Istorijski gledano, kapitalizam je putem svoje propagandne mašinerije stvarao „legendarne“ ličnosti koje predstavlјaju simbol njegove „razvojne snage“. Danas, to je Ilon Mask. Vladajući mediji napravili su od njega mit sa kojim treba pokazati da su razvojne moći kapitalizma neograničene. „Genijalni vizionar“ Mask je taj koji stvara tehnička sredstva za „prodor u kosmos“ i za kolonizovanje drugih planeta. On stvara mogućnosti da kapitalizam postane ne samo vladajući zemalјski, već i vladajući kosmički poredak.
Zajedno sa drugim kapitalističkim „vizionarima“ Mask nastoji da realizuje kosmičke projekte koji imaju profitabilni karakter, i koji služe ekspanziji kapitalizma koji sve dramatičnije dovodi u pitanje opstanak života na Zemlјi. Istovremeno, njegova „kosmička vizija“ je sastavni deo projekta „rata zvezda“ koji je stvorila američka vojna industrija i koji je promovisao američki predsednik Ronald Regan. Mit o „genijalnom vizionaru“ Masku je maska iza koje se krije američka kapitalistička oligarhija koja nastoji da zagospodari svetom. Krajnji cilј „osvajanja kosmosa“ je ovladavanje Zemlјom.
Ideja o „osvajanju“ drugih planeta ne zasniva se na razumnom sagledavanju činjenica već na mašti tahnokratskih fah-idiota koja ima mitološku i senzacionalističku prirodu. Putem vladajuće propagande i na kapitalistički način degenerisane nauke stvara se utisak da su kosmička sazvežđa na dohvat ruke čovečanstvu i da je „osvajanje drugih planeta“ njegova neposredna budućnost. Relativizuje se vreme i kosmički prostor i na taj način gubi se predstava o realnom vremenu u kome živimo. Istorijsko vreme pretvara se u apstraktno vreme u kome se, u virtuelnom kosmičkom prostoru, reprodukuje kapitalistički svet na „višem“ tehničkom nivou. Istovremeno, nameće se iluzija da se tehničkim sredstvima može obezbediti „večna“ egzistencija čovečanstva u svemiru. Vezivanje budućnosti čovečanstva za kosmičko prostranstvo predstavlјa jednu od najpogubnijih iluzija koju stvaraju tehnokratski fah-idioti i holivudska filmska industrija.
Mask zaluđuju lјude kosmičkim projektima istovremeno dok kapitalizam sistematski uništava život na Zemlјi. Ne samo da se u kosmičke programe ulažu ogromna sredstva, koja bi mogla da budu iskorišćena za uspostavlјanje ekološke ravnoteže na Zemlјi, već oni dobijaju spektakularnu dimenziju i kao takvi služe da se iz javnosti uklone prizori masovnog umiranja dece od gladi, žeđi i bolesti, prizori monstruoznih „humanitarnih intervencija“ i savremenih koncentracionih logora, kao i prizori sve dramatičnijeg uništavanja životinjskih vrsta, reka, okeana, vazduha, šuma, njiva i pašnjaka, glečera... U konačnom, „osvajanje kosmosa“ ne stvara bolјitak čovečanstvu i ne povećava izvesnost lјudskog opstanka, već sputava borbu protiv kapitalizma i doprinosi razvoju novih mehanizma manipulacije, dominacije i destrukcije.
Poput Hokinga, Mask stvara iluziju da „čovečanstvo može da preživi“ tako što će malobrojna grupa „odabranih“ da „ode“ na neku drugu planetu. Stvara se atmosfera da je Zemlјa privremeno stanište čoveka i da se budućnost čovečanstva nalazi na drugim planetama. Čovek ne može da ukine kapitalizam i stvori poredak koji će se zasnivati na ekonomiji koja nastoji da zadovolјi istinske lјudske potrebe i koja će imati racionalni i oplemenjujući odnos prema prirodi, ali može da putuje hilјadama godina kroz kosmičko prostranstvo i stvori novi život na nekoj nepoznatoj planeti. Mitološka projekcija „kosmičkih svetova“ postaje sredstvo za obezvređivanje naše planete i za obračun s verom da je moguće očuvati život na Zemlјi. Proizvodi se tehnokratski zasnovana kvazi-religiozna iluzija da prava istorija čovečanstva počinje u kosmosu - i njoj odgovarajući vrednosni izazovi sa kojima se obezvređuje čovek kao prirodno i humano biće. Ovde treba reći i to, da su tradicionalne religije, koje se zasnivaju na ideji apokalipse i drugim fatalističkim idejama, dale poseban doprinos stvaranju atmosfere da je Zemlјa privremeno stanište čoveka. Zemlјa je svedena na „kosmičku mrtvačnicu“a čovek na prokletnika koga je bog poslao na Zemlјu da bi ga uništio.
