Пре уношења својег питања, прочитајте која су већ постављена па унесите само нова, редоследом којим се кључни појмови или теоретичари појављују у уџбеничкој литератури, како неки не би остали прескочени.Постављајте питања о нејасним формулацијама, непотпуним или нетачним одговорима на већ постављена питања и понудите своје формулације. Због великог броја студената сваки студент може да добије поен само за једно питање или коментар у оквиру исте теме. У загради иза предложене формулације питања и одговора или коментара наведите презиме једног или оба аутора уџбеничког текста, годину издања и страну или стране на којима се налази део текста који сте употребили приликом формулисања својег питања, одговора или коментара, ради лакшег поређења ваше формулације са изворницима приликом дискусије о не/оптималним формулацијама. Користите ћирилично писмо за уношење својих прилога, пошто је претраживач прилагођен на ово писмо.
Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о становништву и екологији 2014
Објасните теорију демографске транзиције по Ворену С. Томпсону.
Теорија демографске транзиције формулисана је половином 20. века на основу демографског развитка северозападне Европе крајем 18. и у 19. веку, као троетапни модел преображаја становништва, који настаје у вези с процесима модернизације и развитка капитализма. Означава прелаз од традиционалног, биолошког демографског режима високих стопа наталитета и морталитета ка социјалном, економском режиму ниских стопа наталитета и морталитета и ниског, или чак и негативног природног прираштаја (Гиденс, 2003:622).
модернизација - процес током којег неко неразвијено (не-западно) друштво поприма особине развијеног (западног) друштва.
капитализам-представља идеалнотипску конструкцију марксистичке социологије.
наталитет-број живорођених у току једне године на хиљаду становника.
морталитет-укупан број умрлих лица у једној популацији.
природни прираштај-промена броја јединки неке популације по јединици времена
Шта је то демографија и чиме се бави?
Демографија је наука о становништву. Термин је уведен када су државе почеле да воде yваничне статистичке податке о становништву, његовом кретању и подели.
Демографија се бави мерењем броја становништва и објашњавањем његовог пораста или опадања.
Демографија сматра граном социологије, јер су фактори који утичу на ниво рођених и умрлих у датој групи или друштву, као и миграције, у великој мери друштвени и културни.
(Гиденс,2003:617)
Који су основни демографски појмови?
Опште стопе наталитета- број живорођених у току једне године на хиљаду становника.
Фертилитет- број живорођене деце коју има просечна жена.
Фекондитет- потенцијалан број деце који жена биолошки може да роди.
Опште стопе морталитета- број умрлих лица на хиљаду становника у току једне године.
Морталитет- укупан број умрлих лица у једној популацији.
Стопе смртности одојчади- однос између броја умрле одојчади која умру пре него што напуне годину дана и броја живорођене деце у години посматрања.
Очекивана дужина живљења- број година које нека просечна особа може да очекује да ће поживети.
Животни век- максималан број година колико неки појединац може да живи.
(Гиденс, 2003:618)
Шта је то малтузијанизам?
Малтузијанизам је идеја по којој прираштај становништва тежи да премаши расположиве ресурсе неопходне за живот. Ову идеју први је развио Томас Малтус пре више од двеста година, схвативши да је пораст становништва један од најзначајнијих светских проблема са којим се и данас суочавамо.
Који гасови производе ефекат стаклене баште?
Неки гасови који стварају ефекат стаклене баште природно се налазе у атмосфери, док други настају као последица човекових активности. У прву групу убрајају се испарење воде, укљен-диоксид, метан, оксид азота и озон.
Угљен-диоксид се испушта у атмосферу приликом сагоревања отпада у чврстом стању, фосилних горива (нафта, природни гас и угаљ), и дрвета и дрвних производа.
Метан се емитује за време производње и транспорта угља, природног гаса и нафте .До емисије метана долази и при узгоју стоке.
Оксид азота јавља се у пољопривредним и индустријским делатностима, као и приликом сагоревања чврстог отпада и фосилних горива.
Гасови који проиводе ефекат стаклене баште, али се не стварају природним путем, укључују нус-производе у производњи спрејова, фрижидера и расхладних уређаја.
Допунила бих питање о томе шта је малтузијанизам.
Ову идеју први представља Томас Малтус у свом делу "Есеј о принципима становништва" када кртикује претходне идеје (које су износиле став да ће недостатак прехране друштва престати за време успона индустријализма). Он сматра да ће се са порастом становништва премашити расположива средства неопходна за живот, највише храна. Он је сматрао да ће људи увек живети у глади уколико се не буду "морално уздржавали", односно строго уздржавали од честих упражњавања сексуалних односа. У 19. и 20. веку смањио се пораст страновништва у овим земљама, па његова теорија губи своју актуелност, с обзиром да он говори о изузетном порасту, а исти се није десио. Међутим, нагли пораст становника у 20, веку поново доводи до оживљавања малтузијанизма.
С обзиром на то да су након моје последње објаве у оквиру ове теме постављена слична питања (након којих би уследио и мој сличан или исти коментар), сада ћу коментарисати само оне предлоге који су недовољно јасни, који се понављају, као и неке добра „решења“.
Колега Сфера и колегиница Јелић већ су опоменути – своја питања је требало да прикључе дискусијама о постављеним сличним питањима, као и колега Милорадовић.
Колега Јовановић је поставио недовољно јасно питање, формулација је превише општа па није најјасније шта се конкретно очекује као одговор на ово питање.
