Друштвена девијантност - Social Deviance

 
 
Picture of Aleksandar Prodanovic
Југовић, Александар: Морална паника и друштвене девијације на селу
by Aleksandar Prodanovic - Thursday, 27 November 2014, 7:02 AM
 

У овом тексту Александар Југовић покушава да протумачи утицај медија на село, сагледавајући и шири, глобални контекст, али и ужи, микро-социолошки контекст. Такође покушава да направи корелацију између утицаја медија на свакодневни живот становника села и девијантног понашања и моралне панике која се производи на селу, претежно посматрајући Србију.

Прво радио, онда телевизор, а сада интернет, играју главну улогу не само у разоноди већ и одрастању, формирању личности и мишљења, идеала, процесу глобализације и урбанизације свакодневног живота људи са села. Реченица која можда најбоље описује овај феномен би била: „Телевизор као централни медиј савременог друштва је у већини српских села већ одавно постао „члан домаћинства““(Југовић, 2008:42).

Убрзо постаје јасно зашто су медији толико круцијални у друштву када схватимо да „најважније интересне, политичке или финансијске групе покушавају да ставе под контролу медије...“ (Југовић, 2008:42). У то можемо да се уверимо кроз бројне примере који су се дешавали не само кроз историју (време Милошевића и лупање о шерпе током дневника на РТС-у) већ и у данашње време (Путинова апсолутна контрола над руским медијима чиме одржава слику моћи и „злог запада“; али и цензура за коју се верује да се тренутно спроводи у Србији о чему сведоче разне афере).

Према Југовићу телевизор има позитивне аспекте, као што је боља интеграција породице, подстакнута комуникација и негативне као што је раздор међу члановима због контроле над програмом, лоша комуникација и изолација чланова (Југовић, 2008:43). Такође постоје индиције да се на селу више конзумира медијски садржај из више разлога, првенствено због „маргинализације већине сеоских средина у погледу културних садржаја“ (Југовић, 2008:43), те телевизор постаје „прозор у свет“, али и због „правилности да што су породице социјално депривираније и изолованије ТВ програм се више гледа“ (Југовић, 2008:44).

Велики утицај медија може се нарочито приметити на генерацијама које су одрасле 90-их и 2000-их година. Након распада Југославије главне телевизијске личности су звезде турбо-фолк сцене чији је начин живота често до детаља експониран на телевизији а нарочито у таблоидима, и несумњиво је да велики део деце који одраста уз такве медије поприма начине одевања, понашања и циљеве као своји идоли са телевизије. То се може проверити кроз истраживање на које се Југовић позива у свом раду. То истраживање спровео је А. Павићевић и утврдио је, између осталог, како „постоји велика стереотипизација модела полних улога и несклад између виђења „реалног“ и „идеалног“ партнера“ (Југовић, 2008:42). Још један забрињавајући податак је то да младићи често тврде како им лепота није „на првом месту“ а као „идеал савремене женске лепоте издвајају америчку глумицу Памелу Андерсон: типични медијски производ холивудске концепције женске сексуалности“ (Југовић, 2008:44).

Како би разумели зашто медији утичу на друштвене девијације на селу, али и у свету уопште, Југовић је по тезама навео тежњу медијског садржаја да приказује деинтимизацију, сензацију, спорт, секс, драматизацију, банализацију, стереотипизацију и многе друге штетне садржаје, који су од свих најалармантнији насиље и „продаја људског бола“. Многа истраживања спроведена у Америци показују у скоро прецизним бројкама податке колико симулираних убистава и злочина просечно дете види на телевизији у животу (Југовић, 2008:45, 46).

Југовић је у свом раду поделио две врсте утицаја медија на девијантно понашање. Прво гледајући макро-социјални план, по коме види широко распрострањену апатију у јавности, легитимизацију насиља, анксиозност, културу страха и идеолошку хегемонију. Друго посматрајући микро-социјални план нарочито на развоју деце што сведочи овај цитат: „Проблем изложености деце раног узраста садржајима насиља јесте у томе што деца од три године не праве разлику између стварности и маште, док деца од 6–10 година верују да је већина ствари које виде у ТВ програмима истинита“ (Југовић, 2008:48). То нужно доводи до тога да деца имају дугорочне последице у понашању, агресивнија су, десензитизовани су, смањен им је осећај емпатије и појачава им се страх. Те последице могу бити краткорочне и дугорочне али свакако доводе до повећања агресивности и непријатељских предрасуда о околини и људима као и мање развијено просоцијално понашање.