Vladajući odnos prema kosmosu je projekcija vladajućeg odnosa kapitalizma prema Zemlјi. Umesto da se odnos čoveka prema Zemlјi zasniva na saživotu sa prirodom i njenom oplemenjivanju on se zasniva na eksploataciji prirode i uništavanju života. Stvaranjem „potrošačkog društva“ odnos prema Zemlјi biva zasnovan na potrošačkoj euforiji koja se temelјi na destruktivnom iracionalizmu. Što čovek grčevitije nastoji da očuva potrošački standard utoliko intenzivnije uništava život na Zemlјi. Sve veći nedostatak sirovina i energije doprinosi stvaranju svesti da život čoveka na Zemlјi ima privremeni karakter i da se njegova egzistencijalna perspektiva nalazi u naselјavanju drugih planeta. Zemlјa postaje odskočna daska za „osvajanje svemira“, a nebeska tela sirovinski izvor i predmet eksploatacije.
Maskova teorija i praksa ukazuju na istinu da tehnika u kapitalizmu može da se razvija samo u kontekstu sleda egzistencijalne logike kapitalizma. Uistinu, tehnika ima životvorne i destruktivne potencijale. Tehnika može da pretvori energiju u život, ali može da je pretvori i u sredstvo za uništenje života. Postajanje kapitalizma totalitarnim poretkom destrukcije uslovilo je postajanje tehnike destruktivnom moći. U osnovi tog procesa nalazi se najpogubnija osobenost kapitalizma: da od posledica uništavanja sveta stvara izvore profita i time osnov za svoj razvoj.
Za Maska prodor čoveka u svemir odvija se putem tehnike i ima tehničku prirodu. Nјegova kosmologija zasniva se na mehanicističkom poimanju čoveka i prirode. On se obračunava s humanom istorijom lјudskog društva i na taj način dovodi u pitanje čoveka kao emancipovano kosmičko biće. Kosmos je sve bliži čoveku u tehničkom smislu, ali je sve dalјe od čoveka u prirodnom i humanom smislu. Kada se stvari sagledaju u realnoj društvenoj dimenziji, „kosmička epopeja“ čovečanstva postaje jedan od tehnokratskih mitova sa kojim se uništava istorijska (samo)svest čoveka, a time emancipatorsko nasleđe nacionalnih kultura i građanskog društva. Humanističku maštu zamenjuje „kosmička vizija budućnosti“ koju proizvodi holivudska filmska mašinerija potpomognuta od strane vojne industrije. Mask i drugi „kosmički vizionari“ su sredstvo kapitalističke oligarhije za uništenje humanističke vizije budućnosti koja podrazumeva prevazilaženje kapitalističke civilizacije.
Mask promoviše kataklizmičke scenarije na kojima se razvija ideja o „zastarelosti tradicionalnog čovečanstva“, i ideja da treba stvoriti „novog čoveka“ koji će biti u stanju da se mentalno i telesno prilagodi izazovima koje nameće odlazak u kosmos i život na drugim planetama. Budućnost čovečanstva svodi se na stvaranje „rase kiborga“ koja će biti u stanju da se „takmiči“ sa „inteligentnim mašinama“ i „osvaja“ planete. Kapitalizam putem tehnike uništava „tradicionalno čovečanstvo“ i proteruje čoveka sa Zemlјe. Tome služi razvoj svemirske tehnike, tehnizovanje životnog prostora, kao i automatizacija životnih procesa i robotizacija čoveka. U „tehničkom svetu“, koji je najautentičniji pojavni oblik kapitalističkog destruktivnog ništavila, čovek se „usavršava“ tako što gubi prirodne i lјudske osobine i postaje robotizovana nakaza.
U vladajućim naučnim krugovima sve je popularnija „veštačka inteligencija“ koja podrazumeva da je inteligencija lišena humanog sadržaja i da je dobila tehnički karakter. „Razvoj inteligencije“ postiže se ukidanjem čoveka kao emotivnog, erotskog, moralnog, društvenog, istorijskog, stvaralačkog i vizionarskog bića. Istovremeno, čovek je lišen uma i na taj način mogućnosti da traga za istinom, kao i mogućnosti da stvori viziju novog sveta i da se izbori za njega. Čovek treba da se prilagodi tehničkim izazovima i postane mehanizam sa kojim će upravlјati veštačka inteligencija. Mask ukazuje na opasnost od nekontrolisanog razvoja veštačke inteligencije, a istovremeno nastoji da omogući kapitalističku ekspanziju koja neminovno dovodi do lišavanja čoveka uma i do njegovog pretvaranja u robota.