Колегиница Цуканић је и овога пута имала интересантно решење као допуну питања о одрживом развоју, само што тако формулисано питање не тражи разумевање, већ пре учење напамет; ипак, за похвалу је покушај другачије, креативније формулације. Што се тиче другог предложеног питања, оно је јако добро јер указује на узроке, одосно специфичности једног демографског проблема у конкретном друштвеном контексту.
Колегиница Милутиновић је поново понудила одлично решење као допуну дискусије о контроверзама генетског инжењеринга, а формулација питања колеге Радојевића је добра јер захтева сучељавање две најутицајније демографске теорије.
Колега Гњатић и колегиница Тодоровић уважили су захтев да се у одговору више покаже релевантност дефинисаног појма/феномена за проблематику ове недељне теме.
До наредних дискусија,
Поздрав за све!
Које су прогнозе Уједињених нација о будућем прираштају становништва?
Тешко је предвидети стопу по којој ће доћи до пораста светског становништва, али Уједињене нације имају неколико могућих сценарија у вези са концептом фертилитетом.
По сценарију "високе стопе рађања" предвиђа се да ће светско становништво премашити 25 милијарди до 2150. године. Према сценарију "умерене стопе рађања", који се сматра највероватнијим од стране Уједињених нација, претпоставља се да ће се нивои фертилитета стабилизовати на само два детета по жени па би број становника до 2150. године био 10,8 милијарди.
Верује се да ће демографске промене које следе бити веће од свих промена у току целокупне историје човечанства.
(Ентони Гиденс, 2003:623)
Шта све представља идеја одрживог развоја ?
"Одрживи развој" представља идеју и план о заштити природних ресурса и њиховој минималној експлоатацији, ослањајући се пре свега на рециклажу уз минимално загађење животне средине. Овај план први пут је изнет у оквиру извештаја "Наша заједничка будућност" који је често познат под називом "Брантлендин извештај" по госпођи Брантленд, у то време премијерки Норвешке. Сам план често је критикован због његове недовољне одређености и усресређености првенствено на потребе богатијих западних земаља и занемаривања потреба сиромашних делова света ( попут већине земаља Африке и Азије).
(Е. Гиденс, 2003:626)
Нисам била сигурна да ли да свје питање поставим као коментар или као засебно питање с обзиром да се и оно односи на одрживи развој премда је потпуно другачије од колегиног, али ево питања:
У којем од три понуђена извештаја се јавља идеја ,,одрживог развоја" ?
1. У извештају под називом ,,Границе раста"
2. У извештају под називом ,,Наша заједничка будућност"
3. У ,,Извештају програма Уједињених нација о људском развоју"
Одговор: У извештају под називом ,,Наша заједничка будућност" (Гиденс,2003:626)
Шта су киселе кише?
Киселе кише су последице загађења ваздуха, а даље утичу на загађење тла, воде, а тиме и целих екосистема. Оне настају када се оксиди азота и сумпора вежу за воду у атмосфери. Често су транснационалне, односно јављају се у земљама које их нису проузроковале. Киселе кише утичу највише на шуме, усеве и животиње, и то у Канади, Пољској, и земљама Скандинавског полуострва.
(Гиденс, 2003: 629, 630).
Објаснити појам генетски модификоване хране и зашто је он био критикован?
Генетски модификовани усеви се производе променом генетског састава биљака.С једне стране оваква модификација може довести до сузбијања глади у свету,али пошто се ради о нечему несвакидашњем,а у овом случају то је једна сасвим нова технологија,чије ће последице за човека и природно окружење бити проблематичне,није било одобрено.Сам принцип предострожности нам говори да не испробавамо нове поступке,уколико са собом носе неке ризике,боље је држати се старе праксе.
(Гиденс,2003:646)
Које су позитивне а које негативне стране повећаног нивоа потрошње у свету?
Повећана потрошња доводи до привредног развоја и говори нам да људи данас живе у бољим условима него раније, односно да су људи у могућности да себи приуште више хране, одеће, слободног времена и доколице, луксузних ствари и тако даље, али негативан утицај повећане потрошње јесте да долази до могућности оштећивања ресурса животне средине и повећања неједнакости.
(Ентони Гиденс, 2003, 627)
Које две врсте загађивања ваздуха постоје?
- "спољашње загађење" - које производе, углавном, индустријски загађивачи и издувни гасови из аутомобила
- "унутрашње загађење" - које настаје сагоревањем горива за потребе грејања и кувања у домаћинствима
(Eнтони Гиденс, 2003: 628)
Шта је глобално загревање?
Глобално загревање односи се на постепено повећање просечне температуре земље услед промена хемијског састава атмосфере. Сматра се да глобално загревање, углавном, изазивају људи јер су гасови који се гомилају и узрокују промене у земљиној атмосфери у великој мери последица човекових активности. По многим научним претпоставкама ова појава има моћ да неповратно промени функционисање климе на земљи и произведе читав низ разорних последица по животну средину у читавом свету, те се сматра најозбиљнијим еколошким изазовом нашег времена.
(Ентони Гиденс, 2003: 636-637)
Драге колегинице и колеге, овонедељна тема је специфична утолико што обилује новим, како општим тако и специфично демографским појмовима, и што, за разлику од претходних тема, у највећој мери не могу да се формулишу питања која изискују тражено повезивање различитих концепата и материје. Без обзира на то, многа питања у оквиру ове теме јесу и те како важна за социологију, па у вашим формулацијама питања наставите да будете јасни и концизни, а у одговорима „своји“, и покажите разумевање прочитаног.