Наравно када се прича о утицају медија на девијантно понашање не сме се изоставити утицај других фактора на повећање девијантности код особа, као прво склопа личности и одређених околности одрастања и формирања личности невезаних за медије. Али ако постоји предиспозиција за антисоцијално понашање, у томе ће утицај на особу бити већи (Југовић, 2008:49). Такође треба узети у обзир и остале социјалне, културне и економске факторе. Околности у којима је Србија могу се тумачити помоћу Мертонове теорије девијантности по којој се огроман пораст криминала у посткомунистичким земљама може приписати шоку прелаза на слободно тржиште где је наглашена важност надметању и индивидуалном успеху (Хараламбос, 2002: 356).

Како би анализирао медијску слику српског села, Југовић уводи феномен моралне панике, појма који је уведен у социологију још 70-их година. Медији битно учествују у ширењу моралне панике али нису њен узрок већ, како каже Југовић: „Морална паника се јавља у ситуацијама друштвених трансформација, превирања, моралних криза и потребама за новим облицима регулације друштвеног живота“ (Југовић, 2008:50).

Стенли Коен, социолог који уводи појам моралне панике, тврди како она има пет кључних елемената и јавља се када се истакне нека претња темељним друштвеним вредностима, и самом друштвеном поретку. Када се јави та претња медији је сензационалистички преносе, користећи генерализације и „бруталан речник“ на основу чега велика већина популације ствара свој први утисак и тумачење догађаја. То се зове медијско пописивање. Као последица тога „у јавности се ствара „нервоза“ која се усмерава ка институцијама социјалне контроле“ (Југовић, 2008:53). Затим следи реакција тих институција, које покушавају да реше ситуацију повезивањем са осталим институцијама, одлучним изјавама у медијима и иновирањем нових метода. След ових догађаја може да резултира у друштвеним променама или једноставном стишавању панике.

Ерих Гуд и Бен-Јахуд су развили три теорије корена моралне панике; паника широких маса због угрожених вредности; панике конструисане деловањем моћних друштвених група ради одржања друштвеног положаја; и паника коју су изазвале интересне групе. Пример панике поводом одржања Параде поноса у Београду могао би се сврстати у панику конструисану од стране интересних или моћних група које имају велики положај у нашем друштву, а то су Српска православна црква и проминентне политичке личности. Стварајући ту панику ове групације показују жељу да одрже владајући традиционални и патријархални систем вредности у друштву.

Када се деси неки злочин на селу, као што је убиство, у медијима постоји тенденција да се село окарактерише као друштевно девијантна средина, али са друге стране у разним телевизијским програмима село је приказано кроз хумор. Југовић је приказ села у медијима срочио на овај начин: „У нашој средини ова слика се доминантно позиционира на три прилично поједностављена конструкта: село се приказује између „питомости“, мелодрамског хумора и деструктивности/девијантности“ (Југовић, 2008:50).

Литература:

Југовић, Александар: Морална паника и друштвене девијације на селу, Социјална мисао, Београд, 2008, вол.15, бр.3

Хараламбос, М: Социологија, Теме и перспективе, Голден Маркетинг, Загреб, 2002.

Picture of Vera Vratuša
Re: Југовић, Александар: Морална паника и друштвене девијације на селу
by Vera Vratuša - Monday, 1 December 2014, 7:26 AM
 

Недељно саопштење  колеге  Александра Продановића посвећено тексту Александра Југовића "Морална паника и друштвене девијације на селу" објављено је неколико сати пре предложеног рока (27. новембар у подне за закључну виртуелну дискусију о друге три теме према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1) и тиме заслужује похвалу.

