Када кажем осигуравање да образовне институције имају малу моћ у актуелном друштвеном тренутку, мислим прије свега на то да се појава псеудоактивности дешава као посљедица дугорочног процеса (не нужно интенционалног али остављам и ту могућност) у ком школа постаје све мање утицајан агенс социализације док други агенски социјализације као што су медији и сл. постају све присутнији тиме намећући интересе моћних друштвених интересних група и институција.
ЕСЕЈ ЗА ЗАВРШНИ ИСПИТ
Re: Критика социо-конструктивистичке дефиниције псеудоактивности