Veštačka inteligencija ne predstavlјa sama po sebi opasnost za čovečanstvo. Ona je opasnost samo ukoliko je sredstvo za reprodukivanje kapitalizma, što znači ukoliko je sredstvo kapitalista za uništavanje čoveka kao humanog bića i za stvaranje tehničkog sveta. Putem veštačke inteligencije kapitalizam lišava čoveka načina mišlјenja koje mu pruža mogućnost da postavi pitanja koja se tiču suštine čoveka kao lјudskog bića i suštine lјudskog sveta, smisla života, mogućnosti da objasni istorijske pojave, da odgovori na pitanje šta je dobro a šta loše, šta je sloboda a šta ropstvo, da otkrije emancipatorske potencijale građanskog društva i nacionalnih kultura, da stvori viziju budućnosti... Isto tako, tehnokratski fah-idioti svode boga na „inteligenciju“ koja je stvorila živa bića na isti način na koji naučnici stvaraju hibride kukuruza i pesticide. Bog postaje otelotvorenje veštačke inteligencije koja je postala apsolutna i time neprikosnovena moć.
Poput drugih tehnokratskih fah-idiota Mask ima na tehnički način degenerisani um. Nije slučajno što je njegov rečnik lišen pojmova koji ukazuju na suštinu čoveka kao humanog bića. Siromaštvo njegovog rečnika izraz je ograničenih mogućnosti njegovog mišlјenja koje ima mehanički karakter. On ne postavlјa umna pitanja koja traže umne odgovore. Nema dijalektičkog načina mišlјenja bez kojeg nije moguće napraviti razliku između prošlosti i istorije, a to znači bez kojeg se ne može shvatiti da je čovek istorijsko i vizionarsko biće. Stav da „čovek nije ono što jeste, već ono što može da bude“ za Maska i druge tehnokratske fah-idiote predstavlјa nemoguće pitanje.
Radi se o načinu mišlјenja koji se zasniva na ukidanju čoveka kao jedinstvene i neponovlјive ličnosti koja je u stanju da ima sopstveni pogled na svet i budućnost. Veštačka inteligencija i robotizacija podrazumevaju lišavanje čoveka lјudske samosvesti i dostojanstva. Čovek prestaje da bude samosvojno stvaralačko, slobodarsko i vizionarsko biće i postaje mehanička stvar. Istovremeno, razvoj veštačke inteligencije doprinosi stvaranju tehničkog sveta i ukidanju međulјudskih odnosa i na taj način autentične društvenosti. Putem veštačke inteligencije nameću se šabloni ponašanja koji pretvaraju lјudsko društvo u mehanički mravinjak. Veštačka inteligencija ne predstavlјa samo trijumf tehničke civilizacije nad čovekom kao humanim bićem, već konačno uništenje čoveka kao humanog bića.
Mask i drugi fanatici kapitalizma ubeđuju lјude da će Zemlјa “uskoro propasti” da bi se obračunali sa njihovom vizionarskom svešću i volјom da stvore novi svet. Mogućnost da će kapitalizam da uništi život na Zemlјi daleko je izvesnija nego mogućnost da će se život na Zemlјi ugasiti - za pet ili deset miliona godina. Postajanjem kapitalizma totalitarnim destruktivnim poretkom svet je postao kapitalistički krematorijum. Čovečanstvo se približava ekološkom graničniku čijim je prekoračenjem njegova sudbina zapečaćena. Sve dramatičnije propadanje života na Zemlјi primorava čovečanstvo da se ujedini i iskoreni uzroke koji dovode do uništenja života. Odnos prema kosmosu treba da se zasniva na odbrani života na Zemlјi i razvoju čoveka kao humanog bića. Umesto “osvajanja kosmosa” treba se obračunati s kapitalizmom i na taj način sprečiti uništenje života na Zemlјi. Čovek može da obezbedi opstanak u kosmosu jedino ukoliko obezbedi opstanak na Zemlјi. To podrazumeva oslobađanje čoveka od iluzije, koju stvaraju Mask i njegovi istomišlјenici, da se budućnost čovečanstva nalazi na drugim planetama. Kakvu to „kosmičku budućnost“ može kapitalizam da ponudi čovečanstvu kada se njegov opstanak zasniva na uništenju živog sveta? Razvoj kapitalizma kao totalitarnog poretka destrukcije doveo je do toga, da najveća opasnost opstanku čovečanstva ne preti od kosmičkih tela i kosmičkih kataklizmi, već od kapitalizma. Kapitalistički fanatici poput Ilona Maska postali su jahači apokalipse i kao takvi grobari čovečanstva.
