Molimo vas da pogledate ovaj dokumentarni film -
Nakon gledanja u komentarima na ovom forumu odgovorite na dva seta pitanja, o temi filma i o kriterijumima za izbor filma u nastavi.
Pitanja koja se tiču teme filma:
- kako je film uticao na vas?
- šta mislite da je najznačajnije u ovom filmu?
- kojom riječju biste opisali emocije koje ovaj film izaziva?
Pitanja koja se tiču kriterijuma za izbor filma koji se koristi na nastavi:
- za obradu kojih tema u nastavi bi se mogao koristiti ovaj film?
- u kojoj mjeri je film aktuelan danas?
- čije perspektive su prikazane u filmu?
- čije perspektive bi trebalo da su prikazane ali nedostaju?
- u kojoj mjeri i na koji način ovaj film može uticati na stavove vaših đaka?
- kako procjenjujete umjetničku vrijednost filma?
Pitanja koja se tiču kriterijuma za izbor filma koji se koristi na nastavi:
- za obradu kojih tema u nastavi bi se mogao koristiti ovaj film?
Tema koje se tiču života romske zajednice, preživljavanja, obrazovanja... Nisam baš upoznata sa predmetima u elektrotehničkim školama, ali mi deluje da bi moglo i u okviru njihove nastave da se upotrebi ovakav film.
- u kojoj mjeri je film aktuelan danas?
Veoma aktuelan, s obzirom na to da ova vozila i dalje srećemo u saobraćaju. Sa druge strane tema je aktuelna, jer ilustruje život Roma, a kako se pitanje njihovog poboljšavanja života sporo (ili uopšte ne) menja, tema je i te kako aktuelna.
- čije perspektive su prikazane u filmu?
U filmu su prikazane perspektive Roma i na trenutak smo videli i gospođu od koje su otkupili automobil.
- čije perspektive bi trebalo da su prikazane ali nedostaju?
Mislim da je sve bilo na mestu u filmu. Ideja je priče iz perspektive Roma. Ako bi bile uključene priče prodavaca automobila, građana u kraju u kojem žive, policije ili nekog drugog nadležnog ne bi se uklopilo u temu filma. Bez obzira što film prikazuje težak i surov život Roma, on ima izuzetnu dozu topline i duhovitosti, koja bi mogla biti narušena ukoliko bi bili uključeni i drugi govornici.
- u kojoj mjeri i na koji način ovaj film može uticati na stavove vaših đaka?
Mislim da ne bih imala prilike kada da prikažem film svojim (budućim) učenicima, možda na časovima odeljenske zajednice jedino. Izgleda da svaki film može izazvati dvojaka osećanja. Sa jedne strane tuga, saosećanje, razumevanje, zapitanost, zadivljenost, a sa druge možda gađenje, negodovanje, nerazumevanje ili nešto još gore.
- kako procjenjujete umjetničku vrijednost filma?
Oduševila me je muzika u filmu i mislim da ću sledeći put kada budem čula neku numeru iz filma se setiti ovog dokumetarca. Svidelo mi se kako je muzikom mnogo toga postignuto, da tako surov način života možda prikaze i na duhovit način, jer sam se pod uticajem muzike nasmejala u par navrata. Stvarno deluje kao neka srpska verzija Mad Maxa ili nečeg sličnog. Dopada mi se način na koji je film snimljen. Režiser kao da ne postoji, već deluje kao da je sva sloboda ostavljena intervjuisanim. Posebno su mi dirljivi kadrovi sa decom koja se igraju na polju kartona, skaču u konfete i gledaju nečije crteže iz likovnog. Krupan kadar devojčice sa šnalicom u raspuštenoj kosi koja skreće pogled od kamere momentalno me je asocirao na naslovnice Nacionalne geografije i devojčice sa predivnim očima.
1. Film bi mogao da se koristi za čitav niz tema: recimo, u Saobraćajno-tehničkoj školi bi mogao da se koristi za razmatranje naličja automobilske industrije i besomučnog forsiranja proizvodnje automobila, za razmatranje ekološkog uticaja automobilske industrije, zatim, za razmatranje problema nagomilavanja viška proizvoda. Potom, mogao bi da se koristi za kritiku agresivnog i invazivnog razvoja tehnike i tehnologije, kako na časovima filozofije, tako na časovima građanskog vaspitanja. Recimo, mogao bi da se koristi na časovima o kolektivnoj akciji, zajedničkim i solidarnim rešenjima, na časovima o smislu solidarnosti i sl.