За похвалу је и чињеница да ово недељно саопштење испуњава готово све формалне и садржинске критеријуме које сваки стручни рад треба да испуни. На основу самостално дефинисаног критеријума избора репрезентативних цитата и њиховог распоређивања у тексту, аутор успева да не сведе њихово тумачење на препричавање Југовићевог текста који претходи или пак следи цитираном тексту уз коректно упућивање на изворник, него уноси и илустративне примере за поједине тезе који олакшавају разумевање и подстичу на дискусију (нпр.када аутор за тезу да „најважније интересне, политичке или финансијске групе покушавају да ставе под контролу медије...“ наводи примере из прошлости и садашњости "истока" (Србије и Русије), али не и "запада" на којем су и потекле разне,  по правилу опречне теорије масовних медија, или када у недостатку покушаја објашњења пораста криминала у посткомунистичким земљама у изворнику, самоиницијативно упућује на Мертонову теорију анамоје спознату из уџбеничког извора, или, пак, када одабире теоријски модел утицаја моћних интересних група за покушај објашњења ширења моралне панике поводом "параде поноса").

Основни садржински недостатак овог саопштења је изостанак закључка. Стога позивам пре свега  аутора овог недељног саопштења  и друге учеснике усо1 задужене за исти текст и за исту недељну тему , као и све заинтересоване за ову недељну тему,  да продискутују

1) које је теоријско и методолошко становиште одабрао Југовић приликом истраживања позитивних и негативних утицаја медија на начин живота, стварно испољавање девијантних понашања, производњу спирале моралне панике или слике у јавности о порасту друштвених девијација и криминала на селу који угрожавају друштвени морални поредак, као и имплицитних регулаторних мера које треба да се предузму?

2) које су сличности и разлике у теоријском и методолошом објашњењу и разумевању друштвених узрока појаве и репродукције девијантности и злочина, као и  изричитом или само имплицитном заговарању практичних мера за не/мењање затеченог стања одступања друштвеног деловања људи од моралних и законских норми?

Након дискусије о овим и другим питањима које сами поставите, приступите узајамном оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме и у оквиру других недељних тема које вас занимају, у циљу што темељитије припреме за полагање коликвијума, писање семинарског рада и његове одбране на испиту.

Picture of Aleksandar Prodanovic
Re: Југовић, Александар: Морална паника и друштвене девијације на селу
by Aleksandar Prodanovic - Wednesday, 10 December 2014, 12:06 AM
 

Покушаћу да одговорим на следећа питања:

1) Југовић је на почетку свог текста указао на то да ће у раду користити дедуктивни научни метод (Југовић, 2008:41). Укратко је и указао на чињеницу да ова појава у нашем друштву није често анализирана и да је због њеног сложеног и хетерогеног односа неопходно употребљавати мултидисциплинарност. Такође Југовић се у раду на више места позива на истраживања других социолога, на пример А. Павићевића о животу сеоске омладине (Југовић, 2008:44), и многих америчких научника који спроводе важна истраживања о садржају медија и њиховом утицају.

2) (Унапред се извињавам зато што нисам сигуран да сам разумео питање). Југовићев рад допушта плуралност у мишљењу и упознаје нас са многим теоријама које су некад и сукобљене. На пример помиње Пакардову поделу на три нивоа комуникације, помиње критику која потиче из хришћанских кругова, затим теорију Општег Модела Агресивности коју су развили Андерсон, Дил и Бушман и многе друге. Не ускраћује нас ни критике самог становишта да медији самостално проузрокују девијантно понашање, већ пише и о теоријама и истраживањима које указују на то да медији не могу самостално да утичу на девијантно и агресивно понашање већ у садејству са генетском предиспозицијом за таква понашања (Југовић, 2008:49). Не занемарује ни социјалне околности које исто могу довести до девијантног понашања. У делу рада који се бави моралном паником великим делом се позива на Стенлија Коена, који уводи тај термин. У објашњавању настанка моралне панике користи се теоријама Гуда и Бен-Јахуда и Томпсоновом теоријом, које су сличне јер обе говоре да морална паника може бити производ моћних група ради одржања идеолошке хегемоније (Југовић, 2008:51,52).

Picture of Jelisaveta Fotic
Re: Југовић, Александар: Морална паника и друштвене девијације на селу
by Jelisaveta Fotic - Saturday, 3 January 2015, 1:52 PM
 

Поштовани колега Александре, веома занимљиво сте представили своје саопштење. Све похвале од стране професорке и ја сматрам тачним. Не знам колико је стручно написати да сам уживала  у  вашем раду. Оцена: 10.

