Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

Свакодневно ступамо у контакт са безброј људи, интерагујемо  с' њима, и у зависности од ситуације се представљамо, дозвољавамо другима д а стекну одређено мишљење  о нама које се, најчешће, заснива на претпоставкама. Заправо, цео живот се на њима заснива, на основу њих поступамо, биле оне исправне или погрешне. Упоредићемо позориште свакодневнице са позоришном представом. Разлика је, наравно, чист привид, илузија која се исказује на позорници, временом и безброј пута увежбаном. Из тог разлога, морамо посматрати ситуацију са два становишта, становишта појединца и становишта публике, тј. остатка људи у интеракцији. 

Током интеракције појединац настоји да импресионира саучеснике, с'тога је он експресиван. Његова експресивност се огледа на два начина, вољно и невољно. Вољна експресивност спада у оне знакове које нам он сам   "даје" а невољна јесу знаци који њега одају. Ти сигнали које он нама шаље су вербални, циљеви му могу бити различити, не увек исправни и морални, управо зато постоје знаци који  га одају јер их он несвесно износи и углавном су невербалне природе.

" Без обзира на циљ који је појединац себи поставио, као и на његов мотив да има баш тај циљ, биће му у интересу да контролише понашање других, нарочито третман који му, реагујући на њега пружају. Та се контрола најчешће постиже утицањем на дефиницију ситуације до које други долазе, а то појединац може постићи тиме што ће, манипулишући властитом изражајношћу, створити код њих утисак који ће их навести да добровољно поступају у складу са његовим планом. Нашавши се у присуству других, дакле, појединац ће обично имати неки разлог да мобилише своју активност тако да пренесе другима онај утисак који му је у интересу "  ( B. Herbert, 1998: 65 ).


Не би ли наметнуо своју дефиницију ситуације постаје веома прорачунат, своје истинске намере вешто скрива, представљајући себе онаквим каквим ми желимо да га видимо. Из тог разлога, свестан да постоје знаци који га одају и исто толико свестан да други упућени, на  тај начин проверити истинистост његовог исказа, током интеракције исту количину пажње посвећује знацима који су мање подложни контроли колико и вербалној комуникацији, тј. манипулише њима. Ту нам, такође, могу помоћи полазне информације које имамо о њему. На самом почетку, обе стране заузимају одређени положај који са собом носи одређене кодексе понашања.


" Када интеракција побуђена "првим утисцима" представља само почетак дугог низа интеракција између истих учесника, кажемо да је нешто "добро кренуло", и схватамо колико је то важно. Наставници се, рецимо, понекад држе следећег става:
Не смете им допустити да завладају, иначе сте готови. Зато ја увек почињем строго. Првог дана кад добијем нов разред, ставим им до знања ко је газда... На почетку морате бити строги, а онда, с временом, можете мало "олабавити". Ако сте благи на почетку, а после покушате да будете строги, они ће вас само гледати и смејати вам се у лице " ( B. Herbert, 1998: 71).



У том случају, комуникацију може нарушити противречност. На пример, на почетку семестра професор излаже план рада. Између осталог, заказује датум колоквијума и датум поправног колоквијума за студенте који нису положили. Уколико би професор из неког разлога поништио поправни колоквијум, новонастала ситуација би довела до беса код студената.  Али, сви заједно би се осетили неугодно и дошло би до нарушавања првобитне пројекције. Управо зато, саучесници заузимају одређене заштитне мере и тада говоримо о тактичности. Док су мере којима појединац брани сопствене пројекције одбрамбене.

Литература:

1. B. Herbert: Друштво као симболичка интеракција у И. Спасић, Интерпретативна социологија, ЗУНС, Београд, 1998, стр. 63-74