2. Film je, čini mi se, sve aktuelniji, jer su problemi o kojima govori sve izraženiji. Tu mislim na gomilanje stare tehnike, pitanje reciklaže, kao i pratećih promena u životima ljudi, naročito ranjivih i ugroženih grupacija ljudi. Pored toga, film pokazuje kako su rešenja za mnoge probleme na dohvat ruke i kako samo treba dobro sagledati situaciju i otkriti moguća rešenja.
3. Film prikazuje perspektivu socijalno ugrožene i ranjive grupacije ljudi, međutim, stavlja se naglasak na perspektivu ljudi koji se snalaze u teškim okolnostima, koji iz ograničenja izvlače maksimum i prevazilaze ih. Film, čak, postavlja i jedno krajnje neprijatno pitanje: ako su takvi ljudi, u tako ograničenim okolnostima, uspeli da se snađu na tako dobar, pa i simpatičan i duhovit način, kako je moguće da ljudi u neuporedivo boljim okolnostima, nemaju odgovore i rešenja za probleme koji ih muče, i pored svih sredstava i "logistike"?
4. Ono što, možda nedostaje, mada to nikako ne umanjuje vrednost filma, jeste izraženiji kritički ton ili zapažanje o automobilskoj industriji, jer koliko god bio simpatičan taj Sitroenov model, ipak ta industrija generiše strahovito zagađenje, gomilu nepotrebnog materijala, staklurije i ostalog. Ljudska dovitljivost rešava samo jedan mali deo problema, iako veoma značajan. No, možda je i dobro što je to izostalo, jer bi, u suprotnom, postojao rizik od pretencioznosti "velike poruke" ili "kvazi-angažovanosti", tako da je i tu postignuta dobra mera. Kritički ton jeste izražen, nisam siguran ni sam u kojoj meri bi njegovo naglašavanje doprinelo. Recimo, na momente mi je nedostajao kontrast s novim, luksuznim, moćnim automobilima više klase, u nekim krupnim kadrovima, kao neki kontrapunkt, u kojem bi ove reciklirane Dijane, još više dobile na vrednosti a vozila više klase bi, pored takvih Dijana, izgledala obesmišljeno. Ne znam, po ovom pitanju nemam jasan utisak, pa se izvinjavam na neodređenosti.
5. Što se tiče đaka, a imajući u vidu specifičnu školsku sredinu u kojoj radim, film bi, s jedne strane bio izazov i mogao bi da isprovocira delikatne i kontroverzne reakcije, usled određenih predrasuda i stereotipa uže i šire sredine. S druge strane, mogao bi bude dobar primer transformacije jednog poznatog automobilskog modela, kao i ilustracija naličja automobilske industrije, što sam već pomenuo. Tehničke i mehaničke stvari su đacima u mojoj školi uvek interesantne i sami su vrlo dovitljivi u tom pogledu, pa bi im ovo bilo, u velikoj meri blisko. Ukratko, mislim da bi ovakav film izazvao određene promene u stavovima.
6. Film se zadržava u okvirima dokumentarizma. Koliko vidim, osnovna metafora je dobro postavljena i kao motiv, kao svojevrsna osa, drži celu radnju i sve poruke u čvrstom sklopu. Izbor muzike je sasvim u skladu s tim. Autor uspešno unosi elemente humora i ironije, ne narušavajući dostojanstvo učesnika i učesnica u filmu, veoma pažljivo "rukuje" moralnom dimenzijom prikazanih situacija. Teško je proceniti kako bi film izgledao na platnu, no, na monitoru, određeni fotografski detalji, uglovi, kadrovi, određeni detalji, kao skakanje dece u gomilu rolni papira, itd., svedoče o izoštrenom smislu za prizor, osvetljenje, raspored i konfiguraciju objekata u kadru. U tom smislu, iako dokumentaran, film ima i vredne estetske kvalitete, koji nisu samo zanatskog karaktera, već zadiru i u domen osećaja za umetničku vrednost. Zapravo, mislim da se to najbolje vidi u tim, pomenutim, planovima filma, jer su oni složeni, izukrštani i odlično zaobilaze urušavanje u jeftinom sentimentalizmu, izlizanim parolama, već viđenim i hiljadu puta "raubovanim" scenama razbarušene i musave dece po mahalama, itd. Autor nije pretenciozan i pogađa svoj cilj, ništa više, ništa manje, ništa drugo, osim cilja.
