|
Пре уношења својег питања, прочитајте која су већ постављена па унесите само нова, редоследом којим се кључни појмови или теоретичари појављују у уџбеничкој литератури, како неки не би остали прескочени.Постављајте питања о нејасним формулацијама, непотпуним или нетачним одговорима на већ постављена питања и понудите своје формулације. Због великог броја студената сваки студент може да добије поен само за једно питање или коментар у оквиру исте теме. У загради иза предложене формулације питања и одговора или коментара наведите презиме једног или оба аутора уџбеничког текста, годину издања и страну или стране на којима се налази део текста који сте употребили приликом формулисања својег питања, одговора или коментара, ради лакшег поређења ваше формулације са изворницима приликом дискусије о не/оптималним формулацијама. Користите ћирилично писмо за уношење својих прилога, пошто је претраживач прилагођен на ово писмо. |
Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о социолошком погледу на свет 2014
1. Шта је социјализација?
- Социјализација представља процес у којем појединац учи културу свога друштва.
2. Која три главна типа предмодерних друштва разликује Ентони Гиденс?
- Ловачко сакупљачка друштва,
- Сточарска и аграрна друштва
- Неиндустријске цивилизације
3. Социолошка имагинација према Милсу.
- Социолошка имагинација представља главно оружије за објашњење и разумевање савремених одлика друштвеног живота. Од нас захтева да се удаљимо од уобичајених поступака у нашем свакодневном животу, како бисмо их сагледали из једног новог угла.
Поштована колегинице Емилија Пешић, молим Вас да се у складу са напоменом у заглављу овог форума да "због великог броја студената сваки студент може да добије поен само за једно питање или коментар у оквиру исте теме" и да је потребно да се предлози питања уносе "редоследом којим се кључни појмови или теоретичари појављују у уџбеничкој литератури, како неки не би остали прескочени", определите за једно од три која сте понудили. При томе би било добро да својим речима а не дословно комбинујете где је то могуће оба уџбеничка извора приликом одговарања на постављено питање за које се одлучите, како не би остале нејасноће као у вашем трећем предлогу питања и одговора, који је то "нови угао" за који се залаже Ентони Гиденс тумачећи схватање социолошке имагинације код Рајта Милса.
Захваљујем се Вама и колегиници која је направила пробу латиничним писмом што сте "пробиле лед" и омогућиле ми да исправим грешку у избору типа форума оптималног за прегледање која су питања већ постављена да не би било понављања..
Поштована прфесорка, изабрала бих треће питање: Социолошка имагинација према Милсу. Одговор би био следећи: Социолошка имагинација представлја способност истовременог проучавња живота појединца и целокупног друштва. Ентони Гиденс сматра да социолошка имагинација захтева од нас да се удаљимо од уобичајених поступака и да их посматрамо из новог угла. Када посматрамо неки чин треба да се усредсредимо и на симболичку вредност самог чина, која је некад много важнија од њега самог. Помаже нам да схватимо да се неки догађаји не тичу само појединца, већ целог друштва.
Надовезала бих се на питање колегинице Емилије и поставила следеће питање: Термин социолошка имагинација, који је сковао Милс, настао је под утицајем какве идеје и схватања и шта он омогућује?
Циљ свих социолога јесте разумевање и објашњавање друштва. То се може постићи комбинацијом приступа различитих теорија друштва. Многи социолози сматрају да социологија, да би била добра наука, мора да разуме социјални свет испитујући и структуру друштва и друштвену интеракцију, односно промене у читавом друштву и промене у животу самог појединца. Макс Вебер и Ентони Гиденс су подржавали ову идеју, а Милс је најпрецизније изложио, увођењем појма социолошка имагинација, који омогућује да проблеме појединца разумемо кроз схватање читавог друштва.
Kako sociologija pomaže razumevanju i menjanju nas samih?
Reč je o tzv."samoprosvećenosti". Budući da uz sociologiju kao nauku, dobijamo opširnije znanje i objektivan pogled na društvo i društvena događanja, mi možemo da sagledamo naše celokupno ponašanje i ponašanje drugih, bez ikakvih predrasuda i unapred stečenih mišljenja. A što bolje i dublje upoznajemo našu ljudsku prirodu i razloge za naša društvena delovanja, to smo kompetentniji da nešto i promenimo, kako u sopstvenom tako i u kolektivnom ponašanju ljudi, služeći se, već pomenutim, objektivnim znanjem o tim isti pojavama.
Gidens, 2003
Шта је национална држава?
-Национална држава је политичка заједница која је од других одвојене јасно одређеним границама, а не неодређеним граничним областима које су некада одвајале традиционалне државе.
-Влада националне државе има велику власт над многим аспектима живота грађана, доносећи законе којих се придржавају сви који живе унутар њихових граница. Индустријска друштва била су прве националне државе у историји.
(Гиденс, 2003:39)
Надовезала бих се на питање колегинице Емилије - Шта је то социјализација? Иако је колегиница већ навела једну од могућих формулација овог oдговора (Социјализација представља процес у којем појединац учи културу свог друштва) желела бих да га допуним.
За почетак осврнула бих се на Гиденса и његово поимање социјализације као "процеса помоћу којег деца или други чланови друштва стичу знања о начину живота у свом друштву" (Гиденс, 2007; 30) . И такође, рекла бих да процес социјализације траје читав кроз читав живот једног људског бића и стално се обликује под утицајем различитих чинилаца као што су породица (примарна социјализација), други посредници, образовање, вршњаци, медији, радно место, итд. Кроз процес социјализације човек учи о улози која му припада у друштву у којем се налази, тзв. друштвено дефинисана очекивања. Уколико одређени човек не прође кроз социјализацију друштва којем припада, тешко да би личио на било које људско биће које се дефинише као нормално у том друштву.
