Становништво и еколошка криза Population and ecological crisis

 
 
Picture of Marija Đurić
Бек, У, Ризично друштво: О логици расподеле добара и расподеле ризика
by Marija Đurić - Thursday, November 27, 2014, 2:01 PM
 

    Наш свет је знатно другачији него што мислимо. Ризици су одувек били, и биће део наше свакодневице, били они лични или на глобалном нивоу.

Индустријско друштво је одавно постало ризично друштво. Управо је и период после индустријске револуције допринео повећању ризика, и то смо закључили на основу негативних последица глобализације и других друштвених елемената.  А сам индустријски раст постао је претња очувању еколошке равнотеже на глобалном плану.

Опасности од ризика нису локалне, већ глобалне природе. Ризици су класно расподељени и више су им изложене ниже класе. Међутим, постоје неки ризици који подједако погађају све слојеве, попут загађења. Глобализација ризика ствара класно неспецифичне ситуације.

Бек је уочио да је савремено друштво оно у коме је врло тешко предвидети све ризике, а у којима ти исти ризици често носе одређене последице. Ризици су колективно детерминисани - свако може да изгледа недужан јер нико није директно одговоран.

 

 „Добра можемо поседовати, али ризици могу само да нас погоде.“ ( Бек, Ризично друштво, 2001: 37 )

 Четврти од пет Бекових аргумената о самоугрожавању цивилизације. Њих нам, баш како и сам Бек каже, такорећи цивилизација додељује.

Сва добра која поседујемо или су наше власништво, јесу под одређеним ризиком тј. опасност од угрожавања или уништења истих добара могу нам нанети финансијску и сваку другу штету.

 

 „По својој природи ризици су повезани са предвиђањем, са уништавањима, која се још нису догодила, али прете да се догоде.“ ( Бек, Ризично друштво, 2001: 50 )

 Ризици су били, и јесу битан фактор, а у будућности ћемо све више бити суочени са истим, пошто на глобалном нивоу стручњаци већ данас реално сагледавају ситуације озбиљно рачунајући на разне врсте ризика (пословни, војни, еколошки, итд.). Нарочито проучавање и стриктно одређење ризика можемо видети у метеорологији и заштити животне средине јер у нашем веку, ризика је све више по разним основама, а природне катастрофе по свом облику, и ограниченим могућностима у борби против њих, изазивају и проузрокују разне друге ризике, и самим тим спадају у најтеже облике ризика на које морамо реално рачунати.

Ризици су већ сад реални, а повећањем ризика повећаће се и учесталост катастрофа, што, грубо речено, значи – што их више и чешће буде било, биће све нормалније. Иако су, у глобалу, ризици једнаки, угроженост делова друштва је различита.

 

 „Ризична друштва управо нису класна друштва; њихови ризични положаји не могу се схватити као класни положаји, нити њихови конфликти као класни конфликти.“ ( Бек, Ризично друштво, 2001: 55 )

 Неједнака угроженост на нивоу богатих и сиромашних примећује се свуда, како у сопственој земљи, тако и свуда у свету. Ризици који најпре погађају сиромашне враћају се као бумеранг богатима.

 

 „Ризици у свом распростирању показују један друштвени ефекат бумеранга: чак ни богати и моћни нису безбедни у односу на њих.“ ( Бек, Ризично друштво, 2001: 55 )

 Ефекат бумеранга ризичног друштва је управо у томе што ризици временом погађају  и оне богате, оне који су их створили и од њих профитирали. То је, по Бековом мишљењу, јединство "џелата и жртвава" код еколошких катастрофа. Ипак, постоји и неравномерна расподела ризика: сиромашнији су више од богатих угрожени индустријом која их загађује. Док су сиромашни заокупљени дивљењем према великим индустријама, све мање обраћају пажњу на еколошке катастрофе, од којих нам прети много већа опасност.

Такође, ефекат бумеранга може се рефлектовати на област пољопривреде, са далекосежним последицама, па све до изградње нових нуклеарних централа.

Исто тако, мора се узети у обзир да човечанство још увек не зна какве консеквенце може проузроковати покушај човека да овлада технологијом потребном за експериментално путовање човека у дубоки свемир, па самим тим ефекат бумеранга добија на значају самом употребом ракетног горива које у континуитету уништава озонски омотач око земље, а није први пут да човечанство скупо плаћа научна достигнућа, с тим да још увек не знамо шта нас чека на другим планетама, тако да ефекат бумеранга може доћи до изражаја у будућности.

 

 „Центар свести о ризику не налази се у садашности него у будућности.“( Бек, Ризично друштво, 2001: 51 )

  Свест о ризику имамо већ данас али центар свести о ризику преноси се у будућност, пошто ми данас постајемо, и јесмо активни на спречавању или смањењу ризика у пројектованој будућности, а који се тичу свих сегмената људског друштва.

Наравно, врло је важно то што ми имамо искуства из прошлости, па сходно томе можемо у мањој или већој мери да доносимо правилан суд о одређеним ризицима, зависно од природе ризика.

