USOCI: Волерстин, Савремени светски систем

Друштвена подела рада и промена друштвене структуре

Волерстин у свом делу „Савремени светски систем“ који за циљ има да споји развој различитих друштава од 16. века, како би описао његово порекло и деловање дефинише светски систем као друштвени систем:
„Светски систем је друштвени систем с границама, структурама, групацијама, правилима и законитостима. Он поседује карактеристике организма јер има свој животни распон у којем се његове карактеристике мењају у неким погледима и остају стабилне у другима.“ (Волерстин 1986: 260)
Основна карактеристика његове дефиниције је развој глобалне поделе рада, укључујући постојање независних политичких јединица.
Већина ентитета који се обично описују као друштвени системи – племена, заједнице, националне државе – заправо нису тотални системи. (Волерстин 1986: 261)
До сада су постојале две врсте светских система: светска царства (импрерије) у којима постоји један политички систем на већини површине, и системи у којима јединствени политички систем не постоји на целом простору.
„Волерстин ради прикладности те системе описује изразом светска привреда.“ (Волерстин 1986: 261)

Светску привреду чине националне привреде са својим политичким, историјским, правним, економским и културним карактеристикама.

„У случају царства политичка структура обично повезује културу са занимањем, у светској привреди политичка структура обично повезује културу са просторном локацијом.“ (Волерстин 1986: 262)

Овај цитат нам говори да је у светској привреди локална (национална) државна структура прва тачка политичког притиска.

Светске привреде се деле на: државе – матице и периферна подручја,а постоје и полу периферна подручја (Волерстин 1986: 262)

Полу – периферна подручја се налазе између матице и периферије на низу димензија као што су сложеност економских активности, снага државног апарата итд. Нека од тих подручја су у ранијим верзијама светске привреде била матична, а нека периферна подручја.

„Класе увек постоје у потенцијалном смислу. Питање је у којим условима оне постају класно свесне, то јест у којим условима оне делују на политичко – економској сцени, као група и – до неке мере – чак и као културни ентитет.“ (Волерстин 1986: 263)

Тиме је речено да што су класне границе мање експлицитне, тиме је већа вредност да ће се привилегије одржати.

У конфликтним ситуацијама бројне фракције се обично своде на две због склапања савеза по дефиницији, па по дефиницији не можемо имати три (свесне) класе или више њих. (Волерстин 1986: 263)

Кад се каже да се не могу имати три класе (или више њих) то не мора да значи да увек треба имати две класе. Може се десити да у неким случајевима нема ниједне класе. Дакле може постојати једна класа, а могу и две.

„Европска светска привреда 16. века тежила је једнокласном систему. Динамичне снаге којима је користила економска експанзија и капиталистички систем биле су склоне класној свести. (Волерстин 1986:265)

И на крају бих додала да је капиталистички светски систем далеко од хомогеног у културним, политичким и економским условима.

Литература:

Волерстин, Е. Теоретска реприза, у Савремени светски систем, ЦЕКАДЕ, 1986, 261-269

Недељно саопштење колегинице Анђеле Јаћимовић посвећено поглављу "Теоретка реприза" из књиге Савремени економски систем Емануела Волерстина, објављено је читавих недељу дана пре предложеног рока (4. децембар у подне за закључну виртуелну дискусију о темама "друштвена подела рада и промена друштвене структуре", и "разне теорије друштвене структурације и стратификације" према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1) и тиме заслужује похвалу.

Није за похвалу чињеница да ово недељно саопштење садржи поново не само ситније формалне недостатке, попут постављања заграде са основним подацима о изворнику иза знака интерпункције, обично тачке након цитираног дела текста или парафразе, те изостанак податка о издавачу у библиографији, него и чест крупнији недостатак - недовољно развијен теоријски увод у тематику, јасан критеријума избора , распоређивања и коментарисања одабраних цитата, као и одсуство закључка.

Након исправљања формалних недостатака, позивам пре свега аутора овог недељног саопштења и друге учеснике усо1 задужене за исти текст и за исту недељну тему , као и све заинтересоване за ову недељну тему, да продискутују:

1) која је основна разлика између светског царства и система светске капиталистичке привреде и шта је последњих пола миленијума спречавало успостављање светског царства?

2) по чему се разликују независни политички ентитети у центру, на полупериферији и периферији система светске капиталистичке привреде и која је њихова национана и межународна функција?

3) чему служи наглашавање локалне културе у оквиру локалних политичких ентитета по Волерстину и како географска неједнака подела рада у светским размерама може да објасни порекло расистичке идеологије?

4) у којим друштвеним околностима долази до поларизације класне структуре у националним и међународним размерама по Волерстину?

5) какву алтернативу Волерстин види неједнакој расподели користи у оквиру светског система капиталистичке привреде?

6) које су сличности и разлике између Диркема, Маркса и Волерстина у теоријском и методолошом приступу истраживању узрока појаве и репродукције не/једнаке, спонтане/принудне, функционалне/класне поделе рада и њеног утицаја на друштвено класно структурисање/слојну стратификацију, друштвену интеграцију/дезинтеграцију, као и на изричито или прећутно предложене стратегије конзервирања, реформисања или радикалне трансформације затечених друштвених односа у појединим друштвима политички организованим у националне државе и у светским размерама?

Након дискусије о овим и другим питањима које сами поставите, приступите узајамном оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме и у оквиру других недељних тема које вас занимају, у циљу што темељитије припреме за полагање коликвијума, писање семинарског рада и његове одбране на испиту.

