У оквиру овог недељног саопштења биће говора о подацима, анализи и запажањима истраживања класно-слојне покретљивости на територији Србије, аутора изворне литературе Слободана Цвејића. На територији Србије извршена су три битна истраживања класно-слојне покретљивости: 1989. године прво, 2003. године друго и 2012. треће. Прво је значајно због тадашњих политичких превирања када је Србија била при самом крају социјалистичког уређења, друго је било у време почетка транзиционог прогреса тј. економског прогреса а треће је у време светске економске кризе (Цвејић, 2012.). Цвејић је на основу упоређивања података за сва три истраживања дао увиде о променама у класно-слојној покретљивости.
"Уколико знатан број чланова друштва у својој образовној и радној каријери има прилику да се успиње из нижих у више друштвене слојеве у односу на своје родитеље или у односу на почетак своје радне каријере, те уколико постоји могућност да неки појединци падну на нижи положај на друштвеној лествици, моћемо рећи да је такво друштво отворено и да су основни друштвени односи праведни. Уколико, пак, друштвом доминира саморепродукција основних структурних група, већина појединаца не може да се успне у друштвеној хијерархији, а шансе за губитак позиције у вишим слојевима су мале, тада можемо рећи да не постоји слободна структурна покретљивост, да разлике у класним интересима постају видљивије и да постоје предуслови за развој класног сукоба" (Цвејић, 2012: 145).Од изузетног је значаја напоменути ова Цвејићева објашњења с којима нас уводи у тематику и појам класне трансформације. Његовим навођењем појма маргиналне покретљивости сазнајемо да је то једна од превентива класних сукоба. Маргинална покретљивост је повећавање броја места у горњем делу класне хијерархије. Зашто се онда сматра за превентиву класних сукоба? Тим процесом се отварају та горња места, чија појава припадницима нижих слојева даје до знања да је тржиште отвореније, такође она лако може бити и илузија. Заједнички интереси класа кроз које се јавља организовање политичких актера (странке, синдикати) доводи до поделе и сукоба, изражена етничка повезаност такође важи за битан мотив. (Цвејић, 2012).
„Класе и слојеви се разликују у 3 врсте капитала: економског (Е), организационог (О) и културног (К). На тој основи разликујемо 7 слојева:
1. Крупни и средњи предузетници, виши и средњи директор, политичари- Велик Е и/или О
2. Мали и микро предузетници, нижи директори, крупни пољопривредници- Средњи Е и/или О
3. Стручњаци, самозапослени и слободне професије и нижи руководиоци са универзитетским образовањем- Мали Е и/или О, велик К
4. Службеници, техничари, самозапослени, слободне професије и нижи руководиоци без универзитетског образовања- Без или мали Е и/или О, мали К
5. ВКВ и КВ не/мануелни радници- Без Е и О, мали К
6. ПКВ и НКВ не/мануелни радници- Без Е,О и К
7. Ситни приватни пољопривредници- Занемарљив Е, без О и К“ (Цвејић, 2012: 147). На основу сва 3 анкетна истраживања класне трансформације 1989., 2003. и 2012. године, ово је подела којом је направљен скелет класно-слојне поделе на територији Србије.
Осврнућу се што егзактније на Цвејићеве анализе међугенерацијске покретљивости код класних слојева.
1. „Виши слој је у истраживању из 2012. године предоминантно сачињен од припадника економске елите, док је 2003. однос између припадника политичке и економске елите био избаланскиран “ (Цвејић, 2012: 151). Саморепродукција је у вишем слоју значајно расла а у 2012. достиже свој врхунац. Објашњење лежи у томе да положај оца потомку ствара већу проходност. Значајан пораст је и прелазак из класе стручњака у вишу класу а објашњење је више вредновање високог образовања које иде у складу са модернизацијом друштва (Цвејић, 2012).
