Волерстин у свом делу „Савремени светски систем“ који за циљ има да споји развој различитих друштава од 16. века, како би описао његово порекло и деловање дефинише светски систем као друштвени систем:
„Светски систем је друштвени систем с границама, структурама, групацијама, правилима и законитостима. Он поседује карактеристике организма јер има свој животни распон у којем се његове карактеристике мењају у неким погледима и остају стабилне у другима.“ (Волерстин 1986: 260)
Основна карактеристика његове дефиниције је развој глобалне поделе рада, укључујући постојање независних политичких јединица.
Већина ентитета који се обично описују као друштвени системи – племена, заједнице, националне државе – заправо нису тотални системи. (Волерстин 1986: 261)
До сада су постојале две врсте светских система: светска царства (импрерије) у којима постоји један политички систем на већини површине, и системи у којима јединствени политички систем не постоји на целом простору.
„Волерстин ради прикладности те системе описује изразом светска привреда.“ (Волерстин 1986: 261)
Светску привреду чине националне привреде са својим политичким, историјским, правним, економским и културним карактеристикама.
„У случају царства политичка структура обично повезује културу са занимањем, у светској привреди политичка структура обично повезује културу са просторном локацијом.“ (Волерстин 1986: 262)
Овај цитат нам говори да је у светској привреди локална (национална) државна структура прва тачка политичког притиска.
Светске привреде се деле на: државе – матице и периферна подручја,а постоје и полу периферна подручја (Волерстин 1986: 262)
Полу – периферна подручја се налазе између матице и периферије на низу димензија као што су сложеност економских активности, снага државног апарата итд. Нека од тих подручја су у ранијим верзијама светске привреде била матична, а нека периферна подручја.
„Класе увек постоје у потенцијалном смислу. Питање је у којим условима оне постају класно свесне, то јест у којим условима оне делују на политичко – економској сцени, као група и – до неке мере – чак и као културни ентитет.“ (Волерстин 1986: 263)
Тиме је речено да што су класне границе мање експлицитне, тиме је већа вредност да ће се привилегије одржати.
У конфликтним ситуацијама бројне фракције се обично своде на две због склапања савеза по дефиницији, па по дефиницији не можемо имати три (свесне) класе или више њих. (Волерстин 1986: 263)
Кад се каже да се не могу имати три класе (или више њих) то не мора да значи да увек треба имати две класе. Може се десити да у неким случајевима нема ниједне класе. Дакле може постојати једна класа, а могу и две.
„Европска светска привреда 16. века тежила је једнокласном систему. Динамичне снаге којима је користила економска експанзија и капиталистички систем биле су склоне класној свести. (Волерстин 1986:265)
И на крају бих додала да је капиталистички светски систем далеко од хомогеног у културним, политичким и економским условима.
Литература:
Волерстин, Е. Теоретска реприза, у Савремени светски систем, ЦЕКАДЕ, 1986, 261-269