Пре уношења својег питања, прочитајте која су већ постављена па унесите само нова, редоследом којим се кључни појмови или теоретичари појављују у уџбеничкој литератури, како неки не би остали прескочени.Постављајте питања о нејасним формулацијама, непотпуним или нетачним одговорима на већ постављена питања и понудите своје формулације. Због великог броја студената сваки студент може да добије поен само за једно питање или коментар у оквиру исте теме. У загради иза предложене формулације питања и одговора или коментара наведите презиме једног или оба аутора уџбеничког текста, годину издања и страну или стране на којима се налази део текста који сте употребили приликом формулисања својег питања, одговора или коментара, ради лакшег поређења ваше формулације са изворницима приликом дискусије о не/оптималним формулацијама. Користите ћирилично писмо за уношење својих прилога, пошто је претраживач прилагођен на ово писмо.
Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о интеракционистичкој парадигми 2014
-Микросоциологија је проучавање свакодневног понашања које се одвија у интеракцији лицем у лице.Овом анализом,односно,микросоциологијом,су обухваћени појединци или мање групе.
-Макросоциологија се бави проучавањем великих друштвених система,попут политичких система,економских уређења и слично. Поред тога она обухвата и анализу дугорочних процеса промена.
Иако изгледа као да њих две немају додирних тачака,оне су заправо уско повезане . Пример за то можемо узети из анализе "Мимоилажење: род и јавно узнемиравање",Карол Брукс Гарднер. Гарднер је у својој анализи као пример узела случај где се женама на јавним местима дешавају нежељене интеракције,попут на градилиштима. Овај случај можемо да посматрамо са становишта микросоциологије као појединачну интеракцију непознатог мушкарца и жене. Међутим,онда не добијамо потпуни увид и из тога видимо повезаност микро и макросоциологије. Гарднер је узнемиравање жене од стране мушкараца довела у везу са системом полних неједнакости,који се огледа у повлашћеном положају мушкарца на јавном месту,женином физичком слабошћу у односу на мушкарца.Да овде нисмо довели у везу микросоциологију са макросоциологијом,не би добили потпуни увид и имали би само делимично разумевање за поменуте интеракције.
Е.Гиденс ,2003 стр. ,89
Како функционалисти, а како интеракционисти виде друштвене улоге?
Функционалисти сматрају да друштвени сиситем додељује улоге и да се, према томе, појединци понашају у складу са улогама које им друштво намеће. Према тој теорији постоје одређени обрасци понашања и норме помоћу којих се људи понашају на одређен начин. Интеракционисти тврде да су улоге често нејасне, двосмислене и неодређене. (Хараламбос, стр. 15)
*друштвене улоге-скуп неписаних прописа о очекиваном понашању појединца који заузима неки друштвени положај.
*друштвени сиситем-представља целину која се састоји од интеракција појединаца. Систем могу бити организам, личности, култура. Интеграција представља основну функцију друштвеног система. Најважнији друштвени систем је само друштво. За његово одржање су нужни сви елементи.
*норме-друштвени прописи или правила. Одређују прикладно понашање појединаца и група у одређеним ситуацијама. Њихово поштовање подлеже санкцијама.
Шта представља рационализација према Максу Веберу?
Рационализација настаје развитком науке, технологије и бирократије и представља гледиште на организацију друштва и економског живота са стране ефикасности, која се базира на техничком знању. Традиција, религија и устаљени обичаји подлежу рационализацији, као и све више аспеката друштвеног живота. Најједноставније речено, укупност свих ових промена означава се као рационализација.
(Гиденс, 2003: 15).
Како Вебер објашњава друштвене промене?
Иако сматра да економски чиниоци јесу важни, Вебер се не слаже са Марксовом тврдњом да је материјализам главни фактор у друштвеним променама, па томе додаје да идеје и вредности имају велики утицај на исте. По његовом мишљењу, идеје, вредности и убеђења имају ту моћ да изазову промене, док су поједнци у стању да слободно делују и обликују своју будућност. Дакле, Макс је веровао да је друштвено делање оно на шта се социологија треба усредсредити, а да се структуре у друштву образују узајамним деловањем делања.
(Гиденс, 2003: 15)
Присталице интеракционизма и феноменологије у својим схватањима имају одређене сличности са неким постмодернистичким приступима. У чему се огледа та сличност?
Сличност између, са једне стране интеракционизма и феноменологије и са друге, постмодернизма, јесте то што присталице сва три схватања сматрају да људи не реагују пасивно на утицаје друштва. Они своја сопствена значења и властито друштво креирају у међусобним интеракцијама.
(Хараламбос, 2002: 19)
За разлику од представника функционализма и присталица теорије друштвеног сукоба-који пре свега дају значаја структурама које су,по њима, темељ друштва и које одређују и утичу на људско понашање-присталице теорије друштвеног делања много већи нагласак стављају на међусобну интеракцију између људи и на делање приликом стварања тих структура.
(Гиденс,2002: 19)
Шта је етнометодологија и чиме се она бави?
Етнометодологија је приступ који се посебно бави тиме како људи користе језик у уобичајеним ситуацијама свакодневног живота.Она се бави проучавањем "етнометода" - народских метода које људи користе како би схватили оно што други људи раде,а нарочито оно што кажу.
(Гиденс,2003:93)
Допунила бих одговор колегинице Милице Вукотић на питање - Шта је етнометодологија и чиме се она бави?
