Film u nastavi

OSNOVNE ŠKOLE

1. Leteća Ana (Flying Anne)

r. Ketrin van Kampen (Catherine van Campen)

Holandija, 2010 , 21’

 

Jedanaestogodišnja Ana je lepa devojčica. Jedna od onih koju ne možete da prestanete da gledate. I što duže gledate, sve više primećujete njene tikove. Ana boluje od Turetovog sindroma, zbog kojeg često radi stvari koje ne želi, kao što je na primer okretanje u krug ili lizanje predmeta koji su oko nje. Ani je ponekad teško da se nosi sa svojom bolešću, naročito u školi. Ona se plaši da će je deca napasti ili ismejati. Zato pokušava da svoje tikove drži pod kontrolom, što uopšte nije lako. Ana najviše voli da ’leti’ kroz život, kako mi ostali ništa ne bismo primetili. Kada leti, Ana je najbolja verzija sebe. Dokumentarac „Leteća Ana“ prikazuje kako Ana živi sa svojim tikovima. Tikovima koje, kako se na kraju ispostavlja, ne želi da izgubi...

 

- inkluzija u obrazovanju

 

2. Život u dve kuće: Rene (Living in 2 houses: Renee)

r. Frans Brome (Frans Bromet)

Holandija, 2009, 17’

 

Otkako su joj se roditelji razveli pre nekog vremena, jedanaestogodišnja Rene živi u dve različite kuće.Ona je naizmenično kod svoje majke Nieke, a zatim kod oca Erika, koji živi s novom suprugom i njihovim jednogodišnjim sinom. Rene u svakoj od kuća ima svoju sobu, ali mora da poštuje različita pravila ponašanja.

Reditelja filma Fransa Bromea zanima kako Rene gleda na svoj podeljeni život i on ulazi u ozbiljan razgovor s njom. Da li joj je naporno što je stalno šetaju?Da li joj se dopada tatina nova žena? I sama Rene kamerom snima svoja dva različita života i roditeljima postavlja škakljiva pitanja: „Kako bi se ti osećao da su se tvoji roditelji razveli?“, pita ih oboje. Ni Erikova žena Nina nije pošteđena: „Kada si se zaljubila u mog tatu i čula za mene, da li si bila srećna ili iznervirana?“ Kamera kojom Rene upravlja ponekad je nestabilna ili ima lošu ekspoziciju, ali njena pitanja su oštra i jasna. Iako njen novi život zna da bude naporan, Rene nikada ne osuđuje svoje roditelje.4. Sjaval se mnogo uplašio

 

- deca u savremenom svetu

 

 

3.  I biciklisti su ljudi (Bikers are people too)

r. Miloš Tomić

Srbija, 2010, 8’

Film o jednom našem sugrađaninu Daliboru Anđiću, koji obožava da vozi bicikl, o bahatim vozačima Beograda, nepoštovanju biciklista u saobraćaju, o njegovom odrastanju bez roditelja, u kući bez struje, vode i kanalizacije (ali koja je imala jednu prednost da se kroz probušen krov moglo pratiti kretanje sunca, što je Daliboru omogućilo da nauči da „gleda u sat“ po položaju sunca), o njegovoj želji da uči, obrazuje se, putuje, o tome gde je najviše stvari naučio, o razlici između života u gradu i van grada, o Fejsbuku i mnogo čemu drugom...

Autor opisuje Dalibora Anđića kao biciklistu, uličnog filozofa i dobrog druga, zatim kao solidnog, skoro neuništivog čoveka i „lice bez stalne adrese“. „‘I biciklisti su ljudi’ je kratak dokumentarac koji sam napravio o njemu, tako da je sve to snimljeno nešto brže, nije ga kamera pratila baš godinama i nije mogla da se zavuče u svaki kutak u kome on ponekad spava, i nije u film ušla baš svaka britka, gorka, kritička misao koju ovaj čovek ima na jeziku i na duši ali ipak... ništa nije izmišljeno, ako je nešto malo zaslađeno, to je braon šećer, onaj zdravi, slad.“

 

 

4.  Sjaval se mnogo uplašio (Syawal was very scared)

r.  Vilma Ligthart (Wilma Ligthart)

Holandija/Sumatra 2009, 17’

 

Dvanaestogodi[nji Sjaval živi u Banda Aćehu na ostrvu Sumatra ( Indonezija) tokom cunamija 2004. godine.  Tokom cunamija 226.000 Indonežana je zbrisano sa lica zemlje. Sjaval je čudom preživeo, ali je izgubio majku i dve sestre. Po prvi put Sjaval otvoreno govori o tome kako mu je cunami promenio život. On takođe crta svoju ličnu priču na papiru i ove slike su animirane i korišćene u filmu kako bi dočarale priču o njegovom opstanku. Na kraju filma Sjaval kaže: “Nedostaje mi porodica svakodnevno, ali nisam ljut zbog cunamija.”

 

 

5. Daska (Plank)

r.  Bili Pols (Billy Pols)

Holandija, 2009, ‘15

 

Glavni junak filma je Nasim, petnaestogodišnji Holanđanin marokanskog porekla. Iako je svestan da bi kao Marokanac trebalo da voli fudbal ili kik-boks, Nasim želi da postane najbolji skejtborder na svetu.

