Друштвена девијантност - Social Deviance

 
 
Picture of Teodora Petkovic
Положај радничке класе у Енглеској,Резултати-Фридрих Енгелс
by Teodora Petkovic - Thursday, November 27, 2014, 1:56 PM
 

-Фридрих Енгелс нас кроз овај текст упознаје са условима у којима живи радничка класа и описује нам њихово телесно и морално стање.

-Кад друштво ставља стотине пролетера у такав положај да их неизбежно мора стићи превремена, неприродна смрт;кад лишава хиљаде људи најнужнијих животних услова, кад их ставља у услове у којима они не могу живети (Енгелс;1951:183) онда су то социјална убиства.
-Најзначајнији узрок велике смртности међу пролетерима су болести за које су заслужни бедни услови у којима живе.
-Због велике густине стамбених зграда, ваздух струји изнад кровова истих, па плућа становника не добијају довољну количину кисеоника што изазива душевну и телесну малаксалост. Затим, животињске и биљне материје труле и стварају гасове који су штетни и изазивају озбиљне болести. Испарење загађених вода је такође узрок који нарушава здравље становника. Али проблем којег су ови људи и те како свесни јесте простор у којем живе. У питању су влажни станови, углавном сутерени, у које вода улази одоздо. Нешто што ову ситуацију чини још тежом је живот туце људи у једној јединој соби тако да ваздух који ноћу удишу може потпуно угушити човека.
Када се узме у обзир оскудна и одрпана одећа, покварена и тешко сварљива храна једини резултат може бити болест.
-Најчешће болести у овим, сиромашним квартовима, јесу плућне болести, туберкулоза, шарлах и тифус који је последица нехигијенског начина живота, неадекватне вентилације и канализације. Све ове болести се углавном завршавају смрћу јер радничка класа нема довољно финансијских средстава да плати лекарске услуге.
Грозница је такође једна од болести која се јавља код ових сиромашних људи. Иначе, др.Алисон који ову болест добро познаје види њен главни узрок у немаштини и бедном животу.
-Већ сам поменула да користе тешко сварљиву храну а поред тога се деци даје ракија и опијум који често проузрокују болести органа за варење, а трагови тих болести остају целог живота.
-Обзиром да радничка класа има тек толико новца да својој породици обезбеди храну(а некад ни толико) долази у ситуацију да услед ових опасних болести користе најјефтиније, патентиране лекове, есенције и балзаме који додатно штете организму.
-У Ливерпулу 1840. је просечан век припадника виших класа 35, предузимача и боље стојећих занатлија 22 године, а радника, надничара и уопште свих оних који код неког служе просечан век траје само 15 година. Проценат смртности је толико висок због велике смртности деце. (Енгелс 1951:192) Наиме,поред болести, напуштеност је још један узрок који чини проценат смртности деце тако великим.У породицама где раде оба родитеља, деца су остављена на чување уз малу новчану надокнаду те бивају потпуно запуштена. Због тога долази до несрећних случајева о којима буржоазија свакодневно чита у новинама.Обзиром да овакве ствари не забрињавају чланове буржоазије, Енгелс их слободно оптужује за социјално убиство и каже:Нека се или побрине да ово ужасно стање поправи-или нека препусти радничкој класи да она управља и да се брине о општим интересима (Енгелс 1951:193) Дакле, Енгелс тежи да се смртност радничке класе смањи, односно а им се просечан век старости повећа. А једини начин да се то оствари јесу бољи услови живота које радничка класа и заслужује. Међутим, буржоазија би пре владала упркос овој оптужби него препустила власт радничкој класи.
-Сада ћу говорити о духовном и моралном стању радничке класе које је повезано са њиховим телесним стањем о коме сам до сада говорила.