Veoma važni i promišljeni uvidi kolega, posebno bih istakla vaše opise samih filmskih postupaka koje autor koristi: filmski jezik, način na koji tretira protagoniste, umjetničku vrijednost filma itd..
Evo dileme za vas, kada biste đake uključili da zajedno sa vama biraju film koji ćete obrađivati na času. Kako biste ih naučili da ove kriterijume uzimaju u obzir pri izboru filma?
Poštovana Jelena, hvala na vremenu, javljanju i komentaru, kao i na dragocenom i veoma važnom pitanju. Posvetio bih najmanje dva časa osnovnim pojmovima i primerima fotografije i filma, kao pokretnog niza fotografija, osnovnoj razlici između dokumentarnog i umetničkog filma. Inače sam često s decom razgovarao o tome šta je proporcija i kakva je njena primena u kompoziciji fotografije.
To smo već radili na onim časovima, gde bismo obrađivali vezu matematike, specifično geometrije, i filozofije, a toga ima dosta. Tu je zgodan primer Fibonačijevog niza, zlatnog preseka itd., to se već uveliko koristi u nastavi i nije ništa novo, no, u vezi s umetnošću može da bude vrlo plodno.
No, često sam s decom radio na primeru telefona tj. ekrana, često izdeljenog na devet površina, pa smo zajedno dolazili do razumevanja zašto je takva proporcija uspelija i lepša od polovina tj. četvrtina a tek kad se stigne do zlatnog preseka, uz primere, oni vrlo intuitivno i vrlo interesantno odreaguju, uviđajući prijatnost i logiku te proporcije. Par časova osnovnih putokaza u smislu proporcije, svetla, teksture materijalnih objekata na prikazu, par jednostavnih skica proporcionalno razmeštenih predmeta, vežbanje kadra prostim spajanjem žica u pravougaonik, čak i naspramnim spajanjem palca i kažiprsta obe ruke, par vežbica izbora interesantnih kadrova, uglova, par osnovnih putokaza oko kontrasta, zasićenosti, oko spektra boja.
Potrebno je vrlo malo vremena, da osveste šta je kadar, šta je to polje posmatranja, šta je prizor i da raspoznaju tip svetlosti, ugao, dubinu ili blizinu figura, lica i objekata, uz tip atmosfere, koji nam saopštava ovu ili onu poruku. Možda to zvuči kao previše za dva časa, ali, oni već imaju implicitne smernice i iskustva, s obzirom na masovnu upotrebu mobilnih telefona i korišćenje Instagrama, ovim putem bi se samo izoštrile i nijansirale stvari. A ko bi bio detaljnije zainteresovan, uvek može i fotografska i filmska radionica, i tako dalje.
Dakle, dva, najviše tri časa, s osnovnim putokazima, primeri vrhunske umetničke i dokumentarne fotografije, ukazivanje na film kao na fotografiju u nadovezivanju tj. u pokretu i tek onda bismo zajednički birali film. Veoma je važna njihova intuitivna reakcija na atmosferu, shodno nekom skupu odabranih tema, kao i sitne "varnice" njihove imaginacije, koje zaista znaju čudesno da iznenade, kad se oslobode uobičajenog ustezanja od iznošenja tih "varnica". Recimo, tehnička struka, često, vrlo neposredno i dobro razume važnost proporcije, usled tehničkog crtanja i geometrije a kad im se navedu primeri važenja zlatnog preseka na ljudskom telu, tek tad im prorade klikeri.
Da zaključim, mada ću sigurno kasnije dodati još nešto, za izbor filma je, mislim, potrebna i mala priprema s osnovnim pojmovima o fotografiji i filmu. Kasnije to može da bude detaljnije i tako dalje. To mogu da budu i radionice gde bi, u malim grupama, povezivali boje i određena psihička stanja i atmosferu prostora, nekog konkretnog zatvorenog prostora, nekog otvorenog ambijenta i tome slično. Konačno, veoma je važno da zapaze važnost posebne osvetljenosti ljudskog lica, kao izuzetnog i posebnog fenomena u fotografiji i filmu. Eto, tako i toliko za sada, srdačan pozdrav, izvinjavam se ako ima nekih grešaka u pisanju, pisao sam onako, iz glave, A.