2. „ Слој ситних предузетника није бројан али расте од времена социјализма на овамо. Од 2010. године надаље број ситних предузетника је постепено опадао због повећане рањивости на ефекте кризе“ (Цвејић, 2012 :152). Како каже Цвејић, они представљају добар репер преласка у друштвено уређење тржишног капитализма. За њега није неопходно нарочито образовање стога сви који имају нешто вештина предузетништва и почетног капитала могу бити успешни. У истраживању подаци говоре да већина долази из слоја средње образованих радника и службених техничара (Цвејић, 2012).
3. „Код слоја стручњака регрутацијски образац је прилично стабилан већ дуго времена. Највећи број припадника овог слоја стиже од очева са истом структурном позицијом и потом од родитеља који су завршили средњу школу“ (Цвејић, 2012: 153). У овом слоју саморепродукција је прилично изражена као што напомиње Цвејић. Помиње и да најчешће потомак направи међугенерацијски помак за један класни слој, нпр. ако родитељ има основно, потомак ће имати средње, ако родитељ има средње потомак ће имати више.
4. „Прелазни слој оправдава свој назив управо чињеницом да задржава готово идентичан регрутацијски образац у сва три истраживања, тј. без обзира на облик друштвеног уређења и економске услове у земљи“ (Цвејић, 2012 :152). Код прелазног слоја постоји та скоро непроменљива саморепродукција али значајни су регрутације нижих слојева који учесталије се јављају на тим позицијама.
5. „Не ради се само о томе да од краја социјализма на овамо видно расте проценат оних који пристижу из исте слојне групе, од очева који су ВКВ радници, него се увећава и проценат оних који стижу из друге слојне категорије са средњим образовањем, а то су службеници и техничари“ (Цвејић, 2012 :154). Поред овог, у резултатима истраживања наилазимо на смањивање регрутације НКВ радника и пољопривредних приватника из чега произилази закључак о класној затворености која се повезује са променом привреде, порастом потражње за услужном делатности а мањом потражњом у производним делатностима (Цвејић, 2012).
6. „Не само да се они налазе на доњем делу лествице, где се наставља (очекиван) тренд самообнављања структурне позиције и степена регрутације из слоја ВКВ радника, него можрмо уочити и два мање очекивана тренда, а то је опадање регрутације из слоја ситних пољопривредника, као и пораст регрутације из виших слојева (додуше у статистички скромним вредностима)“ (Цвејић, 2012 :154, 155). Смањење процента ситних пољопривредника у слоју НКВ радника је очигледно мање због скупљег живота у граду а како каже Цвејић, „Добијање било каквог посла у условима наглог смањивања понуде послова постаје успех за неке потомке виших слојева“ (Цвејић, 2012 : 155).
7. „На крају у складу са претходним налазима, и код слоја пољопривредника се уочава неколико налаза који говоре о смањењу друштвене покретљивости и порасту класних подела“ (Цвејић, 2012 : 155). С временом се умањује саморепродукција овог слоја али и даље остаје убедљиво најјача. НКВ радници се све више опредељују за рад на селу, с тим у вези долази до значајних прелазака, тако је и код ВКВ радника и службеника и техничара (Цвејић, 2012).
Кроз закључак вреди поменути резултате укупне стопе међугенерацијске саморепродукције за ова три истраживања а из ког сазнајемо да с временом класно-слојна покретљивост бива мало отворенија у периоду од 1989. до 2003. а од 2003. до 2012. долази до значајног пораста затворености. Из тога се закључује да период краја социјалистичке идеологије и транзициони пут у тржушни капитализам доносе период прогреса, тј. више слободног места у вишим слојевима, предузетништво и економски капитал бивају добар начин за успон. Од 2012. године са светском економском кризом долази до поновног смањења класно-слојне покретљивости, обично са једном генерацијом долази до успона у класно-слојној лествици (Цвејић, 2012).
1. Цвејић, С., 2012, "Нови трендови у класно-слојној покретљивости у Србији", из: "Промене у друштвеној структури и покретљивости", прир. Шљукић С. и Маринковић Д., Нови Сад: ОС ФФ, 2012, стр. 143-157.