Пре уношења својег питања, прочитајте која су већ постављена па унесите само нова, редоследом којим се кључни појмови или теоретичари појављују у уџбеничкој литератури, како неки не би остали прескочени.Постављајте питања о нејасним формулацијама, непотпуним или нетачним одговорима на већ постављена питања и понудите своје формулације. Због великог броја студената сваки студент може да добије поен само за једно питање или коментар у оквиру исте теме. У загради иза предложене формулације питања и одговора или коментара наведите презиме једног или оба аутора уџбеничког текста, годину издања и страну или стране на којима се налази део текста који сте употребили приликом формулисања својег питања, одговора или коментара, ради лакшег поређења ваше формулације са изворницима приликом дискусије о не/оптималним формулацијама. Користите ћирилично писмо за уношење својих прилога, пошто је претраживач прилагођен на ово писмо.
Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о разним теоријама структурисања/раслојавања 2014
Објаснити разлику између појмова 'друштвена неједнакост' и 'друштвена стратификација':
Разликовање ова два појма је веома важна. Појам друштвене неједнакости се односи на постојање друштвено створене неједнакости док је друштвена стратификација посебан облик друштвене неједнакости и односи се на друштвене слојеве који су рангирани један изнад другог у смислу фактора какви су престиж и богатство. Припадници једног слоја имају одређену свест о заједничким интересима и идентитету и животни стил који се разликује од припадника неког другог слоја. Такав пример су касте у индијском друштву.
(Хараламбос,2002:23)
Какво је егалитарно друштво?
Егалитарно друштво је друштво коме сви тежимо. Друштво једнаких, једнаких и пред богом и у очима других људи. Оно у коме нико неће бити поштеђен због свог високог статуса или добре финансијске ситуације. Управо оно друштво у коме ће богатство бити равномерно распоређено међу становништвом.
(Хараламбос, 2002: 23)
Шта представља друштвена мобилност?
Друштвена мобилност представља могућност, да људи могу да се крећу кроз различите друштвене слојеве, те тако прелазе из нижих у више слојеве, а може бити и обрнуто. У зависности од састава стратификације, друштвена мобилност може бити затворена (где је положај појединца често утврђен при рођењу, и тешко да он може да измени свој статус), и отворена (где појединац на основу својих квалитета и способности заслужује одређени статус).
(Хараламбос: 24)
У чему се састоји биолошка неједнакост и због чега је битна у многим системима друштвене стратификације?
Састоји се у биолошким разликама (разлике у старости, телесној снази,боји коже..) које постају биолошке неједнакости када их људи дефинишу као такве. Биолошки фактори су важни у многим системима стратификације због значења које им приписују различите културе. На пример старост има различита значења у различитим друштвима. Постоје уверења према којима су системи друштвене стратификације утемељени на биолошким неједнакостима која се могу схватити као рационализације тих система.
(Хараламбос: 25)
Какав значај има положај неке особе у сиситему стратификације?
Положај неке особе у систему стратификације може имати важне последице за многа животна подручја. Он може увећати или смањити животне шансе, тј. његове могућности да стекне оне ствари које су дефинисане као пожељне и избегне оне које су дефинисане као непожељне у друштву.
(Хараламбос, 2002:24)
Како Дејвис и Мур објашњавају стратификацију и на која два начина се може мерити важност положаја?
-Они су на друштвену стратификацију гледали као на функционалну потребу свих друштава . Сви друштвени системи имају заједничке предуслове који морају да буду задовољени да би систем опстао. Један од тих предуслова се односи на ефикасну поделу улога и њихово извршење, што би значило да:
-све улоге морају да буду попуњене,
-да морају бити попуњене онима коју су најспособнији да их изврше,
-мора да се прође неопходно школовање,
-улоге морају да се обављају савесно.
Дејвис и Мур су навели два начина мерења важности положаја, а они су:
1.Важност положаја може да се измери степеном у коме је неки положај функционално једниствен, тако да нема другог положаја који може задовољавајуће да обавља исту функцију.
2.Друго мерило важности је степен у коме су други положаји зависни од оног који меримо.
(Хараламбос: 27,28)
Објаснити Парсонсово виђење стратификације?
Према Парспнсу стратификација представља рангирање појединца у друштву у складу са заједничким вредностима,односно они који су успешнији биће рангирани у више слојеве и врло вероватно ће за то добити награду.Он тврди да је стратификација неизбежна.
(Хараламбос,2002:26)
Надовезала бих се на питање (и одговор) колегинице Јоване и додала увод у саму причу овог аутора. Т. Парсонс, као један од представника функционализма износи своје виђење стратификације, у складу са схватањима функционалиста. Какво је заправо њихово виђење социјалне стратификације?