Poštovana Jelena, dodao bih još i ovo. Smatram da je veliki nedostatak našeg školstva izostanak umetničkih radionica, koje bi se protezale kroz sve godine školovanja, kao fakultativne ili dobrovoljne ili slobodne aktivnosti. Više puta sam se zalagao za tzv. fotografske, filmske, muzičke "sobe" i ostalo, u kojima bi đaci bili konstantno u vezi s umetnošću, što je bitno, ne zbog gomilanja informacija i poznavanja istorije umetnosti, već zbog direktnog izlaganja delovanju i zračenju umetnosti, koja, a to je, zapravo najbitnije - pobuđuje i izaziva imaginaciju i intuiciju, uz prateće razigravanje emocija i razmišljanja.
Navešću primer iz iskustva, koji je posredno u vezi s filmom tj. mogućim pripremama za izbor filma. Jednom prilikom sam vodio jednu grupicu đaka na izložbu u galeriji U10, u pitanju je bila izložba naše likovne umetnice Lidije Delić, uz video-rad jednog našeg umetnika. Lidija je izložila metalne ploče, na kojima je vršila određene grafičke i likovne intervencije, tako da su te ploče predstavljale svojevrsne umetničke objekte, zapravo, celu postavku. Đaci su bili očarani da takve stvari nekome uopšte padaju na pamet i da se neko bavi time. Hoću da kažem da se iznova potvrđuje Marksov stav da se estetski osećaj razvija u prisustvu estetski uspelih predmeta (navodim po sećanju, ne zamerite ako nije doslovan citat), kao i stav jednog broja filozofa i filozofkinja, koji smatraju da je upravo imaginacija ta ključna sposobnost, koju treba negovati kao posredničku moć između opažaja i pojmova - to je prvi postavio Kant a potom su sledili mnogi za njim.
U tom pogledu, film, kao umetnost koja snažno povezuje sve druge umetnosti, može da bude važan segment, ne kao sporadična pojava ili aktivnost, već kao konstantno prisutna aktivnost u celokupnom školstvu, naglašavam, tokom svih godina, kao i na svim smerovima u srednjem stručnom obrazovanju, na dobrovoljnoj bazi. Prednost umetničkih radionica u kontinuiranom vidu je i što bi unapredile formativno i neformalno ocenjivanje i evaluaciju a mogle bi da budu dopuna opštem uspehu đaka, uz reorganizaciju modela ocenjivanja.
Kako je to utopija i kako se sve svodi na sporadične aktivnosti entuzijasta i entuzijastkinja, na časovima dosta koristim vizuelna umetnička dela, svojevremeno sam i filmove, to uvek da određene rezultate, ne uvek i ne svaki put dobre, ne odmah, ali, posle izvesnog vremena, posle nekog ciklusa rezultati dođu. Sticajem okolnosti, u prosveti sam sveden na statističku grešku, s visokim stepenom verovatnoće da više neću biti ni ta greška, tako da sve to preostaje za drugu oblast života, kojoj sam najviše posvećen, koju volim i u kojoj upravo učim od likovnih, fotografskih, filmskih i muzičkih stvaralaca, s jednom malom grupom ljudi u neposrednoj saradnji a šire putem uživanja u radovima i stvaralaštvu umetnika i umetnica generalno. Posebno su vredni rezultati i mogući pravci interakcije između umetnosti, filozofije i pedagogije, govorim u načelu, a imam u vidu razne radionice i umetničke postavke, no, to je već druga tema, navodim samo uzgred.
Odužio sam, izvinjavam se, no, mislim da bi jedan oblik konstantnog kontakta s vizuelnom umetnošću trebalo stalno da bude prisutan u nastavi, kroz sve godine školovanja. Toliko za sada, srdačan pozdrav, A.
Dargi Aleksandre ovo je bilo pravo zadovoljstvo čitati. Puno hvala na komentarima, nadam se da će objave i ostali vidjeti.
Posebno bih istakla važnost estetike i umjetnosti kroz filmove u nastavi jer kako vi kažete "pobuđuje i izaziva imaginaciju i intuiciju, uz prateće razigravanje emocija i razmišljanja." Taj momenat kada djeca budu "uvučena" u doživljaj umjetničkog djela ključni je da angažuju svoja i znanja i osjećanja, spoznaju. Tada ostvarujemo ulogu filma u nastavi u potpunosti. Naravno, u nastavi i umjetnički neuspjeli ili prosto loši filmovi mogu imati instruktivnu funkciju, ali uvijek bih rekla da je to gubljenje vremena ukoliko za iste ciljeve možemo pronaći uspješno izveden film.
