Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

Како Роберт Блаунер дефинише отуђење?

По Блаунеру, отуђење представља општи синдром који се састоји из различитих објективних устава и субјективних уверења и стања која настају из појединих односа између радника и социјално-техничке радне средине. Он отуђење као појам разлаже на четири димензије: 1) ступањ контроле радника над властитим радом, 2) ступањ смисла  и сврсисходности који се налазе у свом раду, 3) ступањ у којем су друштвено интегрирани у свом раду и 4) ступањ заокупљености радом.  У ове четири димензије радник има осећаје отуђења, немоћи, изолације и бесмисла.

Kако Џон Вестергард и Хенриета Реслер гледају на класне поделе у Британији?

Они тврде (углавном из марксистичке перспективе) да Британијом доминира владајућа класа и да је приватно власништво капитала кључно за разумевање класних подела. Наиме, они наводе да је срж главне поделе између капитала и рада. Аутори упућују на податке неједнаке дистрибуције богатства (владајућа мањина поседује највише) и да управо одржавање те неједнакости има за последицу моћ владајуће класе.

(Хараламбос,2002:49,50)

-Како Блаунер описује рад на покретној траци?

Описује га као монотон, радници су лишени било какве креативности. Покретна трака им намеће брзину рада и онемогућава кретање. Радници имају јако мало контроле над својим радом.Овакав начин производње лишава раднике могућности да пронађу сврху и смисао у раду.

Радници су изоловани, на покретној траци раде као појединци и немају додира са другим радницима, тако да не постоје радничке групе.

Многи радници на рад гледају само као на средство за остварење одређеног циља. Једино што су у анкети навели као позитивно јесте плата и сигурност запослења.

 (Хараламбус 694)

Да ли Саундерс дели мишљење марксиста када је у питању владајућа класа британског друштва?

Саундерс се слаже да постоји одређена група људи која поседује велико богатство и одређену моћ у односу на друге. То су углавном људи које поседују одређена средства, али не поседују битне делове средстава за производњу, а ни довољно моћи, с обзиром да не контролишу, на пример, медије и образовни систем, и зато се не може сложити са марксистима. Он их, за разлику од марксиста који на њих гледају као на капиталистичку владајућу класу, види само као утицајну економску елиту. 

(Хараламбос, 2002: 50, 51)

Како Џон Скот види појам класе?

Скот Џон објашњава класе, посматрајући историју Британије, као скуп домаћинстава која су у сличном друштвеном положају, гледајући дистрибуцију дохотка и богатства и дистрибуцију животних могућности. Поготово у вишим класама, домаћинства могу бити повезана међусобним везама између породица, као и тазбинским везама.

(Хараламбос, 2002: 51).

Шта је поткласа?

Појам поткласа се користи да би се описао део популације који се налази на самом дну класне структуре. Животни стандард припадника поткласе значајно је нижи од стандарда живота већине људи у друштву. Велики део припадника поткласе је незапослен или често мењају послове. Такође, неки од њих су бескућници, или немају стално пребивалиште. Људи који спадају у поткласу, често живе од социјалне помоћи. Поткласа се описује као маргинализована или искључена из начина живота какав води већина популације. Такође, поткласа се често повезује са запостављеним етничким мањинама.

(Гиденс 2007:303)

Шта је друштвена покретљивост?

Кретање појединца и група међу различитим друштвено-економским позицијама назива се друштвена покретљивост. Постоје две врсте друштвене покретљивости, вертикална и хоризонтална. Вертикална покретљивост подразумева кретања надоле или нагоре по друштвено-економској лествици. За оне који стичу имовину, приход или положај каже се да су узлазно мобилни, а за оне који се крећу у супротном смеру да су силазно мобилни. Хоризонтална покретљивост се јавља углавном у модерним друштвима и често иде у пару са вертикалном. Хоризонтална покретљивост се односи на кретање у географском смислу, примера ради, из једног града у други, из једне државе у другу итд.

(Е. Гиденс 2007:306)

Шта представља средња класа по Марксу?