Социолошка дефиниција културе :
- Култура дефинише прихваћене начине понашања за припаднике посебног друштва, који могу да се разликују од друштва до друштва. Култура се односи на начин живота чланова неког друштва, или група у оквиру неког друштва. Она обухвата како нематеријалне аспекте - веровања, идеје и вредности које чине садржај једне културе - тако и материјалне аспекте - објекте, симболе и технологију кроз које се садржај културе изражава.
- Због тога што се односи на чињеницу да друштвене контексте нашег живота не чине само насумични избори догађаја или поступака, већ се ти исти контексти, на различите начине, испољавају кроз структуре или обрасце.
Шта бисте изменили колегинице Марија Живковић и остали полазници усо1 у предлогу одговора на питање о значају појма друштвене структуре у социолошком приступу истраживању правилности и промена у понашању и узајамном одношењу људских друштвених бића, који је тако формулисан да наводи на учвршђивање уместо елиминисање две лоше навике - дословно преписивање и меморисање уџбеничког текста, уместо његовог разумевања и тумачења властитим речима? Да ли је уопште могуће да одговоримо на питање о значају неког појма у некој науци, пре него што смо утврдили његово значење, као и да ли постоји само једно или више тумачења значења одговарајућег појма, у конкретном случају појма структуре, имајући у виду да се у понуђеном одговору значење појма структуре лаконски своди на израз "образац" преузет из изворника без даљег разјашњења?
Шта бисте изменили колегинице Јелена Богдановић и остали полазници усо1 у предлогу врло уопштене формулације питања о социолошкој дефиницији културе, да би било јасније шта се заправо очекује као одговор, као и да би се у одговору избегла персонификација појмовне категорије коју покушавамо да дефинишемо, у нашем случају категорије културе, на основу парафразирања тумачења аутора уџбеника шта социолози сматрају да култура са своје стране дефинише у људским друштвима? Није ли постојећа формулација упркос поменутим манама, подстицајна за дискусију шта је особеност социолошког приступа објашњењу и разумевању културних аспеката правилности у понашању и међусобном одношењу људских бића у људском друштву за разлику од правилности у понашању и одношењу припадника других животињских, а неки би рекли и биљних врста?
Уколико би се фокусирали на особеност социолошког приступа објашњења и разумевања разлике између културног аспекта односа људског бића у људском друштву и односу понашања и међусобног односа припадника других животињских и биљних врста- могли би рећи да је основа организације међусобних односа припадника животињских врста инстинктивна, тј. унапред предодређена генетским кодом за разлику од људи које своје односе граде на основу учења од стране друштва у коме одрастају, но постоје бројна истраживања која оповргавају ту теорију, с' обзиром да и животиње поседују тенденцију да прихватају нове научене облике понашања. Основа културе темељи се на учењу модела облика понашања друштва од стране самог друштва коме појединац припада.
А преформулација питања би била :
Који аспекти културе су битни са социолошке тачке гледишта?
-Битни аспекти културе су аспекти људског друштва који су научени, а не наслеђени. Култура једног друштва обухвата како нематеријалне аспекте - веровања, идеје и вредности који чине садржај једне културе - тако и материјалне аспекте - објекте, симболе и технологију кроз које се садржај културе изражава.
Шта дефинирају норме?
-примерно и прихватљиво понашање у специфичним ситуацијама.
Питање о нормама могло би се поставити и на овај начин:
Шта су норме и како се спроводе?
-Норме су правила која дефинишу примерено и прихватљиво понашање у специфичним ситуацијама. Спроводе се помоћу позитивних и негативних санкција, тј. наградама и казнама.
(угледала сам се првенствено на Хараламбосову дефиницију норми која не имплицира директно да норме проистичу из вредности, за разлику од Гиденсове)
За сваку је похвалу иницијатива колегинице Ање Илић да свој прилог на овом форуму уведе у облику предлога прецизирања и развијања формулација већ постављеног питања и одговарајућег одговора, као и да је при томе применила методу поређења одређења одабраног појма, у овом случају норме, код два аутора уџбеничке литературе, Гиденса и Хараламбоса. Остаје да колегиница Ања Илић и остали учесници усо1 провере колико је ова упоредна метода адекватно примењена, то јест да утврдимо шта тачно о односу норми и вредности тврде Хараламбос и Гиденс. Код оваквог прецизирања је неопходно да као и у недељном саопштењу наведемо цитат и број стране на којој се он налази у одговарајућим уџбеницима у прилог нашег закључка о резултатима поређења, у овом случају тврдње да Хараламбосова дефиниција норми "не имплицира директно да норме проистичу из вредности, за разлику од Гиденсове". Не употребљавају ли и Хараламбос и Гиденс исти израз када пишу о односу вредности и норми? У овом контексту је важно да уочимо и размотримо теоријске импликације Хараламбосове изјаве на крају Уводног поглавља у свој уџбеник о сврси и ограничењима начина на који је у њему "увео неке од основних појмова којима се користе многи социолози" (Хараламбос, 2002: 6) и да проверимо да ли постоји или не у Гиденсовом уџбенику такав самокритички осврт на сврху и ограничења начина на који је дефинисао кључне појмове, у овом случају вредности и норме?
Културни релативизам:
Примењивање културног релативизма захтева одсуство етноцентризма у што већој мери и спремност напуштања својих дубоко укорењених културних веровања, као и могућност проучавања неке ситуације према стандардима друге културе.