Функционалисти виде друштво као целину у којој влада стабилност. Одржавању те стабилности, односно склада у друштву, треба да допринесе друштвена стратификација.
(Хараламбос, 2002:26)
Објаснити гледиште и тумачење друштвене стратификације британског социолога Саундерса.
Британски социолог Питер Саундерс, један је од заступника перспективе нове деснице социолошког тумачења друштвене стратификације. У складу са тим, он наиме тврди да друштва која неједнако награђују разне положаје (тиме мотивишући људе да се више труде на послу) имају боље учинке од друштава која санкционишу своје чланове искључиво путем претње или физичке силе.
Он се залаже за меритократско друштво (у ком сви имају једнаке шансе за успех), сматрајући да су модерне капиталистичке земље попут Британије и САД-а, већ увелико постигле тај идеал. Такође сматра да је неједнакост у друштву оправдана и да капитализам као систем ствара више добро плаћених послова (за које се могу такмичити људи из различитих друштвених слојева), и тиме доприноси општем добру заједнице и повећању животног стандарда.
(Хараламбос,2002: 30,31)
Како је Вебер дефинисао странке?
Странке дефинише као групу људи која најчешће заступа интересе једне класе или интересе људи истог статуса, или је то комбинација оба. Најчешће је улога странака да утиче на политику и да стекне друштвену моћ. Странке доносе одлуке у складу са њиховим интересима.
(Хараламбос, 2002:38)
"Сви имају једнаке шансе за успех" - сматрам да ни у једном друштво појединци не могу добити истинску, једнаку шансу за успеx (jeр економска неједнакост није и једина). И сам Саундерс налази ману у својој теорији, баш узмајући за пример Велику Британију, доводи у питање легитимитет стицања приватног земљишта одређеног војводе. Не говори како би богатство земљопоседника требало бити одузето, јер би то значило "покопати цео темељ модерног власништва". Е,ту долазимо до тога да се неједнакост оправдава тиме што подстиче на економски раст.
(Хараламбос,2002:31)
Допунила бих значење појма меритократија, који је колега Иван споменуо. Меритократија је владавина заслужних, идеал према коме су друштвени односи уређени тако да на најважније положаје у друштву, који за собом носе и највећу личну добробит, долазе људи који су то заслужили својим способностима и трудом.
(Хараламбос, 2002:31)
Ко најчешће има фаталистички став према животу и шта тај став представља?
Фаталистички став према животу најчешће имају припадници најнижих слојева друштва јер имају мале могућности за побољшање положаја. Људи са фаталистичким ставом сматрају да је друштвене околности немогуће променити јер верују да живот обликују субина и срећа а не индивидуални напори.
Овај став постаје део супкултуре и преноси се са генерације на генерацију.
(Хараламбос, 2002: 24).
Допунила бих питање колегинице Веронике о томе ко има фаталистички став и шта тај став представља?
- Да би разумели шта је то фаталистички став, прво је потребно поћи од тога шта је то друштвена стратификација. Друштвена стратификација је посебан облик друштвене неједнакости, према којој постоји хијерархија друштвених скупина које су рангиране на основу богатства и престижа. Најнижи чланови на хијерархијској лествици друштвене стратификације, који претстављају слој који има најмање могућности за побољшање положаја, имају фаталистички став према животу. Тај став обликује немогућност промене друштвених околности, да животом не управља идивидуални напор, већ чиста срећа и судбина. Овај став с временом постаје део супкултуре и преноси се са генерације на генерацију. (нпр. ово се може уочити у сиромашној супкултури црних Американаца)
Како изгледа друштвена стратификација по Веберу?
По Веберу, класа је група појединаца који у тржишној привреди имају сличан положај, те примају сличне економске награде. Класе се развијају у тржишним привредама где се појеинци боре за економску добит. Главна класна подељеност јесте између оних који поседују производне снаге и оних који их не поседују. По овоме се види да се Веберово схватање теорије стратификације по неким основама подудара са Марксовом теоријом.
Које класне скупине Вебер разликује у капиталистичком друштву?
Што се тиче класних скупина у капиталистичком друштву, он разликује:
1.власничку горњу класу
2."беле оковратнике" без власништва
3.ситну буржоазију
4.мануалну радничку класу
(Хараламбос, 2002:36)
По чему се разликује Веберова класна анализа од Марксове?
Постоји неколико главних разлика у тумачењу класа код Вебера и Маркса:
- Вебер истиче да су за формирање класа битни и други фактори осим власништва и невласништва, као што је на пример тржишна вредност вештина класа које немају власништво.
- Вебер тврди да се са развојем капитализма средња класа шири, а не смањује.
- Вебер каже да није нужно да ће радничка класа подигнути револуцију због тога што је незадовољна својим положајем у капиталистичком друштву.
