници радничке класе имали тенденцију за бољим положајем на класној лествици. Једноставно, радници нису били ни близу тога да постану део средње класе.
(Гиденс, 2007:301)
Објаснити Гринтово схватање технолошког и друштвеног детерминизма?
-Технолошки детерминизам означава утицај технологије на друштвене организације и односе. Технологија доводи до промена у развоју људског друштва и налаже да рад буде организован на одређени начин.
-Друштвени детерминизам Гринт описује тако да је и саме технолошке промене измислило друштво и да су радни односи изведени из културних и/или друштвених претпоставки. Друштвени фактори, дакле, одређују начин развоја и примене технологије, те последице тог развоја на радне односе.
(Хараламбос, 2002: 700)
Према Гиденсу, по чему се средња класа разликује од радничке и горње класе?
Према Гиденсу, припадници средње класе поседују вештину рада и образовне квалификације. Они се разликују од припадника радничке класе по томе што не продају само своју мануелну радну снагу већ и менталну, а од припадника горње класе се разликују по томе што припадници средње класе нису власници средстава за производњу и због тога су принуђени да раде код других како би обезбедили своју егзистенцију.
(Хараламбос, 2002:69,70).
Надовезао бих се на објашњење "фордизма" колегинице Теодоре Николић и додао то да је све актвинија масовна производња која се појавила уједно и са појавом већ поменутог фордизма,захтевала све већи број радника са врло малом или пак никаквом радном квалификацијом.Мислим да је то била веома битна ствар,пре свега за те раднике који су запошљавани,јер су у том случају могли да прехране своју породицу и тако преживе.
Шта подразумева појам фордизам?
Фордизам је добио име по свом творцу, Хенрију Форду, и представља систем масовне производње, употребом покретне траке, који је заснован на повећању радне продуктивности. Након успостављања фордизма, као принципа производње, израђени производи су сразмерно јефтинији.
(Хараламбос, 2002: 713)
Колегинице Теодора Николић и остали учесници усо1 који још нису поставили питање у оквиру овог форума, шта је и како се мери продуктивност људске радне снаге и има ли и какве везе са појмовима апсолутни и релативни вишак вредности и у тзв. пост-фордизму?
Поштована професорка,
покушао бих да одговорим на Ваше питање, јер сам се у средњој школи неколико пута срео са овом и сличним темама.
Продуктивност радне снаге изражава производну снагу рада која за одређено време производи већу или мању количину материјалних добара.
Формула за израчунавање продуктивности рада је:
Pr=Q/T
Q - обим производње
T - време
Мислим да је веза са појмом апсолутног и релативног вишка вредности у томе што су власници током првих неколико деценија индустријске револуције покушавали да продуже радно време и да на одређене начине подстакну раднике да утроше што више своје енергије. Слабост овог метода произилази из природних ограничења. Прво, радни дан се не може бесконачно повећавати, а друго, ни интензивност се не може вечито повећавати. (Интезивност рада јесте степен утрошеног људског рада у јединици времена.)
Пре свега се извињавам свим Учесницама и учесницима усо1 због погрешно одабраног типа форума за намену дискусије о предложеним формулацијама питања и одговора за колоквијум о теми рад и подела рада у савременим друштвима. Наставимо како је то једино могуће у оквиру овог типа форума у којем свако отвара нову тему, да у оквиру прве отворене теме сви привидно одговрају на прво питање, а заправо нуде сасвим нова питања, с обзиром да би промена типа форума избрисала све досадашње предлоге. Коментрисаћу само неке од предложених формулација, као подстицај да они који још увек нису понудили своје формулације нових питања и одговора, поене на овој предиспитној активности остварују коментаришући већ постављене прилоге.
Колегинице Јана Перовић, Ваша формулција питања о раду не спада у форум о савременим друштвима. Није ли и преширока, док је одговор преузак и утемељен на кратком изводу из једног уџбеника?
Објаснити пример групне производње?
