Карл Маркс и Фридрих Енгелс развили су теорију по којој капитализам подстиче полну неравноправност и константну експлоатацију и понижавање жена не само као социјалне, већ и као економке класе. О овом проблему Енгелс говори у свом делу “Порекло породице, приватне својине и државе”.
Облици брака који су претходили моногамији, као што је групни брак, пружао је женама значајан углед у друштву. Како се у таквим околностима није са сигурношћу могло знати ко је отац ког детета у оквиру породице, а мајчинство је с друге стране било извесно, тако су се материјална добра наслеђивала по мајчиној линији. Све се то мења са појавом првих робова који омогућавају напредак сточарства и пољопривреде – приходи и приватна својина све су већи, а како су мушкарци задужени за бригу око стоке, тако они у овом периоду стичу велику економску моћ. Тада долази до победе патријархата над матријархатом.
Енгелс каже да се моногамска породица која тада настаје “заснива на владавини мушкараца с изричитим циљем рађања деце с неоспорним очинством, а то се очинство захтева јер та деца, као рођени наследници, имају једног дана да наследе очево имање (Енгелс, “Порекло породице, приватне својине и државе” : 53).”
“А кад су с превагом приватне својине над заједничком својином и с интересом у погледу наслеђивања дошли до превласти патријархат и моногамија, онда је склапање брака постало потпуно зависно од економских обзира. Облик брака куповином ишчезава, но уствари се у све већој мери спроводи тако да добија цену не само жена, већ и мушкарац – не према својим личним својствима, него према свом имању. Да би узајамна наклоност учесника требало да буде најодлучнији разлог при склапању брака, то је отпочетка било и остало нешто нечувено у пракси владајућих класа; тако нешто могло се десити, у најбољем случају, у романтици или међу потлаченим класама, које се нису узимале у обзир (Енгелс, “Порекло породице, приватне својине и државе” : 68).”
Овде, дакле, нема речи о романтичним осећањима између мужа и жене, већ се ради само о голом интересу. У свом изворном облику моногамски брак заправо представља моногамију само за жену. Мушкарац има далеко већу полну слободу и право на неверство. Он, на пример, поседује бројне слушкиње и има права да с њима ступа у полни однос уколико то жели. С друге стране, такво понашање жене било би најстроже осуђено. Неверство је у случају мушкарца готово пожељно, а у случају жене велика срамота.
У оквиру оваквог брака веома је изражена доминација мушкараца. Он неодољиво подсећа на капитализам, где постоји огроман јаз између моћника и потлачених. „Данас у већини случајева, бар у имућним класама, муж мора да буде онај који привређује, хранилац породице, а то му даје положај господара коме није потребно никакво посебно правно повлашћивање. Он је у породици буржуј, а жена представља пролетеријат (Енгелс, “Порекло породице, приватне својине и државе” : 62)”
Мушкарац, дакле, на неки начин поседује жену. Она му служи да обезбеди наследнике, да се стара о њима и обавља кућне послове. Жена је слушкиња, потлачена и систематски угњетавана.
Енгелс сматра да је овакав однос плод капиталистичког уређења, и да ће заједно с њим и нестати. Равнотежа може да се поврати тек када на сцену ступи комунизам, који ће избрисати разлике како између капиталисте и радника, тако и између мушкарца и жене. Он каже: “Превласт мужа у браку је једноставна последица његове економске превласти, и ишчезава с њом сама од себе (Енгелс, “Порекло породице, приватне својине и државе” : 71).”
Литература: Енгелс, Ф, Порекло породице, приватне својине и државе, гл. 2, одељак 4