-Што се тиче образовања, постоји мали број школа које су доступне малом броју деце радничке класе. Сем тога, учитељи и остали радници нису довољно компетентни за рад са децом, те школе и нису тако ефикасне. Ту су и вечерње школе за које деца нису способна након целодневног напорног рада. Ова деца најчешће похађају недељне школе које такође не пружају основно а ни морално образовање. Међутим, енглески радник има практично образовање. Он зна какви су његови и интереси читаве нације. Он се добро сналази са национално-економским појмовима којима је у стању а прозре и побије буржуја.
-Сматрам да радници нису имали где да стекну моралне карактеристике. Буржоазија је била толико лења и егоцентрична да није ни покушала да улије радницима морал који је сама саставила, макар у своју корист. Наставила је да обацује и омаловажава радничку класу.
-Читав његов положај и околина му уливају јаке склоности према неморалу. Он је сиромашан, живот за њега нема никакве дражи, лишен је готово свих уживања, казне закона нису за њега ништа страшно. (Енгелс 1951,197)
Човек који живи(преживљава) овакав живот не може ништа да изгуби тиме што ће прекршити закон(рецимо,крађа).
-Али још више него сиромаштина енглеске раднике деморалише несигурност њиховог положаја, нужност да живе од данас до сутра (Енгелс 1951,198) Њих свакодневно мучи неизвесност, јер то, шта ће бити сутра, не зависи од њих. Њихова егзистенција зависи од оних који их угњетавају. Његов живот зависи од буржоазије.
-Други узрок деморализације је принудни рад. Он за члана радничке класе значи само новац.Обзиром да не ради посао који га чини задовољним, а на послу проводи цео дан, у њему се таложи гнев, а рад му постаје мучан.
-Без обзира на то колико је радничка класа у лошој финансијској ситуацији она ће увек, када има, да помогне људима који живе у лошијим условима.То их значајно разликује од буржоазије јер не посматрају све кроз наочаре личне користи.
А то што имају недостатак религиозног и основног образовања доприноси томе да радничка класа буде непристраснија, слободнија од укорењених начела и предрасуда него буржуј. (Енгелс;1951:205) Иако немају религиозног образовања,чланови радничке класе су и те како хумани. Они једни другима помажу без обзира којим се послом баве и колико новца зарађују. Њихове мисли су ослобођене предрасуда што их чини слободним.
-Постоје два типа уживања која радничкој класи нису одузета: алкохолизам и сексуално задовољство.
Ракија им представља једини извор радости. После целодневног мукотроног рада на послу којим радник није задовољан и понижавајуће плате,само је алкохол тај који овим раницима значи бег од стварности.
Неумереност у полном животу је такође један од порока енглеских радника. Међутим, када се узме у обзир да је буржоазија натоварила леђа радника мукама и патњама, сасвим је логично да сву страст усмеравају на ова два уживања.
-Сви наведени проблеми који прате ову сиромашну класу онемогућавају њеним члановима формирање функционалне породице.Радник не може избећи породицу у којој се јављају свађе супружника који највише деморалишу децу, тако да се ту не оставља простора за добро васпитање и учење морала.
Непоштовање социјалног поретка јавља се најјасније у свом екстрему, у преступу. Ако узроци који радника деморалишу делују јаче, концентрисаније него обично, онда ће он постати злочинац. (Енгелс;1951:208) Овакво реаговање бих дефинисала као одбрамбени механизам. Радник се тако бори против неправде. Бори се против оскудице, јер кад неко нешто има онда то неће красти. Са повећањем броја пролетера порастао је и број преступа у Енглеској.