То су кругови квалитета,групе од пет до двадесетак радника који се редовно састају да проуче и реше одређене производне проблеме.Радници који припадају тим круговима додатно се обучавају што им омогућава да својим стручним техничким знањем дају допринос дискусији о одређеном производном проблему. А у самој основи је идеја да се повећа мотивација радника тако што се групи радника омугућава да сарађују у производном процесу.
(Гиденс,2007,391)
Објасните појам транснационална капиталистичка класа Леслија Склера.
Као поборник глобалистичког схватања друштвеног система Склер закључује да постоји класа која заузима највишу позицију у класној хијерархији а то је транснационална капиталистичка класа. Она делује интернационално, њој припадају: директори великих транснационалних компанија, глобализоване државне бирократе, капиталистчки инспирисани политичари и други. Њихове одлуке су на глобалном нивоу из чега следи да су противници националних политика које уводе порезе на увозну робу одређених држава. Поборник је и слободне трговине јер јој она омогућује отвореније тржиште за трансакције.
(Хараламбос, 2002: 56)
Које су важне карактеристике рада?
Постоје 6 важне карактеристике рада и то: новац, ниво активности, разноврсност, структура времена, друштвени контакти и лични идентитет.
Новац - или плата јесу главни извор који људима омогућава да задовоље своје потребе.
Ниво активности – Рад често обезбеђује основу за стицање и увежбавањем вештина и способности. А када рад претставља рутинску делатност, он омогућава постојање окружења у оквиру којег се човекова енергија може апсорбовати.
Разноврсност – Рад омогућава приступ оним окружењима који су супротни са домаћим.
Структура времена – Људи који су стално запослени су углавном организовани према ритму њиховог рада током целог дана.
Друштвени контакти – Радна средина веома често омогућава склапање пријатељства и учешће у заједничким активностима.
Лични идентитет – Веома често се рад вредује због тога што пружа осећај стабилног друштвеног идентитета.
( Гиденс 2007:379,380)
Како Хари Брејверман објашњава промене у радном процесу у двадесетом веку?
Он сматра да узрок промена не представља све већа аутоматизација, већ је у питању одлука менаџмента да запошљава неквалификовану радну снагу. Разлог томе је произвођачка подела рада: радни процес подељен је на мање делове за чије обављање нису потребни квалификовани радници. Самим тим, капиталисти смањују трошкове рада, а последица свега овога је деградација и деквалификација рада.
(Хараламбос, 2002:707)
Ко уводи термин лумпенпролетаријат и шта би он значио?
Маркс сматра да постоје две класе - капиталистичка и радничка ( пролетаријат ). Међутим Маркс уочава постојање још једног друштвеног слоја испод пролетаријата - лумпенпролетаријат. Из Марксових списа се не зна да ли је лумпенпролетаријат сматрао класом, али је по његовом мишљењу тај слој друштвено опасан и описује га на следећи начин:
,, Олош састављен од депривираних елемената из свих класа...уличарке, луталице, отпуштени војници, бивши затвореници, побјегли слуге, преваранти, шарлатани, одрпанци, џепари, варалице, просјаци, опасна класа, друштвени олош, она пасивно трулећа маса коју су одбацилинајнижи слојеви старог друштва.''
(Хараламбос, 2002:89,90)
Колегинице Мариј Којић и други учесници усо1 који су били "задужени" за Марксове анализе конретних историјских класних сукоба у Француској, да ли припадници лумпенпролетаријата могу да одиграју супротне улоге у револуционарним ситуацијама?
Поштована професорка, покушала бих да одговорим на Ваше питање. Иако сам у свом претходном одговору написала да Маркс сматра да је лумпенпролетеријат друштвено опасан слој, он такође сматра да тај друштвени слој не може да развије класну свест. Неразвијеном класном свешћу лумпенпролетеријат не може ни да учествује у револуцији, док радничка класа која има развијену класну свест треба по Марксовом мишљењу да се организује и удружи против капиталиста у тежњи за бољим животом и бескласним друштвом. Са друге стране критичари марксизма називају овај друштвени слој поткласом и тврде да ипак може имати јак утицај и учествовати у револуцији.