Проучавање свакодневног говора и разговора назива се етнометодологија. Израз је сковао Харолд Гарфинкел. Етнометодологија је анализа начина на који ми активно - иако,често,на начин "здраво за готово" - схватамо шта други кажу и чине. Велики део свакодневног говора прилично је сложен и зависи од узајамног разумевања међу саговорницима. Када се прекрше нека прећутна правила конверзације, намерно или ненамерно, људи се често узнемире и осећају се несигурно.
(Гиденс,2007:111)
Шта представљају приписани, постигнути и главни статус?
Приписани статус је онај који особа добија на основу својих биолошких фактора, тј. расе, пола, година старости итд.
Постигнути статус је онај статус који појединац добија, тј. заслужује сопственим напором. Нпр.:спортиста, студент...
Главни статус је онај који има предност нам осталим у неком друштву, и углавном одређује свеукупни положај појединца у друштву.
(Гиденс, 2003:103)
Објаснити Веберову идеју о идеалном типу:
Вазан елемент Веберовог социолошког становиштва била је идеја о идеалном типу. Идеални типови су концептуални или аналитички модели који се могу користити да би се разумео свет око нас. У стварном свету идеални типови су ретки-међутим ове конструкције могу бити од велике користи јер се свака ситуација у стварном свету може разумети ако се упореди са идеалним типом. На тај начин- идеални типови служе као јасно утврђено мерило.
(Гиденс,2003:15)
Шта су симболи и коју улогу имају у интеракцији?
- Све интеракције између људи укључују размену симбола. Симболи служе као замена за нешто. Кључни су елемент у процесу човека да постане свестан своје индивидуалности и посматрању самога себе на исти начин као што посматра друге. Симболички интеракционизам усмерава пажњу на одређени детаљ у интеракцији, на начин на који се тај детаљ користи да би се схватио смисао онога што други говоре или раде.
Како се преноси невербална комуникација и како се другачије назива?
Невербална комуникација се преноси кроз бројне облике као што су размењивање информација и значења кроз мимику лица,гестова и покрета тела.Другачије се назива и "говор тела" што често може навести и на погрешно мишљење јер често користимо ове знаке како бисмо допунили оно што је речима изражено.
(Гиденс, 2003.91)
Одговор на питање колегинице Тамаре Миловановић:
Питање је у принципу добро, али је тако формулисано можда прешироко за тип питања на колоквијуму (као и Ваш одговор). Са тим у вези, можда је боље да питање тражи да се објасни разлика између ових перспектива, да би се онда конкретизовало оно што се може написати као одговор (са Вашом формулацијом имамо простора да пишемо све што знамо о једној и другој перспективи).
Одговор на питање колегинице Емилије Пешић:
Овај тип питања је одличан јер тражи повезивање градива, разумевање и уочавање разлика. Но, како је та разлика код Хараламбоса већ уочена и објашњена, могли сте ту разлику својим речима више да објасните, као и да допуните како интеракционисти тумаче друштвене улоге. Претпостављам да сте овим у наставку покушали да објасните неке кључне појмове? Онда би требало довести их у везу и са горњим питањем и одговором.
Одговор на питања колегиница Ане Спужић и Душице Ерић:
Питања су добра јер се односе на кључне појмове (што код Вебера, што за социологију уопште) који стога морају бити савладани. (Погледајте и коментар испод.)
Одговор на питање колегинице Ирене Минић:
Исто као и за претходна два питања, питање је добро јер се тиче најважнијег аспекта Веберовог учења. Једина „замерка“ за сва три питања је то што се ова питања могу просто „извући“, те преписати из књиге, па би у другим случајевима – када није реч о елементарним појмовима, таква пракса требало да се избегава. (Ове сугестије важе за све, не само за вас три :) ). Дакле, избегавајте да прочитате неку реченицу из књиге, једноставно је узмете за одговор, и да онда на основу ње формулишете питање (или барем будите креативнији и у тим ситуацијама), јер нам је овде циљ разумевање и повезивање материје!
Одговор на питање колегинице Марте Домановић:
Питање је начелно добро јер тражи уочавање сличности код теоретичара различитих оријентација; ипак, погледајте и коментар изнад.
Одговор на питање колеге Далибора Милорадовића:
Овакав тип питања је одличан, само би питање требало преформулисати да звучи „мало лепше“, рецимо – У чему је разлика између виђења друштва и друштвене структуре код функционалиста и теоретичара друштвених сукоба на једној страни, и теоретичара друштвеног делања на другој?
Одговор на питање колегинице Милице Вукотић:
Питање је добро, али могли бисте да допуните одговор.
Одговор на питање колегинице Јелисавете Фотић:
Питање је добро, можда би занимиљивије било да се тражи да се напише у чему је разлика између ових статуса.
Одговор на питање колегинице Александре Митровић:
Питање је мало неодређено јер се не зна тачно чије се тумачење тражи (о симболичкој интеракцији и важности симбола су писали и религиолози). Следећи пут само спецификујте питање (и заборавили сте да наведете извор - односно аутора).
Одговор на питање колегинице Јоване Јелић:
Мислим да би адекватнија формулација била једноставно „Шта је невербална комуникација?“, па да се онда у одговору објасни како се то она „преноси“. И Ви сте направили једну честу грешку коју сам појаснила у коментарима изнад. Избегавајте да прочитате неку реченицу или да „истргнете“ неки део из ње, па да онда то извучете као питање или одговор, јер тако не постижемо основни циљ ове вежбе, а то је повезивање и учење са разумевањем!
