Коментаре и питања упућене колегиници Јелени постављам као одговор на последњу поруку у дискусији, како би било лакше уочити их.
Прво бих се осврнуо на формални аспект рада. Наиме, ни друга верзија рада која се појављује као прилог врло често нема навођење странице цитираног или парафразираног дела из литературе. То би био једини формални недостатак (рад који је постављен на форуму је мало "несређен", у смислу да нема размака између пасуса, али то је све у реду у раду који је достављен као прилог, тј. "атачмент").
Садржински гледано, велики број питања је већ обрађен у дискусији између професорке и колегинице Јелене. Ипак, чини ми се да је премало пажње посвећено критици социо-конструктивистичке парадигме и да је закључак превише уопштен и такође кратак. Дакле, превише се простора посвећује објашњавању самих поставки парадигме, а само објашњавање ми се чини као недовољно чврсто повезано и стуктурисано.
На више места се помиње да се претече социо-конструктивизма треба да траже у филозофији. Због тога остаје нејасно због чега то није детаљније преиспитано. Конкретно, како да није у овом контексту поменута, пре свега, Платоноваонтологија, тј. његово схватање "света идеја"? То би се могло (можда и морало) на занимљив начин повезати са овом темом.
Даље, с обзиром да се социо-контруктивизму углавном супортставља "крутост" позитивизма, штета је да није екслицитније обрађен допринос Дилтаја развоју "духовне науке" како је он назива.
То би било то, немам за сада шта више да прокоментаришем. Схватите ове моје сугестије више као правце у којима треба размишљати него као критику и потребу да исправљате рад пре испита.
Срдачно,
Милан