Драге колегинице и колеге,
Премда је ова тема отворена за ваше предлоге упоредо са следећом темом, ја ћу овде направити мали пресек резимирајући досадашње, иако је професорка неке предлоге питања већ прокоментарисала. Стога, учесници који се до сада нису огласили на овој теми, приликом формулисања нових предлога питања/одговора/коментара, имајте на уму нерасветљене аспекте и теме које је професорка издвојила у својим коментарима, а моји коментари нека вам, као и до сада, послуже као смернице како би (или не) ваши предлози требало да изгледају.
Сада ћу копирати део поруке из оглашавања на претходној теми:
Као што сам у више наврата поменула - са одмицањем недеља, са вашим усвајањем мојих сугестија и напретком у формулисању питања и одговора – ја нећу коментарисати сва ваша питања, већ оне примере на којима се могу приметити неке несавладане грешке, као и оне предлоге који могу послужити као пример добрих питања; Дакле наводим примере који су на одређен начин репрезентативни (што не значи да се остала питања не виде на форуму или слично).
Колегинице Ђурић, Ерић, Шуковић, Стаменковић, похвално је што сте приступиле пракси надовезивања у складу са професоркиним захтевом да се детаљније продискутује о Саундерсовом виђењу владајуће класе у британском друштву; колегиница Каљевић је учинила исто по питању прецизнијег одређења средње класе код Маркса, па позивам све, будући да је ова пракса јако добра - да наставе са таквим надовезивањима.
Од ранијих питања, колегиница Домановић је поставила добро питање, конкретно је и јасно, а показује и да је колегиница приступила материји са разумевањем.
Од нових, пристиглих питања, добро и јасно питање је питање које је поставила колегиница Ћетковић, као и питање колеге Ђорђевића (овде је реч о питањима и проблемима који се у оквиру ове теме начињу први пут, дакле о променама у радном процесу у савременим друштвима). На истом тематском пољу, колега Крстић и колегиница Поповић су поново показали да је пракса допуњавања одговора одличан пример како би ова вежба требало да изгледа. Такође, и питања и одговори колегиница Богдановић и Путник су добри, првенствено из разлога што захтевају упоређивање становишта различитих теоретичара, али и зато што показују разумевање градива.
Колега Ковач је на изванредан начин показао како знање стечено у средњој школи, те размишљање ван оквира онога што је понуђено у уџбеницима на овом курсу може да нам помогне да разјаснимо неке теме и проблеме. Зато је позив свима да покушају аргументовано да бране своје тврдње и мимо онога што се налази у понуђеној литератури.
Питање као што је поставила колегиница Јаћимовић би требало избегавати јер прво - недостаје аутор који издваја наведене карактеристике рада као важне, те онај ко одговара на питање може написати сијасет карактеристика које лично сматра најважнијим; друго, како питање захтева набрајање одређених карактеристика и могуће учење напамет, увек сугеришемо да се формулишу питања (и одговори) која траже разумевање, пре него пуко набрајање карактеристика. Сличан „проблем“ налазимо и у питањима колегиница Васиљевић и Ракић.
На крају, да споменем још једном - колеге које се накнадно прикључе, нека имају у виду професоркине коментаре и нека покушају своје предлоге да формулишу као одговоре на њих.
До наредних дискусија,
Поздрав за све!
Како Барбара и Џон Ехренрејч дефинишу класу стручњака и менаџера и њене интересе?
Ехренрејчови, са неомарксистичког гледишта, кажу да постоји класа стучњака и менаџера, која се састоји од "плаћених менталних радника који не поседују средства за производњу". Сматрају да овој класи припада од 20-25% становниства САД-а, а то су наставници, психолози, забављачи, рекламни агенти, менаџери... Ехренрејчови верују да класа стучњака и менаџера има различите интересе од радничке класе, зато што се она плаћа вишком коју радничка класа произведе. Не дели интересе ни владајуће класе, зато што покушава да повећа своју независност, а владајућа класа покушава то да ограничи. Општа улога класе стручњака и менаџера је, дакле, репродуковати однос између владајуће и подчињене класе.
(Хараламбос, 2002: 64,65).