Социјални рат пролетеријата против буржоазије не сме нас чудити, јер је оно само консеквентно спровођење принципа који је садржан већ у слободној конкуренцији; али се заиста морамо чудити како буржоазија против које се из дана у дан гомилају нови олујни облаци, остаје тако мирна и равнодушна. (Енгелс;1951:210)
Радничка класа у овом рату не може ништа да изгуби,јер нема ништа. А могла би да добије сигуран положај за који се бори. Буржоазија има новац и моћ, али Енгелс сматра да перспектива из које посматра ову ситуацију није права.
-Сматрам да је Енгелс овим текстом покушао да објасни узроке девијантног понашања у радничкој класи. Доказао је да је живот ових људи неизвестан и мукотрпан а изнад свега неправедан.
Овај рат сам схватила као рат радничке класе против своје девијантности, јер је та девијантност последица буржоазијског делања.
 

Picture of Vera Vratuša
Re: Положај радничке класе у Енглеској,Резултати-Фридрих Енгелс
by Vera Vratuša - Monday, December 1, 2014, 5:12 PM
 

Недељно саопштење  колегинице  Теодоре Петковић посвећено поглављу "Резултати" из књиге Положај радничке класе у Енглеској Фридриха Енгелса објављено је само око два сата после предложеног рока (27. новембар у подне за закључну виртуелну дискусију о друге три теме према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1).

Ово недељно саопштење поред формалне грешке присутне у бројним саопштењима (погрешно постављање знака интерпункције, најчешће тачке, пре знака извода из цитата, уместо иза заграде са скраћеним подацима о изворнику, као и одсуство потпуних библиографских података  у списку коришћене литературе на крају рада), садржи и озбиљнији истовремено формални и садржински недостатак:  тумачење цитата, одабраних и распоређених без самостално теоријски дефинисаног критеријума структурисања текста на увод, средишњи део и закључак, своди се  на несамостално понављање и препричавање Енгелсовог текста који претходи или пак следи цитираном тексту без упућивања на изворник. На ретким местима на којима аутор саопштења настоји да својим речима објасни и разуме цитирани текст, формулације су недовољно прецизне и намећу потребу за даљим разјашњењем (нпр.  "Овај рат (социјални рат пролетаријата против буржоазије, прим. В.В.) сам схватила као рат радничке класе против своје девијантности, јер је та девијантност последица буржоазијског делања").

Након исправљања поменутих недостатака, позивам пре свега  аутора овог недељног саопштења  и друге учеснике усо1 задужене за исти текст и за исту недељну тему , као и све заинтересоване за ову недељну тему,  да продискутују:

1) који су аргументи у прилог и против тезе да је и у трећем миленијуму у савременим капиталистичким друштвима примерен за употребу теоријско-методолошки и практичко политички приступ истраживању положаја радничке класе и појава девијантног,  криминалног и антисистемског делања њених припадника који је применио Енгелс још 1845. године у Енглеској?

2) које су сличности и разлике у теоријском и методолошом објашњењу и разумевању друштвених узрока појаве и репродукције девијантности и злочина, као и  изричитом или само имплицитном заговарању практичних мера за не/мењање затеченог стања одступања друштвеног деловања људи од моралних и законских норми?

Након дискусије о овим и другим питањима које сами поставите, приступите узајамном оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме и у оквиру других недељних тема које вас занимају, у циљу што темељитије припреме за полагање коликвијума, писање семинарског рада и његове одбране на испиту.

Picture of Teodora Petkovic
Re: Положај радничке класе у Енглеској,Резултати-Фридрих Енгелс
by Teodora Petkovic - Thursday, December 11, 2014, 12:02 AM
 

 Положај радничке класе у Енглеској-Резултати
Фридрих Енгелс

 

     Девијантност је тема којом су се бавили многобројни теоретичари па су се тако донекле разликовале и дефиниције овог појма. Међутим, суштина свих дефиниција се односи на оне чланове друштва који се не понашају у складу се нормама и очекивањима одређеног друштва. Већина теоретичара се бавила анализирањем понашања и девијантности ,,ниже класе'' па се тако и Фридрих Енгелс бави радничком класом у Енглеској. Кроз овај текст нас он упознаје са условима у којима живи радничка класа и описује нам њихово телесно и морално стање.

