Друштвена девијантност - Social Deviance

 
 
Picture of Jovana Zivkovic
Мертон, Роберт Аномија и друштвена структура
by Jovana Zivkovic - Monday, November 24, 2014, 8:13 PM
 

Мертон је сматрао да је најбитније проучити шта је то што појединце у друштву вуче да се понашају у складу са циљевима друштва и дозвољеним средствима, којима се ти циљеви испуњавају јер према функционалистима, друштвена стуктура одређује људско понашање (Мертон, 1999:327,328).

„Норме и морални императиви не коинцидирају нужно с техничким или дјелотворним нормама. Многи се поступци, који су за неке појединце најдјелотворнији при постизању жељених вриједности (примерјице: крађа, протузаконита опскрба петролејом, превара), издвајају из институционализирана оквира допуштена понашања. Избор је средстава ограничен законским нормама (Мертон, 1999:328).

Овај цитат нам говори да циљеви који се постављају у друштву често нису достижни легитимним средствима (легитимна средства су она средства која су законом одређена). Односно, друштвени поредак поставља високе циљеве а људи се налазе на различитим положајима у друштву и самим тим немају једнаке могућности.

„Технички најизведљивија (најкориснија, најдјелотворнија) процедура,без обзира да ли је законита или није, бит ће претпостављена институционализирану понашању. Како се тај процес наставља, могућност интеграције друштва постаје готово немогућом, а затим слједе и аномије“ (Мертон, 1999: 330). 

Мертон види аномију као несклад између друштвених циљева и средстава. Ако посматрамо која су средства за постизање циљева најбоља, онда се не поставља питање да ли је то законито или не и ако се настави коришћење незаконитих средстава то може довести до појаве аномије у друштву.

Мертон је сматрао да је преступничко понашање природна реакција појединца на ограничења које намеће друштво. Он је разликовао пет могућих реакција на тензију која постоји између вредности и норми (Мертон, 1999: 331).

Конформитет је најчешћа реакција. Конформисти прихватају општепризнате вредности и уобичајена средства за њихово испуњење, без обзира на то да ли доводе до успеха или не (Мертон, 1999: 332).

Иновација - иноватори настављају да се придржавају друштвено прихваћених вредности, али користе нелегитимна средства за њихово испуњење. Тај пут ће углавном изабрати људи нижег положаја, јер њима злочин обећава већу награду од легитимних средстава (Мертон, 1999: 333).

Ритуализам - ритуалисти се придржавају законских средстава, али напуштају општеприхваћене вредности. Правила се поштују ради њих самих без икаквог ширег циља. Ритуалисти се сматрају девијантним због тога што напуштају те заједничке вредности (Мертон, 1999: 333).

Повлачење (узмак) је најређи облик  реакције. Ту спадају људи који су потпуно одустали од борбе и истовремено одбацују и друштвене циљеве и средства за њихово испуњење. Ти људи су свесни тога да се не могу борити и због тога се одвајају од друштва и прихватају свој неуспех (Мертон: 1999: 332). Како је Мертон дословно рекао: „Механизми бијега израстају из непрестаних пораза у жељи да се циљ постигне допуштеним поступцима и из немогућности да се усвоје недопуштена средства поради урођених ограничења и институционализираних принуда које не оспоравају истицање постигнућа циља. Конфликт се разрјешује елиминацијом оба елемента (обију група елемената), тј. и циљева и средстава (Мертон, 1999:333). 

Побуна - бунтовници одбацују и друштвене вредности и средства за њихово постизање, али их замењују новим вредностима и средтвима којима реконструишу друштво (Мертон, 1999: 333).

Из свега овога можемо видети да по Метону девијантно понашање проистиче из културе и структуре друштва, односно девијантност је производ економских неједнакости и неједнаких могућности свих чланова друштва. Ако се осврнемо на обавезну литературу (девијантност - функционалистичка перспектива), можемо увидети да је Мертонова теорија изложена бројним критикама: неки аутори сматрају да није до краја спровео анализу, није размотрио ко доноси законе (одређује легитимна средства) и ко од њих има корист, он полази од тога да у друштву постоји морални консензус и да  људи скрећу са правог пута због структуралног притиска, не разматра то да су неки људи жртве аномије а не постају злочинци, Мертон не објашњава политички мотивисане злочинце и преувеличава злочин радничке класе а подцењује злочин средње класе (Хараламбос, 2002: 355,356).

Свакако се Мертоновим радом не може објаснити сваки злочин, али треба се узети у обзир период настанка овог дела (половина 20. века). Са новим временом јавља се потреба модернизације ове теорије.