Како Маркс види капиталистичко друштво које се састоји само из 2 класе (буржоазије и пролетеријата) места средњој класи скоро да није било.У стварности он ипак признаје постојање среднје класе,као класе чија је бројност све већа,управо у средњу класу убраја све немануелне раднике тј. занимања која у извесном смислу укључују интелектуални елемент.

(Хараламбос,2002:56,57)

Објаснити појам "менаџерске револуције" ?

Под појмом "менаџерска револуција" мисли са на нови вид друштвених односа где нова класа менаџера доминира над индустријом и целокупним економским системом земље.

Британски социолози ,попут Саундерса, упозоравали су на опадање породичног власништва над фирмама и деоницама те је тако потпуна власт над средствима за производњу нестала. Власништво над деоницама постало је исувише фрагментисано да би их појединци могли контролисати. Због тих разлога долази до стварања нове доминантне класе, класе менаџера.

(Хараламбос,2002:52)

Који су начини проучавања социјалне мобилности?

Постоје два начина проучавања социјалне мобилности. Као прво, могу се посматрати каријере појединаца у току њиховог радног века. Ово се обично назива интрагенерацијска мобилност. Или се може анализирати у којој мери деца одлучују да се баве истим занимањима као њихови родитељи или родитељи њихових родитеља. Мобилност кроз генерације назива се интергенерацијска мобилност.

(Гиденс, 2007:306)

По чему се појединци све више међусобно разликују, према Пјеру Бурдијеу?

Појединци се све више разликују по својим културним укусима и начинима провођења слободног времена, а не, како је то раније био случај, на основу економских и професионалних фактора. У прилог томе иде, то што се појављује све већи број људи који утичу на формирање укуса и промовисање стила живота, а то су људи попут модних креатора, личних тренера, маркетиншких стручњака, итд.

(Гиденс: 302)

Према Гиденсу, по чему се средња класа разликује од радничке и горње класе?

Према Гиденсу, припадници средње класе поседују вештину рада и образовне квалификације. Они се разликују од припадника радничке класе по томе што не продају само своју мануелну радну снагу већ и менталну, а од припадника горње класе се разликују по томе што припадници средње класе нису власници средстава за производњу и због тога су принуђени да раде код других како би обезбедили своју егзистенцију.

(Хараламбос, 2002:69,70).

Шта подразумева појам фордизам?

Фордизам је добио име по свом творцу, Хенрију Форду, и представља систем масовне производње, употребом покретне траке, који је заснован на повећању радне продуктивности. Након успостављања фордизма, као принципа производње, израђени производи су сразмерно јефтинији.

(Хараламбос, 2002: 713)

Пре свега се извињавам свим Учесницама и учесницима усо1 због погрешно одабраног типа форума за намену дискусије о предложеним формулацијама питања и одговора за колоквијум о теми рад и подела рада у савременим друштвима. Наставимо како је то једино могуће у оквиру овог типа форума у којем свако отвара нову тему, да у оквиру прве отворене теме сви привидно одговрају на прво питање, а заправо нуде сасвим нова питања, с обзиром да би промена типа форума избрисала све досадашње предлоге. Коментрисаћу само неке од предложених формулација, као подстицај да они који још увек нису понудили своје формулације нових питања и одговора, поене на овој предиспитној активности остварују коментаришући већ постављене прилоге.

Колегинице Јана Перовић, Ваша формулција питања о раду не спада у форум о савременим друштвима. Није ли и преширока, док је одговор преузак и утемељен на кратком изводу из једног уџбеника?

Објасните појам транснационална капиталистичка класа Леслија Склера.

Као поборник глобалистичког схватања друштвеног система Склер закључује да постоји класа која заузима највишу позицију у класној хијерархији а то је транснационална капиталистичка класа. Она делује интернационално, њој припадају: директори великих транснационалних компанија, глобализоване државне бирократе, капиталистчки инспирисани политичари и други. Њихове одлуке су на глобалном нивоу из чега следи да су противници националних политика које уводе порезе на увозну робу одређених држава. Поборник је и слободне трговине јер јој она омогућује отвореније тржиште за трансакције.

(Хараламбос, 2002: 56)

Како Хари Брејверман објашњава промене у радном процесу у двадесетом веку?