„Oni jednostavno ne misle da je ovo kul“, objašnjava. „Kada pomisle na skejtere, oni misle na ona gotička sranja i klince sa crnim lakom na noktima.“

Posle razvoda roditelja, Nasim živi s majkom i sestrama. Situacija „nije bila kul“ pre nego što su se njegovi razveli. Gledajući stare video-klipove, on priča o svom odnosu sa ocem: „On je više voleo da me izgrdi nego da me nečem nauči“. Kako otac nije održao reč da će mu plaćati treninge fudbala, Nasim je počeo da skejtuje – na posletku, to besplatno može da se radi bilo gde. Nasim želi da postane profesionalni skejtborder kada odraste. Škola, posao i porodica nisko se kotiraju na njegovoj listi prioriteta, i on svakoga dana vežba opasne vratolomije sa svojim drugovima skejterima.

„Skejting je moja odskočna daska za neki drugi svet.“ Ovo je prvi put da Nasim neće otići na porodični odmor u Maroko. On učestvuje na velikim skejting takmičenjima, kao što je Gran pri Roterdama. Nasim pokazuje svoje najbolje pokrete, čak iako ga oni nekada koštaju (kao i kameru) fizičkih povreda. Film sadrži neverovatne prikaze s takmičenja kao i saundtrek s paletom pesama od hip-hopa do folk-roka Keta Stivensa. Mada Nasim nije osvojio nagradu na takmičenju kojim se film bavi, završna špica nas obaveštava da je pobedio 2010. godine (na Evropskom šampionatu u skejtingu u Bazelu, Švajcarska, u kategoriji uličnog skejta).

 

 

 

6. Tulibu dibu daučju (Tulibu Dibu Douchoo)

R: Boris Despodov (Boris Despodov)

Bugarska, 2008,  4’

 

Javne audicije često donose neobične rezultate. Na audiciji bugarske verzije svetski popularne televizijske emisije „Idol“, Valentina Hasan iz sela Zvezdelina pevala je pesmu Maraje Keri „Vidaut ju“ (Mariah Carey, Without You). Njen engleski je bio takav da žiri nije ni mogao da prepozna na kom jeziku ona peva. Svoju pesmu je nazvala „Ken li“, jer je tako ona čula i ponovila stihove „I can’t live“. Njen nastup, koji je izazvao smeh kod žirija i publike, stavljen je na internet. Snimak gledaju i razmenjuju ljudi širom sveta i Valentina vrlo brzo postaje slavna ličnost. Njen nastup je na internetu videlo više od 17 miliona ljudi, a njenu verziju pesme izvode mnogobrojni obožavaoci širom planete.

 

 

7. Moje slike nainternet (My Pictures On the Internet)

r. Jov Šamir (Yoav Shamir)

Izrael, 2011, 7’

 

Njihovo selo je uništavano već osam puta.Čime mogu da se zanimaju deca u selu Al-Arakib? Mogu da se fotografišu!

„Želim da stavim svoje slike na internet, da bi mi ljudi verovali kada im kažem šta se ovde dešava.“

Al-Arakib je beduinsko selo na jugu Izraela. Nije ga priznala država, iako meštani u njemu žive već dugo.Izraelske vlasti sada žele da to područje pošume.Buldožeri ponovo dolaze praćeni policijom i uništavaju selo.„Kao da su objavili rat stranoj državi“, kaže seoski poglavica.

Seoska deca pasivno posmatraju razaranje. Ali sada je Jevrejsko-arapski forum kohabitacije „Negev“ pronašao način da im pomogne omogućivši im obuku u baratanju fotoaparatom i kamerom. Deca snimaju ono što se dešava u njihovom selu. „Fotografije će ispričati naše priče.“

Za više informacija: opšti prilog 1 na kraju priručnika i na veb adresi: http://www.slumstories.org/episodes

 

 

8. Đuri (Gyuri)

r.  Andrej Dašalesku (Andrei Dascalescu)

Rumunija, 2010,  8’

 

Đuri želi da bude vozač kamiona.Ili policajac.Njemu se dopada mesto u kome živi. On se često igra: igra fudbal, klacka se... Ali, u njegovoj ulici nije sve u najboljem redu. Đuri je bezbrižan dečak koji živi sa mamom i tatom u ulici Primavera u rumunskom gradu Mjerkurea Čjuk (Miercurea Ciuc). Njegova ulica je dom grupi od 75 Roma koji žive u metalnim kontejnerima. Oni su nasilno iseljeni 2004.godine kada im je rečeno da je njihov smeštaj u kontejnere samo privremen. Ipak, šest godina kasnije, porodice i dalje žive u krajnje neizvesnim okolnostima. Kontejneri ne nude dovoljnu zaštitu od kiše i hladnoće. Smrad obližnjeg kanalizacionog postrojenja je nepodnošljiv. Odmah pored kontejnera nalazi se znak: „Opasnost od trovanja“.

Za više informacija: opšti prilog 1 na kraju priručnika i na veb adresihttp://www.slumstories.org/episodes

 

 

 

9. Svakodnevni život romske dece iz Bloka (Everyday Life of Roma Children from Block 71)

 

10. Ulice (Streets)

r. Viktor Hugo Karera (Victor Hugo Carrera)

Ekvador, 2009, 13’

 

Marčelo je jedan od mladih begunaca koji žive u gradu Kito, prestonici Ekvadora. „Usamljenost me čini veoma depresivnim”.

