У овом делу Ерика Олина Рајта, под насловом „Алтернативни темељи класне анализе“ покушава се објаснити модерно схватање класа у друштву, кроз очи обичних људи и стручњака. На радију у Британији пуштен је извештај о новој класној шеми од седам категорија. Људи су се, гледајући у којој класи се налазе преко интернет странице, јављали на радио и износили своја мишљења. Углавном, долази се до закључка да су класе један комплексан појам око кога је тешко пронаћи једну дефиницију која ће покрити и сваки појединачни случај, и колективно друштво у целини.
1. „Класе су друштвене категорије које деле заједничка карактеристична својства које људи субјективно користе за рангирање ових категорија у оквиру система економског раслојавања“ (Рајт, 2002: 3).
Колико год да је ова дефиниција тачна, она није довољна да би у потпуности објаснила појам класе. Реч која се издваја у овој дефиницији је „субјективно“. Објективна, конкретна дефиниција класе као таква не постоји, или би била преопширна. Али ево неких примера на које се карактеристична субјективна својства могу односити: стил живота, занимања, ниво прихода, облачење, понашање, место живљења, религија, етницитет, род, генетска обдареност, итд. У материјалном смислу подела је ступњевита: виша класа, виша средња класа, средња класа, нижа средња класа, нижа класа, поткласа. Број класа варира у зависности од контекста. Истовремено можемо припадати великом броју класа.
2. „Како би требало да окарактеришемо и објаснимо варијације током историје у друштвеној организацији неједнакости? У оквиру марксистичке традиције, најистакнутији аспект историјских варијација неједнакости јесу облици у којима се привредни системи међусобно разликују према начину на који се економски вишак производи и присваја. За Веберијанце, насупрот томе, централни проблем историјских варијација јесте степен рационализације различитих димензија неједнакости, нарочито класе и статуса“ (Рајт, 2002: 4).
Овде треба посматрати ствари из два угла, из макро и микро нивоа. Сам микро ниво није довољан да се питање сагледа у целини, јер захвата узрочне процесе само индивидуалних живота. Проблематици се мора приступити са макро нивоа, кроз варијације времена и простора. Постоје 4 типа предмодерних друштава: ловачка и сакупљачка, пољопривредна, сточарска и неиндустријске цивилизације. Ту можемо увидети потпуно различите друштвене организације. У ловачким и сакупљачким друштвима нема гомилања материјалног богатства, па је неједнакост јако мала (односи се на пол, старост). Тек развојем градова и индустријализацијом ствара се већа економска неједнакост.
3. „Неки социолози тврде да класа нестаје, под чиме подразумевају да је постало мање вероватно да ће људи формирати стабилне идентитете у класним изразима па да је самим тиме мање вероватно да ће оријентисати своје политичко понашање на основу класе, док други објављују да класа остаје трајна карактеристика савременог друштва, под чиме они подразумевају да економски изгледи појединца у животу и даље зависе значајно од њиховог односа према економски вредним средствима различитих врста“ (Рајт, 2002: 5).
Мислим да класа, и сама припадност класи, нема „тежину“ као раније, у смислу да сад постоји класна покретљивост за разлику од времена када је она била одређена рођењем и непроменљива, али докле год постоји макар минимална друштвена неједнакост, постојаће и класне поделе. Појам класе се може једино развијати, и губити неке карактеристике из ранијих друштава, али ће у неком облику увек постојати. Припадност класи, на пример, живот у имућној или мање имућној породици, директно утиче на идентитет особе, на њене ставове према себи и другима и утиче на начин на који други ту особу виде.
Циљ аутора овог дела јесте покушај да развије аналитичке темеље посматрања класе, и разјасни варијације појма класа. Иако се приступи могу базирати на класичним друштвеним теоријама, не тежи се њиховом понављању. Дефиниција класе, промена класа кроз временску и просторну промену друштва, и стање класа данас јесте преглед и темељ који ће помоћи неко будуће предвиђање места појединачног човека и човечанства у друштвеној организацији. Сигурно је, и сада и убудуће, да ће појам класе због својих варијација бити дефинисан и схватан на различите начине од истраживача до истраживача, без обзира којој теорији припадају или заступају.
Литература
(Е.О., Рајт, 2002, Alternative Foundations of Class Analysis).