ИНТЕРАКТИВНИ ПОЈМОВНИК НАУКЕ О ДРУШТВУ

О пореклу, садржају и циљевима овог интерактивног појмовника погледајте ОТКУДА И ЧЕМУ ИНТЕРАКТИВНИ ПОЈМОВНИК НАУКЕ О ДРУШТВУ?: Прилог критици штампаних уџбеника увода у социологију

Позивам заинтересоване да своје критичке примедбе и предлоге унесу у рубрику за коментаре

On the origin, content and aims of this interactive glossary of society science concepts see in WHERE FROM AND WHAT FOR THE INTERACTIVE GLOSSARY OF SOCIETY SCIENCE? Contribution to the critique of printed textbooks  of introduction to sociology.

I invite all interested to post their critical remarks and proposals into the comments section.



Browse the glossary using this index

Special | A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z | ALL

Page: (Previous)   1  ...  4  5  6  7  8  9  10  11  12  13  14  (Next)
  ALL

С

Picture of Vera Vratuša

СТРУКТУРА

by Vera Vratuša - Thursday, 2 October 2014, 10:06 AM
 

СТРУКТУРА означава модел, законитост, правилност, релативно трајни образац просторног распоређивања, устројства и уређивања узајамних oдноса грађе (лат. structura ) или елемената неког система у целини одговарајућег система у датом одсеку времена.  Мутациона промена законитости, правилности, образаца узајамних односа елемената система кроз преображај начина функционисања или деловања елемената система и институција који организују систем, или промена структуре, означава кретање елемената система кроз време.

У социологију и друге друштвене науке појам с. је пренет изворно из биологије (по узору на однос морфологије и физиологије организма) у значењу релативно стабилних и трајних али и променљивих образаца узајамног одношења, дел(ов)ања и мишљења које људи стварају, понављају и мењају кроз  односе узајамног деловања сукоба и сарадње, размену информација и изградњу институција.

За теоретичаре реалисте с. је невидљив “систем односа који стоје у темељу и објашњавају скупове опазивих друштвених односа као и друштвене свести”, као учинака.

Међу њима теоретичари функционалистичке оријентације сагледавају с. првенствено као вредносни и нормативни оквир играња друштвених улога и одговарајућих институционализованих очекивања који управљају људским деловањем.

Теоретичари историјско - материјалистичке оријентације и теоретичари сукоба сагледавају с. пре свега као реалне друштвене производне односе израбљивања и подчињавања између људи поводом услова репродукције живота који одређују деловање људи.

Теоретичари номиналисти феноменолошке и пост-структуралистичке оријентације доводе у питање објективно постојање с. изван и независно од појединаца. Они наглашавају флуидни карактер процеса интерактивног преговарања о значењима кроз који се тек де- и ре- конструишу правила категоризације друштвених појава.

 

Т

Picture of Vera Vratuša

ТЕОРИЈА

by Vera Vratuša - Sunday, 5 October 2014, 11:27 PM
 

ТЕОРИЈА (гр. theoria) у античко доба значи умно гледање, посматрање, зрење, дакле чисто мисаоно, духовно, идеално дел(ов)ање повезивања смислених садржаја, испитивање чисте форме вечног непроменљивог бића по себи које је заједничко свему што јесте. Ова тежња сазнавању ради сазнавања ван времених истина, насупрот пракси, независна је од корисности и употребе емпиријски уопштених представа на произвођење промена у простору и времену за остваривање одређених циљева, па зато претпоставља доколицу.

Израз т. се у модерно доба најчешће употребљава у значењу кохерентног система општих судова или постулата, у случају научне теорије искуствено проверених или начелно проверљивих закона и правилности, који служи за описивање заједничких особина, разврставање прикупљених података, конструисање објашњења и разумевање односа узроковања или узајамног условљавања између појава одабраних за истраживање.