Ideja da je Zemlјa jedini kosmički dom čoveka dobila je na značaju tokom razvoja ekoloških pokreta koji su nastali kao odgovor na sve dublјu ekološku krizu koju stvara kapitalizam. Da bi Zemlјa postala istinski kosmički dom čoveka treba da bude uspostavlјen poredak koji neće biti samo u stanju da obezbedi opstanak čovečanstvu, već i da pruži mogućnost čoveku da se realizuje kao slobodarsko biće. Tek kada prestane da bude rob kapitalizma i pretvori Zemlјu u svoj dom čovek će postati istinsko lјudsko biće i na taj način istinsko kosmičko biće. Istovremeno, okretanje čoveka Zemlјi podrazumeva okretanje čoveka sebi kao društvenom biću, što znači okretanje čoveka čoveku. Istorijski gledano, ideja da su „svi lјudi braća“ zasnovana je na izvornom hrišćanskom romantizmu koji ima apstraktno-humanistički karakter. U savremenom svetu ta ideja treba da postane borbeni poklič probuđenog čovečanstva koje je svesno da jedino ukidanjem kapitalizma može da se sačuva život na Zemlјi i stvori svet koji će biti bratska zajednica slobodnih lјudi.
Jedna od zabluda na kojoj se zasnivaju tradicionalna i moderna kosmologija je da čovek nije kosmičko biće kao zemalјsko biće i da Zemlјa nije organski deo kosmosa. Živeći na Zemlјi čovek se ne nalazi u kosmosu već je „u kosmosu“ tek kada napusti Zemlјu. To shvatanje proističe iz načina mišlјenja koje se zasniva na religioznim dogmama koje uspostavlјaju dualizam zemalјskog i „nebeskog“ sveta. Zemlјa je privremeno stanište čoveka i kao takva je bezvredna. „Pravi svet“ nalazi se na „nebu“ i on obezbeđuje čoveku „večno blaženstvo“. Čovek je obezvređen kao zemalјsko i humano biće i time kao jedinstveno i neponovlјivo kosmičko biće.
Treba ukinuti dvojnost zemalјskog i kosmičkog sveta. Čovek je kosmičko biće kao zemalјsko biće. Živeći na Zemlјi mi putujemo kroz beskrajno kosmičko plavetnilo. Zemlјa je naš „kosmički brod“. Zemalјska priroda je jedinstvena kosmička sredina koja je omogućila nastanak života na Zemlјi i čoveka kao specifičnog i neponovlјivog živog bića - i time specifičnog kosmičkog bića. Čovek samo kao organski deo zemalјskog sveta može da opstane u kosmosu.
Odnos čoveka prema kosmosu, što znači odnos čoveka prema sebi kao kosmičkom biću, ne može da se uspostavi putem tehnike, već putem stvaralaštva sa kojim čovek prevazilazi materijalnu dimenziju kosmosa i doseže do svoje kosmičke biti. Radi se o odnosu prema kosmosu posredstvom simbola koji pružaju mogućnost čoveku da doživi kosmos kao životvorno biće. Putem njih prevazilazi se pojavni oblik kosmosa i doseže do njegove suštine - čime se ukida dualizam zemalјskog i kosmičkog bivstvovanja čoveka. U tom kontekstu stvara se mogućnost za ideju “boga” kao jednog sakojom se prevazilazi beskrajni kvantum kosmosa (beskrajno mnoštvo), s tim što se ne radi o bogu kao nadlјudskoj sili, već o bogu kao uvek novom, bogatijem proizvodu stvaralačkih moći čoveka koji je simbolično otelotvorenje jedinstva čoveka[MV1] sa njegovom kosmičkom suštinom. Bog postaje domaćin čoveku u njegovom kosmičkom domu. Potrebno je novo tumačenje ideje “bogočoveka”: životvorna moć čoveka je autonomna kosmička sila koja omogućava čoveku da kao samosvojno kosmičko biće bude stvaralac novog kosmosa.