- Вебер је одбацио гледиште према коме политичка моћ нужно проистиче из економске моћи.
(Хараламбос, 2002:37)
На које начине могу бити повезане статусне и класне скупине, према Веберу?
1. припадност одређеној класи не претпоставља и припадност истој статусној скупини, на тај начин статусне скупине стварају поделе унутар класе (нпр. због економских фактора, укуса, понашања),
2. статусне скупине могу поништавати класне поделе, односно образовати се без обзира на класну припадност њених чланова (нпр. удружења алкохоличара, хомосексуалаца).
(Хараламбос, 2002: 38).
Шта је све критиковао Тјумин, најпознатији опонент Дејвиса и Мура, у њиховој теорији о стратификацији?
Доводи у питање, пре свега, то да ли су најбоље награђени положаји, заиста и најважнији за друштво. У различитим друштвима људи различито цене одређене професије, и Тјумин управо критикује генерализацију коју су о "битним" професијама дали Дејвис и Мур. Запослени у тим професијама добијаће већу плату и самим тим имати већу моћ, што им повећава и углед, без обзира на то колико је њихова професија уистину круцијална за друштво. Сматрао је и да не постоји прави начин да се таленти и способности измере, а уз то, довео је у питање и мишљење Мура и Дејвиса о томе да ли су одређени таленти заиста битни за одеђену професију, која доноси висок положај. Веровао је и да на школовање не треба гледати као на жртвовање, нарочито имајући у виду слободно време у којем појединац може додатно да се усавршава. Према Тјумину друштвена стратификација представља препреку и у мотивацији и препознавању талента. Наиме, стратификација дозвољава да се мотивација за успех неједнако дистрибуира, тако су што припадници многих слојева свесни да не могу да узнапредују, и губе жељу и могућност да се докажу. Уз то, он наглашава да професионалне скупине често користе своју моћ да онемогуће талентованим појединцима да дођу на њихов положај. Тјумин закључује да стратификација само продубљује јаз између оних који имају економску моћ и добар друштвени положај, и оних који то немају, тиме пружајући осећај искључености овој другој групи.
(Хараламбос, 2002:28,29)
Које је противречне положаје увидео Ерик Олин Рајт (Erik Olin Wright) унутар класних односа?
Противречне положаје заузимају оне скупине које имају обележја и буржоазије и пролетаријата, али не припадају ни једноj од ових класа. Таква је скупина менаџера, надзорника, технократа и „предрадника“ који располажу извесном контролом, али не у толикој мери као буржоазија, нити пролетаријат. Рајт уочава скупину малих послодаваца који запошљавају друге раднике, али више од половине профита њихове производње потиче од властитог рада или од рада чланова породице. Полуаутономни најамни радници заузимају противречни положај са минималном контролом над средствима за производњу, и ту спадају лабораторијски истраживачи, еминентни професори, као и изузетно квалификовани занатски радници.
(Хараламбос, 2002: 112)
- Објаснити поделу класа у неомарксистичкој теорији класе по Eрику Олину Врајту.
Највећи проблем марксистичке теорије класа у 20. веку је раст средње класе, тј. запослених са платама. Они нису власници средстава за производњу али опет могу добијати већу плату од класе пролетаријата. Рајт је покушао објаснити положај ове класе без ослањања на Вебера. Оно што марксистички приступ наглашава јесте да су класе антагонистичке скупине са различитим интересима и да се разликују по својим улогама у производњи. Веберовци наглашавају односе на тржишту а мање односе у производњи. Зато је Pајтово решење коришћење концепта противречја класних положаја. Он разликује три класе: буржоазију, пролетаријат и ситну буржоазију. Прва класа има контролу над средствима за производњу, над радном снагом, акумулацијом, инвестицијама. Друга класа нема ниједан од ових типова контроле. Трећа класа има контролу над средствима за производњу и одређену контролу над инвестицијама и акумулацијом. Између одређених класа постоје и скупине које не припадају ни једној ни другој класи (менаџери, надзорници, мали послодавци, најамни радници, лабораторијски истраживачи, квалификовани занатски радници...). Они имају обележја која су карактеристична за две класе тако да их то не чини припадницима једној.
(Хараламбос, 2002: 111-112)
Шта представља главна функција стратификације?
Главна функција стратификације представља спој најспособнијих људи са функционално најважнијим положајима.Она то постиже тако што ове положаје прате и богате награде.Жеља за таквим наградама мотивише људе да се такмиче за њих,а у теорији ће победити најталентованији.За такве је положаје обично потребно дуго раздобље школовања што укључује и одређена жртвовања,попут губитка прихода.Обећање богатих награда је потребно да би се осигурао подстицај за људе како би се укључили у то школовање и да им се надокнади што се жртвују.
