Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

Недељно саопштење  колегинице Вање Живковић посвећено анализи извода на енглеском језику из књиге Силвије Волби Теоретизирање патријархата, објављено је неколико сати  пре предложеног рока (27. новембар у подне за закључну виртуелну дискусију о друге три теме према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1) и тиме заслужује похвалу.

Није за похвалу чињеница да у формалном погледу и у овом недељном саопштењу није примењено правило да заграда са основним подацима о изворнику треба да се постави иза знака извода иза директног цитата а пре знака интерпункције, најчешће тачке након цитата или парафразе. Озбиљнији формални недостатак је недовољно присуство јасног покушаја самосталног сруктурисања текста на уводни, средишни део и закључак. Утисак о саопштењу веома поправља самостално и адекватно тумачење одабраних цитата репрезентативних за приказивани изворник.

Након исправљања формалних недостатака овог недељног саопштења, позивам аутора, учеснике усо1 који су приказивали исти изворник и друге изворне текстове у оквиру теме о полу и роду да кроз виртуелни дијалог  више дознамо које изразе употребљава Силвија Волби за ближе одређење приватног и јавног патријархата и да упореде схватања аутора свих анализираних изворних текстова о друштвеним изворима настанка и будућности патријархата и поделе рада између мушкараца и жена у оквиру приватне и јавне сфере друштвене делатности.

Након дискусије о овим питањима и другим питањима које сами поставите, приступите узјаманом оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме и у оквиру других недељних тема које вас занимају, у циљу што темељитије припреме за полагање коликвијума, писање семинарског рада и његове одбране на испиту.

Сматрам да је саопштење колегинице Живковић, које је колико се сећам, објављено током блокаде садржински добро. Под помињањем блокаде, мислим на то да није имала довољно искуства са предавања и вежби да би безгрешно парафразирала и наводила. Спада у мало колега који су обрађивали текст на енглеском језику, и успешно га је представила. Због замерки око техничких грешака, колегиници бих дала оцену 9.

Колегиница је врло добро приступила недељном саопштењу, њен рад је за сваку похвалу с обзиром на то да је користила изворну литературу на енглеском језику. Цитатима које је навела свакако успева да заинтересује читоца не само како би прочитао изворну литературу, већ и како би се позабавио самим патријархатом као једним друштвеним системом.

Постоје формалне грешке и у исправљеној верзији рада које, опет, треба исправити, али бих колегиници и поред тих грешака дала оцену 10. Садржај саопштења је добар и јако доприноси самостално тумачење одабраних цитата.

Опет се извињавам због тога што сам направила грешку са парафразирањем. Уместо '1994' сам писала '2000' из разлога који ни ја не знам да објасним. Дакле још једном исправљам парафразирање и закључак свог недељног саопштења: 

Волбијева објашњава да постоје варијације у схватању и дефинисању патријархата. (1994:19-20) Упућује нас на то да је појам "патријархат" од кључне важности за испитивање неједнакости засноване на роду. Патријархат је често центар расправе феминистичких аутора, поготово радикалних феминисткиња које сматрају да је патријархат главни узрок угњетавање жена и родних неједнакости. Не постоји дефиниција патријархата око које се сви теоретичари слажу, али Силвија Волби за патријархат тврди следеће:

„Дефинишем патријархат као систем друштвених структура и пракси у којем мушкарци доминирају над женама, угњетавају их и екслоатишу. Коришћење термина друштвена структура је овде од велике важности будући да јасно имплицира напуштање и биолошког детерминизма и идеје да је сваки мушкарац у доминантном положају, и свака жена у подређеном положају.” (Walbby, S. 1994:20)

Не можемо да говоримо да је патријархат универзалан појам који је константно, и свуда исти. Постоје различити облици патријархата, и различита заступљеност истог. Силвија Волби нам пружа флексибилније објашњење патријархата да бисмо могли да схватимо разне промене кроз које је термин пролазио временом.