Једна култура се мора изучавати уз поштовање њених специфичних значења и вредности, а улога соцoилога јесте да избегавају "рутинске" одговоре и пажљиво испитају сложена питања из што је више могуће различитих углова.
Шта је неопходно да би се применио културни релативизам?
-Да у што већој мери буде одсутан етноцентризам, да будемо спремни да напустимо дубоко укорењена културна веровања и да постоји могућност проучавања неке ситуације према стандардима друге културе.
Шта представљају статуси и које врсте статуса постоје?
-Статуси представљјају низ социјалних позиција које појединац или група заузимају у друштву, а могу бити фиксни(приписани)статуси који нас одређују самим рођењем и стечени, који се постижу као резултат личног напора.
Шта су то субкултуре?
Оне се односе на било који сегмент становништва који се разликује од преосталог дела друштва по својим културним обрасцима,а притом,не односе се само на етничке или језичке групе унутар једног друштва.
Шта све подразумева процес примарне социјализације ?
Примарна социјализација је процес социјализације који се одвија током детињства, унутар породице где дете, одговарајући на одобравање или неодобравање својих родитеља , учи језик и многе од темељних образаца понашања и културних вредности друштва у ком одраста .
Шта представља друштвена улога? - Друштвена улога представља скуп неписаних правила о очекиваном понашању појединца који заузима неки друштвени положај.
Према Гиденсу, на чему су се заснивале неиндустријске цивилизације?
Заснивале су се на развоју градова, исказивале су врло изражене неједнакости богатства и сиромаштва, и биле повезане са владавином краљева и царева.Према Лију и Њубају које су четири главне друштвене трансформације Северне Европе и Северне Америке?
- Четири главне друштвене трансформације Северне Европе и Северне Америке према Лију и Њубају су: индустријализам, капитализам, урбанизација и либерална демократија.
Које су земље Првог света и шта их карактерише?
Земље првог света биле су (а то су и сада) индустријализоване државе (Западне) Европе, САД, Аустралоазија (Аустралија, Нови Зеланд, Тасманија и Меланезија) и Јапан (ако бих могао додати Канаду и Јужну Африку*).
Сва друштва Првог света имају вишепартијске, парламентарне системе власти (на шта се угледају земље Другог и Трећег света).
*Додао сам поменуте две земље на основу карте света, на странама 40 и 41 књиге Ентонија Гиденса.
Ентони Гиденс, стана 42.
Позивајући се и на свој предлог питања о нормама и одговора на исто, хтела бих да питам постоје ли одређене смернице које би требало да следимо предлажући питања за колоквијум? Примерице, уколико је питање:
Која је основна дистинкција сточарских и аграрних друштава од ловачких и сакупљачких друштава?
Одговор: Основна дистинкција сточарских и аграрних друштава од ловачких и сакупљачких је у чињеници да сточарска и аграрна друштва прва почињу с узгојем житарица и домаћих животиња.
Да ли би овакав предлог питања био исувише уопштен (или, пак, исувише стриктан) и, услед подложности различитим тумачењима, без једног јединог сасвим тачног одговора, те самим тим треба да имамо концизност и прецизност као водеће науме приликом предлагања питања и одговора?
Унапред захвална на одговору!
Зашто имате колегинице Ања Илић дилему да ли је питање "Која је основна дистинкција сточарских и аграрних друштава од ловачких и сакупљачких друштава?" исувише уопштен (или, пак, исувише стриктан)? У реакцији управо на Ваше прецизирање питања о одређењу појма друштвене норме, изнела сам мишљење да је захтев да се у одговору упореде одређења кључних појмова код разних аутора, подстицајан управо за уочавање главних друштвено структурисаних извора "подложности различитим тумачењима, без једног јединог сасвим тачног одговора", нарочито у случају питања која се тичу одређења садржаја и узајамног односа кључних појмова о којима се воде теоријски спорови.
Укратко, питање треба да буде прецизно формулисано у том смислу да је потенцијалном испитанику јасно према тумачењу којег или којих аутора треба да одговори на постављено питање, уколико постоје неслагања у погледу тога шта је исправан одговор. Да ли сте приметили битне разлике између схватања појединих подтипова тзв предмодерних друштава код Хараламбоса и Гиденса? Позивам све учеснике усо1 да у тексту одељака о типовима и развоју људских друштава код Гиденса и Хараламбоса уочимо разлике у тумачењу главних трансформација кроз које су прошла традиционална друштва односно чиниоца друштвене промене и да размотримо теоријске и практичке изворе ових разлика..
Које битне концепте укључује модерност?
- Веровање у напредак људи, рационално планирање ради остварења циљева, супериорност разума над емоцијама, споспобност технологије при решавању људских проблема, права људи да обликују животе и побољшавање животног стандарда индустријском производњом.
Драге колегинице и колеге,
Ја вам се оглашавам са малим закашњењем, будући да је према првобитном плану овај вид активности требало да почне од наредне теме. Но, професорка и ја смо се сложиле да је ипак добро што сте самоиницијативно почели да формулишете питања и да улазите у дискусије на форуму, јер се тиме упознајете са кључним појмовима који су неопходни за разумевање свих тема које предстоје, а бићете и "спремнији" да од наредне теме предлажете адекватна питања за колоквијум (премда ћемо се на ову тему вратити након колоквијума, када је дискусија о њој и предвиђена).
