Милс је говорио да нам социолошка имагинација омогућава да схватимо историју и живот појединца, као и њихове узајамне односе у условима датог друштва у одређеном историјском периоду. Човек као индивидуа самим тим што се родио, што постоји, он припада друштву и својим деловањем, макар минимално, на неки начин гради историју. „Социолошка имагинација му омогућује да има у виду да појединци, у ускомешаној атмосфери њиховог свакидашњег искуства, често свесно искривљују слику свог друштвеног положаја“. (Милс, 1959: 11) - Овде објашњава да онај ко поседује моћ социолошке имагинације уме да се ослободи личних околности зарад сагледавања стварности у мало ширем контексту.
Квалитетни друштвени аналитичари ће увек постављати и тражити одговоре на питања као што су: каква је структура друштва коју проучава; по чему се то друштво разликује од других друштава; које су битне карактеристике тог друштва у историјском развоју; у чему се тај развој разликује од других; какав сој људи и жена доминира у том друштву тренутно а какав ће доминирати у будућности итд. Одговоре на ова питања даје аналитичар уз помоћ социолошке имагинације која представља способност кретања и способност уочавања разлика између најудаљенијих творевина људске природе и најинтимнијих творевина појединца.
Значајна улога коју социолошка имагинација обавља је та што она прави разлику између глобалног социолошког плана и сваког другог, нарочито личног, психолошког. Прави дистинкцију између личних тешкоћа и јавних проблема. Дат је пример када у граду од 100 000 становника један грађанин остане без посла, онда је то његова лична невоља. Али ако је у земљи од 50 милиона становника 15 милиона незапослено онда је то општи, јавни, друштвени проблем. „Све док је привредни систем такав да у њему долази до појаве криза, проблем незапослености је нешто што није могуће решити личним настојањима појединаца“. (Милс, 1959: 14) - Није проблем у појединцу, него у друштву.
„Поседовати свест о идеји друштвене структуре и њоме се разумно и са осећањем служити значи располагати способношћу установљавања таквих веза између веома разнородних амбијената. Бити у стању то урадити значи поседовати социолошку имагинацију“. (Милс, 1959: 15) Поседовањем минималног дела социолошке имагинације човек би најпре себе разумео (зашто му се све то дешава) а онда и друштво.
Литература: Рајт Милс - Социолошка имагинација, Београд, 9-15