Друштвена девијантност - Social Deviance

 
 
Picture of Emilija Popovic
Бекер, Хауард, Девијантност и девијанти
by Emilija Popovic - Thursday, 11 December 2014, 2:21 AM
 

Проблематика девијантности и девијаната је дубоко укорењена у свим друштвима, оно чега можда неки нису свесни је релативни карактер појма девијантност, што за собом вуче велике проблеме и неразумевање. Друштво је скуп појединаца који следствено томе имају различите склоности, те су тако удружени у различите групе чији се погледи на свет косе.

„Лако је запазити да различите групе оцењују различите ствари као девијантне. То би требало да нам отвори очи за могућност да су три елемента- особа која доноси суд о девијантности, процес којим се до тог суда стиже, као и ситуација у којој се све одвија- неодвојиво уплетени у феномен девијантности" (Бекер, Х. 1998:84).

Овако објашњен феномен девијантности нам одмах говори да је сложен и да, ако желимо да га дефинишемо и ближе објаснимо, морамо се посветити сваком од 3 наведена елемента:

I.Особа која доноси суд о девијантности: (дефиниције девијантности)

Речено је да постоји више различитих гледишта када је у питању девијантност, да ће одређено понашање неко окарактерисати као девијантно, а други као исправно. Од чега зависи лични став појединца и нагон за одређеним понашањем? Аутор нам овим објашњава да кључну улогу у схватању феномена девијантности има став који сви појединци имају према одређеном понашању. Зато појам аутсајдера има два смисла.

„Друштвена правила дефинишу сиутације и понашање које је у њима долично, одређујући неке поступке као „исправне", забрањујући друге као „погрешне". Кад се једно правило спроведе, отвара се могућност да се човек за којег се препоставља да га је прекршио доживи као особа посебне врсте, као неко коме се не може веровати да ће живети у складу са правилима око којих се група сагласила. Он се доживљава као аутсајдер" (Бекер, Х. 1998:75).
- У овом случају, аутсајдер је појединац који не поштује једно или више правила која важе у друштвеној групи.
„Термин, међутим, садржи и друго значење, чија анализа упућује на један други важан низ социолошких проблема: са тачке гледишта особе која је етикетирана као девијантна, „аутсајдери" могу бити људи који су створили правила за чије је кршење он окривљен. У овом другом случају човек може сматрати да га просуђују на основу правила у чијем стварању није учествовао и која не прихвата- дакле, правила која му намећу аутсајдери" (Бекер, Х. 1998:84-85).
Овде, пак, видимо да аутсајдер може бити особа која није прекршила правило, али је правило поставила. Дакле битан је суд појединца, био он судија или кривац.
Морамо приметити да ретко који појединац који је етикетиран као девијант, може сматрати све остале аутсајдерима и одбацивати наметнута правила, а да није члан групе која његово понашање сматра уобичајеним или чак пожељним. Из тога следи да пркошењем правилима једне групе заправо појединац показује лојалност другој групи.

Пошто смо видели да различите групе имају различита правила, самим тим имају и различите дефиниције девијантности.

Неке од општеприхваћених дефиниција девијантности су:
1. Статистичко схватање девијантности
- све што одступа од просека
- недостатак је то што ова метода користи само просек као своје једино мерило, па у категорију девијантног улазе и оне особине које то не би требало да буду.

2. Схватање девијантности са аспекта медицинске аналогије
- свака девијација има своју патолошку суштину.
- неке особине које су окарактерисане као девијантне се сматрају душевном болешћу (нпр. хомосексуализам)
-недостатак је то што не постоји јединствени договор око тога шта је здраво понашање, зато прибегава здраворазумском тумачењу здравог и девијантног понашања, чиме се могу у корпус девијантног неправедно убацити неке, а неке изузети.

3. Социолошко схватање девијантности
- она својства која подривају стабилност друштва и доводе до друштвене дезорганизације
- темељи се на медицинској представи о здрављу и болести
- недостатак овог схватања лежи у томе што је у теорији тешко препознати дисфункционално својство, с обзиром да свака друштвена група унутар друштва има различите интересе, те неко својство за једну групу може бити корисно, а за другу штетно.

4. Релативистичко социолошко схватање
- девијантност као пропуст да се поштују групна правила.
- недостатак јер човек припада многим групама, па поштовање правила једне групе значи кршење правила друге.