За присталице дијалектичког начина мишљења, т. је процес сталног разрешавања проблема унутрашњих противречности истраживане стварности које проблематизује испитивање емпиријских чињеница самих. Емпиристичка политичка економија није могла да разреши антиномију коју уочава свако истраживање робно-новчане циркулације. ’Окрени и обрни како ко хоће, резултат остаје исти. Ако се размењују еквиваленти, тада се не ствара вишак вредности, а ако се размењују не-еквиваленти, и даље се не ствара вишак вредности. Циркулација, размена роба, не ствара вредност. Стога капитал није могао да настане из циркулације, као што није могао да настане ни изван размене. Стога капитал мора да истовремено настаје у сфери циркулације и изван сфере циркулације. Овај начин постављања проблема није пуко реторичко средство, него представља суштину дијалектичке методе развијања теорије који следи развој стварног објекта истраживања. Решење питања одговара његовом постављању. Проблем који настаје у мишљењу у форми противречности у детерминацијама може једино да се разреши уколико теоретичар и стварни власник новца јесте ’довољно срећан да пронађе негде у сфери циркулације, на тржишту, робу чија употребна вредност има особено својство да представља извор вредности, робу чији је стварни садржај процес којим је рад отелотворен и којим је стога створена вредност.'

Постојање више различитих теорија о истим појавама сугерише да свака теорија наглашава други аспект сложених проблема те да теорије треба критички схватати и користити као претпоставке које усмеравају истраживање и процес сазнавања а не као обухватно, неупитно и коначно знање.

 
Picture of Vera Vratuša

ТИП

by Vera Vratuša - Wednesday, 24 September 2014, 11:41 AM
 

ТИП је конструисана категорија за разврставање појединачних појава на основу њиховог поседовања сличне структуре родних и врсних обележја, по којима се разликују од других таквих категорија.

 
Picture of Vera Vratuša

ТИПИЧАН

by Vera Vratuša - Wednesday, 24 September 2014, 11:41 AM
 

ТИПИЧАН је онај припадник неке групе који толико упадљиво показује својства те групе да је за њу репрезентативан, статистички просечан или нормалан

 
Picture of Vera Vratuša

ТИПОЛОГИЈА

by Vera Vratuša - Wednesday, 24 September 2014, 11:41 AM
 
ТИПОЛОГИЈА је техника разврставања појединачних предмета или бића према унутрашњој структури њихових кључних заједничких родних и врсних својстава у неколико међусобно раздвојених типова.
 
Picture of Vera Vratuša

ТОТАЛИТАРИЗАМ

by Vera Vratuša - Wednesday, 24 September 2014, 11:41 AM
 

ТОТАЛИТАРИЗАМ је израз уведен у широку употребу у двадесетом веку за означавање теорије и праксе потпуне (лат. тотус) контроле свих области друштвених односа, гушења класних супротности унутар органски схваћене друштвене заједнице, и подређивања свих аспеката живота појединца од стране ничим ограничене државне власти. Бенито Мусолини (Mussolini, Benito, 1883-1945) је сковао израз totalitario почетком 1920тих година за описивање нове фашистичке државе у Италији.

Залагање да држава као остварење моралне идеје уздиже своје несавршене грађане путем регулисања свих друштвених односа укључујући избор брачног партнера и цензурисање уметности и књижевности, међутим, присутна је од античког доба. У доба реформације држава се схвата као орган цркве који прописује до детаља живот грађана и развија систем шпијунаже за праћење њиховог спровођења.

Теоретичари функционалистичке оријентације под израз т. подводе фашизам, национал-социјализам и комунизам не правећи између њих разлике. Под т. подразумевају једнопартијски строго централизовани диктаторски политички режим ослоњен на организовану репресивну силу, наименовање идеолошки подобних руководилаца, као и на легитимишућу идеологију постизања неког “вишег”, посвећеног циља који је проглашен за јединствену и искључиву колективну сврху постојања друштвене заједнице којој су сви посебни интереси припадника друшвене заједнице подређени. На врху таквог режима налази се вођа и уска група припадника владајућег апарата који имају овлаштење да мењају правна правила. Сваког појединца или групу који се не уклапају у садржај владајуће идеологије, власти жигошу као непријатељско страно тело у друштвеном организму, на њега преусмеравају незадовољство јавног мњења и мобилишу чак његову подршку за прогон. Масовно организовано насиље се оправдава постизањем прокламованог колективног циља. Спонтане породичне, суседске и друге добровољне друштвене везе су потиснуте државно организованим и контролисаним. Тако међусобно изоловани и несигурни, појединци постају изложенији идеолошком притиску државних и пара-државних јавних организација са растућим степеном обавезности учлањења, да се конформирају санкционисаном начину мишљења, делања и осећања које прописује држава као општи репрезент друштва.

