-Фридрих Енгелс нас кроз овај текст упознаје са условима у којима живи радничка класа и описује нам њихово телесно и морално стање.
-Кад друштво ставља стотине пролетера у такав положај да их неизбежно мора стићи превремена, неприродна смрт;кад лишава хиљаде људи најнужнијих животних услова, кад их ставља у услове у којима они не могу живети (Енгелс;1951:183) онда су то социјална убиства.
-Најзначајнији узрок велике смртности међу пролетерима су болести за које су заслужни бедни услови у којима живе.
-Због велике густине стамбених зграда, ваздух струји изнад кровова истих, па плућа становника не добијају довољну количину кисеоника што изазива душевну и телесну малаксалост. Затим, животињске и биљне материје труле и стварају гасове који су штетни и изазивају озбиљне болести. Испарење загађених вода је такође узрок који нарушава здравље становника. Али проблем којег су ови људи и те како свесни јесте простор у којем живе. У питању су влажни станови, углавном сутерени, у које вода улази одоздо. Нешто што ову ситуацију чини још тежом је живот туце људи у једној јединој соби тако да ваздух који ноћу удишу може потпуно угушити човека.
Када се узме у обзир оскудна и одрпана одећа, покварена и тешко сварљива храна једини резултат може бити болест.
-Најчешће болести у овим, сиромашним квартовима, јесу плућне болести, туберкулоза, шарлах и тифус који је последица нехигијенског начина живота, неадекватне вентилације и канализације. Све ове болести се углавном завршавају смрћу јер радничка класа нема довољно финансијских средстава да плати лекарске услуге.
Грозница је такође једна од болести која се јавља код ових сиромашних људи. Иначе, др.Алисон који ову болест добро познаје види њен главни узрок у немаштини и бедном животу.
-Већ сам поменула да користе тешко сварљиву храну а поред тога се деци даје ракија и опијум који често проузрокују болести органа за варење, а трагови тих болести остају целог живота.
-Обзиром да радничка класа има тек толико новца да својој породици обезбеди храну(а некад ни толико) долази у ситуацију да услед ових опасних болести користе најјефтиније, патентиране лекове, есенције и балзаме који додатно штете организму.
-У Ливерпулу 1840. је просечан век припадника виших класа 35, предузимача и боље стојећих занатлија 22 године, а радника, надничара и уопште свих оних који код неког служе просечан век траје само 15 година. Проценат смртности је толико висок због велике смртности деце. (Енгелс 1951:192) Наиме,поред болести, напуштеност је још један узрок који чини проценат смртности деце тако великим.У породицама где раде оба родитеља, деца су остављена на чување уз малу новчану надокнаду те бивају потпуно запуштена. Због тога долази до несрећних случајева о којима буржоазија свакодневно чита у новинама.Обзиром да овакве ствари не забрињавају чланове буржоазије, Енгелс их слободно оптужује за социјално убиство и каже:Нека се или побрине да ово ужасно стање поправи-или нека препусти радничкој класи да она управља и да се брине о општим интересима (Енгелс 1951:193) Дакле, Енгелс тежи да се смртност радничке класе смањи, односно а им се просечан век старости повећа. А једини начин да се то оствари јесу бољи услови живота које радничка класа и заслужује. Међутим, буржоазија би пре владала упркос овој оптужби него препустила власт радничкој класи.
-Сада ћу говорити о духовном и моралном стању радничке класе које је повезано са њиховим телесним стањем о коме сам до сада говорила.
-Што се тиче образовања, постоји мали број школа које су доступне малом броју деце радничке класе. Сем тога, учитељи и остали радници нису довољно компетентни за рад са децом, те школе и нису тако ефикасне. Ту су и вечерње школе за које деца нису способна након целодневног напорног рада. Ова деца најчешће похађају недељне школе које такође не пружају основно а ни морално образовање. Међутим, енглески радник има практично образовање. Он зна какви су његови и интереси читаве нације. Он се добро сналази са национално-економским појмовима којима је у стању а прозре и побије буржуја.