On bi dao sve za jedno sigurno, toplo mesto na kom bi mogao da provede noć. Tokom dugih hladnih noći on oka ne može da sklopi, jer ga drhtavica drži budnim. Marčelo, njegov najbolji drugar Džekson i ostala deca s ulice plaćaju hranu, sklonište i drogu teškim radom i krađama. Oni redovno trpe verbalno i fizičko zlostavljanje od policije i starijih beskućnika. „U tom smislu, kao da smo kod kuće“, objašnjava Džek. Zbog nasilnog oca alkoholičara on luta ulicama već tri godine. Mislio je da će bežanjem započeti novi život, ali realnost je da ovi momci imaju malo nade za bolju budućnost. Nekoliko dirljivih crno-belih scena iz njihovih teških života oslikavaju život dece odbačene od društva. Ona su primorana da postanu nešto što ni sami ne žele da budu. Kao što primećuje Elvis: „Mnogo sam se promenio; nisam više onaj dečak koji sam nekada bio.“

 

11. Skriven (Hidden)

r. Dejvid Aronovič (David Aronowitch), Hana Hejlborn (Hanna Heilborn) i Mats Johanson (Mats Johansson)

Švedska, 2002, 8’

 

„Skriven“ je kratki animirani film napravljen na osnovu intervjua s dvanaestogodišnjim Đankarlom. On živi skriven kao ilegalna izbeglica u Švedskoj i svakog trenutka može biti deportovan. Animacija je izgrađena na njegovom glasu i priči koju iznosi tokom intervjua. „Skriven“ je prvi kompjuterski generisan dokumentarni film. Reč je o revolucionarnom ostvarenju koje je uticalo na filmske stvaraoce širom sveta.

 

12. Zemlja igračaka(Тoyland)

r.  Johen Aleksandar Frejdank (Jochen Alexander Freydank)

Nemačka, 2006, 14’

 

Nemačka 1942.godine: Kako bi zaštitila svog sina, Marijana Majsner pokušava da ga uveri da komšije Jevreji idu na put u Zemlju igračaka. Jednog jutra njen sin je nestao – komšije takođe. „Zemlja igračaka“ je film o krivici, odgovornosti, malim i velikim lažima.

Jednog zimskog jutra, majka odlazi da probudi sina Hajnriha; njegov krevet je prazan. Ona napušta stan kako bi ga potražila. Komšijska vrata sa nacrtanom Davidovom zvezdom su odškrinuta, nameštaj ispreturan, a porodice nema. Flešbek prikazuje Hajnriha i komšijskog sina Pola kao šestogodišnjake i najbolje drugove.Deportacija Polove porodice očekuje se uskoro; Hajnrihova majka govori sinu da oni zapravo odlaze u Zemlju igračaka.Hajnrih želi da krene s njima, ima spakovanu torbu i pomno čeka trenutak polaska.Njegova majka pomišlja da im se Hajnrih pridružio. Ona zaustavlja prolaznike tražeći ga, trči u policiju, a zatim i na železničku stanicu gde su teretni vozovi već prepuni ljudi. Da li će ona spasiti Hajnriha ili Pola?

„Zemlja igračaka“ je dobitnik Oskara za najbolji scenario za kratki film.

 

13. Gjumri (Gyumri)

Autori filma: Anđela Gaparijan, Artur Harutjunjan, Arman Gasparijan, Arsen Kačatrijan, Ruzana Sargsijan, Svetlana Agababjan, Ana Astrijan, Aleksandar Melikjan.

Jermenija, 2009, 18’

 

U gradu Gjumri u Jermeniji postoji dečji klub u kom deca imaju mogućnost da se bore za očuvanje životne sredine tako što će snimiti film o ekološkim problemima u svom mestu. Deca se dogovaraju šta bi mogla biti tema filma.Koji je to gorući ekološki problem u njihovom gradu? Njih nekoliko opisano je u ovom filmu – prljavština grada, stari kanalizacioni sistem, kao i problemi sa zoološkim vrtom.

Mnogi meštani grada Gjumri izbegavaju razgovor o smeću u svom gradu; neke od njih taj problem uopšte ne zanima s obzirom na to da žive u predgrađu, a neki drugi mirne savesti đubre bacaju u obližnju reku. U zoološkom vrtu životinje žive u veoma lošim uslovima i vrlo mali broj stanovnika grada Gjumri je uopšte svestan postojanja jednog takvog mesta, dok ga ostali retko posećuju. Nameće se pitanje: za koga i zašto mučiti životinje?

 

14. Ašrej (Аshray)

r. Ambika Samartja (Ambika Samarthya)

SAD, 2005, 6’

 

Organizacija Ašrej jedna je od članica indijskog Udruženja zajednica posvećenih razvoju i prvi dom u Bombaju (današnjem Mumbaju) namenjen deci koja su zaražena ili pogođena virusom side. Deca dolaze u Ašrej jer njihovi teško bolesni roditelji više ne mogu da se brinu o njima, a neki nisu više među živima.Ašrej ne sprovodi obavezno testiranje dece. Niko od pedesetak dece koja žive u domu, niti zaposleni, ne znaju ko je od stanara bolestan. Osnovne mere predostrožnosti sprovode se sa svakim detetom, kao da je svako zaraženo. Ašrej pruža više od hrane i zdravstvenih usluga. On predstavlja dom u kojem deca mogu da nauče engleski jezik, Bolivud ples, crtanje, te da budu uključena u mnoštvo drugih aktivnosti pored redovnog školovanja; to je mesto na kom osećaju pripadnost jednoj velikoj porodici. Vaspitačice koje žive i rade u domu Ašrej, kao i ostali zaposleni integralni su deo života ove dece. I dok im biološki roditelji svakako nedostaju, Ašrej postaje njihov dom i porodica.