(М.Хараламбос,2002,стр 28)
Сматрам да ово питање није добро постављено јер се ради само о мишљењу Дејвиса и Мура, а не о некој општој дефиницији, зато питање треба да гласи: Која је главна функција стратификације према Дејвису и Муру?
Објасните првобитну неовеберовску теорију класа Џона Голдторпа у кључним цртама.
Под утицајем веберовских идеја Голдторп спроводи своју класну схему која се базира на дистинкцији између тржишне и радне ситуације. Он се није користио упитницима, интервјуима, он се само користио информацијама као што су звање појединца и његово питање запослености (нпр. послодавац, послопримац). Звање појединца се односи на радну ситуацију а питање запослености на тржишну ситуацију. Према том систему он појединце смешта и дели у одређене категорије и тако настаје његова класна схема која уочава седам класа. Он их сажима у три главне класе: услужна (која садржи беле оковратнике, послодавце и послопримце), посредна (мешавина белих и плавих оковратника, ситни власници, самозапослени, послопримци) и радничка (запослени плавих оковратника). Касније је мало модификовао своју класну схему.
(Хараламбос, 2002: 114,115)
На који начин Парсонс дефинише неједнакости у моћи?
Парсонс је тврдио да су неједнакости у моћи утемљене на заједничким вредностима.Моћ је легитимна власт у смислу да је опште прихваћена као праведна и примерена од стране чланова друштва у целини.Она је прихваћена као таква јер они који су на положајима власти користе своју моћ да би следили колективне циљеве који произилазе из средишњих вредности друштва.
(Хараламбос,2002:27)
Дефиниција класе по Пакулском и Вотерсу.
Према Пакулском и Вотерсу , класе постоје само уколико постоји "минималан ниво окупљања или груписања", а таква окупљања или груписања нису више очита. Многи људи сматрају да не припадају класној скупини, док припадници наводних класа укључују широк низ различитих људи. Пакулски и Вотерс тврде да су настали нови "расцепи који се појављују у посткласном друштву" и засењују класне разлике, али не тврде да нестаје друштвена неједнакост. Они сматрају класу као једну, не нарочито важну, поделу у друштву.
(Хараламбос, 2002: 119).
Како, за разлику од Јана Пакулског и Малколма Вотерса, класним разликама приступа Џон Вестергард?
Вестергард заступа различит приступ од Пакулског и Вотерса. Он истиче да класне разлике постају све јаче и одбацује тврдњу да класе одумиру. Он је помоћу статистичких података из 1997. године доказао да су у Британији најбоље плаћени постали још богатији, док је приход најсиромашнијих домаћинстава додатно опао. Главни разлози ових промена према Вестергарду су економски и политички.
Вестергард ипак прихвата тезе Пакулског и Вотерса да, поред класних, постоје и друге важне друштвене поделе. Он наводи полне, етничке и расне неједнакости, али не прихвата да су ове поделе надјачале класу.
(Хараламбос, 2002:123)
Које аргументе прилажу Пакулски и Вотерс у прилог њиховој теорији о смрти класе?
Сматрају да су интервенционистичке државе, какве су биле фашистичке и комунистучке али и блажи облици као што су државе благостања, допринеле смањивању утицаја класа и њиховом одумирању. Затим објашњавају како је увођењем неолибералних реформи у последњих неколико деценија довело до тога да све мање индивидуалних личности поседује велика предузећа, већ да их поседују велике организације, али са друге стране, све већи проценат становништва сада поседује кућу и има неку уштеђевину. Такође људи зарађују више него што им је потребно за пуко преживљавање и тиме почињу да се испољавају укуси и стилови живота. Ово све наводи два аутора до закључка да је у двадесетом веку дошло до веће расподеле богатства и да утицај имовине опада.
Затим тврде како класна неједнакост опада због глобализације и експлоатације која се врши ван граница једне државе. Као последњи аргумент спомињу статистику да нижи слојеви више немају тенденцију да гласају за левичарске странке а виши десничарске, а страначке идеологије се измештају на теме лишене проблема класних односа. По њима класа не може објаснити модерне сукобе јер класе губе на значају, а примат добијају теме које су до сада биле засењене проблемом класа.
(Хараламбос, 2002: 120,121)
Како је професорка прокоментарисала питања у оквиру претходне недељне теме, ја ћу коментарисање наставити на овој и следећим темама.
Као што сам у више наврата поменула - са одмицањем недеља, са вашим усвајањем мојих сугестија и напретком у формулисању питања и одговора – ја нећу коментарисати сва ваша питања, већ оне примере на којима се могу приметити неке несавладане грешке, као и оне предлоге који могу послужити као пример добрих питања; Дакле наводим примере који су на одређен начин репрезентативни (што не значи да се остала питања не виде на форуму или слично).