Поштована колегинице,
Питање које се односи на класу стручњака и менаџера Барбаре и Џона Еренрајха, могло би се формулисати и тако да већ у самом питању буде уочена разлика њиховог неомарксистичког приступа од оригиналног Марксовог поимања „судбине“ средње класе, те да се део који сте већ споменули у свом предлогу одговора у одговору на ово питање акцентује:
Шта, по Барбари и Џону Еренрајху, осигурава опстанак класе стручњака и менаџера као посебне класе у трокласном друштвеном систему?
-Према Барбари и Џону Еренрајху, класа стручњака и менаџера, уз владајућу и радничку класу, равноправно конституише трокласни друштвени систем изворно јер има сопствену класну свест, која јој омогућује да своје интересе сукоби са интересима владајуће, односно радничке класе, те тако не може „потпасти“ под било коју од ове (друге) две класе. Наиме, иако је, попут радничке класе, и класа стручњака и менаџера у извесном смислу „најамна“ (јер је плаћена да проводи систем који намеће владајућа класа), она се радничкој класи супротставља управо и првенствено тиме што најамништво радничке класе финансира класу стручњака и менаџера, те и тиме што доприноси контролисању радничке класе и учвршћењу њене „лажне класне свести“. С друге стране, премда пропагира и оличава модел који кроји владајућа класа, сукобљава јој се тиме што тежи да буде што аутономнија, тј. самодовољнија - а владајућој класи то свакако није у интересу. Већи степен аутономије класа стручњака и менаџера настоји да обезбеди темељећи самоодбрану на својој стручности, објективности и рационалности - другим речима, упућујући на неопходност и прагматичност сопственог постојања тако што се позива на образованост и научност, што, опет, имплицира разлику у односу: на владајућу класу, која је потенцијално и другим каналима (не само образованошћу) дошла и одржава се на власти, те у односу на радничку класу, која је стриктно мануелна, најчешће услед недоступности поља менталног рада.
Шта је тејлоризам и како је он утицао на организацију индустријске производње и технологије?
Тејлоризам је фаза у развоју индустријског менаџмента коју је утврдио Фредерик Винслоу Тејлор, ослањајући се на идеје Адама Смита, једног од оснивача модерне економске науке.
Тејлоров приступ научном менаџменту укључивао је подробну анализу индустријских процеса како би се они поделили на једноставније операције које се онда могу прецизно временски и организационо одредити. Према Тејлору, могуће је сваки задатак строго и објективно испитати како би се дошло до "једног најбољег начина" на који се он може извршити.
Научни менаџмент (тејлоризам) није имао само теоријски значај, већ је имао снажан утицај на развој индустријске производње и технологије, будући да су многе фабрике примењивале Тејлорове технике да би максимизирале индустријски учинак и подигле ниво продуктивности радника. Наставак тејлоризма је фордизам, који је настао када је Хенри Форд уочио да масовна производња захтева и масовна тржишта.
(Гиденс, 2007: 384, 385)
Да ли ће Џон Голторп (John Goldthorpe) остати при тврдњи да постоји јединствена средња класа коју назива посредничком класом?
Не, он ће увидети да постоје извесне поделе унутар средње класе на основу запосленичког статуса, те тако, запослени, запосленици и самозапослени имају различите положаје. Увиђа и различите запосленичке односе по којима се класе разликују међусобно.
(Хараламбос, 2002:70)
-На који начин се Ралф Дарендорф супротставио Марксовој и Енглелсовој теорији развијања хомогене радничке класе?
За разлику од Маркса и Енгелса који су тврдили да ће радничка класа бити све хомогенија, где ће доћи до смањења потребе за квалификованим радницима услед аутоматизације и технолошког развоја ; Дарендорф је тврдио супротно - да се број квалификованих радника повећавао током двадесетог века, а неквалификованих опадао. Како је Дарендорф навео "све комплекснији стројеви траже квалифициране дизајнере,градитеље,одржаватеље,сервисере,па чак и пазитеље", те ће радничка класа бити подељена на: неквалификоване, полуквалификоване и квалификоване, јер они квалификовани ће бити награђени економски и престижом, због својих вештина и квалификација. Квалификовани ће тако чувати своју разлику у надницама од оних неквалификованих који желе повећање истих, што резултира великим разликама у вештинама,економским и статусним наградама и итересима самих радника. Дарендорф је овај појам дефинисао као "декокомпозиција рада" , тј. дезинтеграција рада.