II Процес којим се до суда девијантности стиже: (девијантност и реакција околине)

„Морамо схватити да, све док не дође до реакције околине, не можемо знати да ли ће дати чин бити категорисан као девијантан. Девијантност је својство које не почива у самом понашању, већ у интеракцији између особе која врши чин и оних који на њ реагују" (Бекер, Х. 1998:84).

Ситуација у којој се све дешава, заправо је ситуација која се тренутно дешава у друштву која може олакшати или отежати појединцу када се нађе у позицији да буде етикетиран и санкционисан.

Није исто када се на особу за коју се сматра да је учинила неки девијантан чин, реагује у току напада на одабрану врсту девијантности, тада појединац трпи много горе санкције него што би иначе морао.
Такође третман појединца који је починио неки девијантан чин, зависи и од положаја појединца у друштву, тј од његове улоге, угледа и моћи. Одавно је јасно да се не примењују правила у истој мери на све.
Кршење неких правила не повлачи реакцију околине, све док не остави последице.
Битну улогу има и појединац који је угрожен кршењем правила

„Можете починити кланско родоскрвнуће и не доживети ништа више од оговарања, докле год вас нико јавно за то не оптужи; али ако до тога дође, можете изгубити и главу" (Бекер, Х. 1998-82).
Ово је цитат којим аутор објашњава начин на који се може неки девијантни чин доживети у околини. Околина може бити упућена у такав чин и не реаговати, али ако се дигне прашина онда је штета учињена. Због тога није довољан само чин који није у складу са правилима, већ је неодобравање, као повратна информација знак да се нешто у друштву сматра девијантним.

III Ситуација у којој се све одвија ( чија правила?)

„Друштвене групе стварају девијантност стварајући правила чије кршење сачињава девијантност примењујући та правила на одређене људе и етикетирајући их као аутсајдере" (Бекер, Х. 1998:80).

Уколико се осврнемо на ову тврдњу, можемо доћи до закључка да је ситуација у којој се све одвија, заправо она ситуација до које су довела уверења а у складу са тим и правила која владају у друштву.
Ово заиста има смисла уколико имамо у виду да наметање правила има за циљ очување интереса оних који та правила намећу. Али не може свако да наметне правила. Бекер нас упућује да је одговор на то политичко-економска моћ.
„Оне групе којима друштвени положај обезбеђује средства и моћ imaju и највећу способност да спроведу своја правила. Старосне, полне, етничке и класне разлике повезане су са разликама у моћи , и управо се тиме објашњава неједнака способност различитих група да стварају правила за друге" (Бекер, Х. 1998:86).

Треба правити разлику у томе што нека правила морају бити поштована само унутар групе, а нека правила, иако су важна једној групи, захтевају поштовање и чланова других група.

Правила могу бити:
1.Формална- она која имају силу закона
2. Неформална (оперативна)- она која имају силу традиције или су резултат консензуса

Овде смо се бавили искључиво оперативним правилима, јер као неформална, која немају законску подлогу, дају довољно простора да свако може бити судија и санкционисати уколико се неко од њих не испоштује.

 

 

 

Литература:
Хауард, Б. "Девијантност и девијанти", из: Интерпретативна социологија, прир. И. Спасић, Београд: ЗУНС, 1998., стр. 75-86.

 

 

 

 

 

Picture of Vera Vratuša
Re: Бекер, Хауард, Девијантност и девијанти
by Vera Vratuša - Monday, 22 December 2014, 4:59 AM
 

Недељно саопштење  колегинице Емилије Поповић посвећено Бекеровом тексту "Девијантност и девијанти" из зборника Интерпретативна социологија који је приредила Ивана Спасић, објављено је  две недеље после предложеног рока (27. новембар у подне за закључну виртуелну дискусију о друге три теме према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1), али на дан рока усвојеног гласањем 05. 12. 2014 за "заокруживање" свих осам првих тема (уп."Заокруживање" дискусија).

Са задовољством могу да констатујем да се аутор и овог  недељног саопштења не задовољава испуњавањем минимума формалних и садржинских критеријуме које сваки стручни рад треба да испуни, осим што пропушта да упућује на изворник у средишњем делу рада када с разумевањем и властитим речима препричава делове изворника. Излагање је самостално и јасно структурисано, добро одабрани репрезентативни цитати   за Бекерову теорију етикетирања логично су распоређени у подцелине у средишњем делу саопштења. За посебну похвалу је укључивање  у коментарисање раније објављеног рада о истом изворнику, без падања у искушење да од њега преузме структуру излагања и већину цитата.

