Становништво и еколошка криза Population and ecological crisis

 
 
Picture of Bogdan Djordjević
Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године
by Bogdan Djordjević - Wednesday, November 26, 2014, 6:14 PM
 

Председник Сједињених Америчких Држава Френклин Пирс био је на тој функцији у периоду од 1853. до 1857. године. Он је 1854. понудио да држава откупи велики део индијанске земље, док је индијанском народу обећан резерват. Поглавица племена Сијетла одговорио је Пирсу писмом, које садржи неке од најлепших мисли о природи, човековом месту у њој, као и о међусобном односу човека и животне средине.

У издвојеним цитатима сазнајемо, најпре, какав је став чланова индијанског племена Сијетл о односу људи и природе. Потом, њихово виђење доласка "белог човека" и његово опхођење према свету који га окружује. Писмо поглавице завршава се упечатљивим цитатом, који може послужити и као нека врста погледа у будућност, али и као израз немоћи индијанског становништва пред променама на које су "осуђени".

"Део смо земље, и она је део нас. Мирисне траве су нам сестре. Јелен, пастув, велики орао - то су наша браћа. Стеновити врхови, сточни пашњаци, топло понијево тело и човек - све то припада истој породици" (поглавица Сијетл, наведено према: Симоновић Љ., Симоновић Д., 2007:3).

На самом почетку, поглавица јасно ставља до знања председнику то колико његовом племену значи земља на којој живи. Он изражава чуђење и пита се "како се може купити или продати небо или топлина земље" (поглавица Сијетл, наведено према: Симоновић Љ., Симоновић Д., 2007:3)? Након тог питања, још једном наглашава да је "сваки делић те земље свет његовом народу" (поглавица Сијетл, наведено према: Симоновић Љ., Симоновић Д., 2007:3).

Ове речи нам у потпуности помажу да се упознамо са начином размишљања припадника једног индијанског племена средином 19. века. Када поглавица тврди да су природа и човек сједињени или да "сви припадају истиј породици" он заиста тако и мисли, па му је због тога теже да прихвати, за њега незамисливу, понуду председника Пирса.

"Знамо да нас бели човек не разуме. Њему је један део земље исто што и било који други. Он је странац што дође ноћу и одузме земљи све што му треба. Земља му није брат - већ непријатељ. Када је покори, он креће даље. Оставља за собом гробове својих отаца и не пати због тога. Одузима земљу својој деци и није га брига. Гробови његових отаца и земља што му децу роди - остају заборављени. Према мајци земљи и брату небу односи се као према стварима што се могу купити, опљачкати, продати попут стоке или сјајног накита! Његова ће похлепа уништити земљу и за собом ће оставити пустош" (поглавица Сијетл, наведено према: Симоновић Љ., Симоновић Д., 2007:3).

У наставку, поглавица објашњава по чему се разликују "бели човек" и неко из индијанског племена. Те разлике додатно продубљују јаз између ове две групе, а вероватно најупечатљивија изјава је "да ће човекова похлепа уништити земљу и да ће он за собом оставити пустош" (поглавица Сијтл, наведено према: Симоновић Љ., Симоновић Д., 2007:3).

Овај пример можемо упоредити и са околностима које данас владају у свету. "Иако су богате земље највећи светски потрошачи, еколошка штета коју проузрокује све већа потрошња, има најтежи утицај на сиромашне" (Гиденс, 2007:627). Британски социолог Ентони Гиденс то објашњава чињеницом да "на локалном нивоу, богате групе обично могу да приуште да се иселе са оних подручја у којима има проблема, а да сиромашнима оставе да трпе штетне последице" (Гиденс, 2007:627).

"Не разумем зашто се убија бизон? Зашто се кроте дивљи коњи? Зашто је у дубини шуме толико људског смрада? Зашто је поглед на зелене брегове испрекидан жицама што говоре? Где су? Нема их више. Где је орао? Одлетео. Правом живљењу је крај. Почиње борба за опстанак" (поглавица Сијетл, наведено према: Симоновић Љ., Симоновић Д., 2007:4).

Поглавица Сијетл је за крај оставио једну суморну поруку, која сликовито приказује човеково опхођење према природи. Та "борба за опстанак" траје и дан данас, након више од 150 година, а са порастом становништва проблеми постају све сложенији и тежи за решавање.

Данас, "хемијска постројења, електричне централе, главни путеви, железничке пруге и аеродроми, често су смештени близу сиромашних подручја. На глобалном нивоу, видимо сличан процес на делу: уништавање тла, девастација шума, оскудица воде за пиће, штетни издувни гасови из аутомобила и загађење ваздуха концентрисани су у земљама у развоју. Сиромаштво само појачава ове претње" (Гиденс, 2007:627. 628).