Питања колегиница Емилије Пешић, Душице Ерић и Марије Ђурић су добра питања, јасна су, одлично су формулисана и односе се на најзначајније појмове из ове тематске области. Што се тиче одговора, и они су добри јер ми се чини да сте у формулацијама мало „слободнији“ у односу на претходне недељне теме. Колегинице Пешић, убудуће не морате појединачно да објашњавате све појмове које уводите у Ваш одговор (то евентуално можете у „главној“ реченици из одговора, ако неки појам захтева такво објашњење); колегинице Ђурић, убудуће наведите извор одакле преузимате одређени одговор.
Питање колегинице Данице Кокоруш је такође добро, јер је реч о кључним демографским појмовима, мада је овако формулисано можда преобимно за колоквијум. Занимљиво би било и да се формулише питање које тражи да се укаже на разлику између неких од ових појмова.
Питања колегиница Саре Јевтић, Ане Спужић, Марије Којић и Тијане Ракић су у формалном смислу у реду, али, будући да су на известан начин та питања „једноставна“, мислим да би у одговору на њих требало да се више покаже зашто су та питања важна за ову недељну тему - као што су то у својим одговорима, на, у неку руку слична питања - учинили колеге Симо Јокић и Марко Сурла; дакле –
Питања и одговори колега Симе Јокића и Марка Сурле су добри, као и питања и одговори колеге Ивана Витезовића и колегинице Милице Вукотић, зато што је у одговорима на ова питања израженије показана релевантност тих питања за ову недељну тему.
Питање колегинице Александре Митровић је у формалном смислу такође добро и релевантно за ову недељну тему.
Међутим, као што сам рекла, ова недељна тема је другачија јер уводи низ општих, али и ужих, специфичних проблема, питања и појмова које треба да усвојимо, али за убудуће, за наредне теме, нека нам фокус буде на кључним социолошким концептима и њиховом сагледавању из више теоријско-методолошких углова.
Велики поздрав за све!
На који начин загађење ваздуха утиче на људе и шта су они учинили да би смањили загађење?
Загађење ваздуха штетно утиче на здравље људи и осталих живих бића. Оно може да проузрокује велики број здравствених проблема, укључујући рак и обољења плућа. Према подацима, 90 процената смртних случајева који су повезани са загађењем ваздуха се догађа у земљама у развоју. Узрок томе је што се у тим земљама троше горива као што су дрво и ђубриво, а она нису чиста као модерна горива, попут керозина и пропана.
Да би смањили загађење ваздуха, људи су учинили следеће:
- Године 1956, у намери да се смање недозвољене количине смога, донет је Закон о чистом ваздуху, којим је било регулисано испуштање штетних гасова из димњака. Тада је предност дата керозину, пропану и природним гасовима, као врстама горива које не испуштају дим.
- 60-их година 20. века, главни извор загађења било је повећање броја моторних возила. Да би смањиле загађење, многе индустријализоване земље су се усресредиле на употребу возова и аутобуса, као алтернативних облика превоза који испуштају мање количине гасова. Све уобичајенији су били и договори међу власницима аутомобила да се наизменично превозе до посла или школа једним аутомобилом.
- У већем броју развијених земаља је бензин престао да се употребљава.
(Е. Гиденс, 2003: 628)
Одговор на питање колегинице Милице Маљковић:
Похвално је што сте својом формулацијом питања покушали да одговорите на наше захтеве да се питања формулишу тако да ипак покажу одређено разумевање текста. Међутим, будући да је - као што сам већ навела - ова тема специфична утолико што је и текст из уџбеника на известан начин једноставан за савладати, само питање је садржински помало удаљено од типично социолошких тема. Зато увек у сличним ситуацијама сугеришем да се барем у одговору, ако већ у формулацији питања то није изводљиво, мало више укаже на важност тог питања за социологију и разумевање проблематике недељне теме на коју реферира.
Шта је 60-тих година 20. века био главни узор загађивања ваздуха?
Главни узор загађивање ваздуха било је повећање броја моторних возила. Испуштање гасова из моторних возила је веома штетно из разлога што они доспевају у много ниже слојеве атмосфере него што је то случај са гасовима из димњака. А како би смањиле загађивање ваздуха индустијализоване земље употребљавају алтернативне облике превоза који испуштају мање количине гасова.
(Е. Гиденс, 2003: 628)
Који су извори опасности са којима се данашњи свет суочава?
Извори опасности се могу поделити у две основне врсте, а то су:
- загађивање и стварање отпадних материја које се избацују у животну средину - загађење воде и ваздуха, отпад у чврстом стању;
- прекомерно трошење природних ресурса који се не могу обновити - воде, шуме, животињски и биљни свет. То су ресурси који се могу обновити, јер у очуваном екосистему временом сами себе аутоматски замењују, али уколико се наруши равнотежа у потрошњи тих ресурса, постоји могућност од њиховог потпуног исцрпљивања.
(Гиденс Е, 2003: 628,632,649)
Шта подразумева идеја "граница раста"?
Ова идеја подразумева да индустријски раст и развој нису у складу са ограниченим количинама ресурса на Земљи. Чувени извештај под овим називом штампао је Римски клуб чији су чланови пратили индустријализацију, популацију, храну, употребу ресурса и загађење. Моделирали су податке из 1970. и развили неколико сценарија до 2100, како би указали на штетне последице које могу имати индустријски и технолошки развој уколико ствари остану непромењене. Централна теза овог извештаја била је та да је "Земља ограничена" од стране друштвених и природних утицаја, да апсорбује даљи економски развој и раст становништва.