Picture of Sofija Novaković
Re: Југовић, Александар: Морална паника и друштвене девијације на селу
by Sofija Novaković - Wednesday, 7 January 2015, 11:02 PM
 

Недељно саопштење колеге Продановића оценила бих оценом 10, како је исцрпно објаснио изабране цитате, али и појаснио своју тему опширним одговорима на питања. Све похвале.

Picture of Stefan Pljevaljcic
Re: Југовић, Александар: Морална паника и друштвене девијације на селу
by Stefan Pljevaljcic - Friday, 9 January 2015, 8:33 PM
 

Колега Продановић је доста исцрпно и добро организовано урадио своје недељно саопштење, стога сматрам да заслужује највишу оцену (10).

Picture of Vanja Zivkovic
Re: Југовић, Александар: Морална паника и друштвене девијације на селу
by Vanja Zivkovic - Friday, 9 January 2015, 10:59 PM
 

Колеги Александру дајем оцену 10 јер је на врло интресантан начин опширно урадио своје саопштење и притом је одговорио на питања која му је професорка поставила. Оцена је 10.

Picture of Jelena Bogdanovic
Re: Југовић, Александар: Морална паника и друштвене девијације на селу
by Jelena Bogdanovic - Saturday, 10 January 2015, 3:48 AM
 

Слажем се са професорком и све похвале колеги Продановићу што је одговорио на додатна питања, те је оцена 10.

Picture of Nenad Pivaš
Re: Југовић, Александар: Морална паника и друштвене девијације на селу
by Nenad Pivaš - Saturday, 10 January 2015, 6:26 PM
 

Недељно саопштење колеге Продановића је написано на занимљив начин, и сам сам читајући да научио пуно интересантних ствари. Зато по мом мишљењу заслужују оцену 10.

Picture of Dusica Eric
Re: Југовић, Александар: Морална паника и друштвене девијације на селу
by Dusica Eric - Saturday, 10 January 2015, 8:12 PM
 

Рад колеге је добро објашњен, занимљив и опширан. Оцена 10.

Picture of Teodora Petkovic
Re: Југовић, Александар: Морална паника и друштвене девијације на селу
by Teodora Petkovic - Saturday, 10 January 2015, 9:32 PM
 

Колега Продановић је дао одлично објашњење на тему моралне панике и друштвене девијације на селу и због тога сматрам да заслужује оцену 10.

Picture of Sanja Zivotic
Re: Југовић, Александар: Морална паника и друштвене девијације на селу
by Sanja Zivotic - Saturday, 10 January 2015, 9:55 PM
 

Веома су добро издвојени и објашњени кључни цитати у овој теми. Оцена: 10.

Picture of Andrea Drljevic
Re: Југовић, Александар: Морална паника и друштвене девијације на селу
by Andrea Drljevic - Saturday, 10 January 2015, 10:02 PM
 

Колега Продановић је успео да на занимљив начин прикаже друштвену девијантност на селу и детаљно објасни изабране цитате. Оцена: 10

Picture of Emilija Popovic
Re: Југовић, Александар: Морална паника и друштвене девијације на селу
by Emilija Popovic - Saturday, 10 January 2015, 10:25 PM
 

Колега је ову тему дочарао на другачији начин од колегинице Животић. Опширнији рад, темељнији. Посебно ми је занимљива идеја о томе да је лакше малу средину окарактерисати као проблематичну, уколико дође до неког девијантног чина, претпостављам да је то из разлога што чланови мањих заједница као што је село осећају већу припадност, те све остале чланове поистовећују са једним девијантним чланом. Оцена: 10

Picture of Katarina Milutinovic
Re: Југовић, Александар: Морална паника и друштвене девијације на селу
by Katarina Milutinovic - Saturday, 10 January 2015, 11:01 PM
 

Ово је веома неуобичајена тема са којом се, пре читања колегиног рада, нисам сусретала. Поред  тога што је на време поставио саопштење, колега се потрудио да што боље одговори на професоркина питања и тиме употпуни свој рад, што је увек похвално. Мислим да је стил писања јако добар и због свега наведеног колега заслужује чисту 10-ку.