Становништво и еколошка криза Population and ecological crisis

 
 
Picture of Milica Pavlovic
Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године, у ''Нови свет је могућ'', аутори Дуња и Љубодраг Симоновић
by Milica Pavlovic - Tuesday, November 25, 2014, 8:30 PM
 

Писмо које је индијански поглавица написао и послао председнику САД Пирсу, настало је из разлога, што је амерички председник желео да откупи земљу, на којој су живела индијанска племена. Поглавица у писму наводи шта за њега представља сопствена земља, и како је он види. Говори о томе како се људи из његовог племена опходе према својој земљи, и како би, у случају да постане њихова, бели људи, како их он назива, требали да се односе према њој.

''Како се може купити или продати небо или топлина земље. Тако нешто потпуно нам је страно. Ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде. Па како их можемо продати или купити'' (поглавица Сијетл, цитирано према: Дуња и Љубодраг Симоновић, 2007)?

Поглавица сматра да човек не може бити власник природе, и не може ''трговати'' природом. Он живи на земљи, равноправно са свим осталим становницима, и она није његово власништво, да би он имао права да одлучује о њеној судбини. Такође, сматра да је бели човек похлепан, јер се према небу и земљи понаша као према стварима које могу да се купе.

''Део смо земље, и она је део нас. Мирисне траве су нам сестре. Јелени, пастув, велики орао – то су наша браћа. Стеновити врхови, сточни пашњаци, топло понијево тело и човек – све то припада истој породици'' (поглавица Сијетл, цитирано према: Дуња и Љубодраг Симоновић, 2007).

Овде видимо да је у природи све међусобно повезано. Да она функционише као једна огромна породица, где би сваки члан требао да се придржава правила која владају у њој. И да човек биљке и животиње треба да посматра као равноправне чланове природе, јер оне то и јесу.  Без обзира на боју коже, требало би да сви људи буду једнаки, и да имају једнака права, како у природи, тако и у друштву.

''Знам да нас бели човек не разуме. Њему је један део земље исто што и било који други. Он је странац што дође ноћу и одузме земљи све што му треба. Земља му није брат – већ непријатељ'' (поглавица Сијетл, цитирано према: Дуња и Љубодраг Симоновић, 2007).

Овде имамо поглед, и однос белог човека према земљи. Она за њега није светиња, и не сматра је својом породицом или пријатељем, као сто је то случај код црвеног човека. Њему је битно да задовољи своје потребе, без обзира да ли то иде на штету природи или не. Важно му је да поседује земљу у смислу моћи и богатства, а не зарад тога што она сама јесте, место где постоје природни ресурси, жива бића, екосистеми, итд.

''Највеће благо црвеног човека је ваздух. Све живо ужива исти ваздух – животиње, дрво и човек. Свима је тај ваздух потребан. Бели човек као да не опажа ваздух који удише. Попут неког ко је дуго на самрти, неосетљив је на смрад'' (поглавица Сијетл, цитирано према: Дуња и Љубодраг Симоновић, 2007).

Поглавица овде указује, како на важност чистог и здравог ваздуха, упоређујући га са највећим благом, тако и на целокупно природно богатство.  Сматра да се бели човек у потпуности адаптирао на загађен ваздух, који настаје као последица човекове активности. Бели човек се базира на друштво и друштвене потребе, занемарује природу и праве вредности.

''Земља не припада човеку – човек припада земљи. То добро знамо. Све је у међусобној вези, као што је породица крвљу сједињена. Све је повезано, није човек творац ткачницe живота, већ је само влакно у њој. Што учини са ткачницом – чини са собом'' (поглавица Сијетл, цитирано према: Дуња и Љубодраг Симоновић, 2007).

Човек није створио природу, већ она њега, тако да треба да се понаша у складу са основним природним начелима. Треба да пронађе баланс између природе и својих потреба, а не да се у потпуности осврће на себе, занемарујући природу. Тиме што наноси штету природи, у ствари, несвесно наноси и себи.

''Правом живљењу је крај. Почиње борба за опстанак'' (поглавица Сијетл, цитирано према: Дуња и Љубодраг Симоновић, 2007).

Извод из књиге ''Нови свет је могућ'', аутори Д. и Љ. Симоновић, Београд, 2007.

 

Picture of Vera Vratuša
Re: Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године, у ''Нови свет је могућ'', аутори Дуња и Љубодраг Симоновић
by Vera Vratuša - Saturday, November 29, 2014, 10:27 PM
 

Недељно саопштење  колегинице Милице Павловић посвећено двема верзијама писма индијанског поглавице Сијетл председнику САД (према књизи Други свет је могућ Дуње и Љубодрага Симоновићаи према интернет страници која оживљава домородачке корене северно-америчке визије, објављено је два дана пре предложеног рока (27. новембар у подне за закључну виртуелну дискусију о друге три теме према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1) и тиме заслужује похвалу.