 

 

15. Nikada kao prvi put (Never Like the First Time)

Švedska, 2006, 15’

režija,  animacija, montaža: Jonas Odel (Jonas Odell)

 

“Nikad kao prvi put“ je kratki, animirani film zasnovan na dokumentarnim intervjuima četvoro ljudi od kojih svako priča o tome kako im je bilo „prvi put“ - kakvo je bilo njihovo prvo seksualno iskustvo.

Dok slušamo ova iskustva pričana u prvom licu, ona se vizuelizuju kroz mnoštvo različitih stilova animacije. Ovo su priče u rasponu od komedije do tragedije, priče iz prošle godine ili iz 20-ih godina prošlog veka, priče kojih se sećaju sa nostalgijom, zbunjenošću ili čak i užasom. Sve ove priče imaju jednu zajedničku tezu - nikada nije kao prvi put.

 

16. Logorama (Logorama)

r.  Fransoa Alua (François Alaux), Herv de Kresi (Hervé de Crécy), i Ludovik Hoplejn (Ludovic Houplain),

 

Francuska, 2009, 15’

 

Oskar za najbolji animirani film, na Sandens festivalu 2010. godine.

Alternativna realnost u kojoj marketing poprima sopstveni život čini okosnicu ovog satiričnog animiranog kratkog filma. „Logorama“ prikazuje veliki američki grad u kojem je gotovo sve zamenjeno nekim korporativnim simbolom – na zgradama se reklamiraju logotipi, ljudi su likovi iz poznatih televizijskih reklama, pa čak i ptice i insekti liče na poznata obeležja robnih marki. Međutim, život u ovom medijskom metropolisu postaje ružan kada poznata maskota lanca brze hrane „puca“ i kreće na krvavi pohod, s policijom za petama.

„Logorama“ je dobitnik Oskara za najbolji kratki animirani film 2010.godine.

 

17. Zašto grafiti? *

SAD, 2010, 7’

 

18. U srcu(At the Core)*

SAD, 2009, 5’

 

19. Izrazi se(Express Yourself)*

SAD, 2011, 3’

 

20. Nisam onaj za koga me smatraš  (I Аm Not Who You Think I Am)*

SAD, 2009, 4’

 

21. Druga strana(The Flip Side)*

SAD, 2011, 2’

 

22. Identitet (Identity)*

SAD, 2010, 5’

 

23. Mi smo fotografi(We Аre Photographers)*

SAD, 2007, 8’

 

*Filmovi od broja 17 do 23 proiyvedeni su u okviru projekta “Adobe glasovi mladih”.

Osnovan u junu 2006.godine, ”Adobe glasovi mladih” predstavlja jedan od programa fondacije kompanije Adobe, čiji humanitarni programi širom sveta pružaju priliku mladima iz siromašnih krajeva da steknu osnovne veštine kako bi postali aktivni i angažovani članovi svojih zajednica i sveta. Adobe fondacija ulaže skoro sedam miliona američkih dolara godišnje u program ”Adobe glasovi mladih”, pre svega kroz obuku, obrazovne resurse i nepovratna sredstva. Program takođe donira softver i nudi usluge volontera kompanije Adobe sistems inkorporejted (Adobe Systems Incorporated).

Imajući u fokusu osnaživanje mladih, ”Adobe glasovi mladih” podržava omladinu u školskim i kasnijim danima, ohrabrujući ih da koriste multimedijalne alate najnovije generacije kako bi komunicirali i podelili svoje ideje, predstavili svoj talenat ili pokrenuli inicijativu u svom okruženju.

Danas širom sveta postoji preko 750 ispostava programa ”Adobe glasovi mladih” u čak pedeset zemalja (Brazil, Indija, Južna Afrika, Jordan, Ujedinjeno Kraljevstvo, Vijetnam, Egipat, Sjedinjene Američke Države, Kanada, itd.), koje okupljaju preko 76.000 mladih i 4.000 nastavnika u školskim i vanškolskim aktivnostima. Pored aktivnosti uživo, u februaru 2011. godine postavili smo internet galeriju, od kada je zabeleženo preko 1.000.000 ulazaka na nju.

U Priručniku se nalaze scenariji radionica za sedam filmova iz ovog projekta: „Nisam onaj za koga me smatraš“(I Am Not Who You Think I Am), „Druga strana“(The Flip Side), „Identitet“(Identity/Cinequest 2010), „Zašto grafiti?“(Why Graffiti?), „U srcu“(At The Core), „Izrazi se“(Express Yourself) i „Mi smo fotografi“(We Are Photographers).

Za detaljnije informacije pogledajte priručnik “Slobodna zona za osnovne škole”.

 

 

SLOBODNA ZONA U  SREDNJIM ŠKOLAMA 3

 

24.Robovi (Slaves)

r.  Dejvid Aronovič (David Aronowitsch) i Hana Hejlborn (Hanna Heilborn)

Švedska, 2008, 15’

 

– Oteli su nas, moju majku, oca, sestru i mene. Potom su ubili moje roditelje i odvojili me od sestre. Imao sam pet godina – kaže nam Abuk tiho. – Ostao sam sa jednim od ljudi koji su nas kidnapovali i brinuo se o njegovim kozama.

Film „Robovi“ govori o Abuku (9) i Mačik (15). Poput hiljada druge dece, njih su kidnapovale paravojne snage koje uživaju podršku vlade u Sudanu, nakon čega su korišćeni kao robovi. Film je zasnovan na intervjuu iz 2003. i predstavlja drugi u seriji animiranih dokumentarnih filmova o deci u teškim situacijama koji su napravili Dejvid Aronovič i Hana Hejlborn. Dizajn: Mats Johanson (Mats Johansson) / Acne Jr.