„Патријархат треба да буде конципиран на различитим нивоима апстракције. На највишем апстрактном нивоу, патријархат постоји као систем друштвених односа. На мање апстрактном нивоу, патријархат се састоји из шест структура.” (Walbby, S. 1994:20)

Силвија Волби (1994:21) разликује шест структуре кроз које делује патријархат. Те структуре су међусобно повезане, али и релативно независне. 
1. Производни односи у домаћинству
Односи се на неплаћени рад жена у домаћинству.
2. Плаћени рад
Жене не добијају прилику да раде одређене послове, и самим тим добијају лошије послове који не захтевају много вештина, и где су слабије плаћене.
3. Патријархална држава
Држава је склона патријархалним интересима који су уједно и расистички и капиталистички.
4. Мушко насиље
То је устаљено понашање које жене трпе од стране мушкараца. Држава подржава мушко насиље тиме што не интервенише, осим у изузетним случајевима, као на пример силовање.
5. Патријархални односи у сексуалности
Овде Силвија истиче “принудну хетеросексуалност” (хетеросексуалност се сматра нормалним, природним и пожељним. Према томе, свако ко се разликује од нормалности, тј. хетеросексуалности, се сматра девијантним) и двоструке стандарде у прихватљивом сексуалном понашању мушкараца и жена.
6. Патријархалне институције културе
Институције попут религије, образовања и медији представљају жене на начин који одговора патријархалним вредностима. 

„Било је промена у степену и облику патријархата у Британији током прошлог века, али ове промене се аналитички разликују. Промене у степену патријархата укључују аспекте родних односа, као што су благо смањење разлике у заради између мушкараца и жена, и стицањем бољих услова у образовним квалификацијама младих мушкараца и жена. Ове модификације у степену патријархата су довеле до тога да неки коментатори сугеришу да патријархат је елиминисан. Међутим, други аспекти патријархалних односа су интензивирани. Ја тврдим да је било промена, не само у степену патријархата, него и у форми патријархата.” (Walbby, S. 1994:23-24)

 У наведеном цитату, Силвија Волби тврди да је дошло и до промена у форми патријархата, али да никако није дошло до елиминисања патријархата у потпуности. Под тим је мислила на то што разликује две форме патријархата: приватни и јавни. (1994: 178) Приватни патријархат означава опресију жене у оквиру домаћинства од стране индивидуалног патријарха, и тиме су спречене да учествују у јавном животу. Јавни патријархат означава да жене имају приступ јавним областима, чак могу и да се запосле и да се прикључују културним или друштвеним установама, али остају одвојене од моћи, статуса, и богатства. У јавном патријархату је домаћинство и даље део патријархалне структуре, али није главни извор опресије. Током времена, највише захваљујући првом таласу феминизма, патријархат је прешао из приватног у јавни. (1994:200)

„Жене су ушле у јавну сферу, али не под једнаким условима. Они су сада присутне у плаћеном радном простору, у државним и јавним институцијама културе. Али оне су подређене унутар њих. Надаље, њихова подређеност у подели рада у оквиру домаћинства, сексуалне радње, као и примаоци мушког насиља, се наставља.” (Walbby, S. 1994:180)

Иако није довело до тога да су жене ослобођене свих родних неједнакости, Силвија нас подсећа да родни односи нису статични. Положај жена се константно поправља, тежећи ка смањењу родних неједнакости, борећи се да промене устањене друштвене структуре. Жене више нису пасивне жртве угњетавања. Упркос томе што је то био велики успех за први талас феминисткиња, патријархат се, као одговор на њихов успех, такође мењао - „Ослобођене од куће, али сада имају цело друштво да их експлоатише.” (Walbby, S. 1994:201)

Термин "патријархат" је кроз историју мењао значење и утицај који је вршио на друштво. Гледајући кроз историју, жене су сада на бољем положају него што су биле у прошлом веку, али бројне неједнакости и даље постоје. И дан данас можемо да увидимо утицај патријархата у друштву. Сивлија Валби нас наводи на то да је експлоатација жена, упркос бројним побољшањима, и даље актуелан проблем у модерном друштву. 

Литература: Sylvia Walbby, Theorizing Patriarchy,1994, Blackwell Publishers

Занимљив и опширан рад. Имајући у виду да је колегиница 2 пута одговорила на примедбе професорке Вратуше, као и да је морала да обради текст на енглеском, мислим да је успешно обавила свој задатак. Оцена 10.