Show parent | Reply

Поштована професорка, извињавам се због свих грешака у мом недељном саопштењу, почевши од формалних грешака које сам направила у писању недовољно развијеног теоријског увода, као и одсуство закључака. Потрудићу се да све то исправим као и да одговорим на нека ваша питања.

За почетак бих исправила формалне грешке које сам направила у писању. Након одабраног цитата у загради је требало бити: (Волерстин, 1986: број одређене стране).

Увод:

Имануел Волерстин има за циљ да споји развој различитих друштва који се јављају у 16. веку у Европи. Велику пажњу посвећује савременом светском систему. Светски систем је кохерентан друштвени систем који има границе, структуру, групације, правила и законитости. Његово биће се састоји од сукобљених сила које га држе и раздиру јер свака групација га жели преобразити у своју корист. Као и сваки организам има свој животни распон у коме се неке његове особине мењају или остају стабилне (Волерстин, 1986: 260).

Покушаћу да одговорим на нека Ваша питања.

1. До сада су постојале две врсте светских система: светска царства или империје у којима постоји један политички систем на већини површине и „светска привреда“ – у којој нема јединственог политичког система на целом простору. Пре савремене ере светске привреде постојале су нестабилне структуре које су се обично претварале у царства или су се распадале. Особина савременог светског система је у томе што је та привреда успела да преживи 500 година и још се није претворила у светско царство. Та необичност је политичка страна економске организације који се назива капитализам. Он је могао и може да успева зато што границе светске привреде не обухватају само један политички систем већ много њих. Величина светске привреде је производ технологије и могућности транспорта и комуникације унутар њених граница, а како ти фактори стално мењају границе светске привреде су увек нестабилне. Из тих разлога је светска привреда одупрела настојањима да је претворе у царство.

2. Светска привреда се дели на државе- матице и периферна подручја. Постоје и полу -периферна подручја (Волерстин, 1986: 262).

Државе-матице су богате, моћне и независне од страног утицаја. Њих карактерише јак државни апарат који с националном културом доводи до интеграције као маске за заштиту диспаритета унутар светског система.

Периферна подручја за разлику од матица имају слаб државни апарат. То су углавном подручја са високом стопом необразованих и сиромашних становника. Оне су супротност државама-матицама.

Полу-периферна подручја се налазе на пола пута између претходна два елемента система светске капиталистичке привреде, и њих карактерише средње јак државни елемент.

4. Класе постоје увек у потенцијалном смислу. Али, питање је када и у којим условима оне делују на политичко-економској сцени као група или културни ентитет? Класе постоје у конфликтним ситуацијама, а конфликт подразумева постојање бар две класе. Класа буржоазија сматра себе универзалном класом и настоји да политички живот организује тако да се она и даље репродукује као таква, и она има само једног великог супарника-радника. Кад год су они постојали свесни себе као класе ситуација је бивала дво-класно поларизована. У таквим околностима буржоазија се налазила у великој техничкој дилеми. Одржавајући властиту класну свест у исто време подстиче класну свест радника и излаже опасности да покопа властити положај. Међутим с пропашћу царства европске буржоазије су схватиле да је њихова економска и друштвена будућност везана за државе-матице. Како су периферни капиталистички земљопоседници све више прелазили у источно европско племство повлачећи се из међународне класне свести у локалну статусну солидарност, допринели су интересима западноевропских буржоазија.

Закључак:

Волерстин сматра да је развој капиталистичке светске привреде штетан за велики део светске популације. Тако да на крају можемо закључујемо да је по Волестрину Европа заслужна за постојање светског система, посебно људи који су платили цену успеха и борили се против свих неправди које носи успех (Волерстин, 1986: 268).

Литература:

Волерстин, Е. Теоретска реприза, у Савремени светски систем, Загреб, Цекаде, 1986, 261-269

Show parent | Reply

Колегиница јесте имала техницких пропуста у првом раду, али пошто је окачила пре рока и све техничке пропусте исправила (још је допунила рад одговорима на питања), сматрам да заслужује 10 поена.

Show parent | Reply

Колегиница Анђела је показала да је способна да обради тему, исправи грешке и све то уради у року, што је за сваку похвалу и, наравно, оцену 10.

Show parent | Reply

Иако првобитна форма недељног саопштења колегинице Анђеле Јаћимовић садржи извесне формалне грешке, а и у великој мери се позива на цитате, колегиница је уложила труд да одговори на сваку упућену јој конструктивну критику предлажући измене и допуне оригиналног саопштења, те је одговарала и на постављена питања. Стога, оцена 9.

Show parent | Reply

Колегиница Јаћимовић је у првобитно постављеном раду имала пар формалних пропуста. С обзиром да их је потом исправила као и уложила труд да одговори на питања оцена је 10.

Show parent | Reply

Ценим то што је колегиница исправила своје пропусте у првобитном саопштењу. За уложен труд а и за лепо формулисано и написано саопштење оцена 10.

Show parent | Reply

Оцена коју би себи дала је 9. Сматрам да ми недељно саопштење није савршено, али потрудила сам се да га што боље урадим.

Show parent | Reply

Колегиници дајем оцену 10 јер је успешно одговорила на упућену критику и исправила своје саопштење.

Show parent | Reply

Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

Друштвена подела рада и промена друштвене структуре

Navigation