Основни циљ овог задужења је редовно читање литературе и учење са разумевањем. У оквиру првих тема ја ћу вам чешће коментарисати питања и неки коментари ће вам можда изгледати беспотребно, али како време буде одмицало, таквих коментара ће бити све мање, уз претпоставку да ћете временом савладати основне ствари и усвојити све сугестије које вам буду упућене. Већ смо напоменуле да друге колеге могу (и требало би) да коментаришу питања која им се не чине адекватно, као и да понуде своје формулације, јер се на тај начин подстиче дискусија и интеракција између свих нас, што је један од главних циљева.
Сада ћу се усмерити ка вашим досадашњим питањима и покушаћу да допуним сугестије професорке (овде не морате да одговарате на моје коментаре, само их имајте у виду приликом формулисања каснијих питања):
Емилија Пешић - питање је у реду, мада би требало да формулишете питања као питања, рецимо "Шта за Милса представља социолошка имагинација?" У одговору нисте остали фокусирани на Милса, већ сте навели шта под тим појмом подразумева Гиденс. Ако нисте били сигурни чије су то биле речи - Милсове или Гиденсове - требало је да консултујете или изворни текст или пак Хараламбоса, јер је и код Хараламбоса објашњено шта за Милса представља социолошка имагинација.
Јелена Богдановић и Марија Живковић - избегавајте овако општа питања јер се не зна шта се очекује као одговор на њих. Та питања начелно јесу добра за дискусије, али нама су овде потребна питања на која сваки полазник курса, упознат најпре са обавезном литературом, може да пружи конкретан одговор. Или спецификујте питања тако да траже мишљење конкретног аутора, или поставите сасвим другачија питања. Зато и одговор на преформулисано питање Јелене Богдановић није добар јер се у њему наводи да су битни аспекти културе они који су научени, а не наслеђени. Да, култура се учи, али исто тако је и укорењена, што би значило да постоји и нешто што се "наслеђује", па овај одговор није адекватан. Међутим, уколико тврдите да је ово нечије становиште, напишите аутора и страну на којој сте такву формулацију пронашли (мада је савет да ипак промишљено бирате и формулишете питања, пре него да неке тврдње користите као аргументе, без обзира на то што се можда налазе у обавезној литератури; јер ми се сви учимо како да критички посматрамо свет, а са тиме и литературу, обавезну или било коју другу).
Зато је савет упућен свима - да увек (у складу са правилима цитирања текста) напишете аутора и страну на којој се налази нека тврдња на коју се ви позивате у одговору на питања (наравно, ваше мишљење и ваше разумевање се такође вреднују). И трудите се да сродна питања групишете на истом месту, због прегледности и логичког следа.
Ана Гвозденовић и Ања Илић су поставиле добра питања (Ана је требало мало више да се посвети одговору), и посебне похвале за иницијативу предлагања преформулисаног питања (и касније допуне одговора)!
Милица Маљковић и Даница Јотић - имамо случај као са питањима Јелене Богдановић и Марије Живковић (погледајте коментар изнад).
Ирена Минић, Милица Вукотић, Иван Витезовић, Јована Живковић - питања су у реду, тичу се основних социолошких појмова, и ту у принципу не би морало да пише - према "том и том" аутору (у случајевима где постоји више одређења и тумачења једног појма, нужно је написати према ком аутору). Милица и Јована би могле да продубе своје одговоре, а свима недостају "властите речи" приликом објашњавања појмова.
Милица Павловић, Марко Касалица, Марија Којић - оваква питања можда треба избегавати јер одговор не тражи разумевање већ је могуће механичко копирање текста из уџбеника. Зато је Марко у одговору могао да опише четири главне друштвене трансформације, а не само да их наведе, као и Марија три главна фактора која наводи Гиденс.
Исидора Крстић - у овом питању нам недостаје према ком аутору је дефинисана модерност, имајући у виду да различити аутори модерност различито одређују.
Коментарисање бих завршила сугестијама професорке (а у складу је са овим последњим). Питања морају да буду јасно формулисана да би се знало према тумачењу ког аутора (или више аутора ако је реч о неком поређењу) треба да се одговори на постављено питање. Најзад, последње питање Ање Илић (за које је колегиница тражила конкретне смернице) - "Која је основна дистинкција аграрних и сточарских друштава од ловачких и сакупљачких" - неадекватно је јер је за проблематику недељне теме ирелевантно. Отуда имајте и ово на уму приликом формулисања питања - постављајте социолошки најрелевантнија питања!
Поздрав за све!
Захваљујем се колегиници Селени на оглашавању подстицајним коментарима и придружујем похвалама свију који су одмах прионули на "посао". Дозволите да у дискусију уведем следећа начелна питања :
1) Није ли предност а не мана да уколико се почетно упознавање са значењем неких кључних социолошких појмова и теза заснива на критичком читању са разумевањем уџбеничке литературе, та чињеница и помене у формулацији питања и одговора о конкретном појму или тези (на пример о социолошкој машти), на трагу учесталих самокритичких упозорења које Хараламбос упућује читаоцима да он у тексту пружа само своје тумашење изворних текстова других аутора, понекад намерно поједностављено, за разлику од Гиденса који углавном пропушта да такво упозорење изричито искаже?
2) Да ли може да се тврди да формулација одговора на постављено питање није добра (нпр. о социолошки релевантним аспектима људске кутуре) уклико одговор садржи аспект о којем се слажу аутори оба уџбеника (да је научена а не наслеђена), не доводећи у питање потребу да се продуби расправа о томе шта се све подразумева под наслеђем (сетимо се етимолошког порекла речи култура), као и да се допуни одговор разматрањем још једног социолошки релевантног аспекта културе људских друштава, о којем се воде теоријски и практички спорови (у којој је мери je заједника свим припадницима једног друштва)?
