Пол и род - Sex and Gender

 
 
Picture of Милена Драгишић
Милић А, Социологија породице, Породица између хијерархије и симетрије односа пол-род, и Бек, У. Ризично друштво
by Милена Драгишић - Thursday, November 27, 2014, 4:16 AM
 

Бек наводи да је неколико протеклих деценија и дешавања која су пропратила тај временски период, утицало на то да се традиционална улога жене у великој мери измени. Дужи животни век, процеси модернизације, средства за контрацепцију, крхкост бракова која води ка све већем броју развода, могућност образовања оба пола, представљају услове које Бек карактерише као кључне за промену улога које су женама биле природно наметнуте. Ново време отвара и могућност за нове конфликте међу супружницима. Појмови „деца“ и „економска сигурност“ који у брачној заједници углавном указују на нешто што је добро и пожељно,  у случају развода често мењају значење.

„У случају када муж издржава породицу-шематски гледано-жена после развода остаје са децом и без прихода, а муж, супротно томе, са приходом и без деце“ (Бек, 2001, Београд: 199).

Сада је за дете он само неко ко зависи од мајчине воље; пошто се економска неједнакост у великој мери смањује алиментацијом коју је отац у обавези да обезбеди, од улоге главе породице и некога од кога мајка и дете зависе, он сада постаје свестан положаја који није завидан. Ипак, по мом мишљењу, развод брака ће у највећој мери негативне последице оставити на дете које неће имати прилику да одраста уз оба родитеља и правилно се социјализује.

 Неједнакост између мушкараца и жена је такође нешто што Бек представља као веома битно када говоримо о мушко-женским односима, улогама, итд. Тек у последњих неколико деценија питање равноправности жена и мушкараца завређује пажњу. Рађањем феминистичких покрета и давајући питању неједнакости и неравноправности политички аспект, јача и могућност напретка и налажења решења у тој бранши.

„Фемнисткиње су оштро критиковале тврдње о биолошкој зависности поделе рада између полова, сматрајући да не постоји ништа природно или неизбежно када је реч о расподели дужности у друштву. Жене нису спречене ниједном својом биолошком карактеристиком да граде професионалну каријеру...“ (Гиденс, 2007: 124).

Бек на сличан начин говори о томе, где се модернизацијом брише линија која је некада потпуно раздвајала мушке од женских послова, улога у друштву и у приватној сфери, то јест породици.

„Ко пере суђе и када, ко повија бебу, ко води рачуна о набавци, ко гура усисивач по кући – постаје исто онолико нејасно колико и – ко зарађује за хлеб...“ (Бек, 2001, Београд: 202).

Ипак, постоје теоретичари који ове тврдње оповргавају, налазећи као кључ баланса у једној породици управо јасно дефинисану поделу рада. Тако Талкот Парсонс каже дапородица функционише успешније уколико постоји јасна подела рада на основу пола у којој жене преузимају експресивне улоге, брину се за подизање и безбедност деце и пружају им емоционалну подршку. Мушкарци, с друге стране, треба да преузму инструменталне улоге – тј. да зарађују за живот породице“ (Гиденс, 2007: 123).

Међутим, зар није подједнако битна улога и оца и мајке у социјализацији детета? Зар је немогуће да и мајка жели да се професионално оствари и, осим емоционалне подршке, пружи и финансијску?

На горе наведено, Бек се надовезује чињеницом да данас, у модерном друштву, ниједна одлука није човеку дата од природе, већ да се све постиже договором и да увек постоји могући избор или принуда на исти.

Када говоримо, на пример, о виђењу породице Анђелке Милић, можемо уочити одређену дозу распећа између модерног и традиционалног.

„Модерна породица зачета је у ауторитарном поретку сталешког друштва, али као њена антитеза. Утолико је породица од стране припадника грађанске класе увек тумачена и жељена као супротност сили и неконтролисаној моћи, као сфера која нуди управо растерећење од страхова изазваних необузданим друштвеним моћима, као оаза примене хуманости, благости и спокоја, насупрот грубостима и тржишне утакмице владарске силе“( http://esociologyveraintroduction.wikispaces.com/file/detail/A+Milic+Pojam+porodice.doc, приступљено садржају сајта 25. 11. 2014).

