Положај радничке класе у Енглеској - Резултати
Фридрих Енгелс
Појам девијантног понашања социолози су дефинисали на разне начине. У већини случајева,оно означава одступање од уобичајеног начина живота и устаљених образаца понашања. Али како и зашто долази до таквих одступања? Фридрих Енгелс нам открива неке од главних узрока девијантног понашања, и то анализирајући положај радничке класе у Енглеској, чиме се овај аутор углавном фокусира на објашњење оваквог понашања међу најнижим класама становништва.
„Кад један човек нанесе другоме телесну повреду, и то такву која са собом повлачи смрт повређенога, онда ми то називамо убиством са предумишљајем. Али кад друштво ставља стотине пролетера у такав положај да их неизбежно мора стићи превремена,неприродна смрт,исто тако насилна као смрт од мача или пушке;кад оно лишава хиљаде људи најнужнијих животних услова, кад их ставља у услове у којима они не могу живети; када их силом закона приморава да у тим условима остану до смрти, која мора наступити као последица тих услова; и кад оно зна, врло добро зна да те хиљаде морају пасти као жртве тих услова, па ипак те услове не мења - онда је то такође убиство са предумишљајем као и оно убиство које је извршио појединац” (Енгелс, 1951: 183). На овај начин Енгелс оптужује енглеско друштво, тј оне који су у њему најбогатији (па последично и најмоћнији) за смрт на хиљаде радника. Животи ових радника (пролетера) били су,како наводи Енгелс, препуштени условима који их полако, али сигурно воде у пропаст, отежавајући им свакодневицу на све могуће начине. Ускраћивани су им основни животни услови - почевши од хране,воде,ваздуха, па све до хигијене. Све то нашег аутора наводи да каже да се „на леђа сиромаха товари све могуће зло”(Енгелс, 1951: 185). Покушајмо да објаснимо и разумемо ову Енгелсову суморну тврдњу детаљнијим описом Енглеске деветнаестог века, као и положаја радничке класе у њој.
Будући да је радничка класа у доба индустријализације и убрзаног развоја капитализма, а ту пре свега треба имати на уму контекст девентаестог века у коме Енгелс пише, потчињена онима који поседују, па према томе имају могућност и да стварају богатство (унајмљујући радну снагу ових првих), не изненађује то што влада велико сиромаштво и неједнакост у енглеском друштву тог времена.Самим тим, услед недостатка материјалних средстава, радници бивају приморани и остављени да живе у пренасељеним квартовима које окружује ваздух загађен штетним гасовима које фабрике испуштају. Вода,уколико се уопште и налази у близини насеља, такође је загађена и устајала. Нису обезбеђени нити одећом, нити храном.Имајући све то у виду, разумљиво је да услед свега наведеног изостаје свака хигијена, пошто за њу и нема објективних услова. Стога су ови тешки и нељудски услови, више него погодни за појаву страшних болести које изазивају велику смртност међу овом друштвеном класом (Енгелс, 1951).
С обзиром да су препуштени оваквим условима живота,ни психичко стање не може им бити много боље, пошто ово прво у многоме зависи од друштвених околности и окружења уопште (Енгелс, 1951). „Лишавају их свих задовољстава сем сексуалног задовољства и пијанства, а приморавају их да сваког дана раде до потпуног исцрпљења свих њихових духовних и физичких снага, и то доводи до најбезумњијих претеривања кад уживају она два једина задовољства која им стоје на располагању”(Енгелс, 1951: 185). Како често налазе утеху у конзумирању алкохолних пића, логична последица јесте појава алкохолизма. „Сви могући мамци, сва могућа искушења су се удружила да раднике наведу на пијанчење. Како нам Енглес то дочарава, “ракија им је готово једини извор радости, и све се удружило да их приближи овом извору” (Енгелс, 1951: 188). Образовање је такође на доста ниском ниову будући да обавезно образовање и не постоји, а и када би могућност школовања и постојала деца ових радника су после вишечасовног и исцрпљујућег рада превише уморна да би било шта сем сна могла пожелети (Енгелс, 1951). „Ако им буржоазија даје само онолико за живот колико им је најнеопходније, не смемо се чудити што им и образовања даје само толико колико је у њеном интересу. А то заиста није баш много”(Енгелс, 1951: 194). Тиме нам аутор указује на околност да чак и када ова деца доспеју у школски систем, он њима нуди тек онолико колико је буржоазији у интересу да они знају, и ни мање ни више од тога. Из свега тога можемо закључити и да је васпитање и морално стање радника на врло лошем и ниском нивоу. Уз све ове чињенице,Енгелс закључује даje„ узрок деморализације радника принудан рад”(Енгелс, 1951: 200), зато што ради искључиво за новац, и то за новац како би приуштио себи и породици храну и кров над главом. Ни на који начин нема могућност да у тај посао унесе себе, јер пролетери нису ништа више од „још једне компоненте“машина којима се они сами у производном раду користе. „И тако су радници одбачени, занемарени од владајуће класе како у физичком и интелектуалном, тако и у моралном погледу” (Енгелс, 1951: 197).