Мертон, А., Аномија и друштвена структура у Кувачић, И, Функционализам у социологији, 1999, Загреб

Хараламбос, Социологија, Голден маркетинг, 2002, Загреб

 


   

Picture of Vera Vratuša
Re: Мертон, Роберт Аномија и друштвена структура
by Vera Vratuša - Sunday, November 30, 2014, 2:37 PM
 

Недељно саопштење  колегинице Јоване Живковић посвећено Мертоновом тексту "Аномија и друштвена структура" из зборника Функционализам у социологији који је приредио Иван Кувачић, објављено је преко три дана пре предложеног рока (27. новембар у подне за закључну виртуелну дискусију о друге три теме према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1) и тиме заслужује сваку похвалу. С обзиром да је ово недељно саопштење објављено у оквиру форума посвећеног упутствима за писање недељних саопштења, преместићу га у одговарајући тематски форум ради концентрисања дискусије о истој теми на једном месту.

За похвалу је и чињеница да ово недељно саопштење садржи само мању формлну грешку  - у списку релевантне коришћене литературе недостаје  библиографски податак о издавачу примарног извора за ово саопштење Излагање је јасно структурисано и аутор ни једном није пао у искушење да приликом коментарисања одабраних цитата репрезентативних за већину аспеката Мертоновог схватања аномије само преписује или препричава анализирани текст без коректног упуђивања на изворник.

Основни, истовремено формални и садржински приговор који може да се упути и овом недељном саопштењу, јесте одсуство закључка.  Стога позивам пре свега  аутора овог недељног саопштења  и друге учеснике усо1 задужене за исти текст и за исту недељну тему , као и све заинтересоване за ову недељну тему,  да продискутују:

1) да ли се у тексту "Аномија и друштвена структура"  Мертон доиста пре свега бави питањем "шта је то што појединце у друштву вуче да се понашају у складу са циљевима друштва и дозвољеним средствима којима се ти циљеви испуњавају", и да ли је исправно употребљен израз "легитиман" за означавање "средстава која су законом одређена", као што то сугерише и чини аутор у овом саопштењу?

2) које поједностављујуће тезе о функционалистичкој теорији из уџбениче литературе доводи у питање упознавање са изворним Мертоновим текстом?

3) које су сличности и разлике у теоријском и методолошом приступу одређењу кључног појма девијантности и криминала, објашњењу и разумевању друштвених узрока појаве и репродукције девијантности и злочина, као и  изричитом или само имплицитном заговарању практичних мера за не/мењање затеченог стања одступања друштвеног деловања људи од моралних и законских норми?

Након дискусије о овим и другим питањима које сами поставите, приступите узајамном оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме и у оквиру других недељних тема које вас занимају, у циљу што темељитије припреме за полагање коликвијума, писање семинарског рада и његове одбране на испиту.

Picture of Jovana Zivkovic
Re: Мертон, Роберт Аномија и друштвена структура
by Jovana Zivkovic - Tuesday, December 2, 2014, 12:42 PM
 

Поштована професорка, пре свега бих хтела да се извиним што моје саопштење није постављено на одговарајућем месту на форуму. Ја сам прво написала своје саопштење у оквиру одговарајућег тематског форума, али када сам хтела да га поставим писало ми је да је форум тренутно преоптерећен, да то тренутно не могу да урадим и да сачекам неколико секунди, након чега сам била излогована са форума и када сам се поново пријавила мог текста више није било. Због тога сам га касније откуцала на месту где су упутства за писање саопштења.

Сада ћу обратити пажњу на ваше сугестије.

Закључак: Мертон је своју теорију девијантности применио у објашњавању делинквентног понашања младих из нижих друштвених слојева, који су незадовољни својим положајем, нису им доступна дозвољена средства за остварење циљева, због чега они прибегавају недозвољеним средствима. Заправо, тим припадницима нижег слоја се приписује већина злочина и сматра се да увек већина чланова друштва тежи неким високим, материјалним циљевима, што не мора увек бити тако. Такође, и припадници виших слојева почињавају злочине, што нам заправо говори да се не треба стављати увек акценат на материјалне чиниоце и да је девијантност заступљена у свим слојевима друштва.  

1) Што се тиче легитимних средстава, под тим појмом сам подразумевала средства за постизање успеха која обухватају самодисциплину и савестан рад. Што би значило да људи који се труде и много раде могу успети. Односно, оно што је дозвољено се посматра кроз законе, па се због тога користи легитимно. Али са друге стране, постоје понашања која се не тичу закона већ друштвених норми. На пример, не може нико мене да пријави ако ја не желим да славим своју славу, то није у складу са мојим обичајима, али није законски кажњиво.

2) Мертон је функционалиста, али одређене тезе функционалистичке теорије се не поклапају са његовим радом. Функционалисти истичу значај моралног консензуса, да заједничке вредности производе заједничке циљеве, али такође неки аутори говоре да девијантност може бити и корисна.

