Друштвена девијантност - Social Deviance

 
 
Picture of Dusica Eric
Положај радничке класе у Енглеској-Резултати,Фридрих Енгелс
by Dusica Eric - Monday, November 17, 2014, 3:35 PM
 

                       

                                         Положај радничке класе у Енглеској - Резултати

                                                                                                                              Фридрих Енгелс

 

 

               Појам девијантног понашања социолози су дефинисали на разне начине. У већини случајева,оно означава одступање од уобичајеног начина живота и устаљених образаца понашања. Али како и зашто долази до таквих одступања? Фридрих Енгелс нам открива неке од главних узрока девијантног понашања, и то анализирајући положај радничке класе у Енглеској, чиме се овај аутор углавном фокусира на објашњење оваквог понашања међу најнижим класама становништва.

               „Кад један човек нанесе другоме телесну повреду, и то такву која са собом повлачи смрт повређенога, онда ми то називамо убиством са предумишљајем. Али кад друштво ставља стотине пролетера у такав положај да их неизбежно мора стићи превремена,неприродна смрт,исто тако насилна као смрт од мача или пушке;кад оно лишава хиљаде људи најнужнијих животних услова, кад их ставља у услове у којима они не могу живети; када их силом закона приморава да у тим условима остану до смрти, која мора наступити као последица тих услова; и кад оно зна, врло добро зна да те хиљаде морају пасти као жртве тих услова, па ипак те услове не мења - онда је то такође убиство са предумишљајем као и оно убиство које је извршио појединац (Енгелс, 1951: 183). На овај начин Енгелс оптужује енглеско друштво, тј оне који су  у њему најбогатији (па последично и најмоћнији) за смрт на хиљаде радника. Животи ових радника  (пролетера) били су,како наводи Енгелс, препуштени условима који их полако, али сигурно воде у пропаст, отежавајући им свакодневицу на све могуће начине. Ускраћивани су им основни животни услови - почевши од хране,воде,ваздуха, па све до хигијене. Све то нашег аутора наводи да каже да се на леђа сиромаха товари све могуће зло(Енгелс, 1951: 185). Покушајмо да објаснимо и разумемо ову Енгелсову суморну тврдњу детаљнијим описом Енглеске деветнаестог века, као и положаја радничке класе у њој.

               Будући да је радничка класа у доба индустријализације и убрзаног развоја капитализма, а ту пре свега треба имати на уму контекст девентаестог века у коме Енгелс пише, потчињена онима који поседују, па према томе имају могућност и да стварају богатство (унајмљујући радну снагу ових првих), не изненађује то што влада велико сиромаштво и неједнакост у енглеском друштву тог времена.Самим тим, услед недостатка материјалних средстава, радници бивају приморани  и остављени да живе у пренасељеним квартовима које окружује ваздух загађен штетним гасовима које фабрике испуштају. Вода,уколико се уопште и налази у близини насеља, такође је загађена и устајала. Нису обезбеђени нити одећом, нити храном.Имајући све то у виду, разумљиво је да услед свега наведеног изостаје свака хигијена, пошто за њу и нема објективних услова. Стога су ови тешки и нељудски услови, више него погодни за појаву страшних болести које изазивају велику смртност међу овом друштвеном класом (Енгелс, 1951).