У оквиру ове недељне теме, могу да констатујем да бројна ваша питања, иако се у великој мери ослањају на формулације из уџбеника, нису напросто преписана из њега, као ни сами одговори, што представља известан напредак у односу на раније теме. Има, наравно, и доста примера у којима пређашње није задовољено
Примери добрих питања (у смислу да се у одговору показује разумевање материје иако се питања ослањају на формулације из уџбеника) су рецимо питања колегиница Ерић, Павловић, Којић. Такође, јасна и добра питања поставили су колеге Витезовић, Касалица, Ђођевић, колегинице Граонић, Крстић, Стаменковић, Милутиновић, а колегиница Новаковић се, мада је поставила питање које је можда преобимно за колоквијум, добро снашла у резимирању главних елемената Тјуминове критике.
Колега Јовановић је поставио нејасно питање. Не може се рећи „Шта представља главна функција стратификације“, прво, неопходно је одредити теоријску оријентацију на коју се позивамо, а друго, треба формулисати питање које није једноставно „извучена“ реченица из уџбеника – као што је случај са овим питањем. Исти случај - „извлачење“ реченице из текста на основу кога се потом формулише питање - је и са питањем колеге Ковача.
Колегиница Јаћимовић је поставила питање које није од изразитог значаја за овонедељну проблематику – (парафразираћу) - Када је и где је објављена нека студија нам ништа не значи уколико се не објасни због чега је важна студија о којој говорите.
Колегинице Цуканић и Каљевић, следећи пут само наведите на чије се питање надовезујете будући да нова питања мудл „спушта“ на дно.
Колегинице Стојичић и Мартинесић, ваша питања у сличном облику постављена изнад; требало је да се надовежете на дискусију о њима.
Наравно, праксе надовезивања су се и овога пута показале као боље решење за долажење до целовитијих одговора од праксе да се пошто-пото поставе нова питања, јер су многа таква питања готово преписана из текста из уџбеника.
И још једна напомена - Eric Olin Wight би у српској транскрипцији био Ерик Олин Рајт, а не „Врајт“.
Велики поздрав за све!
Која су три типа једнакости које разликује Саундерс?
1. Правна једнакост се тиче свих чланова друштва. Сви чланови друштва су исти пред законом тако да им се суди на основу онога што су учинили (прекршили закон) а не на основу онога ко су (припадници одређене класе, боје коже или професије).
2. Сваки члан друштва има једнаке могућности да оствари свој циљ. Међутим, онај појединац који уз више труда стекне више заслуга постаје успешнији од других чланова друштва где долази до неједнакости.
3. Једнакост исхода. У овом случају Саундерс тврди да покушаји стварања једнакости исхода нису у складу са правном једнакошћу и једнаким могућностима. Тако би одређени чланови друштва били различито третирани. Рецимо, користећи ,,позитивну дискриминацију" у циљу да се изједначе постигнућа црнаца и белаца може доћи до дискриминације белаца у корист црнаца.
Једнакост исхода доводи и до неправде због чека Саундерс и Нозик прихватају само правну једнакост и идеју заслуге.
(Хараламбос,2002:30-31)
Које четири промене у стратификацијском саставу статусно-конвенцијских друштава разликују Pakulski и Waters?
1. Културализам. Стратификација се заснива на животним стиловима, естетици и протоку информација. Материјални феномени и феномени моћи се могу свести на ове симболичке феномене животног стила и вредности.
2. Фрагментација. У овом новом типу друштва људи могу имати много различитих статуса који се заснивају на њиховој припадности различитим скупинама и различитим обрасцима потрошње. Постоји готово бесконачно преклапање асоцијација и идентификација које се непрестано крећу и нестабилне су.
3. Аутономизација. Појединци постају аутономнији и неовиснији у својим вредностима и понашању. Људи бирају како ће деловати и у шта ће веровати и то се више не може предвидети на основу њиховог класног положаја и других карактеристика.
4. Ресигнификација. Људи могу мењати своје склоности и идентификације, што доводи до велике флуидности и непредвидивости статусног састава друштва. Људи непрестано мењају оно што сматрају посебно значајним.
(Хараламбос, 2002: 120)
Из којих извора може произилазити економска моћ и какав утицај она има на класе?(Рансиман)
Економска моћ може произилази из три извора:
1. Власништво-легално право за неки део средстава за прозводњу;
2. Контрола-уговорна права да се управља процесом производње неког дела средстава производње;
3. Способност самоостваривања на тржишту-поседовање неке способности која се може продати послодавцима.
-Којој класи припада појединац одређује економска моћ, тј, комбинација ова три типа економске моћи.