(Гиденс, 2003:625,626)
На који начин је кинеска влада смањила ниво фертилитета и какве су реакције народа у Кини и ван земље на овакав програм?
Кинеска влада је покренула један од најекстензивнијих програма контроле пораста становништва, са циљем да се стабилизује број становника. Влада је увела средства за контролу рађања, како би промовисала породице са једним дететом, док су породице са више деце изложене социјалним невољама. Тако су, на пример, смањиване плате породицама које имају треће дете. На тај начин смањен је ниво фертилитета (израчунава се као просечан број порођаја на хиљаду жена које су у добу када могу да рађају).
Сурова антинатална политика је имала јак утицај на становништво, па су неке породице убијале женску новорођену децу, како би њихово једино дете било син. Постоји и велики отпор оваквим мерама кинеске владе, а таква политика не наилази на одобравање ван граница земље. Висок степен централизоване владине контроле у Кини је неприхватљив у већини других земаља у развоју.
(Гиденс, 2003:618,622)
Реците нешто више о социјално-еколошком проблему загађене воде?
- Иако је вода један од најважнијих ресурса човек је у великој мери користи погрешно. Дуги низ година отпадне материје, органског или неорганског порекла бацане су директно у море. Од друге половине двадесетог века човек преузима мере заштите вода и животињског света. Када говоримо о загађењу вода мислимо на одбацивању токсичних хемикалија, пестицида, минерала, лошим решењима сисмема канализације. Загађена вода највећа је претња земљама у развоју у којима 30 процената становништва није у могућности да користи безбенду воду за пиће. Проблем су слабо развијени системи за прочишћавање. Такви проблеми стварају последице као што су бројне заразне болести. У индустријализованим земљама проблем загађења воде везан је за употребу вештачких горива у пољопривредним подручјима. Нитрати из пестицида долазе до подземних вода и загађују их. Последњих година долази до побољшања квалитета река у западним земљама. У Источној Европи загађена вода представља велику опасност.
( Гиденс,2003: 630-631)
Шта је разарање и пустошење тла и које су последице тога?
Тло спада у обновљиве ресурсе, али постоји опасност да се, као и други обновљиви ресурси у потпуности исцрпи због нарушавања равнотеже у екосистему и прекомерног коришћења ресурса од стране људи. Према извештају Уједињених нација трећина становништва на Земљи издржава се директно од земље.
Разарање тла је процес при којем се погоршава квалитет земље, а њени драгоцени природни састојци нестају услед прекомерне ˇупотребеˇ , суше или неодговарајућег ђубрења. Последице тога су опадање пољопривредне продуктивности, све мање расположиве плодне земље и отежано узгајање стоке, због недостатка сточне хране.
Пустошење тла односи се на интензивно разарање тла, што доводи до претварања великих површина готово у пустиње. Последица пустошења тла је формирање великих пустињских области, које захватају површину Русије и Индонезије заједно и тиме се излаже ризику више од 110 земаља.
( Гиденс, 2003: 633)
Шта је отпад у чврстом стању и какве он проблеме изазива?
Отпад у чврстом стању је један од главних показатеља потрошње. 90 % отпада представља отпад из домаћинства у који спадају како органски отпад, тако и амбалаже које се све више употребљавају. 85 % отпада се одвози на депоније на којима се касније спаљује, међутим у урбаним срединама све је мање простора за одлагање смећа а и спаљеном смећу треба и до неколико стотина година да се разради. 1997 рециклирано је само 14 % градског смећа. Постоји смеће које не може поново да се употреби као што су неке врсте пластике која мора да се одлаже на депоније. Земље у развоју се суочавају са проблемом недостатка служби за уклањање смећа те 20 до 50 % смећа ни не стигне до депонија већ остаје на улицама. Један од главних проблема је тај, како богатије земље постају богатије, то је све мање органског смећа и све више смећа у виду пластичких и синтетичких амбалажа, којима је потребно знатно више времена да се разложе.
Гиденс, 2003:631,632
Драге колегинице и колеге, сада ћу групно прокоментарисати последња пристигла питања и заокружићу (досадашњу) дискусију о овонедељној теми. Ви ћете, у оквиру ове теме, моћи да постављате питања све док професорка исту не испредаје, али како од сутра према „регуларном“ плану почиње нова тема, тежиште овог мог задатка да коментаришем ваша питања и одговоре, премешта се на наредну недељну тему.
Поновићу још једном да је ова тема специфична, између осталог и зато што је текст из уџбеника на известан начин једноставан за савладати, па су бројна питања садржински помало удаљена од типично социолошких тема. Из тог разлога сам многима сугерисала да барем у својим одговорима, ако већ у формулацијама питања то није изводљиво, мало више укажу на важност тих питања за социологију и разумевање недељне теме на коју реферирају.
Од пристиглих, нових питања, таква је ситуација и са питањем колегинице Теодоре Николић, мада је у овом питању „спорно“ и то што се поменути „извори опасности са којима се данашњи свет суочава“ могу односити на различите опасности, а не само на еколошке проблеме, па је зато питање у постојећој формулацији помало непрецизно.
Колегинице Софија Наумовић и Исидора Крстић су горенаведеном захтеву покушале да се приближе уводећи у своја питања и потребу да се објасне последице одређених еколошких проблема - чију дефиницију такође траже у својим питањима, док је колега Марко Касалица исто постигао тако што је питање формулисао нешто шире, омогућујући да се у свом одговору у потпуности приближи горњем захтеву.
