Drage sve i svi,
Izneću nekoliko inicijalnih razmišljanja (ili skica za razmišljanje) o primeni interaktivne nastave i filma, u nastavi filozofije i građanskog vaspitanja. Radim u Saobraćajno-tehničkoj školi i mislim, zapravo, siguran sam, da bi primena filma u nastavi, i to interaktivnoj nastavi, značajno doprinela razvoju i unapređenju kvaliteta obrazovnog procesa. U kom smislu?
Kako je reč o tehničkoj školi, i to saobraćajnoj, jedna od tema, koje se zaobilaze, jeste i poguban uticaj saobraćaja na okruženje. Tu mislim i na destruktivni uticaj ekspanzije automobilske industrije, forsiranje velikih vozila, sličnih bornim oklopnim vozilima (fabulozni SUV, sport utility vehicle), kao ekvivalentima i sinonimima moći, alfa-mužjačke supremacije, megalomanije, militarizma i ostalih atributa "mirnog, civilnog" života. Tu su i zagađenje, ugroženost pešaka, čak i od strane biciklista, ogromna, neshvatljivo velika količina materijala, u vidu beskrajnih nizova vozila, pretrpanih parkinga itd., itd. Ovi problemi su prepoznati odavno. Još je švajcarski filozof, Denis de Rougemont, možda poznat nekima od vas, u knjizi Budućnost je naša stvar, ukazao na ekspanziju automobilske industrije i nakaradnu "filozofiju" Henrija Forda, čiju je ideologiju i koncepciju ispravno označio "istorijom ludaka" - a, ne slučajno, isti taj gospodin (Ford), zdušno je i gorljivo podržavao nacional-socijalističku partiju. E, sad. Kako živimo u vremenima glorifikacije tehnike, tehnologije a đacima se sugeriše da su brzi, moćni, nenormalno snažni automobili znak životnog uspeha, poslovne prodornosti i statusne nadmoći, logično je da se i u školi, kakva je Saobraćajno-tehnička škola u Zemunu, podgreva isti duh. Pre svega, nastava filozofije može da se prilagodi takvoj situaciji, ukazivanjem na primere pogubnog dejstva hipertrofiranog razvoja saobraćaja i transporta na okruženje, kulturu i civilizaciju. Na primer, nije li ironija da jedan model jednog američkog proizvođača SUV vozila, nosi naziv indijanskog plemena, koje su istrebili isti ti osnivači te države? I tako dalje, i tako dalje. Da ne gnjavim.
Đaci bi, u grupama, mogli da snimaju saobraćajnu gužvu, raskrsnice, apsurdno odsustvo površina za pešake, morbidne i zlokobno dizajnirane haube mega-vozila tj. SUV modela, koji pre liče na borna vozila za progon mučenika i mučenica u kakvom logoru ili kazamatu, nego na civilna prevozna sredstva. Mogli bi, mobilnim telefonima, iz ruke ili na stativima, da snimaju neverovatne gužve i zakrčenja na prilazima "Gazeli", zatim, nenormalno brza vozila u ulici Cara Dušana u Zemunu, gomilanje vozila na semaforima i slično. Potom, prilikom projekcija tih filmova, đaci bi, podeljeni u nekoliko grupa, razmatrali snimke, i, uz par sugestija nastavnika ili nastavnice, mogli da vode debatu o štetnim, razornim i pogubnim dejstvima saobraćaja na svet života. Tu ima beskraj tema. Recimo, opsednutost udobnošću, ekrani na dodir, koji su, dokazano, opasniji od vožnje pod dejstvom alkohola, preterivanje u ergonomskim rešenjima a totalno odsustvo svesti o čovekovom opažanju pri velikim brzinama, o aberacijama od normalnih opažajnih vrednosti prilikom naglih ubrzanja, o nemogućnosti da ljudi, svojim telesnim refleksima, proprate tehničke i digitalne procese u vozilu...
Mislim da interaktivna nastava, uz snimanje kratkih filmskih radova, može da bude dobar put ka problematizovanju i osvešćivanju đaka o pogubnim dejstvima tehnike i industrijske ekspanzije i o njenim negativnim dimenzijama. Grupne debate, sučeljavanje argumenata za i protiv. O tome je potrebno voditi i diskusije i debate i mislim da interaktivna nastava, u sintezi sa filmom, kako putem projekcija filmova o pomenutim temama, tako i putem angažovanja samih učenika i učenica u vizuelnom beleženju konkretnih manifestacija navedenih problema, mogu značajno da unaprede i razviju kritičku svest o negativnim pojavama u društvu.
Da li kolege i koleginice iz drugih struka i iz drugih škola, vide ove mogućnosti interaktivne nastave i filma, u svojim poljima rada? Ako vide, bilo bi korisno i vredno da podele s nama.
Srdačan pozdrav svima, Čuvajte se, raspirujte entuzijazam i optimizam za buduće dane, jer pravi problemi tek dolaze. A nema pravih rešenja, bez pravih problema.
Aleksandar