 Ову његову тврдњу бих окарактерисала као контрадикторну у односу на то да Милићева у даљем тексту говори о оцу као ауторитету и мајци као споредној улози. Ако је већ породица бег од једног вида моћи и ауторитарног сталешког друштва, зар отац, као ауторитет у породици, није главна фигура, власт, моћ?

„У новој грађанској породици васкрсава стари ауторитет господара породице у лику оца породице који своју власт више не ослања на наслеђе и порекло,већ на предузетничку радиност и вештину зарађивања“ (http://esociologyveraintroduction.wikispaces.com/file/detail/A+Milic+Pojam+porodice.doc, приступљено садржају сајта 25. 11. 2014).

 Овде се види њен став да је подела рада ипак важна, то јест, за разлику од Бека, њено виђење да подела рада, улога оца и мајке и слично, представљају само природну датост, а да не постоји, или бар не би требало да постоји, могућност избора или договора.

На крају текста уочавамо да Милићева говори о томе да је женама у модерном добу отворена могућност запошљавања и евентуалног скидања круне мушкарцу. Али, по мом мишљењу, она као да бежи од те могућности јер би се већ изграђени породични поредак нарушио, што наводи на закључак да је она ипак традиционалног убеђења; да ипак отац остане тај који је на врху породичне лествице.

Опет, осврћући се на Беков рад где уочавамо да сматра да је данашњица као носилац модернизације нешто што води ка раскидању традиционалних породичних веза, где у једном тренутку говори да је то добро, у другом делу наводи да је могућност избора исто тако и лоша јер се њоме отварају и нове могућности за конфликте,тиме се може одступити од сигурности која је била историјски потврђена карактеристика традиционалног породичног режима. Можда се због ове немогућности налажења правог избора код Бека јавља могућност да искусимо живот и као индивидуе, али не одбацује као главни циљ управо породицу.

 

 

Литература:

Гиденс, Социологија, 2007.

Бек, У., Ризично друштво, Филип Вишњић, Београд, 2001.

Милић А., Социологија породице, Породица између хијерархије и симетрије односа пол-род,  http://esociologyveraintroduction.wikispaces.com/file/detail/A+Milic+Pojam+porodice.doc (Приступ садржају 25. 11. 2014)

Picture of Vera Vratuša
Re: Милић А, Социологија породице, Породица између хијерархије и симетрије односа пол-род, и Бек, У. Ризично друштво
by Vera Vratuša - Saturday, November 29, 2014, 2:49 PM
 

Недељно саопштење  колегинице Милене Драгишић је попут недељног саопштења колегинице Срне Орашанин, посвећено поглављу "Породица између хијерархије и симетрије односа пол-род" из уџбеника Социологија породице Анђелке Милић, као и поглављу које се бави истоврсном проблематиком из књиге Ризично друштво Улриха Бека, објављено је неколико сати  пре предложеног рока (27. новембар у подне за закључну виртуелну дискусију о друге три теме према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1) и тиме заслужује похвалу.

Осим истоветног формалног недостатка да је у библиографским подацима о два изворна текста назив анализираног поглавља погрешно наведен или после уместо пре назива књиге аутора изворника, или уопште није наведен, као и  да је у заграду са основним подацима о изворнику са интернета пропуштено презиме аутора текста а унета читава урл адреса, уместо скраћенице "хттп" уместо цифре стране, ово недељно саопштење садржи и озбиљнији недостатак да парафразирање одабраних кључних делова текста анализираних аутора није пропраћено коректним упућивањем на изворе, па читави пасуси одају лажни утисак да се ради о самосталним формулацијама аутора недељног саопштења, а не о тексту анализираних аутора који претходи или следи одабраним цитатима.