Поново, следе похвале вредним колегиницама и колегама!
Како се невербална комуникација различито тумачи код жена и мушкараца?
Према Гиденсу при анализирању комуникације мора се узети у обзир шири друштвени контекст. С обзиром да у многим културама света и даље влада патријархални систем вредности, мушкарци имају већу моћ и положај у друштву што им дозвољава другачија "правила игре". Неки чинови невербалне комуникације се тумаче другачије уколико их почињавају мушкараци; на пример контакт очима мушкарци могу много слободније да користе без бојазни да ће се протумачити као непристојно или у случају зурења у сексуалном смислу. Још један пример би био нарушавање персоналног простора. Док мушкарци могу много лагодније да нарушавају персонални простор и остварују потенцијално неприкладни контакт, када то жене ураде често се тумачи као флертовање.
(Гиденс, 2007: 92, 93,107, 108)
Допунила бих одговор колегинице Јоване Јелић тиме да је Пол Екман, са својим сарадницима, развио Кодни систем тумачења покрета мишића лица како би описали покрете мишића лица којима се изражавају различита осећања и тиме утврдили да је један број покрета мишића лица код новорођенчади присутан и у емоционалном изражавању одраслих људи.
Какав је Гофманов став о друштвеном животу?
-Гофман друштвени живот види као представу у којој играју глумци на једној или више сцена, јер како глумимо у друштву зависи од улоге које у одређеном времену играмо. Овај приступ се назива драматуршки модел, што би значило да се живот у друштву посматра као позоришна драма.
(Гиденс,2003:102)
У чему је разлика између неконцентрисане и концентрисане интеракције?
У случају неконцентрисане интеракције, појединци показују свесност присуства других људи. Док су у њиховом присуству, чак и када не ступају у директан разговор са њима, укључени су у невербалну комуникацију, кроз држање свог тела, изразе лица и гестове.
Концентрисана интеракција, са друге стране, захтева изједначавање невербалне комуникације са вербалном.
Случај концентрисане интеракције се назива сусретом. Приликом сусрета је неопходно "започети" или "отворити" разговор, што би указало на то да нисмо "учтиво незаинтересовани". Примери сусрета су: необавезни разговор, дискусије на неком семинару, игре и уобичајени контакти лицем у лице.
(Е. Гиденс, 2003: 99)
Шта је друштвени конструктивизам?
Друштвени конструктивизам представља теоријски приступ који нам помаже да разумемо стварност на основу тумачења производа свакодневних друштвених интеракција како појединаца тако и група. Теоретичари друштвеног конструктивизма настоје да забележе и анализирају процесе који утичу на обликовање друштвене стварности. Највећи део њиховог рада је усмерен на друштвене проблеме.
(Ентони Гиденс, 2005:106)
Допуна одговора на питање "У чему је разлика између неконцентрисане и концентрисане интеракције?" :
"Концентрисана интеракција, са друге стране, захтева изједначавање невербалне комуникације са вербалном."
Извињавам се звог конфузности наглашеног дела реченице. Оно што би требало да пише јесте:
Концентрисана интеракција, са друге стране, захтева изједначено коришћење вербалне и невербалне комуникације приликом сусрета. Односно, свака особа која учествује у концентрисаној интеракцији би требало да комуницира изразом лица и гестовима у истој мери у којој то чини речима.
Наглашавање разлике између неконцентрисане и концентрисане интеракције кроз "учтиву незаинтересованост" :
Када угледамо некога како нам долази у сусред, разменићемо поглед са њим док је на одређеној удаљености. Али, када нам се та особа сасвим приближи, скренућемо поглед и тиме избећи даљу интеракцију са том особом. То се назива "учтивом незаинтересованошћу". Чињеница да смо свесни њеног присуства указује на то да се ради о неконцентрисаној интеракцији.
Када се непознати људи сретну и када почну да разговарају, престаје "учтива незаинтересованост". Тренутак у ком престаје је ризичан јер се лако може појавити неразумевање у погледу природе сусрета који се остварује. Стога, контакт очима може бити двосмислен и "пробног" карактера, а ако такав увод није прихваћен, особа може реаговати као да није ни направила неки непосредан гест. Наставак разговора би представљао вид концентрисане интеракције.
(Е. Гиденс, 2003: 99)
Ко су Стив Вулгар и Дороти Получ?
Социолози који спадају у критичаре друштвеног конструктивизма. Они сматрају да теоретичари друштвеног конструктивизма имају за циљ да прикажу субјективно стварање друштвене стварности, али, на тај начин, селективно посматрају извесна обележја као објективна, а нека друга као конструисана и обликована.
(Е. Гиденс, 2003: 107)
Гофман је сматрао да се највећи део друштвеног живота може поделити на живот на ''сцени'' и онај ''иза кулиса'' . Која је разлика између ова два појма?
Живот на ''сцени'' су друштвене прилике и сусрети у којима појединци играју своје формалне улоге. То су заправо ''представе на сцени'' . За разлику од тога, живот ''иза кулисе'' је када се људи припремају за интеракцију у неком формалном окружењу. Тада се опуштају, и понашају на начин који, иначе, контролишу када су ''на сцени''.