3) Може ли да се тврди да је неадекватна формулација питања и ирелевантна за проблематику недељне теме. када се заснива на пажљивом читању препоручене уџбеничке литературе за одговарајућу недељну тему (нпр. питање о разликовању аграрних и сточарских друштава од ловачких и сакупљачких у оквиру теме фокусиране на особености предмета и приступа истраживању социологије као науке)? Није ли управо наш заједнички задатак да уочимо и укажемо на релевантност препоручене уџбеничке литературе за проблематику одговарајуће недељне теме?
Све најбоље до наставка разговора уживо и виртуелно драге колегинице и колеге.
Шта представља етноцентризам?
-Етноцентризам предсатавља процењивање других култура кроз поређење са својом сопственом.
С обзиром да је идентично питање, као и одговор, постављено после овог допуну пишем на овде, јер је прво објављено.
Истраживања других култура углавном се односе на њихов језик, обичаје, веру и понашање.
Етноцентризам се јавља у позитивном и негативном смислу.
И било би добро додати иако се не помиње у обавезној литератури да је термин "етноцентризам" први употребио социолог William G. Sumner.
Шта је и на шта се односи друштвени идентитет?
- Односи се на особине које други људи приписују неком појединцу. Те особине могу бити схваћене као означитељи који указују на то ко је та особа, у оном најосновнијем смислу. Истовремено, друштвени идентитет ставља ту особу у однос са другим појединцима који деле те исте особине.
Према Гиденсу, која два најзначајнија фактора су утицала на уобличавање типова људских друштава?
1. Откриће писма - доводи до настанка нових друштвених организација, и
2. технолошке иновације - које су се релативно скоро догодиле у људској историји, и временом довеле до гашења или већинског потискивања предмодерних друштава и пренасељености градова.
Гиденс, Е., Социологија, стр. 33, 34
Који су најважнији извори идентитета?
Најважнији извори идентитета су: род, сексуална оријентација, национална или етничка припадност и друштвена класа.
(Ентони Гиденс, Социологија, стр. 32)
Која је разлика између друштвеног идентитета и самоидентитета?
-Друштвени идентитет се односи на особине које људи преписују неком појединцу (како друштво види појединца). Односно означава оно по чему су сви људи исти.
-Самоидентитет се односи на то како појединац види себе (по чему се он разликује од остатка друштва).
Kako se strucno nazivaju pojedinci ili grupe koje imaju bitnu ulogu u procesu socijalizacije?
Agensi socijalizacije.
Која је oсновна карактеристика данашњих индустриских друштава ?
Главна и основна карактеристика данашњих индустријских друштава (оних која то заиста јесу,а не оних која се тако само номинално називају) јесте то да већина запосленог становништва ради,пре свега у високотехнолошком сектору,па онда,и у фабрикама,канцеларијама,и сектору услуга.Дакле,у овим земљама само је мањина становништва запослена у пољопривреди.
Видети:Е. Гиденс:,,Социологија,,Ц.И.Д.стр.38.и погледати табелу ,,Запослени у пољопривреди у неиндустриским и индустриским друштвиман,, на страни 39.
Objasnite zasto je nejednakost u stocarskim i agrarnim drustvima bila izrazitija nego u lovackim i sakupljackim.
Lovacka i sakupljacka su najranija drustva i brojala su uglavnom do pedeset clanova, a metod prezivljavanja se zasnivao na lovu i prikupljanju voca i povrca. Ovakva drustva nisu bila bogata u materijalnom smislu, a sve sto su pojedinci posedovali posmatrano je kao zajednicko dobro. Zato Gidens smatra da je u lovackim i sakupljackim drustvima nejednakost bila relativno mala, iako je poznato da su stariji pripadnici plemena uzivali visi status od mladjih, kao i da su muska deca bila pozeljnija od zenske, jer bi od njih nastali novi lovci. Stocarska drustva su se pretezno oslanjala na uzgoj stoke, a agrarna na uzgoj zitarica, mada se i dalje povremeno lovilo. Pouzdaniji nacini obezbedjivanja hrane, omogucili su porast broja clanova drsutva, ali su istovremeno i otvorili put nastanku vecih nejednakosti. U stocarskim i agrarnim drustvima pojedinci su mogli prikupiti veliko bogatsvo, u vidu stoke ili zita. Na taj nacin, pored vec pomenutih nejednakosti koje su postojale u lovackim i sakupljackim drustvima i zasnivale se na polu ili starosnom dobu, u stocarskim i agrarnim drustvima nastaje novi vid nejednakosti cija je osnova materijalna.
(Haralambos, 2002, str. 7)
Које су основне одлике функционализма?
- Функционализам је структурална теорија због тога што истиче значај друштва за формирање понашања појединца.
Функционалисти сматрају да је потребно да функционише сваки појединачни део друштва да би оно функционисало као целина.Односи између појединаца у оквиру друштва одређени су правилима. Такође, функционалисти истичу значај моралног консензуса јер заједничке вредности производе заједничке циљеве. Велики значај има социјализација помоћу које се вредности усађују у личност и преносе традицијом. Због тога, породица за њих представља витални део друштвене структуре. Наравно, може доћи и до конфликта услед повременог поремећаја друштвеног састава али све су то акутна стања.
Kako se prema Gidensu uocava drustvena promena i koji su to glavni faktori koji na nju uticu?