(Харалмбос,2002: 117)
Дејвис и мур сматрају да се људи разликују према талентима и урођеним способностима, а позиције према свом значају за опстанак и одржавање друштва. Они који заузимају важније друштвене положаје су они који су најталентованији и стручно образованији, и према томе добијају веће награде. Према томе, главна функција стратификације је да се споје ти најспособнији и најталентованији са најважнијим положајима у друштву.
Које су критике шведског социолога Горана Арнеа упућене класној теорији Џона Голдторпа?
Будући да је Арне присталица Врајтове класне схеме, нимало не чуди покушај подвргавања теорије Џона Голдторпа. Он запажа како се Голдторп не труди довољно да објасни теоријска размишљања која стоје иза његове схеме. По њему, теоријски темељ његовог модела није ни довољно разрађен, ни логичан, а такође није ни теоријски јасан и одржив. Сматра да ни критеријуми за разликовање различитих тржишних и радних ситуација нису довољно високи. Разлог за то је управо приступ који је примењен за тржишне ситуације, који, по њему, не садржи никакву расправу о понуди и потражњи за радном снагом, док приступ радним ситуацијама не садржи никакав начин којим би се мерила контрола на послу.
Он такође тврди како је рангирање класа произвољно. Тврди како Голдторп не објашњава због чега је ситна буржоазија смештена у класу 4, док су рутински радници у класи 3. Исто тако му није јасно због чега су неки типови радника који имају доста заједничког смештени у различите класе, као што су самостални електричар и самостални инжењер.
( Хараламбос, 2002: 115,116 )
Шта означава процес друштвеног затварања, који је описао Вебер?
Друштвено затварање је процес који се тиче искључивања људи из чланства статусне групе. Постоји екстремни тип друштвеног затварања, чиме се појединац потпуно искључује из статусне групе, нпр. у кастинском систему или апартхејд (у коме су људи били подељени на белце, Азијате, црне Африканце и обојене људе који су били потомци припадника више раса), а постоји и блажи тип друштвеног затварања нпр. у Великој Британији где су високи положаји углавном резервисани за појединце из приватних школа, али постоје могућности да и појединци из државних школа дођу до истог места.
(Хараламбос, 2002:37)
Надовезао бих се на колегиницин одговор у вези са Веберовим описом процеса друштвеног затварања, конкретно бих се осврнуо на систем апартхејда;
апартхејд, социјални систем који је био спровођен у Јужној Африци између 1940. и 1992. године је систем услед кога људи нису само били подељени на 4 расе него су морали да живе у различитим деловима града и било им је забрањено да се венчавају са особом различите расне припадности. Тај систем је био спровођен од стране владајуће беле мањине и означавао је расну дискриминацију и то је разлог зашто се убраја у екстремни тип друштвеног затварања.
Како је Вебер објаснио стварање и „понашање“ статусних група?
Статусне групе настају удруживањем људи који имају сличну или исту статусну ситуацију. Она углавном упућује на неједнаку расподелу такозване друштвене части којом се одређени појединци награђују и стога се могу сматрати припадницима одређене статусне групе. За разлику од класа, која у одређеном ступњу нема класну свест, како је то Маркс називао, стога не може да сагледа реално своје стање и положај, припадници статусних група су готово увек свесни свог положаја и могу бити одбојни према људима који не припадају њиховој статусној групи а опет покушавају остварити комуникацију са њима.
(Хараламбос, 2002:37)
Када и где је објављена најпознатија функционалистичка теорија стратификације?
Најпознатија функционалистичка теорија стратификације објављена је 1945. у чланку америчких социолога Дависа и Мореа под насловом „Нека начела стратификације“.
(Хараламбос, 2002:27)
Колегинице Богдана, додала бих и то да је Вебер навео да се у традиционалним друштвима статус одређивао на основу сазнања о некој особи, док је са усложњавањем друштвених структура то постало немогуће, па се у савременим друштвима статус изражава кроз стилове живота људи. Људи истог статуса формирају заједницу, коју карактеришу одређени симболи и обележји статуса, као што су места која посећују припадници једне статусне групе, начин одевања или начин говора.
( Гиденс, 2007:291,292)
-Шта је по Врајтовом мишљењу експлоатација?
Он сматра да је експлоатација присвајање плодова рада једне класе од стране друге класе. У случају да класа која је експлоатисана престане да ради, то би нанело штету другој класи. Експлоатација прозилази из неједнаке расподеле неког ресурса, али се богатство које се неједнако расподељује разликује од друштва до друштва.
(Хараламбос: 112)
Како Рансиман објашњава улоге и класе?
