Дело Границе раста говори о физичким ограничењима планете Земље да апсорбује даљи економски развој и пораст становништва. Поменуто дело објављено је почетком 70-их година 20. века; изазвало је већу бригу јавности о животној средини.
„Ravnoteža znači stanje ravnovjesja, balansa ili jednakosti između suprotstavljenih sila. U dinamičkim terminima svjetskog modela, suprotsavljene su one snage koje prouzrokuju povećanje broja pučanstava i zaliha kapitala (željna visoka veličina obitelji, niska djelotvornost kontrole rađanja, visoka stopa kapitalnih ulaganja) i one koje prouzrokuju opadanje broja pučanstava i zaliha kapitala (oskudica hrane, zagađivanje, visoka stopa deprecijacije ili zastarijevanja). Riječ „ Kapital“ mora se shvatiti u smislu kombiniranog kapitala od kapitala u uslužnim djelatnostima, industrijskog i poljoprivrednog kapitala. Tako najtemeljnija definicija stanja globalne ravnoteže glasi da su pučanstvo i kapital bitno stabilni , sa snagama koje teže da ih povećaju ili smanje u pomno kontroliranom balansu“ (Медоуз, 1974: 141).
У овом делу текста говори се о супротстављеним силама; о потребама становништва и супротној сили, (не)свести људи. Такође се помиње капитал, који је важан због одржања потреба људи. Међутим, капитал је ограничен (Медоуз, 1974).
„Što društvo duže hoće da održi stanje ravnoteže, stope i razine određenih veličina moraju biti niže“ (Медоуз, 1974: 142).
„Tehnološki bi napredak bio potreban i poželjan u stanju ravnoteže“ (Медоуз, 1974: 142).
У овим пасусима се говори о уравнотежености између наталитета и морталитета, као и капитала. Такође се говори о напретку технологије као тежњу ка уравнотежености (олакшање друштву- више слободног времена). Међутим, технолошки напредак се може и негативно одразити (пад људског фактора у индустрији) (Медоуз, 1974).
„Čini se da je univerzalan zaključak, žalostan ali shvatljiv, da se jednakost raspodjele smanjuje uporedo s povećanjem broja ljudi na koje ograničeni prirodni izvori moraju biti raspodjeljeni“(Медоуз, 1974: 147).
Овде нам Медоуз наглашава да, веома вероватно, у будућности неће бити равнотеже. Природни прираштај ће се повећати, док ће капацитети бити неједнако расподељени (Медоуз, 1974).
„Društvo ravnoteže morat će odvagnuti alternative što ih nameće omeđenost naše planete, razmatrajući ne samo sadašnje ljudske vrednote, nego uzimajući u obzir i vrednote budućih generacija“ (Медоуз, 1974: 147).
Овде се говори о ограниченим капацитетима планете Земље, као и о одрживом развоју- прихватање глобалне равнотеже пади добробити будућих генерација (Медоуз, 1974).
Небојша Ђорђевић
Лутература: Медоуз, Донела,Границе раста-Стање равнотеже, Стварност, Загреб, 1974,стр. 140-151