Uociti znacajnu promenu podrazumeva pokazati stepen promena u osnovnoj strukturi nekog predmeta ili dogadjaja u odredjenom vremenskom periodu. Kada je rec o ljudskim drustvima, odluciti koliko je i na koje nacine sistem u procesu promene, znacilo bi da moramo pokazati do kojeg stepena postoji bilo kakva izmena osnovnih institucija u odredjenom vremenskom periodu. Pored toga treba ukazati i na ono sto se nije promenillo, kao na neki standard prema kojem merimo promene.
3 glavna faktora koja mozemo izdvojiti da su neprestano uticala na drustvenu promenu kroz istoriju su: fizicko okruzenje, politicka organizacija i kulturni cinioci, a kada pricamo o modernim drustvenim promenama te faktore mozemo kategorisati na slican nacin, osim sto cemo uticaj fizickog okruzenja posmatrati u okviru sveukupnog dejstva ekonomskih faktora.
Како према Гиденсу културни фактори утичу на промене у модерном друштву?
Развој науке у модерном добу допринео је промени начина мишљења, односно стварању критичког и иновативног погледа на свет. Рационалност преовладава над навикама, веровањима и обичајима који се више не прихватају само због тога што имају вековну традицију. Са променом начина мишљења променио се и садржај идеја- идеали као што су самоусавршавање, једнакост и учешће у демократском животу покренули су бројне друштвене и политичке промене, укључујући и револуције.
Како Хараламбос објашњава појам постмодерност?
Период модерности обележен је људским веровањем у способност да рационално мишљење, технолошки напредак и произвођачка индустрија непрестано унапређују друштво и животни стандард. У последњих неколико деценија такво веровање је пољуљано сумњом у те процесе. Многе државе су на економском пољу прешле из индустријског у постиндустријско друштво, у коме је већина становника запослено у услужном сектору и тиме доводи под сумњу став да индустрија непрестано унапређује друштво. Растућа неједнакост, загађење, страх од нуклеарног рата и одустајање од политичких идеологија такође су разлози због кога људи све мање верују у рационалност и технологију, а неки их потпуно и негирају. Могло би се рећи да је ова појава већином везана за развијене западне културе пошто су многи делови света још увек у процесу индустријализације. Такође постоје несугласице међу социолозима око тога да ли је ова промена довољно значајна да би ово раздобље одвојило од раздобља модерности.
(Хараламбос, 2002: 8, 9)
Шта су вредности?
-Вредности,за разлику од норми,пружају општије смернице. Оне показују шта је то важно,исплативо и вредно тежњи. Вредности се,као и норме разликују од друштва до друштва.А низ норми може чинити једну вредност.Рецимо,све норме које су у вези са здрављем и сигурношћу чланова друштва,могу се сматрати деловима који чине вредност која се придаје људском животу. Са различитим вредностима,чланови друштва би тежили инкомпатибилним циљевима што би довело до нереда.
(Хараламбос,2002:5)
Када говоримо о нормама пожељно је да знамо да су оне условљене санкцијама. Какве те санкције могу бити?
Санкције могу бити позитивне и негативне, формалне и неформалне.
Када бисмо отишли у цркву и неко у нашој близини правио неартикулисане звуке, смејао се и понашао неприкладно и другачије од онога што се од свих присутних очекује, он би тај тренутак упропастио свим присутнима и због тога добио поглед неодобравања, и негативну реакцију околине. То би био пример негативних санкција за непоштовање норми.
Похвале ђака који се пристојнпо понаша, поптује професоре, и прати наставу колико је то потребнпо пример је позитивних санкција.
Оба примера које сам навела су примери неформалних санкција, а формалне би биле оне које су законом кажњиве. Примера ради, када би пунолетни ученик без разлога устао из клупе и физички напао свог професора он би трпео неку врсту формалних санкција.
(Харалажбос, 2002:5)
-На шта се односи термин културни шок?
До културног шока долази када појединци утону у нову културу. Они се тада осећају дезоријентисано јер губе познате тачке оријентације, а још увек нису научили како да се сналазе у новој средини.
Какав је развој социолошке мисли?
Социологија никада није била дисциплина у којој постоји скуп идеја које сви прихватају као тачне.Мишљења социолога се често не поклапају о томе како изучавати људско понашње.Параметри и истраживања доказују ову ствар,а одговор је повезан са правом природом саме области.Социологија се тиче нашег сопственог живота и понашања ,а проучавати себе најсложенији је покушај који можемо начинити.
(Е.Гиденс 2007, 6-7)
На шта се односи статус према Веберовој теорији?
Статус према Веберовој теорији односи се на разлике између друштвених група у погледу поштовања или престижа које им придају други.
Како се према Гиденсу може говорити о друштвеним променама?
Говорити о друштвеним променама првенствено значи указати на промене до којих је дошло у основним друштвеним институцијама у одређеном временском периоду. Првобитно би требало успоставити одређени критеријум на основу ког би се могло видети да ли је уопште реч о друштвеној промени и, уколико јесте, колика је та промена. Поред указивања на промене до којих је дошло, потребно је указати и на оно што се није променило.
(Гиденс, 2003 : 46)
Као што је и професорка најавила, вратили смо се на прве три недељне теме. Ја ћу се на овом месту осврнути првенствено на питања која су пристигла од колега који су се касније укључили у виртуелне дискусије, а чија питања имају формалне и садржинске недостатке. (Такође, имајте у виду да је на делу „заокруживање“ ових тема, па нека општа питања, везана за појмове и проблеме који су недовољно или уопште нису до сада објашњени, нећу окарактерисати као превише општа - рецимо питање колегинице Петковић о вредностима, што у другим ситuацијама чиним).