 

25. Deca i novac (Kids + money)

r.  Lorin Grinfild (Lauren Greenfield)

SAD, 2007, 32’

 

Originalni kratki film nagrađivanog filmskog autora i fotografa Lorin Grinfild „Deca i novac“ predstavlja razgovor sa mladima iz različitih zajednica Los Anđelesa o ulozi novca. Od bogatih do siromašnih, od Pacifik palisejda do istočnog L.A.-ja, mladi opisuju kako na njihov život deluje potrošačka kultura.

Samo u Los Anđelesu četrnaestogodišnjakinja može opravdati kupovinu tašne od hiljadu dolara. U gradu koji odiše materijalizmom, mladi iz otmenih i sirotinjskih četvrti govore o novcu. Fibi smatra da je sasvim normalno da ima četiri dadilje, dok se na drugom kraju grada, u istočnom Los Anđelesu, Luis priseća koliko je štedeo da kupi frižider za svoju porodicu. Šokantan zbog uvida koji pruža, ali i zbog svoje zabavne dimenzije, film Lorin Grinfild nudi upečatljiv portret mladih i potrošačkog društva u Americi.

Pre desetak godina, fotograf Lorin Grinfild objavila je izuzetno značajnu monografiju, Pogled unapred: Odrastanje u senci Holivuda (Fast Forward: Growing Up in the Shadow of Hollywood) (Knopf), koja je prikazala kako na mlade utiče sveprisutni materijalizam koji glorifikuje imidž. Jedna od fotografija iz monografije prikazuje Fibi, trogodišnjakinju obučenu u baletsku haljinicu, kako sa izrazom dosade na licu leži na kauču na odeljenju za cipele u prodavnici Barnis. Fibi sada ima 16 godina i ovoga puta se pojavljuje u filmu „Deca + novac“. Opisujući negativne efekte bogatstva, kaže ona: „U Los Anđelesu novac je uvek na površini. Kada sretnem nekoga, on će reći: ’Ćao. Ja sam taj i taj. Ja sam bogat’ ili ’Ćao, ja sam taj i taj. Ja želim da postanem bogat“. To je svuda prisutno.Koliko si pocrneo, kakav nakit nosiš. Devojčice nose u školu torbe od 3.000 dolara. To se nastavlja i posle srednje škole – kakva kola voziš, gde radiš, kakvu odeću nosiš. To je ceo taj imidž u koji nas Holivud prisiljava da se uklopimo.“

U filmu „Deca i novac“ Grinfildova se vraća svom rodnom Los Anđelesu kako bi otkrila kulturne parametre generacije oblikovane komercijalnim vrednostima. Deca rođena u bogatstvu i siromaštvu ovog grada govore o sebi u formi portreta-intervjua.

 

26. Punam (Punam)

r. Lučian i Nataša Muntean

Srbija, 2005, 27’

 

Devetogodišnja Punam Tamang je blaga, snažna i mudra – u neskladu sa njenim godinama. Majka joj je umrla kada je Punam imala pet godina i ona je bila prinuđena da odgaja svog dvogodišnjeg brata i tek rođenu sestru.Potresan i predivno snimljen dokumentarni film predstavlja devojčicinu životnu ispovest i njen svakodnevni život u Baktapuru u Nepalu.Punam je preuzela tešku ulogu majke, negovateljice i domaćice koja se stara o svom bratu i sestri. Ipak, za razliku od svojih mladih prijatelja koji rade u fabrikama cigle i kamenolomima i zarađuju tek za preživljavanje, Tamangovi imaju tu sreću da idu u školu. Njihov otac radi 16 sati dnevno kako bi zaradio novac za školarinu.Za Punam to predstavlja nadu za bolji život.

Punam govori o sebi, svojoj porodici, susedstvu, učiteljima i prijateljima.taša Muntean

Devetogodišnja Punam Tamang je blaga, snažna i mudra – u neskladu sa njenim godinama. Majka joj je umrla kada je Punam imala pet godina i ona je bila prinuđena da odgaja svog dvogodišnjeg brata i tek rođenu sestru.Potresan i predivno snimljen dokumentarni film predstavlja devojčicinu životnu ispovest i njen svakodnevni život u Baktapuru u Nepalu.Punam je preuzela tešku ulogu majke, negovateljice i domaćice koja se stara o svom bratu i sestri. Ipak, za razliku od svojih mladih prijatelja koji rade u fabrikama cigle i kamenolomima i zarađuju tek za preživljavanje, Tamangovi imaju tu sreću da idu u školu. Njihov otac radi 16 sati dnevno kako bi zaradio novac za školarinu.Za Punam to predstavlja nadu za bolji život.

Punam govori o sebi, svojoj porodici, susedstvu, učiteljima i prijateljima.

 

27. Otrovna vatra (Poison fire)

r. Lars Johanson (Lars Johansson)

Tanzanija, 2008, 29’

 

Nakon pedeset godina naftne eksploatacije, ušće reke Niger pretvoreno je u oblast razorenu ekološkom katastrofom. Milion i po tona sirove nafte izlilo se u reke, šume i farme, što predstavlja količinu 50 puta veću od nafte koja je oslobođena za vreme udesa tankera Ekson Valdez. Umesto da bude prikupljen, prirodni gas koji se nalazi u sirovoj nafti sagoreva se u plamenicima koji danonoćno gore već decenijama.Sagorevanje proizvodi isto onoliko gasova staklene bašte koliko i 18 miliona automobila i oslobađa toksične i kancerogene supstance unutar gusto naseljenih oblasti.Korupcija je sveobuhvatna, bezbednosna situacija van kontrole, dok ljudi umiru.Nafta i dalje teče.