(Е. Гиденс, 2003: 103)
Одговор на питање колегинице Милице Маљковић:
Питање је добро; у одговору бих похвалила Вашу иницијативу да покажете разумевање материје тако што се нећете у потпуности „држати“ оних реченица које се налазе у књизи. Само, у реченици „Концентрисана интеракција, са друге стране, захтева изједначавање невербалне комуникације са вербалном“, део који сам подвукла оставља простор за погрешно тумачење онога што (претпостављам да) сте желели да кажете. И можда би више требало да се нагласи та разлика, управо кроз „учтиву незаинтересованост“ коју сте споменули.
Одговор на питање колегинице Мине Путник:
Питање је добро, као и одговор, такође похвале за то што сте одговор мало уобличили „на своју руку“.
Одговор на питање колеге Филипа Крстића:
Да ли бисте заиста волели да на колоквијуму добијете ово питање? :) Мислим да би било боље да сте тражили да се објасни зашто је критикован друштвени конструктивизам уопште, или према овим ауторима. Са Вашим питањем би требало да премотавате у глави шта сте то некад у неком прозору прочитали код Гиденса (ако се уопште сетите да је Гиденс споменуо ова два имена), што би подразумевало учење напамет свега што пише у уџбеницима. Како је поента учење са разумевањем, потребна је другачија формулација питања.
Одговор на питање колегинице Милице Павловић:
Овакав тип питања би могао да буде добар, јер тражи поређење појмова и тачног аутора. Проблем је међутим што је оно просто извучено из књиге, а потом се тај исти проблем одразио и на одговор. Није „живот иза кулиса“ по Гофману „када се људи припремају за интеракцију у неком формалном окружењу“ – како сте написали, већ је Гиденс овом реченицом коју сте навели објаснио шта се подразумева под простором „иза кулиса“. То је разлог зашто треба избегавати оваква питања – лако се поткраде грешка услед механичког преписивања текста из књиге.
Сада ћу поново сумирати досадашње:
Најпре бих вас све похвалила, јер ми се чини да „слушате“ критике које су до сада биле упућене колегама и колегиницама (и наставите да их "слушате" читајући постојеће коментаре да се грешке не би понављале), и друго, похвале су и због тога што ми се чини да у овој вежби напредујете без обзира на то што стицајем околности нисте похађали предавања за ове теме - а које су кључне за бављење социологијом. То би значило да ћете са окончањем блокаде бриљирати на предавањима и вежбама! :)
Оно што бих вас замолила да избегавате је пракса да једноставно „извучете“ неку реченицу или део реченице из књиге, па да на основу тога формулишете неко питање. Ако пак мислите да су сва ваљана питања „потрошена“, немојте пошто-пото да „копате“ по тексту како бисте поставили још непостављено питање, него се слободно вратите на раније формулације питања и одговора колегиница и колега, коментаришите их смислено и допуните их. С обзиром на то да сам у великој мери скретала пажњу на непотпуна питања и формулације одговора у којима се не види разумевање, такве ваше допуне би биле оправдане и сврсисходне, а градиво би се боље савладало!
И да поновим - немојте да вас обесхрабри када се испод нечијег питања или одговора „распишем“ у свом коментару, то не значи да су ти примери „много промашени“ и да су „лошији“ од оних на које одговорим кратким коментаром, већ да су добар показатељ неких кључних проблема у интерпретацији на које би сви требало више да обрате пажњу. Другим речима, не схватајте ове сугестије лично, оне су савети како на колоквијуму да дате садржајније одговоре, јер се свако питање, односно квалитет одговора на колоквијуму – оцењује у распону од 0-1.5 поена!
Поздрав за све!
Које 4 зоне персоналног простора Едвард Т. Хол разликује и како?
- Интимно растојање- око 45 центиметара, код мало друштвених котаката, нпр. љубавници, родитељи и деца.
- Лично растојање- од 45 до 120 центиметара, код сусрета са пријатељима и добрим познаницима.
- Друштвено растојање- од 120 до 360 центиметара, зона у формалним приликама.
- Јавно растојање- веће од 360 центиметара, код оних који наступају пред публиком.
Шта се подразумева појам конверзацијске анализе ?
Конверзацијска анализа је техника којом су се користили амерички социолози Mitchel Duneier и Harvey Molotch приликом истраживања вербалне комуникације између пролазника New York-а, а подразумева методу којом се испитује значење најситнијих облика разговора (попут различитих узвика) па све до прецизнијег временског трајања реплика. Ова метода помогла је разумевању основа образаца разговора којих се људи несвесно придржавају, као и уочавању извесних погрешки током комуникације (интеракцијски вандализам).
(Е. Гиденс, 2003: 88)
Шта представљају друштвене улоге?
Друштвене улоге представљају скуп одређених правила о очекиваном понашању којих се особа придржава у складу са својим статусом или друштвеним положајем.
(Гиденс, 2003:102).
Због чега феноменолози сматрају да није могуће објективно мерити људско понашаље?
Наиме, људи дају смисао свету категоризацијом, субјективним процесом, који зависи од мишљења посматрача и највише што социолог може да уради је да схвати значење која припадници друштва користе у свакодневном животу, а кад би социолог покушао да изведе одређене статистике оне би такође биле резултат субјективног мишљења ( у овом случају социологовог).