Основни, истовремено формални и садржински приговор који може да се упути и овом недељном саопштењу, јесте одсуство закључка.  Стога позивам пре свега  аутора овог недељног саопштења  и друге учеснике усо1 задужене за исти текст и за исту недељну тему , као и све заинтересоване за ову недељну тему,  да продискутују:

1) како су разумели  и шта мисле о Бекеровој тези да друштво одређује девијантност а да девијантност као таква не постоји?

2) које поједностављујуће тезе о интеракционистичкој теорији из уџбениче литературе доводи у питање упознавање са изворним Бекеровим текстом?

3) које су сличности и разлике у теоријском и методолошом приступу одређењу кључног појма девијантности, објашњењу и разумевању друштвених узрока појаве и репродукције девијантности и злочина, као и  изричитом или само имплицитном заговарању практичних мера за не/мењање затеченог стања одступања од обичајних и законских норми.

Након дискусије о овим и другим питањима које сами поставите, приступите узајамном оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме и у оквиру других недељних тема које вас занимају, у циљу што темељитије припреме за полагање коликвијума, писање семинарског рада и његове одбране на испиту.

Picture of Emilija Popovic
Re: Бекер, Хауард, Девијантност и девијанти
by Emilija Popovic - Monday, 22 December 2014, 11:23 PM
 

Поштована професорка,

Пре свега, морам да изразим велико задовољство због позитивних критика и да кажем да ми је у прилог ишла чињеница да сам добила тему која ми у оквиру овог курса највише одговара.

Што се тиче одсуства закључка, првобитна идеја је била да на место закључка отворим питања, као теме за дискусију које нам намеће анализирање овог рада, јер проучавање Бекерове "Теорије етикетирања"  нужно ствара нова питања и потребу да се на та питања одговори. Међутим, одустала сам од тога, јер сам сматрала да би рад могао да буде превише опширан и да пребаци акценат са ауторових размишљања на моја. Па у случају да се моја размишљања означе као нерелевантна, доводи до тога да је цео рад у ноти једног погрешног закључка.

Питања која бих извела као најважнија су:

- Због чега друштво има потребу да некога етикетира као девијанта, уколико не поштује правила? Да ли одговор лежи у томе да на тај начин они који правила намећу морају да обезбеде несметану моћ, морају казнити оне који не поштују њихову надмоћ, или је у питању одржавање друштвене кохезије? Сетимо се става Карла Маркса који каже да је моћ увек зла, да је она инструмент владајуће класе, којом управља потлаченом већином, себично гледајући само сопствене интересе. А са друге стране имамо гледиште Талкота Парсонса који тврди да поштовање вредности и правила која из тих вредности следе, заправо имају за циљ одржавање друштва као целине.

- Због чега друштво, иако неке облике понашања засебно не осуђује, званично не прихвата и означава као девијантно? Постоји много облика понашања који су етикетирани као девијантни, а заправо већина оних који осуђују, само вођена друштвеним утицајима, без дубљих анализа нешто прихвата као девијантно. Пример за то може бити хомосексуалност. Сведоци смо великих побуна против њих, воде се велики друштвени покрети којим се спречава промовисање геј лобија, али заправо, појединци делују само у групи (обично су то групе навијача спортских клубова), ван те групе њихова интересовања немају никакву нијансу, јер су необавештени или незаинтересовани. Да ли је на то питање одговор припадност групи? Ако јесте, зашто ти појединци имају потребу да искључе  етикетирану групу или појединца из друштвене целине, да би се сами придружили другој групи? Тај парадокс би у извесној мери побио теорију Талкота Парсонса, јер друштво које етикетира и осуђује, нема само племенит циљ да одржи важећи систем вредности, већ то осуђивање и искључивање појединаца из друштвене групе, има за циљ самоодржање у тој групи, јасно показујући да прихвата наметнута правила, иако их лично не сматра девијантним.