Draga Jelena,
Hvala na čitanju, vremenu i javljanju. Pre nekoliko godina sam na časovima deci puštao inserte iz čuvenog filma Dim, gde jedan od glavnih likova, u tumačenju Harvi Kajtela, kao vlasnik prodavnice trafike, decenijama fotografiše isti prizor, upravo malu raskrsnicu na kojoj se nalazi njegova trafikica. Recimo, deci je bila krajnje interesantna ta epizodica o višegodišnjem fotografisanju istog prizora i praćenju promena, kako u spoljnom okruženju, tako i u onome što se menja u oku samog posmatrača, detalji na koje posmatrač-fotograf stavlja neznatne akcente ili nove nijanse u naglascima fotografije.
Deca sve to savršeno primećuju i sama su imala sjajne ideje u tom pogledu. Ili, recimo, određene epizode iz filma Noć na zemlji, tu je, možda, najzahvalnija priča o devojci u tumačenju Vinone Rajder, koja odbija karijeru glumice jer hoće da ima svoju auto-mehaničarsku radnju ili epizoda s klovnom, koji je došao iz nekadašnje DDR u SAD vozi taksi a ne ume da vozi auto i njegovi komični dijalozi s mladićem, koji ga zaustavlja. Obe epizode su bile zahvalne za decu iz Saobraćajne škole a njihova reakcija je bila zaista neočekivana, od razgovora o dilemi između glumačke karijere i vođenja svog auto-servisa (što mnogi od njih i planiraju, mislim na servis), do dilema u vezi s mogućim snalaženjem u megalopolisu kakav je Nju Jork.
U svakom slučaju, mislim da je imaginacija dece, i ne samo dece, ali, sad su deca u školi u pitanju, neistraženo polje, kao i njihove reakcije na umetničke impulse i stvaralačke potencijale filma (i ne samo filma). Primetio sam da je jedna vrlo važna nijansa - postaviti čas tako da iščezne barijera između nastavnika-nastavnice i dece, potom druga nijansa - da se ukloni latentno prisutan strah od greške, pogrešnog tumačenja, nepodesnih asocijacija ili analiza. Bitno je podsticanje krajnje slobodnog razgovora o svemu što deci pada na pamet tj. što im je padalo na pamet ili što su osećali ili što je dati film ili insert izazvao u njima, beleženje tih utisaka, njihova razmena, zajedničko tumačenje utisaka i zapažanja, itd. Time se neguje i kultura dijaloga, pored izoštravanja oka za filmske detalje, likove, zaplete, dijaloge, atmosferu, scenografiju, muziku i pored artikulisanja interesovanja za određeni društveni problem ili fenomen (ili probleme i fenomene).
Na kraju, kad se sve lepo poveže i suptilno i pažljivo podvede pod određenu nastavnu jedinicu datog predmeta, to može da bude dobar put ka sadržajnom nastavnom procesu. Eto, tako, hvala, na vezi smo, sigurno ću dodati još neki detalj narednih dana, ako nije problem. Pozdravljam vas, A.
Još jedan pogled na film (nadam se ne i zakasneli)
1. kako je film uticao na vas?
Film je u meni izazvao pomešane emocije:
- tugu izazvanu činijenicom da i u 21. veku postoje marginalizovane zajednice koje još uvek nisu spoznale ni bazične tekovine savremene civilizacije, kao i činjenicom da i danas postoje nehigijenska naselja nedostojna života ljudi
- fascinaciju dovitljivošću i veštinom protagonista filma da sami osmisle, naprave i dizajniraju novu vrstu multifunkcionalne sprave koja je i prevozno sredstvo, ali i poljoprivredna mašina
- humor izazvan komičnim scenama i veštim uplivima autora filma kojim je uspeo da teške scene učini smešnim
2. šta mislite da je najznačajnije u ovom filmu?