Колега Александре Јовановићу, Ваше питање је недовољно јасно, не зна се шта се тачно очекује као одговор на ово питање. Избегавајте тако општа питања и покушајте да спецификујете своја питања, како би ономе ко одговара на њих било јасно шта треба да одговори.
Kолегинице Маговчевић и Дероњић, ваша питања се не налазе у одговарајућем тематском форуму. Такође, нисте навеле извор одакле преузимате свој одговор, на шта сам до сада скретала пажњу небројено пута (случај је и са колегиницама Кукуриди, Тодоровић и Оцокољић - недостаје извор).
Колегинице Оцокољић, с обзиром на то да је о друштвеној промени већ било говора, у свом питању је требало да објасните поменуте факторе које наводи Гиденс, будући да сам већ напоменула да су у претходном питању на ту тему исти фактори остали необјашњени.
Како је колегиница Тодоровић објаснила само културни фактор, а колегиница Стаменковић поновила питање о друштвеној промени, стиче се утисак да нисте погледале претходна питања, јер на овом месту нисмо добили заокружену и целовиту дискусију о друштвеној промени.
Када је реч о питањима о друштвеном идентитету, колега Симо Јокић и колегинице Марија Ђурић – будући да се питања и одговори доста ослањају на формулације из уџбеника – као и увек, ту сугеришем садржајније одговоре.
Колегиница Јована Живковић је у своје питање увела разлику између друштвеног и самоидентитета, што је корак ка комплекснијем питању и обухватнијој слици о појму идентитета, но одговор је могао да буде потпунији (а такође недостаје и извор).
Колегинице Анастасија Пакаи, добро сте формулисали своје питање и примерима добро осветлили појмове који до сада нису били дефинисани (врсте санкција).
Када је реч о развоју друштава, питање колегинице Милутиновић је одлично, а колеге Гњатић и Ђорђевић су такође поставили јасна и добра питања.
Колега Михајло Сфера, рекла бих да је Ваше питање сувише поједностављено, а има и формални недостатак – нисте навели извор.
Колегинице Марта Домановић и Марина Шушњар, сјано сте одговориле на наше захтеве да се кључни, а недовољно објашњени појмови (социјализација, социолошка имагинација) додатно разјасне.
До наредне дискусије,
Поздрав!
Шта је етноцентризам?
Етноцентризам представља процењивње других култура кроз поређење са сопственом.
( Е.Гиденс, 2007: 27-29 )
Како можемо закључити да људи немају инстикте, упоређујући их са птицама?
-Пре свега треба напоменути да су инстикти упутства која говоре на који начин требамо нешто да радимо.Та упутства се не стичу то је више као неки генетски запис.
-Упоређујући људе и птице и гледајући на који начин граде куће, односно гнезда, приметило се да птице граде гнезда на исти начин као сви чланови њихове врсте,тј. као да сви чланови имају иста упутства по којима граде та гнезда. За разлику од птица,људи немају та "имагинарна" упутства и то се види из разноликости облика кућа као и материјала који се користе у њиховој изради.
(Хараламбос,2002: 2,3)
- Према Гиденсу ,када се јављају прва сточарска и аграрна друштва ?
- Према Гиденсу,прва аграрна и сточарска друштва се јављају отприлике пре 20.000 година .
(Хараламбош,202: 6)
У ком типу предмодерних друштава је највише изражена неједнакост и објасни зашто?
1. Сточарска друштва
2. Ловачка и сакупљачка
3. Неиндустријске цивилизације
4. Пољопривредна друштва
Тачан одговор је 3. Неиндустријске цивилизације, зато што је неједнакост у овом типу друштва заснована на изразитој неједнакости у богатству и сиромаштву а као производ владавине краља или цара.
(Хараламбос,2002:7)
(Гиденс,2003:37)
Шта подразумева контракултура?
- Контракултура се односи на онај сегмент становништва који се разликује од преосталог дела друштва по томе што у великој мери одбацује постојеће вредности и норме
(Гиденс Е, 2003: 27)
-Контракултуре, као и субкултуре, су групе које, поред тога што одбацују вредности и норме друштва у које се убрајају, настоје и да промовишу погледе који показују алтернативе доминантној култури. Оне дају људима слободу да изразе сопствено мишљење и да делују према њему уместо према оном мишљењу које друштво намеће.
Шта све обухвата процес секундарне социјализације?
Надовеује се на процес примарне и одликује је то што настаје касније у детињству у току периода сазревања. У том добу долази до веће интеракције са околином, најпре је то вртић, потом школа, факултет, радно место... Дакле, долази до прихватања норми и вредности околине у којој се налазимо.
(Гиденс. Е, 31.стр )
Процес секундарне социјализације обухвата усвајање друштвених норми у друштву, одређеног начина понашања које је пожељно да би појединац стекао посебну улогу у друштву или да би постао члан посебне друштвене групе. За разлику од примарне социјализације, која обухвата период одојчета и раног детињства, секундарна социјализација је процес који се примењује на касније детињство и у току периода сазревања. Са родитеља који врше главну улогу у процесу примарне социјализације, задатак се, у процесу секундарне социјализације, у великој мери пребацује на друге актере. То могу бити школе, медији, радно место итд.
(Гиденс, Е. 31.стр) ; (Секулић, Н.- Јарић, И. 50 стр)
Мој смели покушај би био да дам сопствени пример на ову тему. Пример би могао бити процес усвајања норми и вредности које важе у оквиру једне верске заједнице. Дете православаца ће, у периоду детињства и сазревања, учити и усвајати правила и вредности своје религије и тиме постати православни хришћанин.
Шта представљају појмови "инфатицид" и "геронтоцид"?