Он сматра да узрок промена не представља све већа аутоматизација, већ је у питању одлука менаџмента да запошљава неквалификовану радну снагу. Разлог томе је произвођачка подела рада: радни процес подељен је на мање делове за чије обављање нису потребни квалификовани радници. Самим тим, капиталисти смањују трошкове рада, а последица свега овога је деградација и деквалификација рада.

(Хараламбос, 2002:707)

Шта је тејлоризам и како је он утицао на организацију индустријске производње и технологије?

Тејлоризам је фаза у развоју индустријског менаџмента коју је утврдио Фредерик Винслоу Тејлор, ослањајући се на идеје Адама Смита, једног од оснивача модерне економске науке.

Тејлоров приступ научном менаџменту укључивао је подробну анализу индустријских процеса како би се они поделили на једноставније операције које се онда могу прецизно временски и организационо одредити. Према Тејлору, могуће је сваки задатак строго и објективно испитати како би се дошло до "једног најбољег начина" на који се он може извршити.

Научни менаџмент (тејлоризам) није имао само теоријски значај, већ је имао снажан утицај на развој индустријске производње и технологије, будући да су многе фабрике примењивале Тејлорове технике да би максимизирале индустријски учинак и подигле ниво продуктивности радника. Наставак тејлоризма је фордизам, који је настао када је Хенри Форд уочио да масовна производња захтева и масовна тржишта.

(Гиденс, 2007: 384, 385)

-На који начин се Ралф Дарендорф супротставио Марксовој и Енглелсовој теорији развијања хомогене радничке класе?

За разлику од Маркса и Енгелса који су тврдили да ће радничка класа бити све хомогенија, где ће доћи до смањења потребе за квалификованим радницима услед аутоматизације и технолошког развоја ; Дарендорф је тврдио супротно - да се број квалификованих радника повећавао током двадесетог века, а неквалификованих опадао. Како је Дарендорф навео "све комплекснији стројеви траже квалифициране дизајнере,градитеље,одржаватеље,сервисере,па чак и пазитеље", те ће радничка класа бити подељена на: неквалификоване, полуквалификоване и квалификоване, јер они квалификовани ће бити награђени економски и престижом, због својих вештина и квалификација. Квалификовани ће тако чувати своју разлику у надницама од оних неквалификованих који желе повећање истих, што резултира великим разликама у вештинама,економским и статусним наградама и итересима самих радника. Дарендорф је овај појам дефинисао као "декокомпозиција рада" , тј. дезинтеграција рада.

(Хараламбос,2002:83,84)

Шта је класна свест?

Класна свест укључује пуну свест припадника радничке класе о стварности њихове експлоатације, заједничких итереса, идентификације супростављене скупине са којом су њихови интереси у сукобу и схватањем да тај опонент може бити збачен колективном акцијом. Када се у вези са тим циљем предузму практични кораци, радничка класа постаје "класа за себе". Марксисти су тврдили да ће контрадикције капитализма довести до пролетеријата који ће бити класно свестан, но докази низа студија показују да је радничка класа далеко од тога да постане класа за себе.

(Хараламбос,2002:85)

На основу чега Е.О.Рајт дефинише класе и како гласи подела?

Рајт се води мерилима Маркса и Вебера, а класе дели према контроли над економским ресурсима у модерној капиралистичкој прозводњи. Подела:

1. Контрола над инвестицијама или новчаним капиталом

2. Контрола над средствима за производњу (земљиште, фабрике, пословни простори)

3. Контрола над радном снагом

(Гиденс:392)

Шта представља економија знања?

Економија знања представља такву врсту економије у којој се идеје, информације и облици знања налазе у основи иновација и економског рада. Њу карактерише појава да се већина радне снаге више укључује у активности дизајнирања, развоја, технологије, маркетинга, продаје и одржавања материјалних добара, а не у физичку производњу и расподелу.Самим тим, оправдано је да се ови радници називају "радници са знањем".

(Гиденс, 2007: 382,383)

Објаснити силазну покретљивост.

Иако је мање изражена од узлазне, силазна покретљивост је и даље широко распрострањена. Узрок за силазну мобилност јесте отпуштање са посла, реконструисање компанија и њихово смањивање због појаве све веће и веће конкуренције. Силазно мобилни су они који не стичу имовину, приход или положај.