Он сматра да се класна структура састоји од скупа улога. Разликује критеријуме одређивања положаја у класном систему у зависности од тога да ли је неко запослен или не. Пошто незапослени немају радне улоге, њихов положај се одређује путем економске моћи која проистиче из других улога коју они заузимају. Да би одредио којој класи припадају запослени, користи концепт каријере, који обухвата не само тренутну ситуацију, већ и могућност напредовања.
(Хараламбос, 2002:117)
Које су основне карактеристике капиталистичке економије према Марксу?
- Капитал се дефинише као новац који се користи за финансирање производње робе за приватни добитак.
- У капиталистичкој економији и добра радна снага, сировине и стројеви који се користе за њихову производњу имају новчану вредност.
- Капиталисти инвестирају свој капитал у производњу добара.
- Капитал се акумулира продајом тих добара по вредности која је већа од трошкова производње.
(Хараламбос, 2002: 34)
Која су четири основна система стратификације(раслојавања) постојала у људским друштвима кроз историју?
1. Ропство- то је један екстремни облик неједнакости у којем појединци буквално поседују друге појединце као своје приватно власништво. Као такво, ропство је постепено укидано и данас скоро уопште не постоји.
2. Каста- је облик који се најчешће повезује са индијским културама. То је правно одређен, доживотни и строго одвојен друштвени слој. У овом слоју поколењска покретљивост била је једнака нули, јер нико није могао да се уздигне у другу касту; чак су у бракови између припадника различитих каста били забрањени.
3. Сталеж- чинио је део многих традиционалних цивилизација. То је такође правно одређен друштвени слој који појединац у изузетним приликама може да промени(иако су овакви случајеви били реткост). У Европи највиши сталеж су чинили аристократија и племство, свештенство је чинило други сталеж, а обичан свет(кметови, трговци и занатлије) је чинио трећи сталеж.
4. Класа- сам класни систем много се разликовао од ропства, каста или сталежа. То је друштвени слој који није био одређен правом, већ местом у производњи. Класни систем по правилу је еластичнији од осталих типова стратификације, а границе између класа никада нису биле јасно дефинисане.
(Гиденс, 2007:288)
На шта ће, по Веберу, директно утицати економски положај човека?
Он сматра да је економски положај и успех најзначајнији и највећи степеник ка остваривању животних циљева појединца, наметнутих од стране заједнице и њихових трендова. Количина новца којим располаже и место становања ће одредити где ће се лечити, у које школе ће ићи, које ствари ће му бити приступачне, са киме ће се социјализовати и на крају, где ће и како бити сахрањен.
(Хараламбос, 2002:36)
Који су главни разлози јачања класне неједнакости у другој половини 20. века по Џону Вестергарду?
До тога су довели економски и политички разлози.
Први се односе на то што су привреде западних држава почеле да осећају значајну конкуренцију услед повећаног економског раста у Азији. Транснационалне корпорације су се развијале брже од националних.
Политички разлози су напуштање многих елемената државе благостања, (нпр. прогресивног опорезивања) и окретање ка тржишној привреди у већој мери. То је довело до пада тржишне вредности неквалификованог рада и раста вредности квалификованог рада. Последица овога су биле неједнакости које власт не само што није спречавала већ их је и охрабривала услед тога што су оне нужан део тржишне утакмице.
(Хараламбос, 2002:123)
Како је Голдтроп модификовао своју класну схему?
У Голдтроповој класној схеми дошло је до следећих промена:
- Спојене су две највише класе јер би их, тврдио је Голдтроп, било тешко јасно разликовати у свим земљама у међународним студијама.
- Класе 5 и 6 су спојене из истог разлога како би створиле једну увећану радничку класу. Техничари нижег ранга и надзорници мануалних радника заправо су премештени из посредничке класе у радничку. Голдтроп је описао ову скупину као "маргинални случај" али није потпуно објаснио разлоге промене.
- Одвојене класе фармера и пољопривредних радника су додане схеми како би се узела у обзир важност пољопривреде у неким друштвима.
(Хараламбос, 2002: 115)
Објаснити однос између биолошко утемељене и друштвено створене неједнакости?
- Биолошко утемељена неједнакост се састоји у разликама у добу, здрављу, телесној снази и квалитетима ума и душе, док се друштвено створена неједнакост састоји од различитих привилегија које неки људи уживају због предрасуда других. Верује се да су биолошко утемељене неједнакости међу људима мале и неважне, док су друштвено створене неједнакости главни темељ састава друштвене стратификације.
(Хараламбос, 2002: 25)
Допунила бих одговор колегинице Емилије Пешић тиме да чланови најнижег слоја у саставу стратификације који пружа мало могућности за побољшање положаја, често имају фаталистички став према животу. Овај став подразумева веровање у непроменљивост онога што је судбина човеку предодредила и преноси се са генерације на генерацију.
