Хвала најљепше на коментарима колега, надам се да ћу успјети да одговорим.
1. Судећи према водећим публикацијама, најутицајнијим мислиоцима и коначно теоријским основама образовних политика социо-конструктивизам има највише сљедбеника у образовању данас. Ипак, то се доминантно односи на западни свијет, или да будем прецизнија ту вјерујем да ову парадигму не слиједе само неке, у односу на Европу, крајње источне културе. Парадигма која не противурјечи социо-конструктивистичкој, а која је у све већем замаху у Европи данас јесте критичко образовање (critical education) и то се може видјети по публикацијама и интересовању научних кругова за дату област.
2. "Данашње друштво" је признајем једна потпуно неодређена синтагма, но тако је то када имате у научном смислу психолошко поријекло и друштво посматрате као хомогеније него што јесте, а појединце хетерогенијим него што јесу. :) Захваљујући овом курсу значајно сам промијенила то становиште. Дакле да прецизирам, када сам то рекла мислила сам на дискурс који промовише друштво знања кроз документа институција као што су нпр. ОECD, UNESKO, Европска комисија кроз документ "Хоризонт 2020" итд. А што се географске одреднице тог друштва тиче у УНЕСКО извјештају стоји: "Today, the concept of the knowledge society has become an essential framework of reflection not only for most member countries of the Organisation for Economic Development and Co-operation (OECD), but also for many emerging economies and developing countries, especially in East and Southeast Asia, Latin America, the Caribbean, sub-Saharan Africa, Central and Eastern Europe and the Arab States." (UNESKO, 2005: str. 21).
Кориштена референца:
World report: Towards Knowledge Societies, UNESKO, 2005, доступно на: http://unesdoc.unesco.org/images/0014/001418/141843e.pdf
На крају желим да подијелим са свима на курсу колико мислим да је важно дијелити идеје са људима који се не баве искључиво истом облашћу као ви, мени је то по ко зна који пут донијело прегршт нових увида.