Није за похвалу чињеница да осим честог формалног пропуста да се у списку референтне литературе на крају саопштења не помињу сви  библиографски подаци (оне који недостају, нпр. издавач, могу да се попуне претраживањем Виртуелне библиотеке Србије на адреси http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?ukaz=GETID и позајмљивањем штампаног издања књиге из библиотеке за проналажење страница на којима се налази цитирани или парафразирани делови текста), ово недељно саопштење одликује и недовољан напор да се саопштење самостално структурише на уводни, средишни део и закључак. Солидно одабрани цитати али пропраћени понекад неспретним препричавањем текста изворника пре и после цитата без упућивања на изворник (нпр. "Бели човек се базира на друштво и друштвене потребе..."), само механички следе један иза другог редоследом којим се појављују у изворнику.

Након исправљања формалних недостатака овог недељног саопштења, позивам пре свега аутора, и учеснике усо1 који су приказивали исти изворник и друге изворне текстове у оквиру теме посвеђене демографским и еколошким проблемима, али и све заинтересоване за ову тему да кроз виртуелну дискусију одговоре:

1) по чему се разликују две верзије поглавичиног писма;

2) заговорницима којих теоријских и методолошких социолошких становишта је ближи начин живота и поглед на свет "црвеног човека" с једне стране и "белог човека" с друге?

3) које су сличности и разлике у схватањима аутора анализираних изворних текстова о друштвеним изворима настанка, механизмима репродукције и будућности демографске транзиције и еколошке кризе?

Након дискусије о овим питањима и другим питањима које сами поставите, приступите узјаманом оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме и у оквиру других недељних тема које вас занимају, у циљу што темељитије припреме за полагање коликвијума, писање семинарског рада и његове одбране на испиту.

Picture of Milica Pavlovic
Re: Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године, у ''Нови свет је могућ'', аутори Дуња и Љубодраг Симоновић
by Milica Pavlovic - Tuesday, December 23, 2014, 9:58 PM
 

Првенствено се две верзије писма разликују, по томе што је у првој верзији Сијетл име племена, а у другој име индијанског поглавице. А, такође, и по податку, да је писмо из 1854. године, како се наводи у првој верзији, односно из 1855. године, како гласи у другој. У другој верзији, а што се не наводи у првој, поглавица говори о томе да је Бог један за све људе, и да његови људи и он то знају, а да ће ''бели човек'' то тек да открије. Још додаје, да би можда и разумели ''белог човека'', када би знали шта су његови снови, и како он учи своју децу. Сматра да ће духови његових људи остати у шумама земље, јер они воле своју земљу. И на крају ове верзије, закључује да људи који буду живели на тој земљи, треба да је воле и поштују, као што је и сам Бог воли.

Демографска транзиција представља промене у односу наталитета и морталитета у индустријализованим земљама. Овај појам је први употребио Томпсон, и описао га кроз три фазе. У првој фази, број становника се не повећава знатно, јер су наталитет и морталитет једнако заступљени. У другој, долази до раста броја становника, јер се смањује морталитет, а повећавају наталитет и фертилитет. У последњој фази, са порастом индустријског развоја, долази до опадања стопе наталитета до нивоа на ком је становништво стабилно. Демографска транзиција истиче да привредни развој који је створио индустријализам, заправо води до нове равнотеже у стабилности становништва.

Пошто се налазимо на почетку новог века, не можемо да предвидимо шта следи у наредних сто година. Да ли ће то бити период обележен мирним друштвеним и привредним развојем, или умножавањем глобалних проблема, које човек неће бити у стању да реши. Можемо закључити да савремена индустрија, технологија и наука нису до краја корисне, с обзиром на последице које производе. Свет у коме живимо много је богатији и насељенији, него што је то био случај раније, а опет, као да над њим лебди еколошка катастрофа.

(Гиденс, 2007: 622, 623, 646)

Picture of Milica Pavlovic
Re: Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године, у ''Нови свет је могућ'', аутори Дуња и Љубодраг Симоновић
by Milica Pavlovic - Friday, January 9, 2015, 8:19 PM
 

Поштована професорка, у наставку ћу исправити навођење литературе на крају саопштења.

Литература: Симоновић Д., Симоновић Љ., Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године, ''Нови свет је могућ'', Ауторско издање, 2007.