(Гиденс, 2003: 306-308)

Која је разлика између мануалних и немануалних радника?

1. Немануални радници, у просеку, имају више дневнице од мануалних радника.

2. Друга тржишна предност "белих оковратника" тиче се разлика у заради за време радног века између мануалних и немануалних радника. Дневнице мануалних радника постепено расту током њихових двадесетих година, достижу врхунац у тридесетим годинама, потом полако падају. Зараде многих "белих оковратника" настављају да расту током средине њиховог радног живота. Мануални радници имају релативно мало прилика за напредовање и мала је вероватноћа за повишицом.

3. Трећа тржишна предност "белих оковратника" укључује сигурност зараде и запослења. У поређењу с немануалним радницима, мануални радници раде под већим ризиком да ће постати сувишни, незапослени, стављени на "чекање" или да ће радити скраћено радно време. 

4. Коначно, бруто зарада "белих" и "плавих" оковратника не открива економску вредност повластица. Такве повластице укључују мировинско осигурање које плаћа фирма, плаћено боловање, коришћење аутомобила фирме, затим оброке и забаву које делом или у потпуности плаћа послодавац. 

(Хараламбос, 2002: 74)

За шта се залаже породично усмерена радна политика и које су њене предности?

Лиса Харкер, у својој студији разних типова породично усмерене радне политике, сматра да она мора испуњавати следеће: мора омогућити запосленима да задовоље и кућне и професионалне обавезе, мора подупрети родну једнакост и поделу обавеза између мушкарца и жене. Затим, политика не сме дискриминисати; треба да буде примењена на реалне радне услове и усмерена према потребама запослених. Она верује и да политика неће бити успешна све док се не успостави равнотежа између потреба запослених и послодавца. 
Прва предност ове политике је та да је добра за запослене - даје им више надзора над властитим животом јер сами одлучују како ће најбоље радити и омогућује им да боље организују своје радне и остале обавезе. 
Друга предност је у томе што је добра и за компанију - самим тим што послодавци сарађују са својим запосленима и што се труде се да им омогуће примереније методе рада, запослени су им лојалнији и вернији. Труде се и да буду продуктивнији јер проводе мање времена на свом радном месту. Присталице флексибилних политика сматрају да ће радници који су уравнотежени и мање нервозни радити боље. 

(Гиденс, 2007: 405, 406)

Који су разлози за раст броја стручњака?

-Пре свега нови послови који су сложенији имају потребу за већим бројем књиговођа и правника;
 -Развој индустије има потребу да запошљава људе који имају специјализовано научно и техничко знање;
 -Стварање социјалне државе и развој локалних државних власти довело је до већег пораста стручњака који раде у државној бирократији;
 -Такође једним од разлога се може сматрати,потреба људи да се њихов посао прихвати као стручан.

(Хараламбос,2002: 58,59)

- Који су главни циљеви политике запошљавања које наводи Лиза Харкер?

- Лиза Харкер наводи четири главна циља политике запошљавања које би требало остварити, а у њих спадају следећи:

1. Политика запошљавања треба да омогући запосленима да испуне и породичне и радне обавезе.
2. Треба да подстиче родну једнакост и правичну поделу породичних обавеза.
3. Не би смела да врши дискриминацију ни у каквом облику.
4. Треба да постоји ''невидљиви уговор'' између потреба послодавца и запосленог.

(Гиденс, 2007: 408)

Ко су кибер радници?

Захваљујући напретку информацијских технологија и широком спектру занимања која подразумевају динамичне активности (попут оглашавања преко интернета, анализе података, графичког дизајна, писања софтвера) кибер радници су ангажовани да раде са информацијама, најкварљивијом робом данашњице. Они чине једну трећину укупне радне снаге у земљама Европске уније, иако се налази у почетној фази развоја.

(Гиденс, 2007: 300)

Које су одлике специјализоване поделе рада?

Специјализована подела рада захтева прецизно одређена правила и прописе, морални кодекс који обуздава понашање појединаца и осигурава оквир за сарадњу. Органска солидарност проистиче из специјализоване поделе рада.

(Хараламбос, 2002:692)