Колега Богдан Ђорђевић је такође „послушао“ упутства, будући да је пример популационе политике у Кини, који се помиње у питању, сјајан за социолошко разумевање овонедељне проблематике (иако би за друге недељне теме, за такву формулацију питања вероватно уследила критика да је питање превише „уско“- јер се фокусира на један специфичан пример из књиге - за решење „специфичности“ ове недељне теме је одлично). Најзад, питање колегинице Ирене Минић је добро, и зато што је конкретно, и зато што се односи на идеју која ближе указује на сложеност еколошких проблема са којима се среће савремено друштво.
Да сада сумирам – имајући у виду нарочито последња јављања - могу да констатујем да сте усвојили многе сугестије и да сте на њих са успехом одговорили. Наставите тако и у наредним темама, али водите рачуна да ће оне бити доста другачије од ове последње!
До наредног сусрета,
Велики поздрав за све!
Да ли се доиста тема о демографским и еколошким проблемима разликује од претходних и оних које нас тек чекају до краја семестра? Није ли специфичност овонедељне теме само у томе да за њу немамо могућност поређења макар два уџбеничка извора, па се ослањамо само на аутора једног од њих, аутора који се није потрудио да довољно јасно укаже да и о проблемима демографије и екологије постоје супротстављене социолошке теорије и практичне препоруке њиховог решавања, нити зашто је то тако? Подразумеване а изричито непоменуте теорије су ипак присутне како у Гиденсовом уџбенику, тако и у овде формулисаним питањима и одговорима на њих, па се наш задатак у даљој дискусији састоји у њиховом осветљавању и разјашњењу, посебно с обзиром на поднаслов ове и претходне недељне теме: однос «природе» и «друштва». У томе могу и треба да нам помогну као и у оквиру сваке друге теме учесници усо1 "задужени" за представљање изворних текстова типичних за различите теоријске и методолошке приступе објашњењу и разумевању одговарајуће недељне теме.
Шта представља принцип предострожности?
Принцип предострожности пропагирају бројни екологисти јер сматрају да је боље држати се постојеће праксе него примењивати непоуздане методе које могу изазвати многе штетне последице по природу и друштво, који су у много чему повезани и утичу једно на друго. Један од примера зашто је добро држати се овог принципа јесте ГМО храна.
(Гиденс; 2003: 646)
Како делимо глобалне опасности?
Загађивање и стварање отпадних маса које се избацују у животну средину и прекомерно трошење природних ресурса који се не могу обновити.
- Шта је ефекат стаклене баште ?
Ефекат стаклене баште је повезан са процесом глобалног загревања,јер га поспешује.Наиме, као и у правим стакленим баштама,задржава се топлота,али не у засадима поврћа ,већ у земњиној атмосфери : Сунце загрева земљу из свемира, и његова топлотна енергија пролази кроз атмосферу и подиже температуру на површини земље.Земља апсорбује добар део сунчевог зрачења и топлоте.Ипак,у нормалним околностима,један део зрачења и топлоте се одбија назад.Одређена количина гасова у атмосфери делимично спречава ово накнадно одбијање топлоте. Такав природан ефекат стаклене баште омогућује да земља ипак не буде хладно место,чинећи је погодном за живот.Проблем настаје када се због загађења изазваног људском активношћу повећа концентрација гасова у атмосфери (ови гасови не настају природним путем), који радикализују ефекат стаклене баште, и подижу ниво загрејаности површине планете до штетног нивоа.
Е.Гиденс."Социологија" - Ц.И.Д.2007.стр.636,637,638.
У колико се фаза одвија демографска транзиција и описати их укратко?
Демографска транзиција се одвија у три фазе.
-Прва фаза: услови карактеристични за традиционална друштва,стопе наталитета и морталитета су изузетно високе,где је највише изражена смрт одојчади.
-Друга фаза:почиње почетком 19. века,фаза са великим варијацијама,долази до опадања стопе морталитета,фертилитет је и даље висок,карактерише је значајан пораст становништва.
-Трећа фаза:дешава се у време индустријског развоја,стопе наталитета опадају до нивоа када становништво постаје поново стабилно.
(Е.Гиденс 2003:622)
Идеја о одрживом развоју подразумева два концепта: еко-ефикасност и еколошку модернизацију. Обајснити ова два концепта.
Еко-ефикасност се односи на развојне технологије које помажу привредни раст, али уз минимално угрожавање животне средине. Са друге стране еколошка модернизација тврди да употреба еко-ефикасне технологије може да доведе до удруживања привредног раста и идејама заштите животне средине. Еколошка модернизација заговара принцип рециклирања, тј. прераде отпада. На овај начин отпад постаје ресурс за индустријску производњу.
(Е. Гиденс 2005: 646)
Из ког разлога појединачне компаније и целокупне индустрије следе политику звану ''нулти отпад'' ?
Следе из разлога, што ''нулти отпад'' представља потпуно рециклирање отпадних производа, који даљом прерадом примају нови изглед и користе се даље у друге сврхе у индустрији. Тако да отпад не представља више само штетно гомилање материјала, већ и ресурсе у индустрији.
(Е. Гиденс, 2003: 647)
Који су разлози високог природног прираштаја мање развијених земаља?