(Хараламбос, 2002: 24)
П : Коју разлику је Русо правио између урођених разлика,са једне стране и оних друштвених,са друге?
О : Ове прве,урођене разлике Русо је сматрао малим и готово неважним док је већег значаја придавао оним неједнакостима на чије стварање утиче друштво и које су као такве,темељ састава друштвене стратификације.
(Хараламбоц,202: 24)
Одговор на питање о Русоовом схватању разлике између урођених и друштвено створених разлика:
Русо о томе има став да су биолошке разлике веома мале, па нису толико битне међу појединцима. То су разлике у годинама, полу, здрављу, моралним врлинама. Друштвене сматра приписаним, јер на основу неких веровања, у друштву има привилегованих који су из неког разлога изнад других.
Оно што такође треба напоменути је да биолошке разлике, иако мале, представљају темељ за даље стварање друштвених неједнакости.
(Хараламбос, 2002: 25)
Које су кључне разлике између припадности касти и класног положаја?
Кастински систем је типичан пример затвореног система стратификације. Положај појединца у одређеној касти био је приписан, односно наслеђен и утвређен рођењем. Будући да се овај систем темељио на религијској догми о обредној чистоћи, јасно је да је могућност промене положаја била врло мала, без обзира на таленте или марљивост појединца. Људи су се углавном генерацијама рађали и умирали у оквиру исте касте, те је друштвена покретљивост била готово једнака нули. С друге стране, класна стратификација јесте пример отвореног система рангирања друштвених скупина и то на основу материјалног богатства, места у производњи, моћи или утицаја, а не на основу религисјких уверења, стога границе између класа нису биле тако оштре и јасне као што су то биле границе између касти. Сматра се да је класни положај у великој мери стечен, односно да је производ индивидуалних способности и напора. Животне шансе за побољшање положаја су аутоматски много веће, а степен друштвене покретљивости је висок (укључујући ту и узлазну и силазну покретљивост).
(Хараламбос, 2002: 24, 25)
Шта је по Прсонсу моћ?
- Моћ је легитимна власт, која се прихвата као праведна, јер они који су на власт користе моћ да би остварили колективне циљеве који произилазе из заједничких вредности.
(Хараламбос: 2002, 27)
Шта су по Веберу класне скупине и када достижу свој најразвијенији облик?
Статусна скупина се састоји од појединаца који су увек свесни своје статусне ситуације и њихови начини живота су често праћени угледом и части од стране осталих чланова друштва. Услед тога такво друштво води специфичан начин живота и врло често затвара свој круг друштва не дозвољавајући осталим појединцима додир са њима.
Овакве статусне скупине свој најразвијенији облик достижу у кастинском систему, где су касте и подкасте обликоване тако да свака води специфичан начин живота и ужива у различитим почастима и повластицама.
Експлоатација произилази из неједнаке расподеле одређених ресурса. Који ресурси су неједнако расподељени у етатизму?
Неједнако су расподељени организацијски ресурси. Будући да је приватно власништво над средствима производње готово укинуто (мисли се на економски систем бившег СССР-а), они који се налазе на вишим положајима у организацијама које контролишу производњу, користе своје положаје да би експлоатирали друге. Ово је експлоатација бирократа, менаџера итд.
Хараламбос 2002, стр.112-113
По Парсонсу, из чега су изведени састави друштвене стратификације?
Изведени су из заједничких друштвених вредности. АКо вредности постоје онда следи да ће појединци бити вредновани и смештени у неку врсту хијерархијског поретка. Стратификација у свом вредносном аспекту јесте дакле рангирање појединца у друштвеном саставу у складу са заједничким саставом вредности.
Харалабос, 2002: 26
Како Маршал и Свифт критикују Саундерса и перспективу нове деснице?
Они критикују Саундерсов покушај да да агументе у прилог једнакости могућности и формалној или правној једнакости. Они кажу да то није увек случај.
Такође, они тврде да капиталистичка друштва нису стварно меритократска. Они показују како људи из радничке класе имају мање могућности од оних из виших класа да дођу на положај у једну од виших класа, без обзира на образовне квалификације. То умањује Саундерсову тврдњу да неједнакости између класа могу бити резултат генетских разлика.
(Хараламбос, 2: 32)
Које три основне класе разликује Ерик Олин Рајт?
Разликује три класе.
1. Капиталистичка, која поседује средства за производњу, контролу над радном снагом и контролу над инвестицијама и акумулацијом.
2. Пролетаријат, који не поседује ништа, осим радне снаге.
3. Ситна буржоазија, која је укључена у једноставну производњу. У једноставној производњи ситна буржозија је самозапослена.
(Хараламбос, 2002:112)