Najznačajnije je to što nas film podstiče na promišljanje o marginalizovanim grupama, njihovom položaju i ulozi u društvu. Ne manje značajno je i što je film istorijski izvor i, samim tim, značajan prilog za izučavanje društvene istorije jedne epohe i jednog podneblja. To je naročito važno, jer su marginalizovane zajednice ljudi često zanemarene i njihova uloga u životu i istoriji društva često biva zaboravljena i neprepoznata.
3. kojom rečju biste opisali film?
- Poplava (suza i smeha).
4. za obradu kojih tema u nastavi bi se mogao koristiti ovaj film?
- Film je inspirativan za obradu brojnih tema:
a) Marginalizovane zajednice, njihov život i uloga u društvu
b) Životne vrednosti - ovde bi se mogle iskoristiti sve one vrednosti koje ističu akteri filma, a koje se razlikuju od pogleda većine učenika da se prodiskutuje o različitim pogledima na životne vrednosti i da se tako podstakne preispitivanje sopstvenih stavova
c) Položaj ljudi u društvu: Jesu li svi ljudi jednaki?
d) Da li je važno obrazovanje? - za ovu temu bi bio dovoljan samo isečak filma u kojem protagonisti govore o obrazovanju, nakon čega bi se razvila debata među učenicima na tu temu.
e) Značaj materijalnog za sreću pojedinca / Da li je materijalno blagostanje neophodni uslov za sreću pojedinca? - objašnjenje kako bi se film koristio za ovu temu slično je kao i objašnjenje za upotrebu filma u okviru teme Životne vrednosti
f) Reciklaža
g) Konstrukcija automobila
h) Film kao istorijski izvor
Teme navedene pod oznakama od "a" do "f" bi se prvenstveno mogle koristiti na ČOS-u. Tema "c" bi se mogla iskoristi za čas Građanskog vaspitanja. Tema pod oznako "f" bi se još mogla iskoristi i za čas Biologije. Tema pod oznakom "g" je pogodna za časove tehničkog obrazovanja, ali je tu uloga filma sužena na informativnu. Mesto filma na času istorije moglo bi se pronaći u temi "h", ali je tu uloga filma posredna i sužena na informativni karakter. Na takvom času bi se emitovao isečak filma na kome bi učenici kroz dijalog na temu šta su saznali iz filma spoznali zašto je film istorijski izvor i šta se sve može saznati iz ove vrste istorijskih izvora.
5. u kojoj mjeri je film aktuelan danas?
- Film je veoma aktuelan danas, ali je aktuelan i za sva vremena ukoliko uzmemo u obzir da je on svedočanstvo o životu i delanju određene grupe ljudi na određenom prostoru i u određenom vremenu. Aktuelan je ne samo zato što progovara o životu Roma, nego i zato što na suptilan način, kroz prizmu aktera filma, progovara o brojnim akutelnim društvenim problemima.
6. čije perspektive bi trebalo da su prikazane ali nedostaju?
Film čini jednu uobličenu celinu i zbog toga ne odaje utisak da nedostaju nečije perspektive. Ukoliko bi se razmišljalo na temu da se film preoblikuje da zastupa više perspektiva, svakako bi valjalo promisliti da se on nadogradi perspektivama ženskih članova romske zajednice, ali i perspektivama neromske skupine ljudi koji imaju kontakt sa akterima filma i na čije živote utiče njihov način života i delanja - od prvih komšija, preko saobraćajaca koji imaju česte okršaje sa njima zbog specifičnosti njihovog motornog vozila, drugih učesnika u saobraćaju, zaposlenih na otpadu...
7. u kojoj mjeri i na koji način ovaj film može uticati na stavove vaših đaka?
Film može da utiče na preispitivanje stavova učenika o gotovo svim temama navedenim u odgovoru na 4. pitanje (izuzetak su poslednje dve teme). Mera u kojoj film može da utiče na preispitivanje stavova učenika zavisi od samih učenika (njihovih ličnih osobina, stepena intelektualne, socijalne i emocionalne zrelosti, otvorenosti), ali i od nastavnikovog umeća da predstavi film i suptilno usmerava debatu o filmu da ne skrene u neželjenom pravcu, jer u tom slučaju film može imati negativne efekte.
8. kako procjenjujete umjetničku vrijednost filma?
Film je vešto ukomponovan. Odlično su snimljeni kadrovi tako da su u gro-planu prikazane scene koje autor naročito želi da naglasi. Veštim muzičkim odabirom i uplivom muzike na istančano odabranim mestima, nevesele teme u filmu su majstorski obojene primerenom dozom humora. Time je film dobio na prepoznatljivosti i na lepršavosti prikaza inače teške teme. Ujedno je postao zanimljiv i prijemčiv za ponovno gledanje i gledaocima koji su ga već odgledali.