Због увођења савремене медицине као и хигијенских мера долази до смањења морталитета, али због традиционалних вредности, религијских уверења итд. фертилитет и даље остаје висок. Због тога у тим друштвима преовлађује младо становништво. То продужава проблем високе стопе рађања јер и у случају да стопе фертилитета нагло падну, доћи ће до повећања броја девојака које су способне да рађају те ће се популациони ниво и поред тога одржати на стопи која ће бити изнад нуле.
(Гиденс,2003:619-622)
Додала бих само на који начин то религија и традиционално схватање породице утичу на висок природни прираштај ових земаља.
Многе религије као што су ислам и хришћанство оштро осуђују мере контроле популације или подстичу рађање све већег броја деце.
Традиционалне породице у конзервативнијим друштвима децу посматрају и као радну снагу на сеоским домаћинствима,па се тако одлучују за већи број деце.
(Гиденс,2003:622)
Због чега је животна средина предмет проучавања социолога?
Због тога што су модерна индустрија и технологија настале у оквиру друштвених институција, самим тим је и порекло нашег утицаја на природу друштвеног карактера. Да би се животна средина заштитила од даљег загађења потребно је да дође до друштвених и технолошких промена.
Шта је стопа прираштаја?
Стопа прираштаја је показатељ динамике промене становништва. Обрачунавање стопе прираштаја обавља се једном годишње и представља разлику између стопе наталитета и стопе морталитета. Стопа прираштаја може бити негативна, што значи да долази до опадања броја становника, као што је случај у већини развијених земаља, или пак позитивна, када је број становника у порасту, што је ситуација код земаља у развоју.
(Гиденс, 2007:618)
Колики је утицај човека на природни свет?
Од самих почетака обраде земље,пре више хиљада година људска бића оставила су свој печат на природу.У самом почетку постојала су разна ловачка друштва која су живела од природе тј.од онога што је такво окружење обезбеђивало.Појавом земљорадње сутуација се нагло побољшала. Данас је човекова агресија на природно окружење тако интезивна,да се може рећи да готово и нема природних процеса на које човекове активности не утичу.Еколошка питања не односе се само на то како да на најбољи начин третирамо и спречимо угржавање животне средине укључујући и све чешће индустријске катастрофе него и на сам начин живота у индустријализованим друштвима.
(Е.Гиденс 2007,624-625)
- Која су предвиђања у вези становништва везана за развијене и неразвијене земље?
Већина земаља у развју ће проћи кроз процес демографске транзиције, што ће довести до пораста броја становника, будући да ће стопе морталитета опасти.
У развијеним земљама које су већ прошле кроз процес демографске транзиције, доћи ће до опадања броја младих и повећања броја старијег стаовништва. То ће имати економске и друштвене последице. Доћи ће до притиска на социјалне и здравствене службе. Такође, повећање броја старијег становништва ће том слоју обезбедити политичку моћ.
Шта представља појам "фекондитета"?
Фекондитет представља потенцијални број деце који жена може да роди.Научно је доказано да,пре свега свака здрава жена, може сваке године да рађа у оном периоду када је у стању да зачне.
(Гиденс,2007:618)
Допунила бих пост колегинице Ане Кукуриди, везано за питање о демографским транзицијама.
Неки виде могући узрок друштвених немира у наглом повећању становиштва током следећег века, нарочито у земљама у развоју које пролазе корз процес транзиције. Промене у привреди и на тржишту могу довести до смањења послосвних могућности, самим тим долази до миграције становника руралних подручја у веће градове, што резултира њиховим ширењем, угрожаваљу животне средине, подложност болестима, преоптерећеној инфраструктури, повећаној стопи криминала, бесправно подигнутих насеља и све већем броју сиромашних. Наравно, најлогичније код пораста становништва јесте и појава и глади и несташице (у свету већ живи 830 милиона људи који пате од глади).
(Гиденс:2007,623,624)
Који су извори података у демографији и шта су њихови недостаци?
Два главна извора података су: попис и статистика.
Попис је свеобухватно истраживање становништва које спроводи држава на сваких десет година. Оно обухвата целу територију државе која га спроводи.
Статистике се баве демографским процесима (рађање, умирање, миграције...). Оне увиђају правилности које важе за велики број случајева и спроводе се много чешће него пописи.
Недостатак ових извора података јесте њихова непрецизност. Многи људи као што су имигранти, роми или бескићници нису евидентирани у званичним статистикама. Такође, у неким случајевима људи дају и не дају релевантне податке о себи. Узимајући све ово у обзир, морамо статистичке податке прихватати са резервом јер нису довољно свеобухватни и релевантни.
(Хараламбос,2002:617)
До којих штетних последица може довести глобално загревање?
Штетне последице глобалног загревања су:
-Подизање нивоа мора (глобално загревање може да доведе до отапања поларних ледених капа и до загревања и ширења океана; глечери и ледници се топе и долази до подизања нивоа мора),
-Претварање плодног тла у пустињско (глобално загревање може да допринесе томе да се велике површине плодног земљишта претворе у пустиње),
-Ширење заразних болести (глобално загревање може проузроковати да се неки организми попут комараца, који преносе заразне болести (маларија, жута грозница) појаве у земљама у којима их до тада није било или да се појављују кад им није сезона),
-Лоше жетве (ако би се процес глобалног загревања наставио дошло би до опадања пољопривредних приноса у већини најсиромашнијих области света),
-Промене климатских образаца (глобално загревање може да поремети климатске обрасце који су релативно стабилни већ хиљадама година).