(Хараламбос, 2002:19)
Шта се пордазумева под појмом контрола утисака?
Људи су осетљиви на то како их други виде, односно како се они представљају у друштву, па сходно томе користе многе облике контроле утисака како би друге навели да на њих реагују онако како би они желели. Иако то понекад чинимо са намером, најчешће је овде реч о ономе што радимо без свесне пажње. На пример, када младић присуствује пословном састанку, где је важно да остави добар утисак, он носи свечано одело и кравату и пази како се понаша; увече истог дана, док са пријатељима гледа фудбалску утакмицу, носи фармерке и мајицу и прица вицеве. То је оно што називамо контролом утисака.
(Е. Гиденс, 2003: 102)
Ово јављање морам да почнем понављањем похвале свима онима који су од почетка семестра у своје редовне дневне активности укључили учешће у расправама на форумима на основу читања са разумевањем уџбеничке литературе у циљу не само сакупљања поена за предиспитне обавезе, које морамо да испунимо пре или касније, него и у циљу долажења до целовитијих сазнања о предмету расправе кроз дијалог и укрштање аргумената.
Дозволите да поновим и позив свим учесницима усо1, а пре свега ауторима предлога формулација појединих питања и одговора о истраживачкој парадигми усмереној на разумевање и тумачење друштвеног делања, које предлоге су поједине колегинице и колеге унели на неодговарајући форум (уп. http://moodle2.f.bg.ac.rs/mod/forum/view.php?f=38 ) па треба да их преместе на овај уколико то још нису учинили, као и онима „задуженима“ за недељна саопштења о свим досадашњим «теоријским» темама који се још увек нису укључили у дискусију (најмање «вредни» су до сада били «стари» студенти), да довршимо расправе о појединим кључним појмовима и теоријама које нисмо до сада довољно разјаснили. „Извлачење“ максимума сазнања из неизбежно поједностављујуће „лакше“ уџбеничке литературе (понављам предлог да прочитате закључна поглавља о теоријама и методама истраживања у оба уџбеника, мада они постају обавезна литература «тек» у оквиру Увода у социологију 2) треба да нам помогне да уочимо оно битно у „тежим“ примарним изворима и да сами проверимо колика су и каква поједностављивања присутна у уџбеничкој литератури када се приказује и упоређује:
- идеално типско разумевање и феноменолошко тумачење људског друштвеног делања, са узрочним и функционалним објашњењем друштвено структурисаног понашања;
- «идеализам» и «материјализам» у социолошким теоријама;
- «номинализам» и «реализам» у социолошким теоријама.
Молим све учесника виртуелне дискусије да се држе правила дефинисаних у заглављу свих форума овог типа, нарочито правила о постављању питања која још нису постављена (колегинице Вероника Јурић, коментаришите већ постављено питање о друштвеним улогама из перспективе насловне теме овог форума или предложите нову формулацију још непостављеног питања) и цитирању извора предлога формулације питања и одговора, ради стицања добре навике да не плагирамо и ради олакшавања провере адекватности предложених формулација. Тако ћемо најбоље да припремимо квалитетно резимирање дискусије уживо о другој и трећој недељној теми првог петка када то буде могуће. Срдачан поздрав и све најбоље.
Како Гофман прави разлику између израза које појединци ,,пружају" и оних које ,,емитују"?
Појединац када ,,пружа" одређене изразе,он то чини речима и другим симболима желећи тиме да пренесе одређену информацију. У другом случају када појединац ,,емитује",он одаје неке знаке на основу којих други могу закључити његову искреност и истинитост.
(Е,Гиденс, 2003: 100)
Која Марксова тврђења је Вебер критиковао?
- Вебер није сматрао да су само економске промене и класни сукоби довели до капитализма већ да су до његовог формирања имали утицај и облици друштвене свести као нпр. религија, наука..
-Усресредио се на друштвено деловање тј. на то да људи делују надахнути идејама и вредностима на друштво а не да су стриктно детерминисани друштвеним структурама.
И данас нам њихова различита гледишта помажу да сагледамо друштво из различитих перспектива.
( Гиденс, 2003: 15)
Зашто је критикован симболички интеракционизам?
Симболички интеракционизам је критикован јер и поред тога што његове анализе језика, симбола и друштвене интеракције имају великог значаја за боље разумевање нашег свакодневног делања, он занемарује нека много шира и значајнија питања, као што су питање друштвених структура и начина на које оне могу да утичу на појединце.
( Гиденс, 2003: 19,20 )
Можда би бољи одговор на питање био да су изрази које појединци ,,пружају" они изрази који су свесно исконтролисани тако да на другога оставе жељени утисак, а да су изрази које појединци ,,емитују" несвесни и да нам они могу послужити да проценимо и сазнамо да ли је особа искрена према нама и да ли је оно што нам говори истинито.
Шта проузрокује интеракцијски вандализам?
Проузрокује страх и нелагодност који даље воде ка појачавању узајамног неповерења и неучтивог понашања.
(Гиденс,2003: 97)
Шта представља појам "главни статус"?
Оне статусе који имају предност у односу на друге и одређују свеукупан положај у друштву.Најчешћи главни статуси тичу се рода и расе.
Шта је Гофманова " учитива незаинтересованост" - предмет проучавања симболичких интеракциониста ?
