Одабрали сте да истражите "нове класике" учесника у дебати о проблемима социологије сазнања?

 
 
Picture of Jelena Joksimović
Re: Процес сазнавања у теорији Џона Дјуија, Жана Пијажеа и Лава Виготског
by Jelena Joksimović - Wednesday, 24 December 2014, 1:40 AM
 

Хвала и на овим коментарима колега, подстакли се ме да укључим још неке факторе у размишљање о овој теми.

Јако ми је занимљиво како социјалне дефиниције образовања могу бити тумачене и као социолошке, наиме, не мислим да је Дјуи то хтио да каже, али ако узмемо у обзир које су детерминанте социјалних дефиниција (а то је да су друштвене потребе и институције те које дефинишу циљеве образовања), а које психолошких (налик Пијажеу, дијете је индивидуални мислиоц које прије свега има личну потребу и радозналост да истражује) можемо рећи да су прве налик социолошким у том смислу што се баве друштвеним утицајима на образовање. Кључна разлика је дакле у томе како гледамо на циљеве образовања, да ли је образовање систем који испуњава потребе појединца (психолошке) или потребе друштва (социјалне). Прије Дјуија је било покушаја да се у образовању обједине обије врсте ових потреба (нпр. Коменски или Русо). Али ипак, према изгледу школа и образовне праксе у том периоду (осамнаести и почетком XIX вијека) мислим да је образовање било доминантно вођено циљем задовољења неких друштвених потреба, иако је било мислиоца који су потенцирали индивидуалне разлике ученика, њихове различите потребе, интересовања и природу (нпр. Песталоци).    

Нисам сигурна шта сте мислили под овим који су примјери за праксу, има различитих примјера који у самим образовним политикама данас јасно постављају циљеве који су операционализација опредјељења тог друштва (нпр. Стратегија развоја образовања у Србији до 2020 или Kључне компетенције које прописује Европска комисија итд.) уз поштовање законитости индивидуалног развоја и потреба ученика за развојем и еманципацијом. На нешто специфичнијем плану данас има пуно програма који повезују школе са локалном заједницом (фирмама, институцијама, удружењима, родитељима) који су облик живљења у заједници и за заједницу, а усклађени су са интересовањима ученика.  

Кориштене референце:

- Стратегија развоја образовања у Србији до 2020 http://www.vtsnis.edu.rs/StrategijaObrazovanja.pdf

 - European Commission/EACEA/Eurydice, 2012. Developing Key Competences at School in Europe: 

Challenges and Opportunities for Policy. Eurydice Report. Luxembourg: Publications Office of the
European Union.  http://eacea.ec.europa.eu/Education/eurydice/documents/thematic_reports/145EN.pdf