Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

 Поштована професорка извињавам се због свих грешака у мом недељном саопштењу и због кашњења при исправљању истих.Покушаћу да одговорим на ваше сугестије.

Увод:

Рајт Милс је био један од водећих америчких социолога,широко познат у науци.До свог угледа међу социолозима долази на основу своје најбитније особине-он је био другчији од највећег броја америчких социолога свог доба.Другачији у смислу да се приближавао схватању које је владало у тзв."класично европској социологији".Да би се добила тачна слика правог значења Милсовог рада на социологији,потребно је изнети његове црте као социолога,а затим показати на конкретним примерима  како је схватао социологију у пракси и у теорији.Најбитнија дела:"Бели оковратник:америчке средње класе","Елита моћи","Социолошка имагинација","Марксисти"...

У свом делу "Социолошка имагинација" Рајт Милс описује менталну структуру чинећи социологију способном да повеже индивидуална искуства и везе у друштву.Три компоненте које формирају социолошку имагинацију су

1)ИСТОРИЈА-проучава како једно друштво настаје и како се мења.

2)БИОГРАФИЈА-која проучава природу људске природе у једном друштву,и типове људи који бораве у посебном друштву.

3)СОЦИЈАЛНА СТРУКТУРА-која проучава како разни институционални налози функционишу у једном друштву,који од њих су доминантни,како се укључују у друштво,како би се могли мењати...

 ,,Идеја да ће појединац бити у стању да схвати своје сопствено искуство и да одмери своју личну судбину једино поставивши се у оквиру свог времена,а да ће своје изгледе у животу бити у стању да процени једино кроз свест о изгледима свих оних јединки које се налазе у приликама као што су његове".(Милс,Социолошка имагинација,Београд 1998:11).

Непосредни плод имагинације у којој се личне нелагодности појединца исказују у виду невоља.До које мере је човек способан да се преда остварењу својих циљева или до које мере је способан да сам себе деградира?Питање на које не можемо дати адекватан одговор.Појединац сам себе може схватити само у границама савременог друштва у којем се налази и у окружењу са људима сличним себи.Поистовећујући се са околином и људима пружајући своју широку људску природу појединац обликује друштво,али у истој мери друштво обликује њега.

 ,,Можда је најплоднија дистинкција којом оперише социолошка имаги-нација она која ситуације дели на "личне, приватне тешкоће, условљене среди-ном у којој се живи", и на "јавне, друштвене проблеме, који извиру из социјалне структуре". (Милс,Социолошка имагинација,Београд 1998:13).

У поменутом цитату Милс прави разлику између личних и јавних потешкоћа.

ЛИЧНЕ ТЕШКОЋЕ: карактерише пре свега карактер човека,као и његов однос према осталим људима унутар друштва.Те тешкоће су релевантне за човека као и за подручја друштвеног живота са којима он има контакт.Тако да,решење тих тешкоћа лежи у самом појединцу.Те тешкоће представљају личну и приватну ствар.

ЈАВНЕ ПОТЕШКОЋЕ:Превазилази локалну средину и не представља део унутрашњег живота појединца.Оне се односе пре свега на друштвене скупине организоване у институције друштва у целини.Те потешкоће представљају ствар од друштвеног значаја.Решење јавних проблема лежи у целокупном друштву према Милсу.Јавни проблеми често имплицирају оно што Маркс назива ,,противречностима"или ,,супротностима".

Да би на бољу начин истакао разлику између личних и јавних потешкоћа Милс користи пример рата као јавне потешкоће и пример незапослености као личне потешкоће.

 ,,Све док је привредни систем такав да у њему долази до појаве криза, проблем незапослености је нешто што није могуће решити личним настојањима појединаца".(Милс,Социолошка имагинација,Београд 1998:14).

Појединац је у немогућности да решава своје проблеме услед друштвених чињеница које су му наметнуте.Све док предимензионални градови и аутомобили буду представљали елементе друштва појединац ће бити лишен решавања својих главних проблема.Оно што доживљавамо у разним друштвеним срединама представља последицу структуралних промена.Узроци тих промена представљају шири амбијенти.Број и разноврсност поменутих појава се повећавају укоико су установе комплексно повезане.

ЗАКЉУЧАК:

Унутар Социолошке имагинације Милс излаже свој теоријски став.У овом делу  тежи да одреди појам социологије њен предмет и метод на грађи савремене Америчке социологије,према којоуј је имао углавном критички став.

ЛИТЕРАТУРА:Милс, Рајт,Социолошка имагинација ,Београд, 9-15.

Недељно саопштење колегинице Зоране је занимљиво и добро објашњено. Похвалила бих је зато што је исправила првобитне грешке. Оцена: 8