"Инфатицид" са једне стране представља убијање новорођенчади,а са друге стране,"геронтоцид" представља убијање стараца.
Иако исувише морбидни,ови процеси су карактеристични за многе народе и племена,пре свега за Ескиме и Карибу Индијанце.
Неки од примера инфатицида везани су за племена која су боравила у сушнијим деловима Аустралије где је био изражен женски инфатицид да би се смањила популација у доба глади.
Стари људи који су били део неких номадских племена која су се стално кретала у потрази за земљом и храном,остављани су да умру јер нису могли да издрже ритам тог сталног кретања племена(геронтоцид).
(Харалaмбос,2002:3,4,5)
Lee и Newby навели су промене модерних индустријских друштава на просторима Северне Европе и Северне Америке у 19.веку. Које су то трансформације?
Постоје 4 промене, то су:
- индустријализам
- капитализам
- урбанизација
- либерална демократија.
( Хараламбос, 2002 : 8 )
Шта представља појам 'културни шок'?
Представља релативно нетипичну појаву да се у земљи прича истим језиком, а да су навике, обичаји и понашања сасвим различити. Ова појава се везује за технолошки и мултикултурално развијене земље које знатно негују самосталност појединца и захтевају промену парадигме оних који се придржавају форме да постоји устаљени облик понашања и обичаја свих становника једне земље.
(Гиденс Е, 2007: 27)
Које су то новоиндустријализоване земље?
Новоиндустријализоване земље су земље које су у претходних тридесетак година доживеле огроман економски раст услед процеса индустријализације. (Мексико, Бразил, Јужна Кореја, Сингапур,...). За ове земље је карактеристично и то да су стопе економског раста и по неколико пута веће од оних на западу.
(Гиденс Е, 2007: 43)
Коју разлику можемо направити између норми и вредности?
Норме представљају правила понашања које се могу наћи у једном друштву и упорно се одржавају, док вредности представљају идеје које сматрамо прихватљивим и пожељним за даље функционисање бића. Норме и вредности се разликују од друштва до друштва. Оно што је за једно друштво прихватљиво, не значи да ће бити и за друго.
Зашто је битна свест о културним разликама?
Оваква свест је битна јер омогућује да боље разумемо како други људи живе и са којим проблемима се суочавају.
(Гиденс,2005:6).
Због којих утицаја је дошло до промена у модерном периоду?
- До промена у модерном периоду једошло због економски утицаја, политичких утицаја и културних утицаја.
(Гиденс, 2007: 48,49)
Које су земље спадале у Друштва Другог света и шта их је карактерисало?
Друштва Другог света означавала су комунистичка друштва некадашњег Совјетског Савеза (СССР) и источне Европе, укључујући Чехословачку, Пољску, Источну Немачку и Мађарску.
Заснивала су се на индустрији, али је економски систем чинила планска привреда, у којој се није давао готово никакав значај приватној својини или конкуренцији привредних предузећа. Мали удео становништва је радио у пољопривреди. Већина је живела у мањим или већим градовима.
(Гиденс,2007:42,45)
Зашто је начин решавања проблема културно детерминисан?
Који су најважнији чиниоци модерне друштвене промене?
-најважнији чиниоци модерне друштвене промене јесу ширење индустријског капитализма, развој централизованих националних држава, индустријализација рата, појава науке и појава рационалних или критичких начина мишљења.
(Гиденс 2007:48,49,51)
По чему се интеракционизам разликује од осталих теорија друштва?
Интеракционизам се од марксизма, функционализма и већине феминистичких теорија разликује по томе што се он углавном фокусира на интеракције које су малог домета, а не на друштво као целину.
(Хараламбос, 2002:14)
Po cemu se razlikuje moderna industrija od tradicionalnih proizvodnih sistema?
Moderna industrija temeljno se razlikuje od predhodnih proizvodnih sistema,jer podrazumeva neprestano povecanje proizvodnje i sve vece gomilanje bogatstva.U tradicionalnim proizvodnim sistemima nivoi proizvodnje bili su dosta staticni,u skladu sa uobicajenim potebama.Kapitalizam neprestano podstice reviziju tehnologije proizvodnje,proces u kojem je sve vise ukljucena nauka.
(Gidens,48 str.)
Допунила бих одговор колегинице Анђеле Јаћимовић.
Битно је и напоменути да интеракционизам обично одбацује појам друштвеног састава. Не сматра људско деовање одговором или реакцијом на састав. Интеракционисти верују да је могуће анализирати друштво и да га је могуће побољшати. Међутим, та побољшања треба постићи на ограниченим подручјима и малим корацима за разлику од онога што се имплицира у макротеоријама или системским теоријама.
(Хараламбос, 2002: 14)
Колега Данило Радовановићу, зашто нисте прочитали упутства у заглављу овог форума ?
Шта постмодерни теоретичари највише замерају модернистима? Односно, која је њихова главна разлика? За разлику од модерниста који сматрају да друштво напредује, да се развија унилинеарно, посмодернисти не прихватају тај вредносни суд, и удаљавају се од идеје напретка. Наиме, људи све мање верују у науку и рационално, а окрећу се ирационалним, такозваним неw аге учењима. Многи теоретичари сматрају да кривац за ово заправо економска промена, јер индустријско друштво бива замењено постиндустријским, профили занимања којима се људи најчешће баве се мењају.. Мада, с обзиром да је ово можда "најкотроверзнија" теорија у данашњој науци постоји и одређени број који се са њом не слаже и сматра да живимо у "позној модерни" као Гиденс нпр.
Хараламбос, 2002: 6