Site pages
Current course
Participants
...приступе истраживању проблема социологије сазнања
...(са)зна(ва)ње I - F. Bacon, A. Comte, J. Dewey ...
...чу на људско (са)зна(ва)ње II – K. Marx, F. Engels
...)зна(ва)ње III – F. Nietzsche, V. Pareto, S. Freud
...зна(ва)ња I – E. Durkheim, Parsons, Merton, Luhman
...Dilthey, M. Weber, G.H.Mead, Znaniecky, Sorokin...
... Gramsci, L.Vygotsky, L. Althusser, H.Levebvre ...
Topic 8
9 Класици социологије сазнања I – M. Scheler
10 Класици социологије сазнања II – K. Mannheim
...друштвених интереса, моћи и вредности I – K. Poper
...их интереса, моћи и вредности II: критичка теорија
...e. Baudrillard, Lyotard, Bourdieu, Elias, Maturana
...тексту односа друштвене моћи, интереса и вредности
... су у текућем семестру испунили најмање 2/3 предис
Зашто сте одабрали социологију сазнања као изборни предмет и шта очекујете од курса?
Док са занимањем очекујем да прочитам разлоге због којих сте се определили за изборни предмет "Социологија сазнања", желела бих да са своје стране од почетка истакнем шта не треба да очекујете од овог курса, да бисмо избегли неспоразуме. Од овог курсасоциологије сазнања не треба да очекујете да добијете "на тацни" унапред готове сажетке обавештења, објашњења и тумачења основних проблема социологије сазнања, које ћете меморисати као пасивни објекти подучавања и репродуковати на испиту као "знање". Некритичко прихватање "скраћених курсева" представља само привидну пречицу до знања. Оно се често показује као опасна странпутица будући да резимеи из друге руке своде сложене садржаје на поједностављене фразе, не ретко сасвим погрешне. Овај курс ће постићи свој циљ само уколико у њему будете активни субјект процеса интерактивног учења и освајања истина кроз дијалог у којем сами развијате своје сазнање сваки дан обогаћујући свој речник новим појмовима, враћајући се на изворне текстове типичних представника основних теоријско-методолошких оријентација у оквиру социологије сазнања и сродних дисциплина, дискутујући о друштвеним и историјским чиниоцима појављивања противречних објашњења и тумачења истих друштвених појава, као и o друштвеним последицама њихове примене у друштвеним делатностима и односима.
Не сматрате ли да је потребно од почетних година студија одазвати се Кантовом позиву да се усудимо користити се властитим разумом без туђег руковођења? Уколико се хватање у коштац са "тешким", неразумљивим и "досадним" текстовима одлаже за више године студија, не постоји ли опасност да никада не изађемо из самоскривљене незрелости?