 

-Сада бих одговорила на Ваше питање о Бекеровој тези да друштво одређује девијантност, а да она као таква не постоји:

Бекеров став да друштво одређује девијантност на тај начин што поставља правила, представља етикетирање као последично нужан чин. Дакле, док немамо правила, самим тим не могу бити прекршена. То значи да су сви облици понашања друштвено прихватљиви. Ја ћу се усудити да искритикујем овако стриктан став, јер искључује сваки вид здраворазумског мишљења. Истина, став о здравом се у различитим друштвима разликује, чак и код појединаца, али ипак сматрам да су неки ставови о здравом општи, независно од вредности друштва. Рецимо, не верујем да је игде у свету правилно понашање убити човека. Додуше, имамо разне варијације у погледу на убиство- убиство у име нације, расну сегрегацију итд која различито цени убиство, али ако то гледамо као друштвено наметнуту претњу здраворазумском мишљењу, сасвим је јасно да је то једна од девијантних облика понашања у самој својој бити, а не друштвено приписаних.

Picture of Stefan Pljevaljcic
Re: Бекер, Хауард, Девијантност и девијанти
by Stefan Pljevaljcic - Friday, 9 January 2015, 8:53 PM
 

Изузетно добро замишљено и организовано, али бих се сложио са професорком око проблема закључка. Оцена:9.

Picture of Nenad Pivaš
Re: Бекер, Хауард, Девијантност и девијанти
by Nenad Pivaš - Saturday, 10 January 2015, 6:55 PM
 

Колегиница Поповић је добро обрадила питање девијантности као такве и релативизма у погледу тога шта се доживљава као девијантно. Мана њеног недељног саопштења је тек у томе што можда нису добро одвојене посебне целине. Оцена 9 је по мом миљшљењу одговарајућа.

Picture of Dusica Eric
Re: Бекер, Хауард, Девијантност и девијанти
by Dusica Eric - Saturday, 10 January 2015, 7:19 PM
 

Рад колегинице Емилије је по мом мишљењу јасан и лепо објашњен, једино бих замерила (у првом саопштењу) одсуство закључка које би заокружило овај рад. С обзиром да се колегиница потрудила да ову грешку исправи, сматрам да заслужује оцену 10.

Picture of Marija Zivkovic
Re: Бекер, Хауард, Девијантност и девијанти
by Marija Zivkovic - Saturday, 10 January 2015, 8:30 PM
 

Све похвале за колегиницу Поповић која је поставила занимљиве цитате и подцелине које је детаљно али и на занимљив начин објаснила. Посебно ми је приликом читања био интересантан закључак који наводи на размишљање. Оцена: 10

Picture of Teodora Petkovic
Re: Бекер, Хауард, Девијантност и девијанти
by Teodora Petkovic - Saturday, 10 January 2015, 9:17 PM
 
Колегиница Поповић је лепо одговорила на задату тему. Уз то је успешно одговорила на професоркина питања. Због видљиво уложеног труда колегиница Поповић заслужује оцену 10.
Picture of Andrea Drljevic
Re: Бекер, Хауард, Девијантност и девијанти
by Andrea Drljevic - Saturday, 10 January 2015, 10:18 PM
 

Недељно саопштење колегинице Поповић је по мом мишљењу најцеловитије. Евидентно је да се потрудила да на најбољи начин представи своју тему и у томе је успела. Оцена: 10

Picture of Kristina Ilić
Re: Бекер, Хауард, Девијантност и девијанти
by Kristina Ilić - Saturday, 10 January 2015, 10:20 PM
 

Saopštenje koje je koleginica Popović postavila je moglo bi se reći bez grešaka, s tim u vezi ocena 10

Picture of Sanja Zivotic
Re: Бекер, Хауард, Девијантност и девијанти
by Sanja Zivotic - Saturday, 10 January 2015, 10:47 PM
 

Ово недељно саопштење је јако добро урађено. За похвалу је то што је колегиница исправила грешке које је професорка навела и одговорила на питања која су јој постављена. Оцена:10.

Picture of Nevena Zivanovic
Re: Бекер, Хауард, Девијантност и девијанти
by Nevena Zivanovic - Saturday, 10 January 2015, 11:33 PM
 

Zbog ispravljenih gresaka, koleginici bih dala ocenu 10.

Picture of Danilo Radovanović
Re: Бекер, Хауард, Девијантност и девијанти
by Danilo Radovanović - Sunday, 11 January 2015, 5:37 AM
 

У овом саопштењу се уочава колегиничина присност теми, и претпостављам да је то један од кључних разлога који објашњавају узроке квалитета ове теме. Било ми је задовољство читати. Оцена: 10.