               С обзиром да су препуштени оваквим условима живота,ни психичко стање не може им бити много боље, пошто ово прво у многоме зависи од друштвених околности и окружења уопште (Енгелс, 1951).Лишавају их свих задовољстава сем сексуалног задовољства и пијанства, а приморавају их да сваког дана раде до потпуног исцрпљења свих њихових духовних и физичких снага, и то доводи до најбезумњијих претеривања кад уживају она два једина задовољства која им стоје на располагању(Енгелс, 1951: 185). Како често налазе утеху у конзумирању алкохолних пића, логична последица јесте појава алкохолизма.Сви могући мамци, сва могућа искушења су се удружила да раднике наведу на пијанчење. Како нам Енглес то дочарава, “ракија им је готово једини извор радости, и све се удружило да их приближи овом извору (Енгелс, 1951: 188).     Образовање је такође на доста ниском ниову будући да обавезно образовање и не постоји, а и када би могућност школовања и постојала деца ових  радника су после вишечасовног и исцрпљујућег рада превише уморна да би било шта сем сна могла пожелети (Енгелс, 1951).Ако им буржоазија даје само онолико за живот колико им је најнеопходније, не смемо се чудити што им и образовања даје само толико колико је у њеном интересу. А то заиста није баш много(Енгелс, 1951: 194). Тиме нам аутор указује на околност да чак и када ова деца доспеју у школски систем, он њима нуди тек онолико колико је буржоазији у интересу да они знају, и ни мање ни више од тога. Из свега тога можемо закључити и да је васпитање и морално стање радника на врло лошем и ниском нивоу. Уз све ове чињенице,Енгелс закључује даje узрок деморализације радника принудан рад(Енгелс, 1951: 200), зато што ради искључиво за новац, и то за новац како би приуштио себи и породици храну и кров над главом. Ни на који начин нема могућност да у тај посао унесе себе, јер пролетери нису ништа више од „још једне компоненте“машина којима се они сами у производном раду користе.И тако су радници одбачени, занемарени од владајуће класе како у физичком и интелектуалном, тако и у моралном погледу (Енгелс, 1951: 197).

               Због беде и немаштине која је влада, многе жене прибегавају проституцији као једном од могућих новчаних прихода,што је још један страшан исход стања енглеског пролетеријата, наводи аутор.

               За цело ово стање Енгелс директно и недвосмислено окривљује владајућу класу, налазећи да она свесно ставља радничку класу у тежак положај, експлоатишући њене капацитете и ресурсе до крајњих граница, без икакве амбиције и жеље да овакво стање ублажи. Енгелс каже:Нека се буржоазија или побрине да све ово ужасно стање поправи, или нека препусти радничкој класи да она управља и брине се о општим интересима(Енгелс, 1951: 193).

               Читав његов положај и околина уливају пролетeру јаке склоности ка неморалу. Он је сиромашан, живот за њега нема никакве дражи, лишен је готово свих уживања, казне закона нису за њега више ништа страшно - па зашто онда да се женира у својим пожудама, зашто да оставља богаташу да ужива у својем богатству, уместо да од њега узме нешто и он сам? Каквог разлога има пролетер да не краде?(Енгелс, 1951: 198). „Беда допушта раднику само овај избор: или да лагано умре од глади или да се одмах убије или да оно што му је потребно узме где нађе, тј. украдe(Енгелс, 1951:198). Енгелс сматра да је појава криминала у радничкој класи заправо логичан след догађаја. Радник више не може пронаћи решење ни у чему другоме, зато ће покушати да обезбеди егзистенцију себи и својој породици на све начине, па чак и на оне сасвим илегалне. Он више не жели да поштује законе, који му ништа нису ни обезбедили. На тај начин лако се појављује преступништво и девијантно понашање, закључује Енгелс.Непоштовање социјалног поретка јавља се најјасније у своме екстрему, у преступу''(Енгелс, 1951: 208).Такво понашање родитеља  деци и младима из радничке класе не даје завидан пример, те се овакво стање само може погоршавати и стопа криминала вртоглаво расти, услед тога што ће се потомци на старије угледати (Енгелс, 1951).