Због беде и немаштине која је влада, многе жене прибегавају проституцији као једном од могућих новчаних прихода,што је још један страшан исход стања енглеског пролетеријата, наводи аутор.
За цело ово стање Енгелс директно и недвосмислено окривљује владајућу класу, налазећи да она свесно ставља радничку класу у тежак положај, експлоатишући њене капацитете и ресурсе до крајњих граница, без икакве амбиције и жеље да овакво стање ублажи. Енгелс каже:„Нека се буржоазија или побрине да све ово ужасно стање поправи, или нека препусти радничкој класи да она управља и брине се о општим интересима”(Енгелс, 1951: 193).
„Читав његов положај и околина уливају пролетeру јаке склоности ка неморалу. Он је сиромашан, живот за њега нема никакве дражи, лишен је готово свих уживања, казне закона нису за њега више ништа страшно - па зашто онда да се женира у својим пожудама, зашто да оставља богаташу да ужива у својем богатству, уместо да од њега узме нешто и он сам? Каквог разлога има пролетер да не краде?”(Енгелс, 1951: 198). „Беда допушта раднику само овај избор: или да лагано умре од глади или да се одмах убије или да оно што му је потребно узме где нађе, тј. украдe” (Енгелс, 1951:198). Енгелс сматра да је појава криминала у радничкој класи заправо логичан след догађаја. Радник више не може пронаћи решење ни у чему другоме, зато ће покушати да обезбеди егзистенцију себи и својој породици на све начине, па чак и на оне сасвим илегалне. Он више не жели да поштује законе, који му ништа нису ни обезбедили. На тај начин лако се појављује преступништво и девијантно понашање, закључује Енгелс.„Непоштовање социјалног поретка јавља се најјасније у своме екстрему, у преступу''(Енгелс, 1951: 208).Такво понашање родитеља деци и младима из радничке класе не даје завидан пример, те се овакво стање само може погоршавати и стопа криминала вртоглаво расти, услед тога што ће се потомци на старије угледати (Енгелс, 1951).
Фридрих Енгелс је детаљном анализом положаја радничке класе у Енглеској показао да узроци девијантности могу бити утемељени дубоко у структури друштва. У овом делу своje књиге oн објашњава узроке неколико „типова“ девијантног понашања: алкохолизма, претераног упражњавања сексуалних односа, проституције, криминала, агресије... Узрок је свима исти: лоши услови живота у радничкој класи у Енглеској тога доба, ниске плате, скоро никаква права и неправедна експлоатација од стране буржоазије у циљу све веће акумулације капитала. Сагледавши ове узроке може се закључити како радници заправо не крше закон и уобичајене норме понашања из хира или зато што им је то урођена особина, већ услед страховито тешког положаја који им са једне стране узрокује потребу за утехом (алкохол, опијати..), док са друге стране има за последицу присвајање туђег (дакле крађу или криминал) услед немогућности да се на легалан начин задовоље основне људске потребе.Моје мишљење је да је таква појава девијантног понашања сасвим природна и оправдана, а волела бих да чујем и мишљења својих колега.
Душица Ерић
Литература:
1. Енгелс, Фридрих , Положај радничке класе у Енглеској-Резултати, Култура, Београд, 1951,стр.183-210