Постепеним нестајањем ауторитарне фигуре оца из предграђанског доба (са мајком која је потпуно у његовој сенци), у модерној породици јавља се брачна дијада. Улоге мушкарца и жене у браку се допуњују, тако да свако доминира у својој области породичних дужности, а заједно омогућавају породицу као "perpetuum mobile" грађанског друштва (Милић: 31). То значи да је подела рада извршена тако да је на мужу да обезбеђује материјалну сигурност породице, а на жени да брине о деци и одржава домаћинство.
Како онда долази до пркошења овим улогама које су наметнуте супружницима и до нарушавања породичне "хармоније" и поретка? Улрих Бек истиче неколико битних услова који су довели до ослобађања жена од традиционално приписаних дужности.
"У свему - демографском ослобађању, деквалификацији посла код куће, контрацепцији, разводу, образовању и професији - кумулативно се изражава степен ослобађања жена од њихове модерне женске сталешке судбине, који се више не може ревидирати" (Бек, 2001: 196).
Пре свега, продужење животног века, који је раније налагао потпуну посвећеност жене одгајању деце током свог живота, резултирало је томе да у данашње доба нешто близу половине њеног живота не улази у традиционалну перцепцију његовог смисла и оставља јој доста времена, по завршетку мајчинских дужности, да се фокусира на друге активности и интересовања. Даље, социјална изолација кућног посла, као и технички напреци који доводе до појаве разних уређаја и машина (и тиме олакшавају и смањују обим посла), условљавају деквалификацију кућних послова; жене, у потрази за "испуњеним" животом, траже и професионални рад ван куће (Бек, 2001: 195). Наредни услови које Бек наводи доводе до једне контрадикторности. Ослобађање женске сексуалности као и појављивање средстава за планирање трудноће, уместо досадашњег схватања материнства као природне нужности, жени даје слободу одлучивања о том аспекту свог живота. Такође, доживотна гаранција економске сигурности коју обезбеђује мушкарац у браку, престаје да се подразумева због растућег броја развода (Бек, 2001: 195, 196).
Због тога, жена наилази на потешкоће у покушају да се ослободи од улоге која јој је прописана. Професионалне амбиције спутавају се теретом кућног рада и могућом жељом да се оствари као мајка. Са друге стране, ако више није материјално зависна од мужа, да би остварила егзистенцију приморана је да тражи запослење на нестабилном тржишту рада.
"Положај мушкарца је сасвим другачији. Док жене и из разлога економског обезбеђења егзистенције морају да се делом ослободе старих дозначених улога као што је "живот за друге" и да трагају за новим социјалним идентитетом, код мушкараца се самостално економско осигурање егзистенције поклапа са старим идентитетом улоге" (Бек, 2001: 197).
Док су код жена запослење и економска самосталност оно што их одваја од традиционалног калупа супруге у брачном односу, код мушкараца су то главни елементи на којима почива њихова улога. Тиме се даље потврђује и охрабрује понашање у складу са њиховим брачним идентитетом.
Међутим, ако мушкарац одлучи да се окрене против своје улоге, Бек наводи да то долази управо од промене положаја жене у породичним односима. Пре свега, он се сусреће са чињеницом да више није једини хранитељ породице. Такође, почиње да увиђа своју "несамосталност у стварима свакодневног живота" (Бек, 2001: 198). Даље, Бек наводи још једну битну чињеницу везану за положај мушкарца. У случају развода брака, у центру конфликта постоје два главна елемента - деца и економска сигурност. У томе се огледа једна неравноправност. Наиме, отац се суочава са чињеницом да жена полаже неизмерно већа права у вези са децом, како биолошки тако и законски (Бек, 2001: 199).
"Али индивидуализација, која раздваја мушкарце и жене, са друге стране их гура у заједнички живот. Како слабе традиције, расту наде у партнерски однос. Све што се губи у једном, безнадежно се тражи у другом" (Бек, 2001: 199).
Упркос свему, ови процеси, иако ослабљујући мушко-женске односе на одређеним пољима, истовремено их приморавају да се окрену ка неким другим, где их идеал љубави и страх од самоће остављају рањивим док не нађу оно што се у модерном сленгу назива "друга половина". Ослобађање од породице као нужности доводи до тога да особа проживи периоде породичног и непородичног живота. Прелази се, како из самачког живота у партнерске односе, тако и између разних облика модерних субституција породице. Овакво стање нам указује на главну противречност која остаје неизоставна одлика ове трансформације односа; потребу како жена, тако и мушкараца, да буду део неке врсте породичне заједнице, а истовремено да прођу кроз процес индивидуализације, притом не нарушавајући стабилност ове примарне људске заједнице као такве.
Литература:
Бек, У., Ризично друштво, Филип Вишњић, Београд, 2001.
Милић А., Социологија породице, Породица између хијерархије и симетрије односа пол-род, http://esociologyveraintroduction.wikispaces.com/file/detail/A+Milic+Pojam+porodice.doc (Приступљено 24. 11. 2014)