(Хараламбос,2002:83,84)
Шта је класна свест?
Класна свест укључује пуну свест припадника радничке класе о стварности њихове експлоатације, заједничких итереса, идентификације супростављене скупине са којом су њихови интереси у сукобу и схватањем да тај опонент може бити збачен колективном акцијом. Када се у вези са тим циљем предузму практични кораци, радничка класа постаје "класа за себе". Марксисти су тврдили да ће контрадикције капитализма довести до пролетеријата који ће бити класно свестан, но докази низа студија показују да је радничка класа далеко од тога да постане класа за себе.
(Хараламбос,2002:85)
На основу чега Е.О.Рајт дефинише класе и како гласи подела?
Рајт се води мерилима Маркса и Вебера, а класе дели према контроли над економским ресурсима у модерној капиралистичкој прозводњи. Подела:
1. Контрола над инвестицијама или новчаним капиталом
2. Контрола над средствима за производњу (земљиште, фабрике, пословни простори)
3. Контрола над радном снагом
(Гиденс:392)
Ко чини релативни вишак становништва и на које делове је подељен?
-Релативни вишак становништва чине припадници резервне армије рада и припадници лумпенпролетаријата. Подељен је на четири дела:
1.Плутајући вишак становништва чине радници који су били запослени док нису одрасли, али су потом отпуштени јер одрасли примају више наднице.
2.Латентни вишак становништва чине пољопривредни радници који више нису потребни и који траже посао у урбанијим подручјима.
3.Стагнирајући вишак становништва је онај део активне радне снаге, који се запошљава крајње нередовно, сувишни радници и они који су изгубили посао због увођења нових технологија.
4.Сфера сиромаштва - Сиромаси су подељени у четири групе:
-лумпенпролетаријат (криминалци, луталице),
-сиромаси који су способни да раде, али не могу да нађу посао,
-сирочад и сиромашна деца који ће вероватно да припадају резервној армији рада у будућим годинама
-старци, жртве индустријских несрећа, инвалиди, болесни, удовци...
(Хараламбос, 2002;90)
Шта представља нова радничка класа?
Према мишљењу Ивора Круа, радничка класа није подељена према квалификацијским нивоима већ према специфичним факторима, тако да припадници нове радничке класе поседују неку од следећих карактеристика: живе на југу, чланови су синдиката, раде у приватној индустрији, имају властите куће, за разлику од припадника старе радничке класе који живе на северу, чланови су синдиката, раде за државу и живе у друштвеним становима.
(Хараламбос, 2002:84)
Шта представља економија знања?
Економија знања представља такву врсту економије у којој се идеје, информације и облици знања налазе у основи иновација и економског рада. Њу карактерише појава да се већина радне снаге више укључује у активности дизајнирања, развоја, технологије, маркетинга, продаје и одржавања материјалних добара, а не у физичку производњу и расподелу.Самим тим, оправдано је да се ови радници називају "радници са знањем".
(Гиденс, 2007: 382,383)
Објаснити силазну покретљивост.
Иако је мање изражена од узлазне, силазна покретљивост је и даље широко распрострањена. Узрок за силазну мобилност јесте отпуштање са посла, реконструисање компанија и њихово смањивање због појаве све веће и веће конкуренције. Силазно мобилни су они који не стичу имовину, приход или положај.
(Гиденс, 2003: 306-308)
Која четири битна атрибута подразумева стручност по Бернарду Барберу који нуди функционалистичко схватање улоге и награда виших стручњака?
1. Професионализам изискује низ системских и општих знања која се могу применити.
2. Професионализам подразумева бригу за интересе заједнице, а не себе самог. Основна мотивација не треба да буде лични добитак, већ јавна служба.
3. Понашање стручњака је под стриктном контролом етичког кодекса који утврђују и одржавају професионалне задруге и који се учи као део школовања.