Због свега наведеног, писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику Сједињених Америчких Држава Пирсу из 1854. године, има непроцењив значај за дубље разумевање еколошких проблема. Вредност његових речи се мери чињеницом да, и после толико времена, ово писмо може да се посматра као актуелно. Такође, оно нас учи томе како се воли природа, на који начин се штити животна средина, али нас и упозорава на последице непримереног опхођења према њој.

Литература:

Симоновић Д., Симоновић Љ., Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године, "Нови свет је могућ", Ауторско издање, 2007, 3-4

Гиденс Е., Утицај човека на природни свет, Прираштај становништва и еколошка криза, "Социологија", Економски факултет, Београд, 2007, 624-636

Picture of Vera Vratuša
Re: Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године
by Vera Vratuša - Saturday, November 29, 2014, 10:48 PM
 

Недељно саопштење  колеге Богдана Ђорђевића посвећено верзији писма индијанског поглавице Сијетл председнику САД према књизи Други свет је могућ Дуње и Љубодрага Симоновићаобјављено је  скоро дан пре предложеног рока (27. новембар у подне за закључну виртуелну дискусију о друге три теме према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1) и тиме заслужује похвалу.

За похвалу је и чињеница да ово недељно саопштење задовољава све формалне и садржинске критеријуме које сваки стручни рад треба да задовољи, од исправног упућивања на цитиране и парафразиране делове изворника, до самосталног структурисања тока излагања на уводни, средишни део и закључак. Добро одабрани цитати су пропраћени промишљеним и стилски добро формулисаним коментарима који их логички и смисаоно повезују у целину подстицајну за дискусију .

Позивам пре свега аутора, и учеснике усо1 који су приказивали исти изворник и друге изворне текстове у оквиру теме посвеђене демографским и еколошким проблемима, али и све заинтересоване за ову тему да кроз виртуелну дискусију одговоре:

1) по чему се разликују две верзије поглавичиног писма (према књизи И други свет је могућ и према интернет страници која оживљава домородачке корене северно-америчке визије);

2) заговорницима којих теоријских и методолошких социолошких становишта је ближи начин живота и поглед на свет "црвеног човека" с једне стране и "белог човека" с друге?

3) које су сличности и разлике у схватањима аутора анализираних изворних текстова о друштвеним изворима настанка, механизмима репродукције и будућности демографске транзиције и еколошке кризе?

Након дискусије о овим питањима и другим питањима које сами поставите, приступите узјаманом оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме и у оквиру других недељних тема које вас занимају, у циљу што темељитије припреме за полагање коликвијума, писање семинарског рада и његову одбрану на испиту.

Picture of Milica Pavlovic
Re: Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године
by Milica Pavlovic - Friday, January 9, 2015, 8:31 PM
 

Недељно саопштење колеге Богдана је постављено до предвиђеног рока. Не садржи формалне грешке. Садржи добро одабране цитате, који су добро образложени. Те стога, моја оцена за ово недељно саопштење је 10.

Picture of Mirta Crkvenjakov
Re: Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године
by Mirta Crkvenjakov - Saturday, January 10, 2015, 2:10 PM
 

Недељно саопштење колеге Богдана задовољава све формалне критеријуме и  постављено је у року, што је за похвалу. Оно што је такође веома битно, из саопштења се види да је колега са разумевањем и интересовањем приступио овој заиста мени лично интересантној теми која позива на размишљање. Све похвале, оцена : 10

Picture of Marija Đurić
Re: Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године
by Marija Đurić - Saturday, January 10, 2015, 7:06 PM
 

Недељно саопштење колеге Богдана заслужује сваку похвалу. Поред тога што је постављено пре рока, и што нема никакве садржинске и формалне пропусте, цитати које је колега изабрао су изузетно занимљиви и на јако добар начин објашњени, стога је моја оцена за ово недељно саопштење 10. По мом мишљењу, најбољи рад у оквиру ове теме.

Picture of Svetlana Petkovic
Re: Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године
by Svetlana Petkovic - Saturday, January 10, 2015, 3:51 PM
 

Недељно саопштење колеге Богдана Ђорђевића испуњава све формалне критеријуме, примећује се да је уложен труд и да је писано са разумевањем. Све похвале, оцена 10. 

Picture of Jana Perovic
Re: Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године
by Jana Perovic - Saturday, January 10, 2015, 7:25 PM
 

Odlicno saopstenje, bez ikakvih greski a i pre roka je napisano. Rad je za svaku pohvalu i dajem mu ocenu 10.

Picture of anastasija pakai
Re: Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године
by anastasija pakai - Saturday, January 10, 2015, 9:46 PM
 

Колега Богдан Ђорђевић одлично је написао своје недељно саопштење. Осим тога што није имао формалне и садржинске недостатке, он је одабиром добрих цитата и јасним објашњењима показао да је разумео свој текст, оцена је 10.