               Фридрих Енгелс је детаљном анализом положаја радничке класе у Енглеској показао да узроци девијантности могу бити утемељени дубоко у структури друштва. У овом делу своje књиге oн објашњава узроке неколико „типова“ девијантног понашања: алкохолизма, претераног упражњавања сексуалних односа, проституције, криминала, агресије... Узрок је свима исти: лоши услови живота у радничкој класи у Енглеској тога доба, ниске плате, скоро никаква права и неправедна експлоатација од стране буржоазије у циљу све веће акумулације капитала. Сагледавши ове узроке може се закључити како радници заправо не крше закон и уобичајене норме понашања из хира или зато што им је то урођена особина, већ услед страховито тешког положаја који им са једне стране узрокује потребу за утехом (алкохол, опијати..), док са друге стране има за последицу присвајање туђег (дакле крађу или криминал) услед немогућности да се на легалан начин задовоље основне људске потребе.Моје мишљење је да је таква појава девијантног понашања сасвим природна и оправдана, а волела бих да чујем и мишљења својих колега.

Душица Ерић

 

Литература:
1. Енгелс, Фридрих , Положај радничке класе у Енглеској-Резултати, Култура, Београд, 1951,стр.183-210

Picture of Anja Ilic
Re: Положај радничке класе у Енглеској-Резултати,Фридрих Енгелс
by Anja Ilic - Saturday, November 29, 2014, 6:28 PM
 

Енгелсово виђење узрока девијантности радничке класе могло би се упоредити са теоријом супкултуре ниже класе Волтера Б. Милера. Милеру је замерано што је, увођењем појма супкултуре ниже класе, извршио строгу поларизацију дотичне супкултуре од матичне културе којој нижа (радничка) класа такође припада (пример: Bordua, 1962. - део његове критике доступан на 359. страници Хараламбосове књиге); но, Енгелс је узео у обзир више чинилаца од Милера - тако и врло битан чинилац образовања, о ком се доста полемише када говоримо о класним разликама, а коме, уједно, Милер није посветио доличну пажњу у својој теорији, те је Енгелсова теорија (барем по мом мишљењу) веродостојнија од Милерове. Оно што ме је потакло да Милерову теорију асоцирам са Енгелсовом, јесте компонента коју Милер формулише као „жаришни интерес“: компонента узбуђења, коју припадник ниже класе проналази у коцкању, сексуалним пустоловинама и алкохолу (Хараламбос, 2002: 359) - а коју у своју анализу радничке класе увршћује и Енгелс, рекавши да раднику отуђеном од свих других облика задовољстава, сем сексуалног задовољства и пијанства (Енгелс, 1951: 185), не преостаје ништа друго но да се задовољавању тих ретких доступних потреба и посвети. Тиме и Милер и Енгелс оваплоћују бег из тешких, свакодневно намицаних окова живота радника, у задовољствима која уобичајено постају друштвена девијација. Такође, обојица износе идеју социјализације за девијантне друштвене улоге.

Надаље, Енгелсов поглед на женску проституцију могао би се окарактерисати као дијаметрално супротан погледу који је - петнаест година касније - изнео Алберт К. Коен, а који се и сам, отприлике кад и Енгелс, бавио анализом девијантности радничке класе: посебно делинквенцијом (имали смо прилике да се упознамо с његовом структурално-супкултуралном теоријом). Наиме, Енгелс проституцију жена сматра страшним исходом стања енглеског пролетеријата, док Коен о проституцији говори као о позитивној функцији девијантности: поима проституцију као сигурносни вентил и као средство олакшавања од стресова породичног живота. Мислим да је врло битно Енгелсово залагање за интегритет жене, и то што проституцију поима као, нажалост, често нужно средство обезбеђивања какве-такве материјалне помоћи породици, а не (попут Коена) као по породицу и саму жену - проститутку: олакшавајућу околност.

Још једно запажање: Роберту К. Мертону су замерали што у својој анализи могућих реакција појединаца на аномију, зависно од њиховог положаја у друштвеној структури, није у разматрање узео односе моћи у друштву (Тејлор, 1971); за Енгелса се, пак, то не може рећи, будући да положај радника посматра управо кроз призму односа моћи у друштву, односно, као израз воље владајуће класе.

 

Сложила бих се са колегиницом Душицом Ерић - на основу ове Енгелсове анализе, делим мишљење да је девијантност радничке класе природна последица капиталистичког поретка (у значењу у ком Енгелс поима тај поредак).