 

      У сваком случају, основна одлика ризичног друштва је страх, који је својом природом и покретачка снага која се еволутивно претвара у снажну политичку снагу. „Овде, у принципу, није више реч о томе да се постигне нешто „добро“ него још само о томе да се спречи оно најгоре....

Уместо заједништва услед беде долази до заједништва из страха.“ ( Бек, Ризично друштво, 2001: 73 ).

     Једино адекватнијим управљањем процесом глобализације као таквим, може да се постићи смањење глобалних ризика који прете савременом свету.

 

 

Литература:

 1. Бек, Улрих, Ризично друштво, У сусрет новој модерни: О логици расподеле добара и расподеле ризика, ,,Филип Вишњић", Београд, 2001.

Picture of Vera Vratuša
Re: Бек, У, Ризично друштво: О логици расподеле добара и расподеле ризика
by Vera Vratuša - Sunday, November 30, 2014, 8:02 AM
 

Недељно саопштење  колегинице Марије Ђурић посвећено поглављу "О логици расподеле добара и расподеле ризика" из књиге Ризично друштво Улриха Бека, објављено је само неколико сати после предложеног рока (27. новембар у подне за закључну виртуелну дискусију о друге три теме према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1) .

Поред формалног недостатка који указује на немар, попут постављања заграде са основним подацима о цитираном тексту после уместо пре знака интерпункције, обично тачке иза одабраног цитата и погрешног редоследа библиографских података о анализираном тексту на крају саопштења, главни формални недостатак овог саопштења представља одсуство упућивања на изворник не само у уводном и закључном делу рада, него и у средишњем делу рада, где се уместо властитог тумачења одабраних цитата, поређаних редоследом којим се појављују у изворнику, користе парафразе па и читаве реченице аутора приказиваног текста без упућивања на изворник. Овај формални недостатак је тесно повезан са главним садржинским недостатком, одсуством указивања на теоријске и методолошке изворе и социолошки релевантне импликације  одабраних цитата.

Након исправљања формалних недостатака овог недељног саопштења, позивам аутора, учеснике усо1 који су приказивали исти изворник и друге изворне текстове у оквиру исте теме да кроз виртуелни дијалог  више дознамо како разумеју и какав став имају према Бековој основној тези "да је процес модернизације довео до прелаза из класног у ризично друштво" и да упореде схватања аутора анализираних изворних текстова о друштвеним изворима настанка, механизмима репродукције и будућности демографске транзиције, еколошке кризе и тзв природних и технолошких катастрофа.

Након дискусије о овим питањима и другим питањима које сами поставите, приступите узјаманом оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме и у оквиру других недељних тема које вас занимају, у циљу што темељитије припреме за полагање коликвијума, писање семинарског рада и његове одбране на испиту.

Picture of Marija Đurić
Re: Бек, У, Ризично друштво: О логици расподеле добара и расподеле ризика
by Marija Đurić - Tuesday, January 6, 2015, 5:25 PM
 

Поштована професорка, у наставку је исправљена верзија мог недељног саопштења.

 

 

 

Свет у ком живимо сасвим је другачији од онога што ми о њему мислимо. Уствари, индустријско друштво влада нашим животима, а једнако тако, стварајући неизвесност сваком појединцу, без обзира на класни или социјални положај, свакога уводи у стање изложености ризику. Ризик је свуда око нас. Нажалост, најчешће постајемо свесни ризика тек када га осетимо на својој кожи.

Модерно друштво тежи стицању материјалних вредности, гомилању капитала и богатства. Са растом ових тежњи расте и опасност од ризика. Ризици савременог света у којем живимо су глобални ризици, дакле ризици по читав живи свет, као и природне, обновљиве и необновљиве, ресурсе које чак ми, као целокупно становништво, по теорији Томаса Малтуса тежимо да премашимо (Гиденс, 2007).

„Добра можемо поседовати, али ризици могу само да нас погоде“ (Бек, 2001: 37).

Четврти од пет Бекових аргумената о самоугрожавању цивилизације. Њих нам, баш како и сам Бек каже, такорећи цивилизација сама додељује (Бек, 2001). Сва добра која ми поседујемо јесу под одређеним ризиком.  Људи нажалост не знају много о ризицима, а и ризично друштво не чини много да људе упути на свест о томе који све ризици прете, што је такође и политички проблем.

„По својој природи ризици су повезани са предвиђањем, са уништавањима, која се још нису догодила, али прете да се догоде“ (Бек, 2001: 50).

Ризици доносе губитке, а друштво ће бити принуђено да учествује у општем губитку. Друштво би затим, и после губитка, требало да се позабави предвиђањем будућих ризика, уколико има идеју одговорности према члановима заједнице. Ризици су и сада реални, а повећањем ризика повећаће се и учесталост катастрофа, што грубо речено значи – што их више и чешће буде било, биће све нормалније (Бек, 2001).  Дакле, тако  Бек долази до закључка да „центар свести о ризику не налази се у садашњости него у будућности“  (Бек, 2001: 21).