Укупни утисак о садржини овог недељног саопштења поправља постојање формулација у којима се изражава став аутора о анализираном тексту, али адекватност таквих формулација остаје упитна због одсуства упућивања на изворник као основе за властито закључивање, као на пример следећа формулација из закључног дела овог саопштења:  "На крају текста уочавамо да Милићева говори о томе да је женама у модерном добу отворена могућност запошљавања и евентуалног скидања круне мушкарцу. Али, по мом мишљењу, она као да бежи од те могућности јер би се већ изграђени породични поредак нарушио, што наводи на закључак да је она ипак традиционалног убеђења; да ипак отац остане тај који је на врху породичне лествице."

 

Након исправљања формалних пропуста, позивам пре свега  аутора овог недељног саопштења  и друге учеснике усо1 задужене за исти текст и за исту недељну тему , као и све заинтересоване за ову недељну тему,  да продискутују које су сличности и разлике у схватању Анђеке Милиђ и Урлиха Бека, као и осталих аутора изворних текстова у оквиру теме пол и род, о последицама које процес ослобађања жена и мушкараца од традиционално патријархално схваћених њихових "природнох"  улога у приватној и јавној сфери људске делатности, има на дез/интеграцију  породичне заједнице?

Након дискусије о овом питању и другим питањима које сами поставите, приступите узајамном оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме и у оквиру других недељних тема које вас занимају, у циљу што темељитије припреме за полагање коликвијума, писање семинарског рада и његове одбране на испиту.

Picture of Emilija Pesic
Re: Милић А, Социологија породице, Породица између хијерархије и симетрије односа пол-род, и Бек, У. Ризично друштво
by Emilija Pesic - Sunday, December 28, 2014, 5:43 PM
 

Свиђају ми се цитати које је колегиница Милена изабрала. Занимљиви су за анализу и дискусију. Саопштење је и више него пристојно. Можда је још могла да дода неко своје мишљење о улогама које мушкарци и жене имају у оквиру породичне заједице. Оцена би била 10.

Picture of Sofija Novaković
Re: Милић А, Социологија породице, Породица између хијерархије и симетрије односа пол-род, и Бек, У. Ризично друштво
by Sofija Novaković - Saturday, January 3, 2015, 5:09 PM
 

Услед формалних недостатака у навођењу литературе, оцена 9, јер је колегиница Милена ипак показала да је своју тему схватила и потрудила се да је што боље представи.

Picture of Bogdana Stamenkovic
Re: Милић А, Социологија породице, Породица између хијерархије и симетрије односа пол-род, и Бек, У. Ризично друштво
by Bogdana Stamenkovic - Thursday, January 8, 2015, 4:22 PM
 

Слажем се са колегиницом Пешић. Цитати заиста јесу занимљиви за дискусију, постоје формалне грешке, али бих колегиници ипак дала оцену 10. 

Picture of Srna Orašanin
Re: Милић А, Социологија породице, Породица између хијерархије и симетрије односа пол-род, и Бек, У. Ризично друштво
by Srna Orašanin - Saturday, January 10, 2015, 10:27 PM
 

Колегиница Драгишић је солидно представила своју тему. Због формалних недостатака, дајем оцену 9.

Picture of Jovana Mijatovic
Re: Милић А, Социологија породице, Породица између хијерархије и симетрије односа пол-род, и Бек, У. Ризично друштво
by Jovana Mijatovic - Saturday, January 10, 2015, 11:59 PM
 

Колегиница Милена је одлично обрадила своје недељно саопштење. Јако ми се допада што је користила цитате. Оцена:10

Picture of Nina Ocokoljic
Re: Милић А, Социологија породице, Породица између хијерархије и симетрије односа пол-род, и Бек, У. Ризично друштво
by Nina Ocokoljic - Sunday, January 11, 2015, 12:52 PM
 

Сматрам да је колегиница показала задовољавајући степен разумевања материје, као и да је имала добар избор цитата. Мислим да формалне грешке које су јој се поткрале нису толико значајне, мој предлог оцене је 9.

Picture of Vanja Zivkovic
Re: Милић А, Социологија породице, Породица између хијерархије и симетрије односа пол-род, и Бек, У. Ризично друштво
by Vanja Zivkovic - Sunday, January 11, 2015, 3:08 PM
 

Одлично урађен рад, али зато што грешке нису исправљене дајем оцену 9.