Теоретичари ново материјалистички преокренуте дијалектичке оријентације, инсистирају да се разликује друштвена садржина фашизма и национал-социјализма с једне стране, те комунизма, с друге. Прва два облика т. представљају по њима диктатуру монополског капитала који свој посебни интерес очувања капиталисатичких односа угрожених структуралном кризом акумулације, предсатављају као општи национални и други општи интерес. Они подсећају да комунизам још нигде није остварен, док су елементи неограничене власти централизованог државног апарата у СССР од 1923 до 1945 године под Стаљином (мада неки смештају зачетке тоталитарне власти владајуће партије бољшевика већ у доба Лењиновог освајања власти), по њиховом мишљењу представља последицу немогућности изградње ни социјализма, а камоли комунизма, у једној индустријски неразвијеној земљи, изложеној оружаној интервенцији империјалистичких сила. Они критикују “деформације” и “дегенерацију” совјетске власти које су у доба “култа личности” оправдаване наводном потребом заоштравања класне борбе и јачања функција државе у свим областима изградње социјализма. Истовремено они истичу и заслуге државне интервенције у области обезбеђивања бесплатног школства и здравствене заштите за све.

Критички оријентисани теоретичари не само историјско материјалистичке оријентације, истичу да крајем XX века и почетком XXI века у тзв. позном капитализму, тенденција стапање државне власти и моћи транснационалних компанија представља т. тенденцију, мада је често још увек очуван привид вишепартијског изборног система који прикрива и идеолошки оправдава масовно организовано насиље у интересу крупног капитала.

 
Picture of Vera Vratuša

ТОТАЛИТЕТ

by Vera Vratuša - Wednesday, 24 September 2014, 11:41 AM
 

ТОТАЛИТЕТ у онтологији означава целовитост, свеукупност, потпуност (лат. totalitas), апсолут, обухватање свих елемената универзума у систематску целину битисања битка.

У социологији т. се користи у значењу методолошког захтева да разумевање и објашњење сложених друштвених појава обухвати све њихове аспеката и дубинске нивое, проналазећи им место у структурисаној целини глобалног друштва које је у сталном процесу преображавања. Француски етнолог Марсел Мос (Маuss, Маrcel, 1872-1950, 1925) је на примеру поклона показао да “тотални друштвени феномен” покреће тоталитет друштва i њeгових институција. Материјална размена поклона се тако одвија унутар симболичког система и не може се свести ни на једну другу посебну деминзију као што је правна, религиозна, морална, естетска.

 
Picture of Vera Vratuša

ТРАНСДИСЦИПЛИНАРНОСТ

by Vera Vratuša - Wednesday, 24 September 2014, 11:41 AM
 
ТРАНСДИСЦИПЛИНАРНОСТ је истраживачки приступ који настоји да осветли истраживану појаву као тоталитет доводећи у питање легитимност граница између појединих дисциплина и изоловања њихових области истраживања, имајући у виду мултидимензионалност саме истраживане стварности.
 
Picture of Vera Vratuša

ТРАНСНАЦИОНАЛНО

by Vera Vratuša - Wednesday, 24 September 2014, 11:41 AM
 
ТРАНСНАЦИОНАЛНО је оно што прекорачује (лат. transiens) границе појединих националних држава доводећи у питање њихов суверенитет.
 
Picture of Vera Vratuša

ТРАНСФОРМАЦИЈА

by Vera Vratuša - Wednesday, 24 September 2014, 11:41 AM
 

ТРАНСФОРМАЦИЈА је преобликовање (лат. трансформатио), преображај, претварање из једног облика у други. У физици се односи првенствено на претварање струје ниског напона у струју високог напона и обратно. У биологији се односи на преображавање живог света током процеса еволуције, У критици политичке економије т. се односи на проблем преображавања разменске вредности роба изражене у друштвено просечном радном времену потребном за њихову производњу, у цене производње које на основу тржишне конкуренције и сеобе капитала из једне у другу грану производње, доводе до успостављања просечне профитне стопе на укупно предујмљени капитал, како у материјална средства за производњу или стални капитал који преноси своју вредност на нови производ, тако и у особену робу, живу радну снагу, једину способну да произведе нову вредност и вишак вредности, или променљиви капитал.

У социологији т. се односи пре свега на промену темељних друштвених односа, институција и целокупне друштвене структуре.

 

Page: (Previous)   1  ...  4  5  6  7  8  9  10  11  12  13  14  (Next)
  ALL