„Otrovna vatra“ prati tim lokalnih aktivista koji prikupljaju „video svedočenja“ iz zajednica najteže pogođenih izlivanjem nafte i sagorevanjem gasa. Videćemo reke prepune sirove nafte, razorene mangrove šume, izvore iz kojih mesecima ističu gas i nafta. Upoznaćemo ljude čiji je opstanak ugrožen zbog uništenja obradivog zemljišta, ribe i vode za piće, kao i zbog razornih efekata sagorevanja gasa na zdravlje ljudi. Naš sagovornik je Džona Gbemre, koji je tužio kompaniju Šel zbog sagorevanja gasa u njegovom selu i uspeo da ostvari iznenađujuću pobedu u sudnici.Ifi Lot putuje u Holandiju kako bi prisustvovala Šelovoj godišnjoj skupštini. Ona želi da postavi jednostavno pitanje: da li Šel namerava da se povinuje sudskoj odluci i obustavi sagorevanje gasa? Izvan zgrade kompanije održavaju se demonstracije. Direktor Šela dolazi na konferenciju za štampu i rukuje se sa Lot. Ona se sastaje i sa generalnim direktorom kompanije Šel-Nigerija Bazilom Omijom, i postavlja mu pitanja o izlivanju nafte i sagorevanju gasa. On joj strpljivo objašnjava politiku kompanije i njene projekte za društveni razvoj, ali njegove reči su u suprotnosti sa zbivanjima na terenu. U domovini, na ušću reke, Ifi se vraća u svoju zajednicu žrtvama naftne industrije i pokazuje snimljeni intervju sa Omijom... Šel je ignorisao presudu najvišeg saveznog suda i naftne kompanije nastavljaju ilegalno sagorevanje gasa. Šel je objavio da će prestati sa sagorevanjem do kraja 2009. Međutim, kompanija prethodnih deset godina najavljuje da će to učiniti i niko od stanovnika ove oblasti ne veruje u njena obećanja. U međuvremenu, nafta i dalje teče.

 

28. Digitalna deponija: Istina o trgovini elektronskim otpadom

(The Digital Dump: Exposing the Electronic Waste Trade)

r.  Ričard Gutijerez (Richard Gutierrez), Džim Paket (Jim Puckett),

Juka Takamija (Yuka Takamiya), Sara Vestervelt (Sarah Westervelt)

Švajcarska, 2005, 23’

 

Foto-dokumentarni film pod nazivom „Digitalna deponija: Izvoz reciklirane visoke tehnologije i zloupotreba Afrike“ otkriva ružnu istinu o rastućoj globalnoj trgovini toksičnim, zastarelim i bačenim kompjuterima i drugim elektronskim otpadom koji trgovci smećem i kompanije za reciklažu prikupljaju u Severnoj Americi i Evropi i šalju u zemlje u razvoju.

U Lagosu, gde postoji legitimno i nezanemarljivo tržište, kao i mogućnosti za popravku i reparaciju stare elektronske opreme poput kompjutera, monitora, televizora i mobilnih telefona, lokalni stručnjaci smatraju da od oko 500 kontejnera koji pristižu svakog meseca, čak 75% predstavljaju uređaji koje nije ekonomski opravdano reparirati ili plasirati na tržište. Ovi elektronski uređaji, koji zakonski predstavljaju toksični otpad, bivaju bačeni i rutinski se spaljuju u onome što ekolozi nazivaju „košmarom kompjuterskog doba koji sada završava u zemljama u razvoju“.

 

 

29.  Snovi o otpadu (Garbage Dreams)

r. Mai Iskander

Egipat, 2006, 8’

 

Film „Snovi na otpadu“ tokom četri godine prati sudbinu trojice tinejdžera koji rade kao prerađivači smeća, odrastajući na najvećoj deponiji otpada na periferiji Kaira.

Kairo, najveći grad na Bliskom istoku i u Africi, sa svojih 18 miliona stanovnika, nema sanitarnu službu. Njegovi stanovnici su se generacijama oslanjali na 60.000 Zabalina, „ljudi smeća“, koji su prikupljali njihov otpad. Zabalini sakupljaju preko 3.000 tona smeća svakoga dana i prenose ga u svoju deponiju koja predstavlja najefikasniji i najuspešniji program recikliranja na svetu. S obzirom na to da im za prikupljanje smeća stanovnici grada plaćaju minimalan iznos, Zabalini preživljavaju od recikliranja.