      ,,Кад друштво ставља стотине пролетера у такав положај да их неизбежно мора стићи превремена, неприродна смрт; кад лишава хиљаде људи најнужнијих животних услова, кад их ставља у услове у којима они не могу живети''(Енгелс,1951:183).  Онда је то социјално убиство. Овде Енгелс покушава да нам приближи слику живота радничке класе. Тврди да је за лоше услове живота у којима живе пролетери једино крива буржоазија. Наиме, радничка класа живи у оскудици за храном, сувим домом, одећом, здрављем, хигијеном и нормалним друштвеним животом те таква ситуација изазива кратак животни век и велику смртност углавном младих и радом измучених људи.
Они живе са својим великим породицама у малим просторијама, где у истој соби спавају и здрави и болесни па се тако шире епидемије и по живот опасне болести. Обзиром на то да пролетери имају тек толико новца да одхране чланове своје породице, за лекове и докторе, који би помогли у излечењу ових болести, не преостаје ништа. Тако радничка класа полако завршава свој живот а буржоазија зна да су последице пролетерског живота кобне (Енгелс, 1951). Не жели да учини ништа поводом тога јер она све гледа ,,кроз наочаре личне користи''(Енгелс,1951:205). Њој ништа не значи смрт само једног од многих чланова радничке класе јер она има новац, има моћ и може све, чак и да буде овако хладна и сурова. Тако их Енгелс оптужује за социјално убиство и каже: ,,Нека се или побрине да се ово ужасно стање поправи-или нека препусти радничкој класи да она брине о општим интересима''(Енгелс,1951:193). Енгелс тежи да се смртност радничке класе смањи и да им се просечан век старости повећа. А једини начин да се то оствари јесу бољи услови живота који радничка класа и заслужује. Буржоазија заправо зарађује велику количину новца на основу целодневног, исцрпљујућег рада пролетера, док чланови радничке класе једва преживљавају. Међутим, буржоазија би пре владала упркос овој оптужби, него предала власт радничкој класи.

Образовање ових сиромашних људи је врло оскудно. Не зато што млади не желе да се школују већ због тога што има јако мало школа са некомпетентним наставницима (Енгелс, 1951). Овај, као и многи други елементи иду у корист владајуће класе јер, да се деца радника образују не би било довољно јефтине радне снаге за фабрике чији су власници чланови буржоазије.
Постоје и вечерње школе за које ови млади радници нису способни након целодневног физичког исцрпљивања (Енгелс, 1951). Овакву организацију образовних институција схватам као злонамеран план владајуће класе јер су они унапред свесни да млади чланови радничке класе нису способни за додатни напор на крају дана. Свакако да буржоазији одговара необразована радничка класа на самој маргини друштвене лествице. Као таква, лакша је за манипулацију.

Обзиром да су пролетери необразовани, да се баве послом који им је наметнут, осећају велику количину незадовољства, те исцрпљени и понижени одлазе у кафану како би се усрећили јединим задовољствима којих нису лишени. Алкохол и блуд им дају лажну снагу и моћ па тако беже од своје стварности (Енгелс, 1951).

,,Читав  његов положај и околина му уливају јаке склоности према неморалу. Он је сиромашан, живот за њега нема никакве дражи, лишен је готово свих уживања, казне закона за њега нису ништа страшно''(Енгелс,1951:197). Сивило сиромашних пролетера, даноноћни рад без адекватне надокнаде. Дугогодишњи рад без годишњег одмора свакако да у глави радника производи безброј питања: Докле? Чему то? Има ли бољег сутра?
У уморним главама се не наилази на решења те су истлачени радници спремни на бекство у суицид. У најбољем случају ће се одлучити за кршење закона.
,,Непоштовање социјалног поретка јавља се најјасније у своме екстрему, у преступу''(Енгелс,1951:208). По мом мшљењу, преступ је само последица безнађа у коме се налази радник. Радничка класа се хвата за сламку спаса и чини злочин како би омогућила егзистенцију својој породици. А да ли је злочин оно кроз шта су пролазиле ове пролетерске породице? Наравно да јесте, само што је буржоазија свој злочин изводила подмукло, полако и добро испланирано.
,,Социјални рат пролетеријата против буржоазије не сме нас чудити, јер је оно само консеквентно спровођење принципа који је садржан већ у слободној конкуренцији; али се заиста морамо чудити како буржоазија, против које из дана у дан гомилају нови олујни облаци, остаје тако мирна и равнодушна''(Енгелс,1951:210). У овом рату, радничка класа не може да изгуби ништа јер она заправо нема ништа. Могла би да добије положај и боље услове за живот јер јој је то неопходно да би опстала. Међутим, буржоазија има новац и моћ што јој даје за право да игнорише незадовољство радничке класе.