На пример, Диркем говори како је злочин неизбежан и нормалан догађај у сваком друштву. Злочин постоји у свим друштвима, само што је његова стопа већа код модерних, индустријализованих друштава. Људи су изложени различитим утицајима и самим тим не могу бити сви једнаки. Злочин не само што је неизбежан већ може бити и функционалан, а дисфункционалан постаје када му је стопа превише висока или ниска. Заправо да би  у друштву дошло до промена оно што је јуче било девијантно данас мора постати нормално. Те лоше ствари треба да буду у свести људи јер онда они могу да виде шта људи усуђују па да се онда они не понашају тако. Онда се поставља питање чему онда служи казна ако је злочин неизбежан? Диркем каже, да казна постоји да би се постигла мера, а не да би се злочин одстранио из друштва. Односно, здравом друштву су потребни и злочин и казна, због тога што је и једно и друго неизбежно, и једно и друго је корисно (Хараламбос, 2002:353,354).

Коен је говорио да су неки облици девијантности нормалан одговор на поједине околности и да девијантност може бити корисна на тај начин што нам може показати да неки део друштва не функционише добро (Хараламбос, 2002:354).

По мени, Мертон је неко ко сматра да се злочин треба одстранити из друштва и да друштво треба толико да се отвори да може свако да уради шта пожели, па да онда нема потребу за нелегитимним стварима.    

Picture of Stefan Pljevaljcic
Re: Мертон, Роберт Аномија и друштвена структура
by Stefan Pljevaljcic - Tuesday, December 23, 2014, 5:49 PM
 

Рад колегинице Живковић је, по мом мишљењу, одличан, јер је уредан и добро осмишљен.

Picture of Stefan Pljevaljcic
Re: Мертон, Роберт Аномија и друштвена структура
by Stefan Pljevaljcic - Friday, January 9, 2015, 8:41 PM
 

Оцена:10.

Picture of Nenad Pivaš
Re: Мертон, Роберт Аномија и друштвена структура
by Nenad Pivaš - Saturday, January 10, 2015, 6:57 PM
 

Добро осмишљено недељно саопштење, слажем се апсолутно са оценом професорке самим тим оцена коју дајем је 10.

Picture of Dusica Eric
Re: Мертон, Роберт Аномија и друштвена структура
by Dusica Eric - Saturday, January 10, 2015, 7:07 PM
 

 Колегиница Јована се потрудила да нам приближи кључне појмове за ову тему. Сматрам да колегиница заслужује максималну оцену јер је употпунила свој рад одговорима на професоркина питања и истовремено побољшала свој рад додавши му закључак. 

Picture of Marija Zivkovic
Re: Мертон, Роберт Аномија и друштвена структура
by Marija Zivkovic - Saturday, January 10, 2015, 8:01 PM
 

Све похвале за колегиницу Живковић која је успела да нам приближи још више Мертоново схватање девијантности преко цитата и њихове анализе. Оцена: 10

Picture of Teodora Petkovic
Re: Мертон, Роберт Аномија и друштвена структура
by Teodora Petkovic - Saturday, January 10, 2015, 8:26 PM
 
Колегиница Живковић је користећи своје мишљење успела да нам приближи тему којом се Мертон бавио и због тога мислим да је заслужила оцену 10.
Picture of Emilija Popovic
Re: Мертон, Роберт Аномија и друштвена структура
by Emilija Popovic - Saturday, January 10, 2015, 10:04 PM
 

Сматрам да је и првобитна верзија била заиста беспрекорна, није било потребе за исправком. Евентуални по мом мишљењу садржајни недостатак би био мањак самосталног закључивања. Оцена: 10

Picture of Andrea Drljevic
Re: Мертон, Роберт Аномија и друштвена структура
by Andrea Drljevic - Saturday, January 10, 2015, 10:09 PM
 

Колегиница је успела одлично да одговори на тему, а уз то је рад пажљиво и осмишљен. Оцена: 10

Picture of Nevena Zivanovic
Re: Мертон, Роберт Аномија и друштвена структура
by Nevena Zivanovic - Saturday, January 10, 2015, 11:20 PM
 

Vidi se da se koleginica zaista potrudila da nam na najbolji moguci nacin predstavi svoje nedeljno saopstenje. Bilo je prijatno procitati ovakav rad. Ocena: 10 

Picture of Sanja Zivotic
Re: Мертон, Роберт Аномија и друштвена структура
by Sanja Zivotic - Saturday, January 10, 2015, 11:43 PM
 

Рад колегинице Живковић је веома добро приказан. Цитати су добро и јасно објашњени. За похвалу је такође и то што је колегиница одговорила на питања и поправила недостатке у саопштењу на које јој је професорка указала.

Picture of Sanja Zivotic
Re: Мертон, Роберт Аномија и друштвена структура
by Sanja Zivotic - Saturday, January 10, 2015, 11:54 PM
 

Оцена: 10.