 

30. U potrazi za smećem: Muzički dokumentarni film o pretraživanju otpada

(Surfing the Waste: A Musical Documentary About Dumpster Diving)

r. Pol Aflalo (Paul Aflalo), Sandra Lombardi (Sandra Lombardi) i

Tomoe Jošihara (Tomoe Yoshihara)

Kanada, 2008, 17’

 

Film „U potrazi za smećem“, govori o obliku protesta protiv rasipanja energije i prekomernog bacanja hrane i drugih proizvoda. Pored toga, on predstavlja i deo idealističkog pokreta nazvanog „slobodnjaštvo“ koji je nastao tokom devedesetih godina prošlog veka. Slobodnjaštvo podrazumeva ograničeno učešće u konvencionalnom ekonomskom sistemu i minimalnu potrošnju resursa.U ovom kratkom mjuziklu kamera beleži stavove i ubeđenja petoro mladih ljudi iz Montreala koji neprestano tragaju za upotrebljivim otpadnim materijalom. Njime je opremljena i kompletna kuhinja, što dokazuje da se sve što im je potrebno može naći na ulici. Kako bi uštedeli energiju, kuhinjski mikser pokreću uz pomoć pedala i točka za bicikl. „Mnogi ljudi sa neodobravanjem gledaju na naše postupke, što je zaista neobično“, primećuje jedan od mladića. Možda kritičari smatraju da slobodnjaštvo predstavlja implicitan oblik neodobravanja njihove sopstvene životne filozofije.Naši junaci predstavljaju svoja verovanja u vidu pesme praćene klavirskom muzikom.

U ovom delu pratimo grupu tragača za smećem na njihovom putu kroz dvorišta Montreala. Uz pesmu i ples posvećene otpadu i radostima korišćenja onoga što drugi ljudi smatraju nepotrebnim, petoro mladih diskutuje o svojoj filozofiji i životu koji se oslanja na upotrebu onoga što za ostatak društva predstavlja višak. Pretražujući otpad drugih ljudi, oni pronalaze hranu, nameštaj, odeću i luksuzne predmete koje na drugi način ne bi mogli da priušte.

 

31. Borba sa strahom (Rapping at Fear)

r. Andre Tabare (Andrés Tabares)

Kolumbija, 2006, 7’

 

„Preko granice: Lične ispovesti sa male planete“ (Beyond Borders: Personal Stories from a Small Planet) predstavlja (filmsku) kreativnu eksploziju prkosa i nade tinejdžera koji pokušavaju da prevaziđu neznanje i nesavladive prepreke koje definišu njihov život. Reč je o nadahnutoj kompilaciji 11 kratkih filmova koje su napisali, snimili i montirali tinejdžeri koji prepliću dokumentarni filmski prikaz, animaciju i arhivske snimke kako bi saopštili svoje lične ispovesti o strahu i nesigurnosti. Kada smo započinjali projekat „Preko granice“ bili smo (mi – producenti) inspirisani filmom Majkla Mura „Žeđ za nasiljem“ (Bowling for Columbine), kao i govorom Tima Robinsa u Vašingtonu. Mur nas je podstakao da ponovo razmislimo o našim strahovima, dok je Robins opisao kako je naša vlada prokockala priliku da ujedini zemlju i ceo svet nakon terorističkog napada 11. septembra. Obojica su žestoko kritikovani zbog toga što su rekli istinu. Zato smo pitali mlade filmske stvaraoce od čega najviše strahuju i kako uspevaju da to nadvladaju. Ovaj film je Andreova ispovest. Nakon što su pobunjeničke snage proterale njegovu porodicu iz kolumbijske provincije, Andre sada živi u gradskoj sirotinjskoj četvrti. Oduvek je imao dara za verbalno izražavanje. U njegovom susedstvu grupe boraca vode međusobni rat i sprovode „socijalno čišćenje“, dok trinaestogodišnjak piše i izvodi rep muziku kojom se suprotstavlja nasilju. Njegovi sugrađani su počeli da slušaju šta on ima da kaže.

 

32. Afričko podzemlje: Hip-hop u Senegalu(African Underground: Hip-Hop in Senegal)

r. Magi Mekilvejn (Magee McIlvaine), Ben Herson (Ben Herson) i

Kris Mur (Chris Moore)

SAD, 2008, 6’

 

Reditelj Ben Herson o filmu „Hip-hop u Senegalu“ (African Underground: Hip Hop in Senegal): „Dobio sam inspiraciju da napravim ovaj film dok sam na koledžu pisao rad o ulozi hip-hopa u predsedničkim izborima 2000. u Senegalu i pozitivnom uticaju mladih ljudi na nenasilne promene u toj zemlji. To me je podstaklo da osnujem Nomadik vaks – globalnu muzičku kuću i kompaniju za produkciju filmova i događaja.

Naš duži film, „Afričko podzemlje: Demokratija u Dakaru“ (African Underground: Democracy in Dakar), čiji je ovo (film „Hip-hop u Senegalu“) sastavni deo, istražuje ulogu hip-hopa u političkim promenama u Senegalu tokom izborne kampanje za predsedničke izbore u februaru 2007... Kako je prikazano, senegalsko društvo se nalazi na pragu demokratskih promena i hip-hop umetnici predstavljaju jednu od nekolicine grupa koje se ne boje da podignu svoj glas uprkos pokušajima zastrašivanja...

Nakon produkcije filma, mnogi događaji su se zbili u Senegalu. Mnoge opozicione stranke bojkotovale su parlamentarne izbore, dok su mnogobrojni novinari uhapšeni. Opozicioni listovi su zatvoreni. Promene se još odigravaju u Senegalu i nadamo se da će ovaj film povećati podršku koju uživa nenasilni pokret.

 

33. Dijana (Diana)

r. Melisa Krodman (Melissa Krodman) iBrinmor Vilijams (Brynmore Williams)

SAD, 2006, ’7

 

Dijana je mlada žena zaražena HIV-om, majka je dvoje dece, uticajan advokat, sestra, prijateljica i borac za ljudska prava. Njena ispovest je samo jedna od mnogih u svetu u kojima virus HIV-a već skoro tri decenije predstavlja stvarnost od koje se ne može pobeći. Dijana i njena sestra Keti su dve izuzetne mlade žene koje žive sa bolešću koja više od 25 godina čini deo kolektivne svesti. Film predstavlja inspirativni pogled na realnost HIV-a danas.