(Гиденс, 2007: 637;638)
У ком смислу генетска модификација може бити корисна за целокупну светску популацију, а у ком смислу штетна?
Примена генетског инжењеринга приликом производње хране у великој мери би могла решити проблем несташице хране, а самим тим и смањити број гладних и неухрањених људи на свету, који данас достиже цифру од преко 800 милиона. Генетском модификацијом би се поспешивао степен фотосинтезе, увећала количина усева, а такође и побољшао квалитет хране тако што би се производиле биљке са већим садржајем одређених витамина. Путем генетске модификације могу се произвести биљке које су отпорне на штеточине, те би и употреба пестицида или хербицида била у значајнијој мери смањена, а на тај начин би се и животна средина мање излагала загађењу. Екпериментишући техником укрштања људских и животињских гена, научници су успели да произведу органе који би се могли искористити за трансплатацију код човека и тако оштећено ткиво заменити здравим, а у неким случајевима и спасити живот. Приликом једног таквог успешног експеримента научници су успели да створе ухо налик људском на леђима пацова (http://www.dnevno.hr/techno/znanost/92245-znanstvenici-uzgojili-umjetno-ljudsko-uho-na-stakoru.html). С друге стране, генетска модификација изазива скептицизам јер је то техника која још увек није у потпуности истражена и проверена. Сматра се да модификована храна није безбедна јер може изазвати болести, алергије и друге потешкоће, а такође се не може са сигуношћу тврдити какав утицај могу имати генетски модификовани усеви на земљиште, околне пољопривредне културе, као и на животну средину уопште. Још једна негативна страна генетске модификације била би у томе што се тим знањем може манипулисати, као што је био случај са компанијом Монсанто која је намеравала да направи семе са геном ,,терминатор'' које би било плодно само годину дана. Вођене овом идејом, поједине компаније би могле знатно побољшати своје место на тржишту тако што би фармери сваке године били приморани да купују таква семена од њих.
(Гиденс, 2007:641-646)
Шта је непланско крчење шума и какав утицај има на људе и природну средину?
Непланско крчење шума је уништавање пошумљених области, обично сечом шума у комерцијалне сврхе. Најугроженије су тропске шуме које доприносе разноврсности живих бића и станиште су многих биљака од којих се добијају уља за израду лекова. Уништавање шума узрокује ерозије тла, поплаве, а касније и суше које имају велики утицај на живот људи. Непланским крчењем шума повећава се сиромаштво маргинализованих слојева становништва који ретко учествују у подели огромних прихода који се остварују од сече шума, као и сиромашних заједница које су раније биле у могућности да одржавају или допуне средства за живот помоћу шума.
(Гиденс, 2007: 633, 636)
Упоредите теорију о демографској транзицији и теорију малтузијанизама. У чему се огледају разлике ових теорија?
-Аутор малтузијанизма Томас Малтус је указао на то да је пораст становништва експоненцијалан, док резерве хране зависе од фиксних количина ресурса које се могу повећати само ако се обезбеди више обрадивог земљишта, што за исход има глад. Узете заједно глад, последице рата и куге, према Малтусу, делују као природно ограничење пораста становништва.
Теорија о демографској транзицији је у директној супротности са Малтусовим идејама. Ворен Томпсонова теорија истиче да привредни развој који је створио индустријализам кроз три фазе води до нове равнотеже у стабилности становништва. Прва фаза представља односе карактеристичне у већини традиционалних друштава то јест високе стопе наталитета и морталитета. Друга фаза дешава се онда када долази до опадања стопе морталитета док је стопа фертилитета и даље висока. Круг завршава трећа фаза у којој заједно са индустријским развојем стопе наталитета опадају до оног нивоа на којем је становништво поново стабилно.
(Гиденс:2003: 617, 622-623)
Објасни разлику између фертилитета и фекондитета.
Фертилитет представља број живорођене деце коју има просечна жена, а фекондитет представља потенцијалан број деце који жена може биолошки да роди. Физички је могуће да (здрава, нормална) жена, у периоду живота када је у стању да зачне, роди сваке године по једно дете. Стопа фертилитета зависи од земље до земље, неке религије подржавају рађање много деце, док се неке придржавају контоли рађања. У пракси, стопа фертилитета увек је много нижа од стопе фекондитета, због друштвених и културних фактора који ограничавају рађање.
(Гиденс,2003; 618).
Урлих Бек је први социолог који је употребио овај термин. У "ризичним друштвима" су, по њему, еколошки проблеми - друштвени проблеми, а не проблеми окружења као раније. Битна одлика ових друштава јесте да ризици не познају богатство, националност или друштвено порекло па тако представљају претњу свим друштвима.
(Гиденс, 2003: 636)
Шта је показао експеримент др.Арпада Пушаија , о генетски модификованој храни?
Др. Арпад Пуштаи направио је један експеримент,где је давао лабораторијском пацову да једе кромпир који је генетски модификован. Резултати су показали да је код пацова дошло до оштећења имунолошког система и успореног раста органа. Због резултата који је експеримент показао, др. Пуштаи је изразио велику забринутост због коришћења генетски модификоване хране. Ако генетски мидофикована храна има такав утицај на пацова, може имати сличне или горе последице на човека.
(Гиденс,2007: 644,645)
Какве су реакције на ризике од глобалног загревања?