      Сматрам да је Енгелс овим пријемчивим текстом покушао да појасни узроке1 девијантног понашања у радничкој класи. Њихов живот је  неизвестан, тежак и пре свега неправедан. Девијантност ових унесрећених пролетера бих дефинисала као одбрамбени механизам. Радник се злочином ( рецимо крађом) бори против неправде што је, чини ми се, и једини начин да  дође до циља(у овом случају егзистенције). Сигурна сам у то да би злочина у Енглеској било знатно мање да буржоазија има бар мало слуха за проблеме радничке класе. А социјални рат, пролетера против буржоазије, схватам као рат радничке класе против своје девијантности јер је та девијантност последица буржоазијског деловања.

 

 

1 реч грчког порекла- кривац

 

Теодора Петковић

Литература:
1. Енгелс, Фридрих, Положај радничке класе у Енглеској-Резултати, Култура, Београд, 1951, стр. 183-210


Picture of Stefan Pljevaljcic
Re: Положај радничке класе у Енглеској,Резултати-Фридрих Енгелс
by Stefan Pljevaljcic - Friday, January 9, 2015, 9:12 PM
 

Рад колегинице Петковић је одлично замишљен и добро организован. Оцена:10.

Picture of Nenad Pivaš
Re: Положај радничке класе у Енглеској,Резултати-Фридрих Енгелс
by Nenad Pivaš - Saturday, January 10, 2015, 6:51 PM
 

Колегиница Петковић нам је јако добро дочарала слику друштва 19. века, енглеске радничке класе у њему и Енгелсовог виђења свега тога. По мом мишљењу она заслужује оцену 10.

Picture of Dusica Eric
Re: Положај радничке класе у Енглеској,Резултати-Фридрих Енгелс
by Dusica Eric - Saturday, January 10, 2015, 7:22 PM
 

С обзиром на то да делим тему са колегиницом Теодором, могу да констатујем да  друго, исправљено саопштење садржи све што и ја сама сматрам релевантним те сматрам да заслужује највишу оцену 10.

Picture of Jovana Zivkovic
Re: Положај радничке класе у Енглеској,Резултати-Фридрих Енгелс
by Jovana Zivkovic - Saturday, January 10, 2015, 8:38 PM
 

Колегиница Петковић је добро уклопила изабране цитате у свој рад, а за похвалу је постојање увода и закључка. Оцена:10. 

Picture of Emilija Popovic
Re: Положај радничке класе у Енглеској,Резултати-Фридрих Енгелс
by Emilija Popovic - Saturday, January 10, 2015, 9:03 PM
 

Колегиница Теодора Петковић је на овај задатак одговорила одлично. Материја је таква да захтева опширније описивање, самим тим и опширан рад, те је био прави изазов скројити га у форму кратког недељног саопштења. Такође морам да приметим да је колегиница била веома ентузијастична у овој теми, односно, види се да јој је добро легла ова тематика, изневши нам на добар начин главне идеје аутора. Оцена: 10

Picture of Andrea Drljevic
Re: Положај радничке класе у Енглеској,Резултати-Фридрих Енгелс
by Andrea Drljevic - Saturday, January 10, 2015, 10:53 PM
 

Рад колегинице Петковић је исцрпан, али без сувишних детаља. Допада ми се начин на који је написала закључак. Оцена: 10

Picture of Nevena Zivanovic
Re: Положај радничке класе у Енглеској,Резултати-Фридрих Енгелс
by Nevena Zivanovic - Saturday, January 10, 2015, 11:30 PM
 

Odlicno predstavljanje svog teksta, izbor citata i nacin na koji je organizovano celo nedeljno saopstenje. Ocena: 10

Picture of Jovana Mijatovic
Re: Положај радничке класе у Енглеској,Резултати-Фридрих Енгелс
by Jovana Mijatovic - Sunday, January 11, 2015, 12:05 AM
 

Колегиница је веома добро одговорила на задату тему, немам никакве замерке. Оцена: 10