-Сматрам да радници нису имали где да стекну моралне карактеристике. Буржоазија је била толико лења и егоцентрична да није ни покушала да улије радницима морал који је сама саставила, макар у своју корист. Наставила је да обацује и омаловажава радничку класу.
-Читав његов положај и околина му уливају јаке склоности према неморалу. Он је сиромашан, живот за њега нема никакве дражи, лишен је готово свих уживања, казне закона нису за њега ништа страшно. (Енгелс 1951,197)
Човек који живи(преживљава) овакав живот не може ништа да изгуби тиме што ће прекршити закон(рецимо,крађа).
-Али још више него сиромаштина енглеске раднике деморалише несигурност њиховог положаја, нужност да живе од данас до сутра (Енгелс 1951,198) Њих свакодневно мучи неизвесност, јер то, шта ће бити сутра, не зависи од њих. Њихова егзистенција зависи од оних који их угњетавају. Његов живот зависи од буржоазије.
-Други узрок деморализације је принудни рад. Он за члана радничке класе значи само новац.Обзиром да не ради посао који га чини задовољним, а на послу проводи цео дан, у њему се таложи гнев, а рад му постаје мучан.
-Без обзира на то колико је радничка класа у лошој финансијској ситуацији она ће увек, када има, да помогне људима који живе у лошијим условима.То их значајно разликује од буржоазије јер не посматрају све кроз наочаре личне користи.
А то што имају недостатак религиозног и основног образовања доприноси томе да радничка класа буде непристраснија, слободнија од укорењених начела и предрасуда него буржуј. (Енгелс;1951:205) Иако немају религиозног образовања,чланови радничке класе су и те како хумани. Они једни другима помажу без обзира којим се послом баве и колико новца зарађују. Њихове мисли су ослобођене предрасуда што их чини слободним.
-Постоје два типа уживања која радничкој класи нису одузета: алкохолизам и сексуално задовољство.
Ракија им представља једини извор радости. После целодневног мукотроног рада на послу којим радник није задовољан и понижавајуће плате,само је алкохол тај који овим раницима значи бег од стварности.
Неумереност у полном животу је такође један од порока енглеских радника. Међутим, када се узме у обзир да је буржоазија натоварила леђа радника мукама и патњама, сасвим је логично да сву страст усмеравају на ова два уживања.
-Сви наведени проблеми који прате ову сиромашну класу онемогућавају њеним члановима формирање функционалне породице.Радник не може избећи породицу у којој се јављају свађе супружника који највише деморалишу децу, тако да се ту не оставља простора за добро васпитање и учење морала.
Непоштовање социјалног поретка јавља се најјасније у свом екстрему, у преступу. Ако узроци који радника деморалишу делују јаче, концентрисаније него обично, онда ће он постати злочинац. (Енгелс;1951:208) Овакво реаговање бих дефинисала као одбрамбени механизам. Радник се тако бори против неправде. Бори се против оскудице, јер кад неко нешто има онда то неће красти. Са повећањем броја пролетера порастао је и број преступа у Енглеској.
Социјални рат пролетеријата против буржоазије не сме нас чудити, јер је оно само консеквентно спровођење принципа који је садржан већ у слободној конкуренцији; али се заиста морамо чудити како буржоазија против које се из дана у дан гомилају нови олујни облаци, остаје тако мирна и равнодушна. (Енгелс;1951:210)
Радничка класа у овом рату не може ништа да изгуби,јер нема ништа. А могла би да добије сигуран положај за који се бори. Буржоазија има новац и моћ, али Енгелс сматра да перспектива из које посматра ову ситуацију није права.
-Сматрам да је Енгелс овим текстом покушао да објасни узроке девијантног понашања у радничкој класи. Доказао је да је живот ових људи неизвестан и мукотрпан а изнад свега неправедан.
Овај рат сам схватила као рат радничке класе против своје девијантности, јер је та девијантност последица буржоазијског делања.