Picture of Svetlana Petkovic
Re: Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године, у ''Нови свет је могућ'', аутори Дуња и Љубодраг Симоновић
by Svetlana Petkovic - Saturday, January 10, 2015, 4:08 PM
 

Недељно саопштење колегинице Милице Павловић је, поред евентуалних формалних пропуста на које је професорка указала, сасвим солидно и заслужује највишу оцену, оцену 10 за уложен труд. Примећујем и да је колегиница допунила рад својим одговорима на постављена питања што је такође за похвалу. 

Picture of anastasija pakai
Re: Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године, у ''Нови свет је могућ'', аутори Дуња и Љубодраг Симоновић
by anastasija pakai - Saturday, January 10, 2015, 9:16 PM
 

У недељно саопштење колегинице Милице Павловић и његову допуну види се да је уложено много труда и зато оно не садржи формалне и садржинске недостатке. Пошто сматрам да се тај труд исплатио, заслужује оцену 10.

Picture of Tamara Milovanovic
Re: Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године, у ''Нови свет је могућ'', аутори Дуња и Љубодраг Симоновић
by Tamara Milovanovic - Saturday, January 10, 2015, 5:13 PM
 

Koleginica Pavlovic je svojim opsirnim saopstenjem,solidnim odabirom citata i objasnjenja istih i ulozenim trudom,kao i ispravkama,zasluzila najvecu ocenu,10.

Picture of Marija Đurić
Re: Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године, у ''Нови свет је могућ'', аутори Дуња и Љубодраг Симоновић
by Marija Đurić - Saturday, January 10, 2015, 7:26 PM
 

Јако интересантан одабир цитата. Оно што је по мом мишљењу најбитније, примећује се труд који је колегиница уложила да одговори на питања и исправи неке делове свог недељног саопштења. Све похвале, 10!

Picture of Bogdan Djordjević
Re: Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године, у ''Нови свет је могућ'', аутори Дуња и Љубодраг Симоновић
by Bogdan Djordjević - Saturday, January 10, 2015, 4:33 PM
 

Недељно саопштење колегинице Милице Павловић постављено је у року и одликује га солидан одабир цитата. Иако је било пропуста, попут изостанка структурисања на уводни део, разраду и закључак, за сваку похвалу је труд колегинице да детаљно одговори на додатна питања која је професорка поставила и зато заслужује највишу оцену - 10.

Picture of Natalija Niketic
Re: Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године, у ''Нови свет је могућ'', аутори Дуња и Љубодраг Симоновић
by Natalija Niketic - Saturday, January 10, 2015, 5:56 PM
 

Колегиница Павловић Милица је писала о једној несумњиво интересантној теми, па ми читање њеног рада није било ни мало заморно. Испунила је поред тога и све формалне и садржнске критеријуме, зато оцена 10.

Picture of Jana Perovic
Re: Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године, у ''Нови свет је могућ'', аутори Дуња и Љубодраг Симоновић
by Jana Perovic - Saturday, January 10, 2015, 7:28 PM
 

Tema je jako zanimljiva a rad ispunjava sve kriterijume. Ocena 10.

Picture of Kristina Ilić
Re: Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године, у ''Нови свет је могућ'', аутори Дуња и Љубодраг Симоновић
by Kristina Ilić - Saturday, January 10, 2015, 9:24 PM
 

С обзиром да је тема изузетно интересантна, сам одабир цитата савршено одговара, сматрам да је успешно испунила своју предиспитну обавезу. Оцена 10.

Picture of Emilija Rasic
Re: Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године, у ''Нови свет је могућ'', аутори Дуња и Љубодраг Симоновић
by Emilija Rasic - Saturday, January 10, 2015, 9:56 PM
 

Дивно је када се барем мало потрудимо и употпунимо или исправимо нешто што смо погрешили. Оцена 10.

Picture of Natalija Stojičić
Re: Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године, у ''Нови свет је могућ'', аутори Дуња и Љубодраг Симоновић
by Natalija Stojičić - Saturday, January 10, 2015, 11:10 PM
 

Занимљива тема, али ништа мање занимљив рад. Ако узмемо у обзир и труд колегинице да исправи своје недостатке, оцена је чиста 10.

Picture of Ninoslav Gajic
Re: Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године, у ''Нови свет је могућ'', аутори Дуња и Љубодраг Симоновић
by Ninoslav Gajic - Sunday, January 11, 2015, 2:23 AM
 

Колегиница је уложила знатан напор и пре свега, усвојила критике и одговорила на постављена питања. Изузетно занимљив садржај изворног текста, јасно објашњен, концизан, стога све похвале колегиници уз предлог максималне оцене 10. 

Picture of Nebojša Đorđević
Re: Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године, у ''Нови свет је могућ'', аутори Дуња и Љубодраг Симоновић
by Nebojša Đorđević - Sunday, January 18, 2015, 9:16 PM
 

Колегиница Павловић је веома добро одговорила на необичну тему, тако да би моја оцена била 10.