 

*Напомена: презиме Bordua написала сам латиницом јер нисам сигурна како да га транскрибујем? Унапред захвална на одговору!

Picture of Dusica Eric
Re: Положај радничке класе у Енглеској-Резултати,Фридрих Енгелс
by Dusica Eric - Monday, December 1, 2014, 3:18 PM
 

Поштована колегинице Ања, захваљујем се на овом доприносу дискусији везаним за мој рад и ову тему.

Сматрам да са правом запажате да можемо повући паралелу између Енгелсовог и Милеровог гледишта, мада, као што сте и сами рекли, Енгелс је ушао дубље у проблематику те уочио и изнео нам проблем и интеракције између класа. Исто важи и за поређење Мертонове и Енгелсове теорије, као што сте оправдано навели.

Упоредивши ове теорије остајем при мишљењу да је Енгелс узео у обзир највише узрока друштвене девијантности, и тиме своју теорију учинио потпуном(мада се то односи највише на капиталистичко друштво тога века).

Мислите ли да је можемо применити и на данашње стање и наше окружење? Тачно је да је 21. век донео велике промене у друштву, али ми се чини да тешки животни услови радника још увек могу бити окидач за алкохолизам, насиље и сличне облике девијантности.

Picture of Vera Vratuša
Re: Положај радничке класе у Енглеској-Резултати,Фридрих Енгелс
by Vera Vratuša - Monday, December 1, 2014, 9:02 PM
 

 Са задовољством могу да констатујем не само да недељно саопштење колегинице Душице Ерић, објављено читавих десет дана пре предложеног рока (27. новембар у подне за закључну виртуелну дискусију о друге три теме према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1)  на квалитетан начин задовољава све основне формалне и садржинске критеријуме које сваки стручни рад треба да испуни (осим ситне грешке у редоследу бибиографских података о изворнику у списку коришћене литературе), него и да се колегиница Ања Илић, која није  "задужена" ни за један од изворних текстова релевантних за тему о девијантности и криминалу, самоиницијативно укључила у врло квалитетну дискусију о теми, пре него што сам стигла да у вези са саопштењем колегинице Ерић упутим уобичајени апел: 

Позивам пре свега  аутора овог недељног саопштења  и друге учеснике усо1 задужене за исти текст и за исту недељну тему , као и све заинтересоване за ову недељну тему,  да продискутују

1) који су аргументи у прилог и против тезе да је и у новом миленијуму у савременим капиталистичким друштвима актуелан теоријско-методолошки и практичко политички приступ истраживању положаја радничке класе и појава девијантног,  криминалног и антисистемског делања њених припадника који је применио Енгелс још 1845. године у Енглеској?

2) које су сличности и разлике у теоријском и методолошом објашњењу и разумевању друштвених узрока појаве и репродукције девијантности и злочина, као и  изричитом или само имплицитном заговарању практичних мера за не/мењање затеченог стања одступања друштвеног деловања људи од моралних и законских норми?

Након дискусије о овим и другим питањима које сами поставите, приступите узајамном оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме и у оквиру других недељних тема које вас занимају, у циљу што темељитије припреме за полагање коликвијума, писање семинарског рада и његову одбрану на испиту.

Дозволите да одговорим на питање о транскрипцији презимена Bordua - звучи ми као да је романског порекла, па предлажем дословну транскрипцију: Бордуа. Овакав предлог подржава и гуглов програм за превођење на адреси https://translate.google.com/#fr/sr/Bordua. Очекујући са занимањем даљи ток дискусије, узгред напомињем да се Алберт Коен није "отприлике кад и Енгелс, бавио анализом девијантности радничке класе" односно деликвентном субќултуром и њеним функцијама, с обзиром да је тачно 110 година прошло између објављивања Енгелсове књиге Положај радничке класе у Енглеској (1845) и Коенове књиге Mомци prestupnici (Delinquent Boys, 1955). 