"Учитива незаинтересованост "није пуко игнорисање људи који су у нашој близини.Ми, када неко стоји поред нас,или пролази поред нас у мимоилажењу ,"бацимо поглед" и кратко осмотримо особу (јер смо свесни њеног присуства).Али ,након тога ,ми не настављамо да гледамо и непистојно пиљимо у ту особу или особе ,већ скрећемо поглед негде са стране, како бисмо избегли наметљивост.Ово често не радимо свесно,иако је веома застуљено у нашем свакодневном животу.
Е.Гиденс:"Социологија"Ц.И.Д.стр: 87-88.2007.
Шта је симболички интеракционизам према становишту његовог оснивача, америчког филозофа Џ. Х. Мида?
Мид сматра да је језик омогућио човеку да постане свеснији себе, и других људи у средини у којој живи. Интеграција у друштвену заједницу врши се тако што се људи служе симболима (који могу бити језички и нејезички гестови) као средствима комуникације. Њиховим разумевањем настаје друштво, као и друштвене институције.
(Гиденс, 2007: 19)
Желела бих да напоменем да сам ово питање грешком поставила у недељном форуму на тему "Макро структурално - системске перспективе у социологији", те га овим путем "пребацујем" тамо где по плану треба да припада, такође се извињавам због своје грешке која је на овај начин пореметила постављање питања по оном реду по којем појмови у истом иду у редовној литератури.
Зашто се колега Михајло Сфера нисте придружили дискусији о одређењу појма статуса, уместо што сте поновили већ постављено питање без података о месту у уџбеничким изворима на којима сте наишли на свој предлог формулације?
Зашто људи када ступају у контакт са другима желе да прикупе нове информације или покрећу старе информације,које већ знају?
-Људи су склони томе да предвиђају шта ће се десити у будућности, изузетак није ни обична конверзација.Такође, њихов такт, тј. природни механизам ће их навести да се заштите, односно да предвиде шта друга особа очекује од њих и да ли ће тиме открити своју слабост и бити подвргнути подсмеху или некој другој непријатности.
(Гиденс,2007:92,100)
На који начин социолог Елија Андерсон објашњава везу социолошких микро- и макроперспектива?
-Елија Андерсон се у својој књизи "Вештина сналажења на улици: раса, класа и промена у урбаним срединама" с почетка бави интеракцијом људи на улицама два суседна краја једног америчког града. Пошавши од друштвених интеракција као предмета социолошких микроперспектива, установио је да је њихов ток у великој мери узрокован "ширим" контекстима илити макроструктурама, попут расе, класе, рода, старосне доби, разноврсних статусних симбола итд. Конкретно, уочио је да су спорне ситуације до којих приликом интераговања долази последица макропроцеса у друштву. Тиме је указао на нераскидну везу између микроперспектива и макроперспектива у социологији.
(Гиденс, 2003: 100-101)
Шта су мане, а шта предности електронске комуникације?
Када две или више особа разговарају лицем у лице, таква интеракција заснива се на изговореним речима и на начину на који се оне презентују уз помоћ интонације гласа, али и такозване невербалне комуникације, тј. мимике лица, гестикулације и контакта очима. Ако комуницирамо преко интернета, фактор невербалне комуникације сведен је на минимум, ако не и потпуно одсутан. У том случају, разлози слања порука које примаоци добијају као и значења самих тих порука остају углавном нејасни, односно о њима се може само претпостављати, док је истинитост самих исказа у порукама дискутабилна и теже ју је уочити него што би то било приликом конверзације која се води ,,у четири ока''. С друге стране, постоји и мишљење да су људи током комуницирања у електронском облику слободнији у изражавању својих ставова него што би то били у конверзацији преко телефона или лицем у лице. Наиме, глас или изглед открива информације о говорниковом старосном добу, роду, етничкој припадности, што некад може утицати лоше на пријем онога што та особа говори јер је познато да се у одређеним окружењима мишљења припадника неких угрожених групација узимају за мање вредна. Сматра се да интернет комуникација може сакрити овакве информације и тиме преусмерити пажњу на значење и важност онога што порука заправо носи. На тај начин многи припадници угрожених групација бивају заштићени од дискриминације барем делимично. (Гиденс, 2007:110). Такође, људи могу осећати већу слободу приликом изражавања мишљења на интернету јер не морају непосредно сносити последице тог изражавања и могу наступати под маском анонимности. Ово може бити лоше у случају да појединац износи расистичке, сексистичке или хомофобичне изјаве, а да притом не сноси никакву одговорност.
По чему се позитивистички и постмпдернистички теоретичари и њихови погледи на свет разликују?
Позитивисти тврде да се људско понашање може објективно мерити, они говоре о начелу узрока и последице који су непроменљиви исто као и понашање материје. Са позитивистичке тачке гледишта, посао истаживача је да открије и услови друштвену појаву, као што би жпгао условити материју служећи се другим методама.
Постмодернистичко схватање одбацује било какву општу теорију о функционисању друштва јер сматра да се на тај начин намеће перспектива једне групе људи другима. Они наглашавају разлике међу људима, а не сличности међу групама. По њима истраживач има задатак да открије разлике, а не да ствара генералне закључке о целим друштвеним групама.
(Хараламбос,2002:16-17)
- Шта Конт подразумева под појмом "религија хуманитета"?
Конт се залагао за успостављање религије хуманитета, која би напустила верске догме у корист науке. Социологија би била срж нове религије.