„Ризична друштва управо нису класна друштва; њихови ризични положаји не могу се схвтити као класни положаји, нити њихови конфликти као класни конфликти“ (Бек, 2001: 55).

Бек на ризично друштво гледа као на глобалну чињеницу где су апсолутно сви, без обзира на класне и све друге положаје, подједнако угрожени. Али он говори и о класноспецифичним ризицима.  Он закључује: „Добра се акумулирају на врху, ризици на дну“ (Бек, 2001: 52). Дакле, одређени ризици погодују класним разликама – угроженост делова друштва је различита. Међутим, када су еколошке катастрофе у питању, сложићете се, сви су ипак подједнако угрожени. Опасност од нпр. киселих киша или оштећеног озонског омотача нам свима прети истим последицама.

„Ризици у свом распростирању показују један друштвени ефекат бумеранга: чак ни богати ни моћни нису безбедни у односу на њих“ (Бек, 2001: 55).

Ефекат бумеранга ризичног друштва је управо у томе што ризици временом погађају и оне богате, оне који су их створили и од њих профитирали (Бек, 2001). Дакле, и они сами могу да се нађу у ризику. Бек тврди: „Раније или касније починилац и жртва постају једнаки“ (Бек, 2001: 56). Управо тако је цео свет ипак погођен ризиком што значи да ризик не бира класе.

 

На крају, свет не може пропасти. Није модернизација друштва онај највећи, нити први ризик на који цивилизација наилази у свом развоју. Све док човек производи добра, он ће стварати и ризик и  живети у ризичном друштву. У таквом друштву појединац као да постаје све усамљенији, све изложенији стварности и окружењу са којима не може да буде ни равноправни партнер, ни равноправни противник.

 

Литература:

1.  Бек, Улрих, 2001, Ризично друштво, У сусрет новој модерни: О логици расподеле добара и расподеле ризика, Београд, ,,Филип Вишњић“

2. Гиденс, Ентони, 2007, Социологија, Београд, Економски факултет Универзитета у Београду

Picture of Milica Pavlovic
Re: Бек, У, Ризично друштво: О логици расподеле добара и расподеле ризика
by Milica Pavlovic - Friday, January 9, 2015, 8:39 PM
 

Недељно саопштење колегинице Марије, у исправљеној верзији, заслужује оцену 10. Јер је исправила формалне недостатке, и изменила битне делове недељног саопштења.

Picture of Svetlana Petkovic
Re: Бек, У, Ризично друштво: О логици расподеле добара и расподеле ризика
by Svetlana Petkovic - Saturday, January 10, 2015, 4:00 PM
 

Колегиница Марија Ђурић је прихватила критике и исправила своје недељно саопштење што је за похвалу. Дала бих оцену 10 за уложено време и труд и зато што је њен рад сада у потпуности заокружен и разумљив. 

Picture of anastasija pakai
Re: Бек, У, Ризично друштво: О логици расподеле добара и расподеле ризика
by anastasija pakai - Saturday, January 10, 2015, 8:28 PM
 

 Колегиница Марија Ђурић је одлично написала своје недељно саопштење и одговорила на сва питања о својој теми притом испуњавајући све формалне захтеве. Моја оцена је: 10

Picture of Marija Đurić
Re: Бек, У, Ризично друштво: О логици расподеле добара и расподеле ризика
by Marija Đurić - Saturday, January 10, 2015, 8:18 PM
 

Драге колеге, хвала вам на овим оценама. Што се тиче самооцењивања, незахвално је оцењивати сопствени рад, стога ћу на основу ваших мишљења дати себи 9, с обзиром да сам на време исправила све формалне, а надам се и садржинске недостатке.

Picture of Bogdan Djordjević
Re: Бек, У, Ризично друштво: О логици расподеле добара и расподеле ризика
by Bogdan Djordjević - Saturday, January 10, 2015, 4:47 PM
 

Првобитна верзија недељног саопштења колегинице Марије Ђурић не заслужује највишу оцену, али бих исправљену верзију саопштења због труда да се исправе сви садржински и формални недостаци оценио десетком (оцена 10). 

Picture of Jana Perovic
Re: Бек, У, Ризично друштво: О логици расподеле добара и расподеле ризика
by Jana Perovic - Saturday, January 10, 2015, 7:20 PM
 

Koleginici bih dala ocenu 10 jer se potrudila da ispravi svoje saopstenje, i bas zato sto je retko ko ispravljao. Svaka cast na trudu a i sadrzaj saopstenja je odlican.

Picture of Nebojša Đorđević
Re: Бек, У, Ризично друштво: О логици расподеле добара и расподеле ризика
by Nebojša Đorđević - Sunday, January 18, 2015, 9:10 PM
 

Колегиница Ђурић је добро одговорила на тему, тако да би моја оцена била 10.