4. Високе награде које примају стручњаци, које обухватају и престиж једнако као и њихова примања јесу симболи њиховог достигнућа.
(Хараламбос, 2002: 60)
Како Duncan Gallie и Keith Grint тумаче друштвени детерминизам?
Gallie сматра да технологија као таква не може да утиче на живот људи. Он искључује могућност битнијег утицаја нове технологије на повезивање (или отуђење) радника.
Grint, са друге стране, сматра да друштво контролише и осмишља све технолошке промене. Из тог угла посматрано, радни односи зависе од планирања и управљања том технологијом коју пласира исто то друштво. (мени ово, лично, звучи као да је технологија друштвено детерминисана)
(Хараламбос, 2002: 700)
Колегинице Александра, додала бих да силазна покретљивост, поред узлазне спада у вертикалну покретљивост. Такође, бих додала да за силазну покретљивост често могу бити узроци и психолошки проблеми и анксиозност појединаца који их ометају да наставе са дотадашњим животом и активностима, као и то да је она у порасту, како у САД и Великој Британији, тако и у остатку света и да је у САД нарочито изражена код разведених жена са децом, које су некада припадале средњој класи.
(Гиденс, 2003: 306-308)
Која је разлика између мануалних и немануалних радника?
1. Немануални радници, у просеку, имају више дневнице од мануалних радника.
2. Друга тржишна предност "белих оковратника" тиче се разлика у заради за време радног века између мануалних и немануалних радника. Дневнице мануалних радника постепено расту током њихових двадесетих година, достижу врхунац у тридесетим годинама, потом полако падају. Зараде многих "белих оковратника" настављају да расту током средине њиховог радног живота. Мануални радници имају релативно мало прилика за напредовање и мала је вероватноћа за повишицом.
3. Трећа тржишна предност "белих оковратника" укључује сигурност зараде и запослења. У поређењу с немануалним радницима, мануални радници раде под већим ризиком да ће постати сувишни, незапослени, стављени на "чекање" или да ће радити скраћено радно време.
4. Коначно, бруто зарада "белих" и "плавих" оковратника не открива економску вредност повластица. Такве повластице укључују мировинско осигурање које плаћа фирма, плаћено боловање, коришћење аутомобила фирме, затим оброке и забаву које делом или у потпуности плаћа послодавац.
(Хараламбос, 2002: 74)
За шта се залаже породично усмерена радна политика и које су њене предности?
Лиса Харкер, у својој студији разних типова породично усмерене радне политике, сматра да она мора испуњавати следеће: мора омогућити запосленима да задовоље и кућне и професионалне обавезе, мора подупрети родну једнакост и поделу обавеза између мушкарца и жене. Затим, политика не сме дискриминисати; треба да буде примењена на реалне радне услове и усмерена према потребама запослених. Она верује и да политика неће бити успешна све док се не успостави равнотежа између потреба запослених и послодавца.
Прва предност ове политике је та да је добра за запослене - даје им више надзора над властитим животом јер сами одлучују како ће најбоље радити и омогућује им да боље организују своје радне и остале обавезе.
Друга предност је у томе што је добра и за компанију - самим тим што послодавци сарађују са својим запосленима и што се труде се да им омогуће примереније методе рада, запослени су им лојалнији и вернији. Труде се и да буду продуктивнији јер проводе мање времена на свом радном месту. Присталице флексибилних политика сматрају да ће радници који су уравнотежени и мање нервозни радити боље.
(Гиденс, 2007: 405, 406)
Који су разлози за раст броја стручњака?
-Пре свега нови послови који су сложенији имају потребу за већим бројем књиговођа и правника;
-Развој индустије има потребу да запошљава људе који имају специјализовано научно и техничко знање;
-Стварање социјалне државе и развој локалних државних власти довело је до већег пораста стручњака који раде у државној бирократији;
-Такође једним од разлога се може сматрати,потреба људи да се њихов посао прихвати као стручан.