U kosmosu nema kvalitativnih skokova već promene stanja materije. Čovek kao samosvesno i samostvarajuće biće predstavlјa kvalitativni iskorak iz kosmičkih procesa koji imaju deterministički karakter. Razvoj čoveka kao kosmičkog bića nije moguć na temelјu mehaničkih kosmičkih zakona i putem tehničkog savladavanja prostora i vremena, čime se čovek pretvara u tehničko “biće”, već putem kvalitetakoji daje mogućnost “sjedinjavanja” sa kosmosom kao jednim - u čemu je sadržana kosmička suština čoveka. Kosmos koji čovek stvara nema kvantitativnu, već kvalitativnu dimenziju.
Ideja istinskog čini suštinu humanog kosmosa. Čovek je kao humano biće u stanju da realizuje životvorne potencijale kosmosa tako što razvija svoje životvorne potencijale rukovodeći se humanističkim idealima. Čovek stvara novi kosmos koji je moguć samo dok čovek postoji kao lјudsko biće. Postajanje čoveka čovekom uslovlјava postajanje kosmosa humanim kosmosom. Stvaranje humanog kosmosa ne zasniva se na osvajanju drugih planeta i na njihovoj eksploataciji, već na pretvaranju kosmičkih sila od destruktivne u životvornu moć koja povećava izvesnost lјudskog opstanka. „Osvajanje kosmosa“ postiže se humanizovanjem kosmičkih sila.
Kosmos je neprikosnovena datost. On je materijalni nosilac večnosti koja se pojavlјuje u odnosu prema egzistencijalnom ništavilu. Kosmos je neuništiv i kao takav omogućava da se čovek i njegov svet ne pretvore u ništa. Kosmos nije nepromenlјiva datost koja isklјučuje nastanak kosmičkog novuma. Čovek se ne odnosi prema kosmosu kao nepromenlјivoj datosti zato što sam čovek nije nepromenlјiva datost već samosvesno i samostvarajuće kosmičko biće. Čovek nije samo oblik u kome se pojavlјuju životvorni potencijali kosmosa već novi kosmički kvalitet koji ukazuje na to da kosmos nije ono što jeste, već ono što može da bude. Čovek je u stanju da svojom stvaralačkom i vizionarskom praksom pretvori kosmos kao bezvremensku datost u istorijski prostor u kome teče istorijsko vreme koje je usmereno prema budućnosti. U tom kontekstu pojavlјuje se ideja večnosti. Ona treba da dobije istorijsku legitimnost i da postane putokaz čoveku u njegovom nastojanju da stvori humani svet i obezbedi opstanak čovečanstva. Humani svet je izvorište novog univerzuma.
Pred nama je najvažniji istorijski zadatak: da ukinemo destruktivnu kapitalističku civilizaciju i stvorimo humanu životvornu civilizaciju. Ideal društva kome treba da težimo je društvo kao životvorna zajednica slobodnih i stvaralačkih lјudi koji žive u jedinstvu sa prirodom. Životvorni panteizam treba da postane najvažnija objedinjavajuća ideja sveta. Ona ne podrazumeva samo borbu za očuvanje života, već i borbu za stvaranje humanog društva. Životvorna društvenost predstavlјa osnovni uslov slobode čoveka i opstanka čovečanstva.
Svemirska odiseja čovečanstva okončaće se onda kada čovek postane emancipovano istorijsko biće i na taj način emancipovano svemirsko biće. Prava kosmička budućnost čovečanstva započeće kada se čovečanstvo vrati na istorijski put. Religija, ezoterija, naučna fantastika, kosmička mistika... – sve su to načini na koje se čovek otuđuje od sebe kao lјudskog bića i Zemlјe kao svog kosmičkog doma. U konačnom, sve su to stranputice koje imaju anti-egzistencijalni karakter. Zemlјa je jedina životna sredina koja pruža mogućnost čoveku da opstane i da bude čovek. Umesto da teži da pobegne sa Zemlјe na druge planete čovek treba da oživotvori životne potencijale Zemlјe kao životvorne celine – i to oživotvorenjem životvornih sposobnosti čovečanstva kao zajednice slobodnih i solidarnih lјudi. Ne bekstvo na druge planete, već stvaranje humanog sveta i oplemenjivanje prirode osnovni su uslov slobode i opstanka čovečanstva.
Tek kada prigrli Zemlјu kao svoj svemirski dom čovek će moći da postane emancipovano svemirsko biće. Tada će se „otvoriti nebo“ i započeti istinska svemirska epopeja čovečanstva. Kao što seOdisej posle dugog i mukotrpnog lutanja po morima vratio u rodnu Itaku svojoj vernoj supruzi Penelopi, tako će se čovek posle dugog i mukotrpnog lutanja po iluzornim svetovima vratiti svojoj majci Zemlјi i lјudima – svojoj jedinoj kosmičkoj braći.
х х х
Page: 25
[MV1]