Шта су "имплицитна очекивања"?
Гарфинкел објашњава да људи када користе одређене устаљене језичке конструкције, ради олакшања међусобне комуникације, уз њих подразумевају одређено уско значање које је општеприхваћено, иако се оне заправо могу интерпретирати на више начина. То подразумевано значење је назвао "имплицитна очекивања", без којих би комуникација била знатно отежана.
(Гиденс, 2007:94)
По чему се интеракционизам разликује од функционализма, марксизма и већине феминистичких теорија? Интеракционизам се фокусира на интеракције малог домета, а не на друштво као целину. Интеракционисти сматрају да се друштво може системски анализирати и побољшати. Та побољшања се могу постићи мало-помало на ограниченим подручјима.
(Хараламбос, 2002; 15).
Вратили смо се, дакле, и на трећу недељну тему, која ће попут претходне две, бити „заокружена“ на исти начин.
Од пристиглих питања, велики број њих се односи на технике и методе истраживања којима се користе симболички интеракционисти и присталице сродних праваца, или пак на специфичне микро-интеракционистичке појмове и контексте (што је иначе доста заступљено у тексту у уџбенику), па уколико предлози питања задовољавају формалне захтеве, за већину предлога није могуће „проналазити ману“.
Полазећи од неиспуњених формалних захтева, скрећем пажњу на следеће примере:
Колегиница Јурић је предложила већ постављено питање, као и колега Сфера (што је професорка већ споменула), док је колегиница Кукуриди са питањем о Конту – чије место није у оквиру ове недељне теме - показала изразиту непажњу, будући да је исто питање знатно раније постављено у оквиру адекватне недељне теме.
Колега Продановић своје питање није најјасније и најадекватније формулисао, па би формулација питања требало да буде доста смисленија (у постојећем облику нејасно је шта тачно може да се очекује као одговор на питање).
И поред поменутих особина уџбеничке литературе за ову недељну тему – које су условиле велики број питања истог карактера, Колегиница Милуновић је успела да пронађе креативно решење као и за претходне две теме (изостављање извора код колегинице Милуновић нећу коментарисати јер је колегиница ово питање поставила пре питања која се односе на прве две теме – која сам малочас коментарисала и где је наведен извор).
Налик томе, и колегиница Ања Илић је поставила јако добро питање, наглашавајући однос између микро и макро перспектива, што је бројним предложеним питањима на овом форуму мањкало.
Питање колегинице Шуковић је имало потенцијала да буде добро питање, да се колегиница у свом одговору детаљније посветила објашњењу разлике између наведених теоријских праваца.
Генерално узев, морам да скренем пажњу и на то да су сва пристигла питања (након мог последњег коментара на форуму до овог), у целини, нижег квалитета од оних постављених до тада (и ту мислим на све три теме), што значи да сте, а посебно „ново-активирани“ учесници - ипак „појурили“ да брже-боље поставите каква год питања, не обазирући се на претходне сугестије и коментаре. Надам се да то неће бити случај на даље.
До наредне дискусије и побољшања,
Поздрав за све!
Надовезала бих се на питање колегинице Шуковић - По чему се интеракционизам разликује од функционализма, марксизма и већине феминистичких теорија?
- За почетак навела бих прву разлику, а то је да макротеорије, као што су функционализам и марксизам дају објашњења целог друштва, док се интеракционизам фокусира на интеракције малог домена (деловањем међу појединцима). Марксизам и функционализам и феминизам верују у постојање друштвеног састава, док интеракционизам одбацује појам друштвеног састава, такође, сматрају да је понашање детерминисано друштвеним саставом, односно реакција на састав (код марксизма економском базом, код функционализма путем норми и вредности друштвеног састава, код феминизма патријахалним саставом), док интеракционизам, са друге стране, сматра да понашање, односно деловање има значење за оне који су у њему укључени. Из тога следи да разумевање деловања тражи интерпретацију значења које актери дају својим деловањима. Функционализам, марксизам и феминизам верују у постојање друштвених улога, док интеракционизам прихвата постојање улога, али их сматра неодређеним и непрецизним, и стога отвореним за преговоре о њиховом значењу.
(Хараламбос, 2002:13,14,15)
Надовезала бих се на питање кологинице Ане о томе шта за Макса Вебера представља рационализација друштвеног делања.
Рационализација друштвеног делања заправо представља појаву када људе све мање усмеравају традиционалне вредности и обичаји, а све више најефикаснија средства за постизање циљева и предвиђање последица њихове употребе.
(Гиденс, 2007:15).
П : Шта је Вебер сматрао покретачком снагом промена?
О : Вебер је за покретачку снагу помена узимао мотивацију људи и њихве идеје као и вредности и убеђења која су скупа,сматрао је,имала моћ да изазову промене.
(Гиденс,2007 : 15 )
Који психолог је анализирао бројне језичке омашке?
Бројне језичке омашке које су део нашег свакодневног живота анализирао је Сигмунд Фројд. Сматрао је да омашке никада нису случајне, већ да оне изражавају оно што заиста осећамо, чак иако ми тога нисмо свесни.
(Гиденс, 2009:98)
Које зоне персоналног простора разликује Едвард Т. Хол?