(Хараламбос,2002: 58,59)
То је ,пре свега начин на који се технологија примењује или конзумира.Учинци примене информатичке технологије се разликују, јер могу зависити од стратегије : са једне стране употреба компјутера ће у студентски живот унети дисциплину,ако се студенти морају служити њима,али, са друге стране,ако студенти могу да користе компјутер када они желе ,онда је учинак другачији, иако је технологија иста.Технологија ,по Клингу може имати различите последице,у зависности како се примењује или "конзумира.Чини се да је ауторова позиција негде између технолошког и друштвеног детерминизма.
Како тумаче утицај аутоматизације на класни сукоб Блаунер, Малет и Гали?
Блаунер сматра да се ауматизацијом прекида круг репресивне контроле управе и милитантне активности синдиката и ствара се консензус за лакшу сарадњу између радника и управе. Овакав развој односа доводи до све слабијег степена класне свести и непријатељства радника према компанији и добија се радник који је заинтересован за развој те индустрије. На овај начин аутоматизација све чвршће интегрише радничку класу у структуру капиталистичког друштва. Малет се слаже са Балунером да аутоматизација доводи до веће интеграције радника у фабрикама, али да то никако не подразумева и општу интеграцију радника у капиталистичко друштво. Напротив, Малет тврди да ће аутоматизација продубити конфликт између радника и управе и довести до препорода синдикалног покрета. Моћ синдиката биће децентарализована и утемељена на радничком управљању на нивоу компаније. Самим тим, радници у аутоматизованој производњи постају авангарда класне борбе. Гали одбацује теорију оба аутора и сматра да аутоматизована производња сама по себи не води нужно до интеграције радника у капиталистичко друштво, нити не најваљује појаву класне свести и класног сукоба. Он истиче да су стил управљања, природа процеса доношења одлука, филозофија, организација радничких синдиката и супкултура радничке класе много важнији фактори.
( Хараламбус, 2002 : 696-699 )
- Који су главни циљеви политике запошљавања које наводи Лиза Харкер?
- Лиза Харкер наводи четири главна циља политике запошљавања које би требало остварити, а у њих спадају следећи:
(Гиденс, 2007: 408)
Објасни како је британско друштво смањило порезно оптерећење богатих ?
До смањења порезног притискања богатих,британско друштво је дошло постепено.
Пре 1974.- главни порез на богатство био је порез на имовину а он се плаћао на имовину оног који је умро.
После 1974,-уводи се порез на пренос капитала а он је опорезивао поклоне који су давали живи људи
Година 1981.-укида се порез на пренос капитала и уступа место порезу над наследством чиме се укида порез на наследство 10 година или више након нечије смрти
Година 1986.- тај период смањен је на 7 година,са дотадашњих 10, и уводи се клизна скала која одређује всину пореза који мора бити плаћен-што су дуже људи живели након што су другоме дали имовину мање би пореза због тога плаћали.
Оваквим постепеним променама смањио се порезни притисак богатих кругова Британије.
(Хараламбос,2002:49)
Ко су кибер радници?
Захваљујући напретку информацијских технологија и широком спектру занимања која подразумевају динамичне активности (попут оглашавања преко интернета, анализе података, графичког дизајна, писања софтвера) кибер радници су ангажовани да раде са информацијама, најкварљивијом робом данашњице. Они чине једну трећину укупне радне снаге у земљама Европске уније, иако се налази у почетној фази развоја.
(Гиденс, 2007: 300)
Које су одлике специјализоване поделе рада?
Специјализована подела рада захтева прецизно одређена правила и прописе, морални кодекс који обуздава понашање појединаца и осигурава оквир за сарадњу. Органска солидарност проистиче из специјализоване поделе рада.
(Хараламбос, 2002:692)
Ko čini vladajuću klasu prema Westergardu i Reslerovoj?
Westergard i Reslerova veruju da se vladajuća klasa sastoji od otprilike 5 posto,a najviše 10 posto stanovnistva.Ona uključuje velike vlasnike sredstava za proizvodnju,direktore kompanija,vrhunske menadzere,više srtučnjake i više državne službenike,od kojih su mnogi veliki deoničari u privatnoj industriji.
(Haralambos,str. 50)