Autorka teksta izučava radove Cvejića i Lazića, kao i to da li je primereno nazivati strukturne promene društva u Srbiji „novim“.
„Klase čine društvenu hijerarhiju zasnovanu na razlikama u posedovanju/kontroli različitih oblika kapitala: ekonomskog, organizacionog i kulturnog“(Lazić, M. , Cvejić, S. , Promene osnovnih struktura društva Srbije u periodu ubrzane transformacije , 54. )
Lazić i Cvejić, operacionalizuju pojam kapitala
je pod snažnim uticajem francuskog sociologa Burdijea,
koji kapital poistovećuje sa „akumulisanim radom“, a njegove razne oblike sa „resursima“, to jest materijalnim i nematerijalnim „stvarima“. Na osnovu ova tri oblika kapitala, Cvejić u svom tekstu (Cvejić, 2012b: 146) razdvaja 7 osnovnih klasa/slojeva u društvu: 1. društveni sloj- krupni i srednji preduzetnici, viši i srednji direktori, plitičari; 2. sloj- mali i mikro preduzetnici, nižu direktori, krupni poljoprivrednici; 3. sloj- stručnjaci, samozaposleni i slobodne profesije i niži rukovodioci sa univerzitetskim obrazovanjem; 4. sloj- službenici, tehničari, samozaposleni, slobodne profesije i niži rukovodioci bez univerzitetskog obrazovanja; 5. sloj- VKV i KV ne/manuelni radnici; 6. sloj- PKV i NKV ne/manuelni radnici; 7. sloj- Sitni privatni poljoprivrednici.
Ovaj spisak kategorija za razvrstavanje ispitanika u klase/slojeve prema njihovom društveno ekonomskom statusu, samo se malo menjao kroz vreme. Spisak kategorija iz 1989. se za samo nekoliko kategorija razlikuje od spiska kategorija iz 2012. To su kategorije krupnih i srednjih preduzetnika, kao i krupnih poljoprivrednika i mikro preduzetnika.
“Ove kategorije (osim ‘mikro preduzetnika’) pojavile su se po prvi put
u anketama sprovedenim 1993. i 1997. godine, dakle u vreme koje Lazić (2000:
130) poput Cvejića (2005: 73) opisuje kao vreme ’blokirane’ post-socijalističke
transformacije“ (Lazić, M. , Cvejić, S. , Promene osnovnih struktura društva Srbije u periodu ubrzane transformacije, 55. )
Lazić i Cvejić smatraju da se u ovom periodu sveukupni društveni monopol konvertovao u međusobno povezanu ekonomsku i političku dominaciju u rukama partijsko-državne nomenklature ili kolektivno vlasničke klase u “novom” klasnom načinu proizvodnje socijalističkog društva, u kojem postoji„sistemsko“ onemogućavanje da se formiraju značajnije društvene grupe čiji bi „specifični interes“ predstavljala privatizacija. Međutim, istraživanje samog Lazića govore da je „tokom prve polovine devedesetih godina dve trećine elitnih preduzetnika poticalo iz bivše vladajuće grupe“ (Lazić, u Lazić (ur.), 1994b, 2011: 152), što potvrđuje njegovo postojanje, kao i to da sedmočlana podela klasa/slojeva u ovom periodu nije kvalitativno “nova”, već “stara”, i da se samo transformisala.
“Formalno-pravno gledano, mogućnost transformisanja tzv. stare
sitne buržoazije, malih preduzetnika i poljoprivrednika u spisku kategorija, u
srednju i krupnu buržoaziju ili srednje i krupne preduzetnike i poljoprivrednike
u spisku kategorija, otškrinuta je već 1953. godine Novim ustavom FNRJ
(Novi ustav FNRJ, 1953), a potpuno otvorena amandmanom na Ustav SFRJ iz
1963. godine (Ustav SFRJ, 1963).” (Lazić, M. , Cvejić, S. , Promene osnovnih struktura društva Srbije u periodu ubrzane transformacije, 56. )
Ovim pravnim dokumentima je legalizovano unajmljivanje tuđe radne snage. Zbog zakonskih ograničenja i izbegavanja poreza, najveći deo
najamnih radnika je angažovan u sivoj i crnoj ekonomiji, čime je povećavana eksploatacija najamnih radnika izvan porodice, čime nastaju kapitalistički zakupci i industrijski kapitalisti.
“Sedmočlana klasifi kacija Lazića i Cvejića konstruisana za potrebe analize
procesa strukturisanja/stratifikovanja u Srbiji, takođe sakriva postojanje i uticaj
na ove procese u Srbiji, bivšim jugoslovenskim republikama i bivšim društvima
‘realnog socijalizma’, lokalno odsutne svetske vladajuće klase.” (Lazić, M. , Cvejić, S. , Promene osnovnih struktura društva Srbije u periodu ubrzane transformacije, 57. )
U cilju uvećanja i očuvanja svetskih resursa pod svojom kontrolom, transnacionalna finansijska oligarhija, u poduhvatu nasilne kapitalizacije, je u savezu sa kompradorskom elitom vršila svoj uticaj na promene unutar društvene strukture. (Milić, A. , Društvena transformacija i strategije društvenih grupa: svakodnevica Srbije na početku trećeg milenijuma, 76.)
Ovde se stvara podela između kompradorske buržoazije i njenih interesa (koji leže u pomaganju ovoj transnacionalnoj oligarhiji i profitu od toga), i nasuprot njoj, nacionalne buržoazije i njenih interesa (razvijanje domaće industrije). Ovo su dve klase. Nalazi su samog Cvejića da društvo u Srbiji postepeno „klizi ka bipolarnom
modelu tj. ka zaoštravanju klasnih odnosa“ (Cvejić, 2006: 132) i da se „regrutacijski
krug za viši sloj sve više zatvara u relaciji viši sloj – stručnjački sloj“ (Cvejić,
2012b: 151).
“Izostajanjem operacionalizacije dvoklasnog modela, ne gubimo
li osnovni kriterijum za razlikovanje između „starog“ strukturisanja, sličnog za
celokupnu klasnu predistoriju čovečanstva – osim promene oblika organizacije
temeljnog proizvodnog odnosa izrabljivanja i tlačenja jednih pripadnika ljudskog
roda od strane drugih pripadnika ljudskog roda – od potencijalno kvalitativno
„novog“ strukturisanja u okolnostima prevaziđene klasne podele rada?” (Lazić, M. , Cvejić, S. , Promene osnovnih struktura društva Srbije u periodu ubrzane transformacije , 57. )
Zaključak je da u Srbiji nije došlo do bilo kakvih kvalitativno drugačijih promena u strukturisanju, već da je došlo samo do kvantitativnih promena u okviru starog klasnog strukturisanja.
Literatura:
Lazić, M. , Cvejić, S. , Promene osnovnih struktura društva Srbije u periodu ubrzane transformacije
Milić, A. , Društvena transformacija i strategije društvenih grupa: svakodnevica Srbije na početku trećeg milenijuma