Picture of Andrea Kaljevic
Re: Положај радничке класе у Енглеској-Резултати,Фридрих Енгелс
by Andrea Kaljevic - Wednesday, December 3, 2014, 11:00 PM
 

Сматрам да је рад колегинице Ерић пре свега лепо објашњен и обиман, што га чини интересантним. С тога, у потпуности се слажем с мишљењем како колегинице Ерић, тако и колегинице Илић.

 

Поштована професорка Вратуша, одговорила бих на Ваше питање, са неке своје тачке гледишта.
Пре свега у Србији данас не располажемо с великим бројем радних места, што пре свега значи да многи високо образовани људи пристају на послове „дај шта даш“, како би уопште били у стању да продуже своју егзистенциу и своје породице. У великој већини то су припадници средње ниже класе, који не поседују значајна познанства која би им можда обезбедила боље радно место. У таквој ситуацији, у којој је човек принуђен да са дипломом нпр. Економског факултета одлази у каменолом или на грађевину и бави се тешким физичким пословима, сасвим је природно да самопоуздање, воља, жеља за социјалозацијом, па и сам однос с породицом драстично опадне. Што нема утицај само на ту особу као индивиду, већ се и тај модел преноси на целу породицу. Недостатк времена које би отац провео са својим сином, уместо што ће 10 сати преносити цигле с једног места на друго, значајно утиче на сам развитак детета, његово виђење света, социјализацију, образовање, карактер, морал и остало, наравно негативно. Долазимо до тачке када то дете у својој будућности не види светлу перспективу и окреће се лошем друштву, необразовању и  илегалним начинима за стицање новца.

Данашња власт, која сноси одговорност за овакве судбине људи, себе назива демократском, што ни у најмању руку не сматрам тачним. Данас влада олигархија, и робовласнички капитализам. Баш као што Енглес наводи „И тако су радници одбачени, занемарени од владајуће класе како у физичком и интелектуалном, тако и у моралном погледу” (Енгелс, 1951: 197).  

Већ годинама приватизација у Србији узима маха, не приватизују се само фирме, већ и природна богатства која припадају Србији и само Србији, зато строго осуђујем продају наших бања, рудника и шума страним фирмама под велом „страних инвестиција“. Није на мени да говорим о томе какви су ти људи који руководе приватним фирмама и тако се сурово опходе према својим запосленима, којма нпр. не обезбеђују ни ручак, иако раде прековремено, већ они сами финансирају свој оброк. Не могу рећи то је лош човек,  не познајем га лично, али могу га назвати нестручним, односно неспособним јер уместо ефикасности и продуктивности фирме, онда добија катанац.

С тога, немар и лични интерес владајуће мањине, сноси одговорност за правац у којем се наше друштво, пре свега омладина креће. А то је правац  све нижег морала, окретања криминалу и проституцији као начину зараде, бегу од стварности уз дроге и алкохол и разрању породице.

Picture of Dusica Eric
Re: Положај радничке класе у Енглеској-Резултати,Фридрих Енгелс
by Dusica Eric - Thursday, December 4, 2014, 4:04 PM
 

Поштована професорка, захваљујем Вам се на коментару и питањима која ће нашу дискусију учинити квалитетнијом.

Колегинице Андреа, такође се захваљујем на похвалама и укључивању у дискусију, и истовремено ћу покушати да оговорим на професоркина питања и да се надовежем на Ваше одговоре.

Као што сам навела у одговору Ањи Илић, сматрам да се ова теорија лако може применити на данашњицу и наше окружење. У потпуности се слажем чињеницама и закључцима које сте навели, мада бих додала још и да лоши услови радника не само да доводе до појаве једног облика девијантног понашања већ и да у многим случајима један облик изазива појаву другога-пример:алкохоличар ће се обично понашати агресивно према својим члановима породице, деца која трпе такво насиље обично израсту у нестабилне особе склоне наркоманији итд...