- Fascinantno mi je koliko znanja imaju momci koji rade sa automobilima i šta su u stanju da urade od automobila kako bi ga prilagodili svom poslu. Zapravo uvek me je zanimala procedura stvaranja ovakvih vozila. Kada ih vidim zapitam se kako je moguće da se uopšte kreće, ali iza svega toga se krije znanje i snalažljivost. Jako mi je bilo strašno kada je dečak nabrajao cene za otkup, kako malo zarađuju za tako mukotrpan rad, na kojem provedu po čitav dan. Užasno je jer nema motivacije za obrazovanjem, jer sa ovakvim znanjem i razumevanjem u mašine može mnogo da se uradi. Izvojila bih kao meni najdirljivije u filmu što uprkos uslovima u kojima žive, uspevaju da se smeju i da stvaraju svoju sreću od onoga što imaju.
- Film je informativan, dosta toga sam naučila. Takođe je značajno da se upoznamo sa marginalizovanim stanovništvom, kako žive, kako se obrazuju, kako privređuju... Govori se i o obrazovanju romske dece, dobijanjima od države i koliko je obrazovanje "isplatljivo". Ovo je veliki državni problem. Policija koja im ne daje da radi, ništa ne postiže time. Bilo bi pametnije da se pozabave pitanjem ako već ne mogu da skupljaju otpad, šta mogu da rade, jer u suprotnom ne bi imali od čega da žive. Tokom gledanja filma dosta sam razmišljala o Maslovljevoj piramidi potreba i koliko je ovaj film pokazatelj te teorije.
- Divljenje, tuga, zaintrigiranost, sreća...
P.S. nisam ranije videla da je objavljen ovaj zadatak, zbog čega verovatno kasnim sa komentarisanjem filma.
1. Film me je prijatno iznenadio, jer se na vešt i prefinjen način poigrava s određenim stereotipima, izbegavajući da i sam sklizne u stereotipe ili kliše. Naracije o teškom položaju Roma i Romkinja su, u jednom periodu, poprimile čak i groteskne razmere - tu mislim na filmove našeg čuvenog režisera, pri čemu se nekreativnim ponavljanjem i vraćanjem jednom istom skupu tema i problema, poenta i moralna poruka čitave situacije često svode na kvazi-humanističke fraze i floskule. Veoma često je prisutan i kvazi-etnografski pristup, u ime autentičnosti, pri čemu se ponovo sklizne u stereotipe i parole. Autor to sve izbegava, nadilazeći moguće rizike odabrane teme a to, po mom mišljenju, postiže uspelom osnovnom metaforom - automobilom poznatim kao "Dijana", koji je, po mnogo čemu, amblem jednog vremena i jedne prohujale kulture. Tim osnovnim motivom, oko kojeg plete egzistencijalnu borbu ljudi, vešto artikuliše radnju i poruke, izbegavajući patetiku i kvazi-humanističke parole. Ljudi su prikazani kao veoma snalažljivi, pronicljivi, dovitljivi i vedri, puni entuzijazma i snage, vere u sebe i okolnosti, ma koliko one bile neprijateljske. Da bi priča bila još složenija, film ima i kritičku poruku prema tehnološkom razvoju i civilizacijskom hodu, gde je reciklaža, ironično, postala izvor opstanka za određene grupacije stanovništva. Ukratko, film iznenađuje višeslojnošću poruka, koje objedinjuje osnovna metafora.
2. Akcenat je na ljudskoj sposobnosti nadvladavanja ograničenja, na snalaženju u složenim situacijama, na preokretanju neprijateljskih okolnosti u ljudsku korist.
3. Film izaziva entuzijazam, određenu radost usled ljudskih pobeda nad sputavajućim okolnostima.
Site pages
Current course
Participants
General
Plan rada na predmetu
Čas 1. Uvod u kurs Film u nastavi
Čas 4. Interaktivna nastava i film
Čas 5. Planiranje nastave sa filmom
Čas 6. Nastava, film i kontraverzne teme
Čas 7. Planiranje časa sa filmom - čas o času
Izbor filmova za nastavu
Analiza časa na kom je korišćen film