Неки научници сматрају да ефекти глобалног загревања, о којима се најчешће говори, не постоје, а има и оних који тврде да се промене климе дешавају као последица природног кретања а не човековог деловања. Но данас је већински став у науци да услед ефекта стаклене баште заиста долази до глобалног загревања. Према извештају групе експерата из области проблема климатских промена из јануара 2000. температура Земље се у 20. веку повећала између 0.4 и 0.8 степени Целзијуса. Глобално емитовање угљен-диоксида се повећава огромном брзином,нарочито у развијеним индустријализованим земљама, али све више и у земљама у развоју. У Кјоту је 1997. ступио на снагу споразум (протокол из Кјота) који је предвиђао да се до 2010. смањи испуштање гасова који доводе до ефекта стаклене баште. Индустријализоване државе су постигле консензус око тога да смањење емисије гасова буде између 20% и 40%. Но, не изгледа вероватно да ће потписнице споразума остварити ове циљеве а има научника који сматрају да су и сами задати циљеви недовољни и да је потребно да смањење емисије гасова буде између 70 и 80 процената.1999. европски министри су се сложили да прихвате глобалну стратегију чија примена би довела да ниво угљен-диоксида не пређе ниво 550 честица по милиону. Захваљујући овоме емитовање гасова неби било више од 25% у односу на садашње нивое, а дошло би и до смањења у већој мери. Ово би омогућило да чак две милијарде људи буде поштеђено од великих катастрофа као што су поплаве и несташице хране и воде.
Но, клима је врло сложен феномен и јако је тешко доносити прогнозе како око предвиђања катастрофа тако и око ефикасности решења.
Око ког питања најчешће кореспондирају социологија и демографија?
Око могућих проблема условљеним превеликим порастом светског становништва, као и што ефикаснијим решењима за исте.
(Гиденс, 2007: 616-617)
На шта се односе концепти еко-ефикасности и еколошке модернизације? Дати један пример.
Односе се на развојне технологије делотворне за остваривање привредног раста, уз минималне штете по животну средину.
Пример: доказано је да је много јефтиније произвести новински папир од рециклираног папира, него од дрвне целулозе.
(Гиденс, 2007: 646-647)
Шта подразумева појам потрошње?
Појам потрошње подразумева добра, услуге, ресурсе и енергију коју користе људи, институције и друштва.
(Гиденс,2005:627).
На шта се односи еко-ефикасност?
Еко-ефикасност се односи на технологије које обезбеђују привредни раст уз минимално угрожавање животне средине.
(Гиденс,2005:646).
Шта су генетски модификовани организми?
- Генетски модификовани организми настају техником укрштавања гена. Сама појава генетски модификованих организама требало би да допринесе квалитету пољопривредних производа и отпорности на болести разних биљака.
(Гиденс: 2007, 642,643)
Употпунио бих одговор на питање шта су ГМО.
Поред тога што се користе да би се побољшао квалитет прехрамбених производа у виду утицања на генетски састав ради повећања степена фотосинтезе коју врши биљка и самим тим производње већих количина усева која би по многима била решење кризе глади и неухрањености у сиромашним подручјима земље, ради повећања витаминског садржаја у организму и ради отпора на пољопривредне хербициде, генетска модификација прехрамбених производа је изазвала једну од највећих глобалних контроверзи у досадашњем току 21. века због потенцијалних ризика у прихватању технологије која није била тестирана. До општег неодобравања јавности дошло је када је шкотски генетичар Др.Пуштаи на пацовима тестирао штетне последице конзумирања генетски модификованог кромпира и добио резултате који су указали да је дошло до знатних оштећења имунолошког система и успореног раста појединих органа тестираних пацова.
Шта се дешава са порастом броја становника у индустријским државама?
Шта представља појам "стопа смртности одојчади"?
- Стопа смртности одојчади представља однос између броја умрле одојчади која умру пре него што напуне годину дана и броја живорођене деце у години посматрања.
(Гиденс, 2007:618)
Sta je demografska tranzicija?
Demografi cesto oznacavaju promene vezane za odnos nataliteta imortaliteta u industrijalizovanim zemljama,od 19. veka naovamo,kao demografsku tranziciju.Pojam je prvi uveo Voren S. Tomson.
Надовезао бих се на питање колегинице Ирене Минић у вези идеје границе раста, с питањем Који су недостаци извештаја "Границе раста" које је објавио Римски клуб?
Основни недостатак овог извештаја је што није узео у обзир способност људи да реагују на еколошке изазове технолошким напретком или политичким средствима. Такође, истицали су критичари, тржиште делује ограничавајуће, ако се неки ресурси претерано експлоатишу. Тако нпр. ако магнезијум постане редак, његова ће цена порасти, а самим тим он се више неће толико експлоатисати, а произвођачи би могли пронаћи начин да га мање користе, како би уштедели у процесу производње.
Због чега је стопа рађања у мање развијеним земљама висока и које су последице тога?
1.Због увођења савремене медицине и хигијенских мера је дошло до наглог пада морталитета.
2. Фертилитет је висок у мање развијеним државама јер су се задржали традиционални ставови у погледу величине породице.
3. У мање развијеним друштвима, што више деце значи што више радне снаге.
4. Неке религије се противе контроли рађања или подржавају рађање много деце.
Последица високе стопе рађања у мање развијеним земљама је измена у старосној структури становништва и увођење програма контроле раста становништва.
(Гиденс, 2007:619,622)
Како се дефинише морталитет, а како општа стопа морталитета?
Морталитет је укупан број умрлих особа у једној популацији.
Општа стопа морталитета представља број умрлих лица на хиљаду становника у току једне године.
(Гиденс, 2003: 618)