Ерик Олин Рајт је амерички социолог, за себе је сматрао да је марксиста и у том духу приказаће шест различитих перспектива алтернативне класне анализе. Рајт поред Маркса, Вебера и Голтропа, даје велики допринос разумевању класа и њиховом одређивању. Као главном мерило преузима стручност од Вебера. Кроз овај текст покушаћу да вам приближим појам класе из угла Е.О. Рајта, као и кроз доживљај, тј. виђење обичних људи.
Оно по чему се класе разликују од осталих облика друштвене стратисфакције јесте:
1. класе се не успостављају путем правних или религиозних одредби, припадништво класи се не заснива на наслеђеној позицији, нити на закону или обичајима.
2. припадништво класи се не добија, макар донекле, аутоматски рођењем, него се стиче.
3. класе зависе од економских разлика између групација појединаца - неједнакости у имовини и контроли над материјалним добрима.
4. класни системи функционишу кроз широке везе безличног карактера.
економски у истој класи са њима.
Долазимо до научне литературе која дефинише класу кроз пет питања.
1. "Како људи, појединачно и колективно, смештају сами себе и друге у оквиру друштвене структуре неједнакости"? Класа је један од могућих одговора на ово питање. У том случају би појам класе био дефинисан овако: "Класе су друштвене категорије које деле заједничка карактеристична својства које људи субјективно користе за рангирање ових категорија у оквиру система економског раслојавања“. У овом случају, стварни садржај тих својстава знатно ће се разликовати у односу на време и место. Класа није дефинисана на основу скупа објективних својстава друштвене ситуације дате особе, него на основу заједничких субјективних схватања људи о рангирању у оквиру социјалне неједнакости (Е.О., Рајт, 2002, Alternative Foundations of Class Analysis).
2. "Како су људи
објективно лоцирани у дистрибуцијама материјалне неједнакости"? У овом случају класа је одређена према материјалном богатству или висини прихода. У зависности од тога рангирају се виша класа, виша средња класа, средња класа, нижа средња класа, нижа класа, подкласа (Е.О., Рајт, 2002, Alternative Foundations of Class Analysis).
3."Шта објашњава неједнакости у економски дефинисаним животним изгледима и материјалном животном стандарду?“ У овом случају потребно је утврдити одређене узрочне механизме који доприносе одређивању карактеристичних особина тог система, независно од субјективног или објективној мишљења појединца. Када би дефинисали класу у овом духу морали бисмо првенствено на основу односа људи према изворима који генеришу доходак или средства различитих врста. У овој употреби, контрастира се са многим другим детерминантама животних изгледа дате особе - на пример, са географском локацијом, са облицима дискриминације који су усидрени у приписаним карактеристикама, или са генетском обдареношћу. Овај концепт карактеристичан је како за марксистичку, тако и за веберовску традицију друштвене теорије (Е.О.,Рајт 2002, Alternative Foundations of Class Analysis).
4. "Које су то економске поделе у друш тву које најсистематскије генеришу отворене сукобе"? Као и треће питања, и ово питање сугерише концепт класе тесно повезан са узроцима неједнакости у економским могућностима, али овде концепт покушава да идентификује оне аспекте економске неједнакости који генеришу антагонизме интереса. Aнтигонизам је синоним за супротност и најтежи облик друштвене противречности. У овом случају класе не бисмо могли да дефинишемо као једноставно заједништво услова које генеришу економске могућности, већ оним специфичним гроздовима заједничких услова који имају унутрашњу тенденцију да супротстављају људе једне другима у тежњи за тим могућностима (Е.О.,Рајт 2002, Alternative Foundations of Class Analysis).
5."Како би требало да окарактеришемо и објаснимо варијације током историје у друштвеној организацији неједнакости" ? Да бисмо одговорили на ово питање морамо га посматрати кроз простор и време. Марксисичка и веберовска традиција нуде два различита одговора. За марксисте то су привредни системи који се разликују по начину на који се произведени вишак присваја (Е.О.,Рајт 2002, Alternative Foundations of Class Analysis). Подсетимо се да К. Маркс види класе као заједнички однос према средствима за производњу.
За Веберијанце, насупрот томе, централни проблем историјских варијација јесте степен рационализације различитих димензија неједнакости, нарочито класе и статуса (Е.О.,Рајт 2002, Alternative Foundations of Class Analysis).
Најважније питање од свих јесте: "Које су врсте преображаја потребне за елиминисање економског угњетавања
и израбљивања у капиталистичким друштвима“ ? Ово је најспорније питање зато што оно подразумева не само истраживачки програм објашњавања механизама који генеришу економске неједнакости, него и нормативни суд о тим неједнакостима - оне су облици репресије и експлоатације – као и и нормативну визију трансформације ових неједнакости Ово је изразито марксистичко питање које сугерише концепт класе вођен нормативним садржајем (Е.О.,Рајт 2002, Alternative Foundations of Class Analysis).
Постоје и они који тврде да у модерно доба класа полако исчезава, тиме подразумевају да све мањи број људи формира стабилне идентитете у класим изразима, па самим тим слабије оријентишу своје политичко понашање на основу класе. У модерно доба појам класе је све теже дефинисати, јер фактори попут економског или родног нису довољни, а велики утицај на то има и све већа покретљивојст међу класама. Сматрам да појам класе увек мора постојати јер ће и неједнакости међу људима увек постојати, међутим у класа ће се користити у неком блажем облику у односу на ранија времена. "Дебате поводом класе су често збуњујуће, због разноликости објашњења различитих мишљења различитих традиција и људи" (Е.О.,Рајт 2002, Alternative Foundations of Class Analysis).