Очигледно је темељ оваквих појава једноставно велика неједнакост међу класама и, као што Енгелс наводи, незаинтересованост владајуће да се овакво стање поправи. Тако је тренутно и код нас- влада велико сиромаштво и услови за живот су лоши, и годинама се на том ступњу стагнира.

 

Picture of Stefan Pljevaljcic
Re: Положај радничке класе у Енглеској-Резултати,Фридрих Енгелс
by Stefan Pljevaljcic - Friday, January 9, 2015, 9:15 PM
 

Врло јасно и исцрпно недељно саопштење. Оцена: 10.

Picture of Nenad Pivaš
Re: Положај радничке класе у Енглеској-Резултати,Фридрих Енгелс
by Nenad Pivaš - Saturday, January 10, 2015, 6:47 PM
 

Занимљива тема и још занимљивије недељно саопштење колегинице Ерић, види се да је дату дему у потпуности разумела и да је одвојила битно од небитног. Ван сваке сумње оцена 10.

Picture of Marija Zivkovic
Re: Положај радничке класе у Енглеској-Резултати,Фридрих Енгелс
by Marija Zivkovic - Saturday, January 10, 2015, 7:47 PM
 

За сваку похвалу је то што нам је колегиница Ерић помогла да боље разумемо у каквом положају се налазила радничка класа у 19 веку и све потешкоће које су је сналазиле. Занимљив концепт је и тај да радник није крив што је постао девијантан него је крива буржоазија и сам систем који га је нагнао да такав постане, што нам је лепо показала колегиница. Оцена: 10

Picture of Teodora Petkovic
Re: Положај радничке класе у Енглеској-Резултати,Фридрих Енгелс
by Teodora Petkovic - Saturday, January 10, 2015, 7:38 PM
 

Колегиница Ерић је одлично објаснила кључне појмове ове теме. Користећи своје мишљење, показала је да је Енгелсов текст у потпуности разумела. Сматрам да је ово један од најбољих радова и због тога је моја оцена 10.

Picture of Jovana Zivkovic
Re: Положај радничке класе у Енглеској-Резултати,Фридрих Енгелс
by Jovana Zivkovic - Saturday, January 10, 2015, 8:00 PM
 

По мом мишљењу рад колегинице Душице је добро осмишљен, колегиница се потрудила да нам у потпуности приближи своју тему. Оцена:10

Picture of Sanja Zivotic
Re: Положај радничке класе у Енглеској-Резултати,Фридрих Енгелс
by Sanja Zivotic - Saturday, January 10, 2015, 8:09 PM
 

Колегиница Ерић је на одличан и веома занимљив начин приказала своју тему. Оцена: 10.

Picture of Emilija Popovic
Re: Положај радничке класе у Енглеској-Резултати,Фридрих Енгелс
by Emilija Popovic - Saturday, January 10, 2015, 9:38 PM
 

Мислила сам да на ову тему није могуће одговорити боље него што је то учинила колегиница Теодора Петковић, али видим да је колегиница Душица Ерић на истом нивоу одговорила на тему, што је за сваку похвалу. Оно за шта јој додатно треба одати признање је то што је успела да отвори дискусију и да заинтересује и оне који нису нужно морали да се баве овом темом. Уз све то, рад у свом првобитном облику нема никакав пропуст. Оцена: 10

Picture of Andrea Drljevic
Re: Положај радничке класе у Енглеској-Резултати,Фридрих Енгелс
by Andrea Drljevic - Saturday, January 10, 2015, 9:53 PM
 

Колегиница Ерић је у свом недељном саопштењу показала да одлично влада својом темом и веома је исцрпно објаснила. Оцена: 10

Picture of Nevena Zivanovic
Re: Положај радничке класе у Енглеској-Резултати,Фридрих Енгелс
by Nevena Zivanovic - Saturday, January 10, 2015, 11:09 PM
 

Dopada mi se nacin na koji nam je koleginica predstvila svoje nedeljno saopstenje. Lepo objasnjeno. Ocena: 10