Наш свет је знатно другачији него што мислимо. Ризици су одувек били, и биће део наше свакодневице, били они лични или на глобалном нивоу.
Индустријско друштво је одавно постало ризично друштво. Управо је и период после индустријске револуције допринео повећању ризика, и то смо закључили на основу негативних последица глобализације и других друштвених елемената. А сам индустријски раст постао је претња очувању еколошке равнотеже на глобалном плану.
Опасности од ризика нису локалне, већ глобалне природе. Ризици су класно расподељени и више су им изложене ниже класе. Међутим, постоје неки ризици који подједако погађају све слојеве, попут загађења. Глобализација ризика ствара класно неспецифичне ситуације.
Бек је уочио да је савремено друштво оно у коме је врло тешко предвидети све ризике, а у којима ти исти ризици често носе одређене последице. Ризици су колективно детерминисани - свако може да изгледа недужан јер нико није директно одговоран.
„Добра можемо поседовати, али ризици могу само да нас погоде.“ ( Бек, Ризично друштво, 2001: 37 )
Четврти од пет Бекових аргумената о самоугрожавању цивилизације. Њих нам, баш како и сам Бек каже, такорећи цивилизација додељује.
Сва добра која поседујемо или су наше власништво, јесу под одређеним ризиком тј. опасност од угрожавања или уништења истих добара могу нам нанети финансијску и сваку другу штету.
„По својој природи ризици су повезани са предвиђањем, са уништавањима, која се још нису догодила, али прете да се догоде.“ ( Бек, Ризично друштво, 2001: 50 )
Ризици су били, и јесу битан фактор, а у будућности ћемо све више бити суочени са истим, пошто на глобалном нивоу стручњаци већ данас реално сагледавају ситуације озбиљно рачунајући на разне врсте ризика (пословни, војни, еколошки, итд.). Нарочито проучавање и стриктно одређење ризика можемо видети у метеорологији и заштити животне средине јер у нашем веку, ризика је све више по разним основама, а природне катастрофе по свом облику, и ограниченим могућностима у борби против њих, изазивају и проузрокују разне друге ризике, и самим тим спадају у најтеже облике ризика на које морамо реално рачунати.
Ризици су већ сад реални, а повећањем ризика повећаће се и учесталост катастрофа, што, грубо речено, значи – што их више и чешће буде било, биће све нормалније. Иако су, у глобалу, ризици једнаки, угроженост делова друштва је различита.
„Ризична друштва управо нису класна друштва; њихови ризични положаји не могу се схватити као класни положаји, нити њихови конфликти као класни конфликти.“ ( Бек, Ризично друштво, 2001: 55 )
Неједнака угроженост на нивоу богатих и сиромашних примећује се свуда, како у сопственој земљи, тако и свуда у свету. Ризици који најпре погађају сиромашне враћају се као бумеранг богатима.
„Ризици у свом распростирању показују један друштвени ефекат бумеранга: чак ни богати и моћни нису безбедни у односу на њих.“ ( Бек, Ризично друштво, 2001: 55 )
Ефекат бумеранга ризичног друштва је управо у томе што ризици временом погађају и оне богате, оне који су их створили и од њих профитирали. То је, по Бековом мишљењу, јединство "џелата и жртвава" код еколошких катастрофа. Ипак, постоји и неравномерна расподела ризика: сиромашнији су више од богатих угрожени индустријом која их загађује. Док су сиромашни заокупљени дивљењем према великим индустријама, све мање обраћају пажњу на еколошке катастрофе, од којих нам прети много већа опасност.
Такође, ефекат бумеранга може се рефлектовати на област пољопривреде, са далекосежним последицама, па све до изградње нових нуклеарних централа.
Исто тако, мора се узети у обзир да човечанство још увек не зна какве консеквенце може проузроковати покушај човека да овлада технологијом потребном за експериментално путовање човека у дубоки свемир, па самим тим ефекат бумеранга добија на значају самом употребом ракетног горива које у континуитету уништава озонски омотач око земље, а није први пут да човечанство скупо плаћа научна достигнућа, с тим да још увек не знамо шта нас чека на другим планетама, тако да ефекат бумеранга може доћи до изражаја у будућности.
„Центар свести о ризику не налази се у садашности него у будућности.“( Бек, Ризично друштво, 2001: 51 )
Свест о ризику имамо већ данас али центар свести о ризику преноси се у будућност, пошто ми данас постајемо, и јесмо активни на спречавању или смањењу ризика у пројектованој будућности, а који се тичу свих сегмената људског друштва.
Наравно, врло је важно то што ми имамо искуства из прошлости, па сходно томе можемо у мањој или већој мери да доносимо правилан суд о одређеним ризицима, зависно од природе ризика.
У сваком случају, основна одлика ризичног друштва је страх, који је својом природом и покретачка снага која се еволутивно претвара у снажну политичку снагу. „Овде, у принципу, није више реч о томе да се постигне нешто „добро“ него још само о томе да се спречи оно најгоре....
Уместо заједништва услед беде долази до заједништва из страха.“ ( Бек, Ризично друштво, 2001: 73 ).
Једино адекватнијим управљањем процесом глобализације као таквим, може да се постићи смањење глобалних ризика који прете савременом свету.
Литература:
1. Бек, Улрих, Ризично друштво, У сусрет новој модерни: О логици расподеле добара и расподеле ризика, ,,Филип Вишњић", Београд, 2001.