 

34. Život na stepeništu (Living on the landing)

Nemačka, 2007, 15’

r. Sabin Zimer (Sabine Zimmer) i Sandra Bundeshajm (Sandra Bundesheim)

 

Monika, žena koja bi „zvanično“ bila smatrana beskućnicom, već dvanaest godina živi na najvišoj platformi stepeništa zgrade u Berlinu, gde je sebi napravila dom u kojem spava i provodi vreme. Za nju je ta platforma mesto koje pruža bezbednost, mesto koje je izabrala za sebe i koje dobro poznaje – sve u svemu, pravi dom.

 

35.  Amerika za neupućene (America for Dummies)

r. Nijaz Mošaraf (Niaz Mosharraf)

SAD, 2007, 8’

 

Na vlastito čuđenje, Nijaz otkriva da njegov drug koji mu je došao u posetu i ugledao uramljenu sliku njegovog oca sa Kofijem Ananom ne zna ko je Kofi Anan, i misli da je to Nelson Mandela. Nijaz nastavlja da zapitkuje svoje vršnjake i pronalazi da je velika većina njih usmerena na svet zabave, a da je krajnje ravnodušna prema svetu politike, kulture i nauke, pogotovo ako je taj svet van granica Amerike.

 

36.  Mekušac (Soft)

r. Sajmon Elis (Simon Ellis)

Velika Britanija, 2006, 14’

 

Ulična banda maloletnika maltretira mladića, ali i njegovog oca. Dečak je preplašen bezrazložnim nasiljem svojih vršnjaka, ali čini se da je otac još više uplašen od njega. Otac koji se plaši konfrontacije i izbegava sukobe i koji ne ume da se izbori za sebe nije u stanju da zaštiti svoga sina niti da ga nauči da se bori. Maloletnička banda kao da se hrani njegovim strahom, i njihovo nasilje se pojačava. Zbog očeve slabosti, sin preuzima ulogu i odgovornosti odrasle osobe i suprotstavlja se bandi štiteći sebe i oca. Kultura bezrazložnog uličnog nasilja, strah od nasilnika i odgovornost očinstva sastavni su delovi ovog emocijama nabijenog filma.

 

37. Glasaj za mene (Please, Vote for Me)

r. Veijun Čen (Weijun Chen)

Južna Afrika/Danska, 2007, ’58

 

Radnja filma dešava se u Vuhanu, gradu u centralnoj Kini, veličine Londona. Učenici trećeg razreda osnovne škole Evergrin (Evergreen) prvi put se susreću sa demokratijom tako što održavaju izbore za predsednika odeljenske zajednice. Izbor se vrši između tri učenika koje su odabrali učitelji. Osmogodišnjaci se takmiče jedni protiv drugih za cenjenu poziciju, podstaknuti i potpomognuti nastavnicima i ambicioznim roditeljima. Film prati zbivanja tokom nekoliko dana, od početka izborne trke pa do objavljivanja rezultata izbora, u odeljenju i u porodicama učenika-kandidata.

Ovaj film je jedan od deset odabranih, kao deo projekta Zašto demokratija? u okviru kog su interpretacije demokratije deset filmskih stvaralaca iz celog sveta emitovane na 42 televizijske mreže u oktobru 2007. Više od 300 miliona gledalaca u skoro svakoj zemlji sveta videlo je ove filmove.

 

38.  Ljudski zahtevi (A Human Request)

r. Eugen Šlegel (Eugen Schlegel), Kristof Vilumet (Christoph Willumeit)

Nemačka, 2007, 13’

 

Nakon usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima u decembru 1948, osam zemalja se uzdržalo od glasanja, tvrdeći da pojedine odredbe nisu prihvatljive u njihovoj kulturnoj sredini. U okviru filozofije prava još postoje mišljenja kojima se dovodi u sumnju univerzalnost ljudskih prava. Film nam predstavlja istoriju kodifikacije ljudskih prava i opisuje sporna pitanja i suprotstavljene stavove u ovoj oblasti.

 

 

SLOBODNA ZONA U SREDNJIM ŠKOLAMA 2

Lista filmova:

39. Mašina mržnje

40. Buš za mir

41. Mi pravimo vesti

42. B znači bomba

43. Nijedno dete

44. Bili smo ljudi

45. Hladna voda

46. Pariz noću

47. Nevidljiva deca

48. Dva

49. Berlinski dnevnik

50. Evropa

51. Evropski tuš

52. Biko

53. Esmeraldas: Nafta i siromaštvo

54. Mestriks

55. Žuta oznaka

56. Ujutru

57. Pica „Prismotra“

58. POPaganda umetnosti subverzivnost Rona Ingliša

59. Novela novela

60. Brzi i pouzdani

 

Detaljnije o filmovima: https://we.tl/pAuv6ED05a

 

SLOBODNA ZONA U SREDNJIM ŠKOLAMA 1

 

Lista filmova:

61. Toti 28’

62. Joši 29’

63. Deca sa stanice Lenjingradski 35’

64. Lena 28’

65.Tolerancija/netolerancija 28’

67. Arif Huseini 28 ’

68. Roj 26’

69. Nima16’

70.Ratna zavera 5’

71. Operacija dobra devojka 49’

72. Krvavi dijamanti su večni 40’

73.  Anđeli ljubavi 42’

 

Detaljnije o filmovima: https://we.tl/8Y1sFSB5hZ