Едвард Т. Хол разликује четири зоне персоналног простора:
- Интимно растојање ( од око 45 центиметра; резервисано је за врло мало друштвених контаката, на пример између родитеља и деце)
- Лично растојање ( од 45 до 120 центиметара; уобичајено је растојање за сусрете са пријатељима)
- Друштвено растојање ( од 120 до 360 центиметара, обично се успоставља у формалним приликама као што су интервјуи)
- Јавно растојање ( веће од 360 центиметара, карактеристично за оне који наступају пред публиком).
( Гиденс, 2003:105)
Шта подразумевају аутори Д. Боден и Х. Молоч под појмом 'Неопходност близине' као критике електронске интеракције?
Представља потребу појединаца да поседују реалан осећај да се сусрећу са другима у ситуацијама непосредног присуства, или у интеракцији лицем у лице супротан од виртуелне комуникације у којој се комуникација у већој мери формализује и губи се осећај да поседујете саговорника.
( Гиденс. Е, 2007 : 110 )
Шта мислимо под појмом "образ", а шта под појмом "такт"?
Под појмом "образ" мислимо на поштовање које имамо у очима других људи, услед којих одбацујемо мишљења, ставове и идеје због којих га можемо изгубити у туђим очима. Избегавамо говорити о неким ситуацијама из прошлости, навођење било каквих личних особина које би се могле сматрати увредљивима.
Под појмом "такт" говоримо о врсти одбрамбеног механизма који користи сваки појединац како његове слабости не би биле изложене руглу јавности.
( Гиденс. Е, 2007 : 92 )
Шта су узвици реаговања?
- Узвици реаговања су облици вербалног изражавања, али нису говор већ се састоје од мрмљања.
(Гиденс: 2007, 97)
Како интеракционалисти долазе до дефиниције појединца?
Објаси закон три ступња Огиста Конта?
Закон три ступња представља напоре да људи схвате свет,пролази кроз три фазе:
теолошка фаза - мислима управљају религијске идеје и веровање да је друштво израз Божије воље.
метафизичка фаза - долази до изражаја негде у време ренесансе, друштво је почело да се посамтра као нешто прирпдно, а не неприродно.
позитивна фаза - развија се открићима Коперника, Галилеја и Њутна, подстиче примену научних техника на друштвени свет.
(Гиденс,2007:8)
За које истраживање се везују амерички социолози Данајер и Молоч?
- Ова два социолога се везују за истраживање о интеракцијском вандализму, како би описали случајеве у којима једна подређена особа крши прећутну основу свакодневне имтеракције како би постала моћнија.
(Гиденс, 2007:95,96)
Важан аспект невербалне комуникације јесте мимика лица којом изражавамо осећања.
Ко је све и на који начин описао овај вид комуникације?
Постоји мало сагласности око тога како би емоције требало идентификовати и класификовати.
Пионири овог покрета су Пол Екман и Волас Фризен. Они су развили "Кодни систем тумачења покрета мишића лица" како би описали покрете мишића лица којима се изражавају различита осећања. Примењујући свој систем утврдили су да један број покрета мишића лица код новорођенчади је присутан и у емоционалном изражавању одраслих људи, као и да се не може са сигурношћу тврдити шта који покрет усана, образа или очију значи код свих особа, јер се њихова значења и карактеристике разликују од културе до културе.
Важно је рећи да је и Чарлс Дарвин, творац теорије о еволуцији, тврдио да су основни облици изражавања емоционалних стања исти код свих људских бића, што би значило да су на неки начин Екман и Фризен побили такво схватање.
(Гиденс: 91)
Sta po Veberu predstavljaju pokretacku snagu promena?
On je smatrao da su motivacija ljudi i ideje pokretacka snaga promena-ideje,vrednosti i ubedjenje imaju tu moc da izazovu promene.
Објаснити појам интеракције у времену и простору?
Разумети на који начин су активности распоређене у времену и простору од великог је значаја у анализи сусрета и за разумевање друштвеног живота уопште. Свака интеракција је ситуирана, што значи да се дешава на одређеном месту и има одређено трајање у времену. Наше активности током дана обично су подељене на временске и просторне "зоне" (тако нпр. већина људи проводи временску зону од ,рецимо, 8-16 часова на послу). Када анализирамо контекст друштвене интеракције, често је корисно посматрати кретање људи и препознати ту конвергенцију времена и простора. У модерним друштвима, подела наших активности на зоне је под снажним утицајем времена које се мери часовником.
(Гиденс: 108)
Samo bih dopunila broj strane ( Gidens,str. 15.)
,,Живот на сцени" и ,,иза кулиса" можемо везати за ког социолога?
Како је Гофман сматрао, највећи део друштвеног живота може се поделити на живот на сцени и иза кулиса. Живот на сцени претстављају друштвене прилике и сусрети у којима појединци играју своје формалне улоге, и он то назива представама на сцени. Иза кулиса је простор где људи сакупљају маске и костиме и припремају се за интеракцију и неком дормалном окрћежењу, ту прави аналогију са позориштем и простором иза сцене.
Гиденс, 2003: 105
Ко је анализирао језичке омашке?
Језичке омашке анализирао је Сигмунд Фројд. Према Фројду, грешке у говору, укључујући и нетачно изговорене или испретуране речи и муцање, нису никада, у ствари, случајне. Вербалне омашке веома брзо откривају ствари, које смо, свесно или несвесно, желели да прикријемо: истог тренутка када их изговоримо, оне изражавају наша права осећања.
(Гиденс, 2003: 96)